Return to the talk Return to talk

Transcript

Select language

Translated by Predrag Djordjevic
Reviewed by Sara Tanjga

0:15 Voleo bih da počnem fokusirajući se na najopasniju životinju sveta.

0:20 Kada govorimo o opasnim životinjama, većina ljudi misli na lavove, tigrove ili ajkule. Ali naravno, najopasnija životinja je komarac. Komarci su ubili više ljudskih bića nego bilo koje drugo stvorenje u istoriji čoveka. Zapravo, ako bi ih sve sabrali, komarci su verovatno ubili više ljudi. Komarci su ubili više ljudi nego ratovi i kuga.

0:43 Pomislili biste, zar ne, da sa svom našom naukom, svim naprecima u društvu, sa boljim gradovima, boljom civilizacijom, boljom kanalizacijom, bogatstvom, da bismo postali bolji u kontrolisanju komaraca i stoga umanjili ovu bolest. Zapravo, to i nije slučaj. Da je to slučaj, ne bismo imali između 200 i 300 miliona slučajeva malarije godišnje, ne bismo imali milion i po smrtnih slučajeva od malarije i ne bismo imali bolest, koja je do pre 50 godina bila relativno nepoznata, a koja se sada pretvorila u najveći virus nošen komarcima, nazivan denga groznica.

1:30 Pre 50 godina skoro niko nije ni čuo za njega, sigurno niko u evropskoj sredini. Ali, sudeći po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, sada od denga groznice oboli između 50 i 100 miliona ljudi svake godine, što je isto kao da cela populacija Ujedinjenog Kraljevstva oboli svake godine. Druge procene nam daju otprilike dupli broj infekcija. Denga groznica je drastično porasla. Tokom poslednjih 50 godina, učestalost denga groznice je porasla 30 puta.

2:05 Dozvolite mi da vam ispričam više o tome šta je denga groznica, za one koji ne znaju. Pretpostavimo da odete na odmor. Pretpostavimo da odlazite na Karibe, ili u Meksiko. Možete otići u Latinsku Ameriku, Aziju, Afriku, bilo gde u Saudijskoj Arabiji. Možete otići u Indiju, Daleki istok. Zaista nije bitno. To je isti komarac i to je ista bolest. Vi ste izloženi riziku. Pretpostavimo da vas je ujeo komarac koji nosi taj virus. Mogli biste da razvijete simptome nalik gripu. Mogli bi da budu zaista blagi. Moglo bi da vam bude muka, da imate glavobolju, osećali biste se kao da vam se mišići grče i zapravo biste mogli da osećate kao da vam se kosti lome. Ovo je nadimak koji je dat ovoj bolesti. Zove se "groznica koja lomi kosti", zato što se tako i osećate.

2:50 Neobična stvar je ta što, jednom kada vas je ujeo ovaj komarac i kada ste preležali bolest, vaše telo razvija imuno tela, tako da, ako ste opet ujedeni istim sojem, on na vas ne utiče. Ali ne postoji jedan virus, već četiri, a ista zaštita koja vam daje imuno tela i štiti od istog virusa koji ste imali ranije, zapravo vas čini podložnijim ostalim trima virusima. Sledeći put kada dobijete denga groznicu, ako je različiti sloj, vi ste podložniji, izgledi su da ćete dobiti gore simptome i verovatnije je da ćete razviti ozbiljnije oblike, hemoragijsku groznicu ili šok sindrom. Dakle, ne želite da dobijete denga groznicu jednom, a sigurno je ne želite više puta.

3:34 Pa zašto se onda širi tako brzo? Odgovor je ova stvar. Ovo je Aedes aegypti. Ovo je komarac koji je došao, kao što mu i ime upućuje, iz severne Afrike i raširio se celim svetom. Jedan komarac može da preleti samo oko 180 metara tokom celog života. Oni ne putuju jako daleko. Ono u čemu su dobri je stopiranje, naročito njihovih jaja. Oni će svoja jaja položiti u čistoj vodi, bilo kom jezeru, bari, kupalištu za ptice ili saksiji, bilo gde, gde ima čiste vode oni će položiti svoja jaja i ako je ta bistra voda blizu teretne stanice, blizu luke, ako je negde blizu neke stanice, ta jaja će biti prenesena širom sveta. To se i desilo. Čovečanstvo je transportovalo ova jaja širom sveta, ovi insekti su inficirali preko 100 zemalja i sada imamo 2,5 milijarde ljudi koji žive u zemljama gde borave komarci.

4:32 Da bih vam dao par primera kako se brzo ovo odigralo, tokom 1970-tih, Brazil je objavio: "Mi nemamo Aedes aegypti", a sada troše oko milijardu dolara godišnje, pokušavajući da ih se otarase i da ih kontrolišu, samo jednu vrstu komarca. Pre dva dana ili juče, ne mogu da se setim, video sam jedan izveštaj Rojtersa koji kaže da je Madeira iskusila prve slučajeve denga groznice, oko 52 slučaja, sa 400 mogućih slučaja. To je bilo pre dva dana. Interesantno je da je Madeira ove insekte dobila 2005. i evo nas, nekoliko godina kasnije, prvi slučajevi denge. Jedna stvar koju možete da zapazite je da gde god da se pojave komarci, denga prati. Jednom kada su komarci u vašoj oblasti, bilo ko, ko sa dengom dođe u tu oblast, komarac ga ugrize, zatim ugrize nekoga negde drugo, pa negde drugo, negde drugo i dobijate epidemiju.

5:32 Dakle, moramo biti dobri u ubijanju komaraca. To ne bi trebalo da bude veoma teško. Postoje dva glavna načina. Prvi način je upotreba larvacida. Upotrebljavate hemikalije. Stavite ih u vodu gde se razmnožavaju. U urbanim sredinama je to jako teško. Hemikalije morate da stavite u svaku baru, svako kupalište za ptice, svako stablo drveta. Jednostavno, nije praktično. Drugi način na koji to možete uraditi jeste da zapravo pokušate da ubijete insekte dok lete okolo. Ovo je fotografija magljenja. Ono što ovde neko radi je mešanje hemikalije u dim a onda je, u osnovi, širi kroz sredinu. Isto bi mogli da uradite i sprejevima. Ovo je neprijatna stvar i da je imalo dobra, ne bismo imali ova velika povećanja broja komaraca i ne bismo imali ovo veliko povećanje denga groznice. Nije mnogo efikasna, ali je verovatno najbolja stvar kojom trenutno raspolažemo. Pošto smo to rekli, vaša najbolja forma zaštite i moja najbolja forma zaštite je košulja dugih rukava i uz nju, malo DEET-a (repelent insekata).

6:35 Počnimo ispočetka. Dizajniramo proizvod od samog početka i odlučimo šta želimo. Očigledno je da nam je neophodno nešto što je efikasno u smanjivanju populacije komaraca. Nema smisla u ubijanju ponekog komarca tu i tamo. Želimo nešto što će populaciju odmah smanjiti tako da ne može doći do prenosa bolesti. Jasno je da proizvod koji koristite mora da bude bezbedan za ljude. Koristićemo ga u ljudima i oko ljudi. Mora da bude bezbedan. Ne želimo da ima trajan uticaj na životnu sredinu. Ne želimo da učini nešto što ne možemo opovrgnuti. Možda naiđe bolji proizvod za 20, 30 godina. Dobro. Ne želimo trajan uticaj na životnu sredinu. Želimo nešto što je jeftino ili isplativo, zato što je jako mnogo zemalja uključeno, neke od njih su tržišta u razvoju, neke od njih su zemlje u razvoju sa niskim primanjima. Konačno, želite nešto što je specifično za vrstu. Želite da se rešite komaraca koji prenose dengu, ali ne želite da utičete na sve druge insekte. Neki su jako korisni. Neki su značajni za vaš ekosistem. Ovaj nije. Izvršio je invaziju na vas. Ne želite da utičete na sve insekte. Samo želite da utičete na ovog. Većinu puta, naći ćete ovog insekta kako živi u i oko vaše kuće. Tako da, šta god da radimo mora da utiče na tog insekta. Mora da prodre u kuće ljudi, u spavaće sobe, u kuhinje.

7:57 Postoje dve osobine u biologiji komaraca koje nam puno pomažu u ovom projektu, a to je da, prvo, mužjaci ne grizu. Ženke su one koje vas zapravo grizu. Mužjak vas ne može ugristi, ne želi ugristi, nema delove usta kojima bi vas ugrizao. To je samo ženka. Drugi je taj fenomen da su mužjaci jako, jako dobri u nalaženju ženki. Ako oslobodite mužjaka komarca, a negde u blizini je ženka, mužjak će je pronaći.

8:29 U osnovi, koristili smo ova dva faktora. Evo tipične situacije, mužjak susreće ženku, ima mnoštvo potomaka. Jedna ženka će izleći do 100 jaja odjednom, a oko 500 tokom svog života. Ako mužjak nosi gen koji uzrokuje smrt potomaka, onda potomci neće preživeti i umesto 500 potomaka okolo, nemate nijednog. Ako možete da ih stavite više, nazvaću ih sterilnim, onda će potomci zapravo umirati u različitim fazama života, ali za sada ću ih nazivati sterilnima. Ako u životnu sredinu oslobodite više sterilnih mužjaka, onda su izgledi da ženka naiđe na sterilnog mužjaka veći nego da naiđe na plodnog i vi ćete oboriti brojnost te populacije. Znači, mužjaci će izaći, tragaće za ženkama, pariće se. Ako je parenje uspešno, onda nema potomaka. Ako ne nađu ženku, onda će svejedno umreti. Oni žive samo nekoliko dana.

9:31 Mi smo upravo tu. Ovo je tehnologija razvijena na Oksford Univerzitetu pre nekoliko godina. Sama kompanija, Oxitec, je zadnjih 10 godina radila na stazi razvoja koja mnogo nalikuje onoj koju srećemo kod farmaceutskih kompanija. Dakle, 10 godina procena i testiranja da bi ovo doveli do stanja, gde mislimo da je zapravo spremno. Zatim smo u otišli u veliki svet, uvek uz odobrenje lokalnih zajednica, uvek uz neophodne dozvole. Uradili smo testiranja na terenu na Kajmanskim ostrvima, jedno manje u Maleziji i još dva u Brazilu.

10:08 I kakvi su rezultati? Rezultati su bili veoma dobri. Tokom otprilike četiri meseca od oslobađanja doveli smo populaciju komaraca - u većini slučajeva se ovde radi o selima od po 2.000, 3.000 stanovnika, otprilike te veličine, počinjemo od malog - smanjili smo tu populaciju komaraca za oko 85 procenata za oko 4 meseca. Zapravo, brojevi nakon toga postaju jako teški za brojanje, zato što ih jednostavno više nema. To je bilo ono što smo videli na Kajmanskim ostrvima, to smo videli u Brazilu tokom tih proba.

10:44 Ono što sada radimo je da prolazimo kroz proces proporcionalnog povećavanja na grad od otprilike 50.000 stanovnika, kako bismo videli kako ovo radi u velikoj razmeri. U Oksfordu imamo proizvodnu jedinicu ili samo malo južnije od Oksforda, gde zapravo proizvodimo ove komarce. Možemo ih proizvesti, u prostoru tek nešto većem od ovog crvenog tepiha, mogu ih proizvesti i do 20 miliona nedeljno. Možemo ih prenositi širom sveta. Nije mnogo skupo, zato što je to samo šoljica za kafu - slično veličini šoljice za kafu što može da nosi oko 3 miliona jaja. Dakle, troškovi prevoza nisu naš najveći problem. (Smeh) To je ono što imamo. Možete to nazvati fabrikom komaraca. Što se tiče Brazila, gde smo radili neka ispitivanja, sama vlada Brazila je napravila njihovu sopstvenu fabriku komaraca, mnogo veću nego što je naša što ćemo iskoristiti za rast u Brazilu.

11:33 To je to. Poslali smo jaja komaraca. Razdvojili smo mužjake od ženki. Mužjaci su stavljeni u male posude, kamion se kreće duž puta i kako se kreće, oslobađa komarce. Zapravo je malo preciznije. Želite da ih oslobodite tako da dobijete dobru pokrivenost u vašoj oblasti. Uzmete Google mapu, podelite je, procenite koliko daleko mogu da odlete i osigurate da ih oslobađate tako da dobijete pokrivenost te oblasti, a onda se vratite nazad i za jako malo vremena, obarate broj te populacije.

12:07 Ovo smo takođe radili u poljoprivredi. Imamo nekoliko različitih vrsta poljoprivrede koje napreduju i nadam se da ćemo uskoro moći da dobijemo sredstva, tako da možemo da se vratimo i posvetimo se malariji.

12:22 Dakle, tu smo u ovom momentu i imam samo još par misli, a to je da je ovo drugi način na koji biologija sada dolazi da dopuni hemiju u nekim od naših društvenih napredaka u ovoj oblasti, a ovi biološki pristupi dolaze u različitim oblicima i kada pomislite na genetski inženjering, sada imamo enzime za industrijsko prerađivanje, genetski projektovane enzime u hrani. Imamo genetski modifikovane useve, lekove, imamo nove vakcine, svi koriste skoro istu tehnologiju, ali sa različitim rezultatima. I ja sam za, zapravo. Naravno da jesam. Naročito sam za na područjima gde starije tehnologije ne rade kako treba ili su postale neprihvatljive. I iako su tehnologije slične, rezultati su jako, jako različiti i ako uzmete naš pristup na primer i uporedite ga sa, recimo, genetski modifikovanim usevima, obe tehnologije pokušavaju da proizvedu ogromnu korist. Obe imaju i dodatnu korist, a to je da jako smanjuju upotrebu pesticida. Međutim, dok genetski modifikovani usevi pokušavaju da zaštite biljku, tako što joj, na primer, daju neku prednost, ono što mi radimo je da uzimamo komarca i dajemo mu najveći hendikep koji može da ima, čime ga činimo nesposobnim da se efikasno razmnožava. Za komarca, to je ćorsokak.

13:47 Hvala vam puno. (Aplauz)