1,200,669 views • 20:01

1962. Чарлс фон Дорен, који је касније био едитор Британике, је рекао да би савршена енциклопедија требало да буде радикална, а не безбедна. Али ако ишта знате о историји Британике од 1962. била је све само не радикална: потпуно сигурна, кабаста врста енциклопедије. Википедија, са друге стране, почиње са веома радикалном идејом, а то је да сви замислимо свет у коме је свакој особи на планети дат слободан приступ збиру свог људског знања.

То је оно што ми радимо. Дакле, Википедија - управо сте видели један мали пример - је слободно лиценцирана енциклопедија. Пише је хиљаде волонтера широм света на много, много језика. Пише се уз помоћ софтвера - који смо управо показали - тако да свако може брзо да исправи и сачува, и одмах објави на Интернету. Википедијом у потпуности управљају волонтери. Када Јокаи прича о новим методама организације, он управо описује Википедију. Данас ћу вам рећи мало више о томе како она заправо ради изнутра.

Википедију поседује непрофитна организација ”Фондација Викимедија”, коју сам ја основао. Наш циљ, срж Фондације Викимедија је да допреми бесплатну енциклопедију свакоме на планети. Ако размислите о томе шта то значи, значи много више него само прављење супер веб странице. Заиста смо заинтересовани за све у вези са дигиталним расколом, светским сиромаштвом, омогућавањем да људи имају информације које су им потребне да донесу добре одлуке. Мораћемо да урадимо много тога, више од Интернета. То је велики део моје одлуке да започнем модел са бесплатним лиценцирањем зато што оснажује локалне предузетнике - или свакога ко жели, свако може узети наш садржај и са њиме радити шта му је воља - можете га копирати, разделити, комерцијално или некомерцијално.

Дакле има много могућности које ће се развити у вези са Википедијом широм света. Финансирамо се донацијама публике, а једна од занимљивијих ствари у вези са тиме је колико је заправо мало новца потребно да би Википедија радила. Јокаи је показао графикон трошка штампања новина. А ја ћу вам показати колики је трошак Википедије, али прво ћу вам показати колико је велика. Имамо преко 600,000 чланака на енглеском. У тоталу имамо 2 милиона чланака на много, много различитих језика. Највећи су немачки, јапански, француски. Сви језици западне Европе су доста велики. Али само око једне трећине свог саобраћаја на нашој страници је груписано око Википедије на енгглеском, што је изненађујуће многим људима. Много људи размишља енглеско-центрично на Интернету, али ми смо искрено глобални. Има нас на много, много језика. Постали смо популарни - ми смо међу првих 50 веб страница и познатији смо од ”Њујорк Тајмса”. Овде се враћамо на Јокаијеву дискусију.

Ово показује раст Википедије - ми смо ова плава линија - а ово овде је ”Њујорк Тајмс”. А оно што је занимљиво је да је веб страница ”Њујорк Тајмса” огромна, превелика корпоративна делатност са - не знам ни сам колико, стотинама запослених. Ми имамо тачно једног запосленог. а то је наш главни писац софтвера. За нас је почео да ради тек јануара 2005. сав остали пораст је пре тога. Дакле, серверима руководи отрцана банда волонтера, све исправке раде волонтери. А начин на који смо организовани није као уобичајена организација коју познајете. Људи увек питају, ”Па ко је овде на власти?” или ”Ко то ради?” А, одговор је: ко год жели да допринесе. То је веома необична и хаотична ствар. Тренутно имамо преко 90 сервера на три локације. Њима руководи систем волонтера администратора који су повезани путем Интернета. Могу да се прикључим на Интернет у било које доба дана или ноћи и наћи 8 до 10 људи који ме чекајуу да поставе питање или нешто слично о серверима. То никада у фирмама не бисте могли да приуштите. Никада не бисте могли да платите да имате групу људи у приправности 24 сата дневно да раде оно што ми радимо у Википедији.

Нашу страницу посећује око 1,4 милијарде посетилаца месечно, дакле стварно је постала огромна ствар. А свиме руководе волонтери. Укупан месечни трошак наше ширине фреквентног опсега је око 5,000 долара. То је наш основни трошак. Могли бисмо и да опстанемо без запосленог радника. Ми, заправо - запослили смо Брајана зато што је радио пола радног времена две године и пуно радно време у Википедији, па смо га запослили да би имао живот и понекад могао да оде у биоскоп. Дакле, важно питање када имате овако хаотичну организацију је, зашто није ђубре? Зашто је толико добра?

Као прво, колико је добра? Па, доста је добра, није савршена, али је много, много боља него што бисте очекивали, с’ обзиром на наш потпуно хаотичан модел. Када сте видели да је написао нешто смешно о мени, помислили сте, о, ово ће се вероватно само распасти у ђубре. Али када смо тестирали квалитет - а нисмо довољно и охрабрићу људе да то више раде, да упореде Википедију са традиционалним стварима - победили смо.

Немачки магазин је упоредио немачку Википедију, која је доста мања од енглеске, са ”Мајкрософтовом Енкартом” и ”Брокхаусовом Мултимедијом” и увелико смо победили. Унајмили су стручњаке да погледају чланке и упореде њихов квалитет, и били смо веома задовољни резултатом. Много људи је чуло о Википедијиној полемици Буш - Кери. Медији су је покрили доста опширно. Почела је са чланком у ”Ред Херингу”. Репортери су ме звали и - морам рећи да су правилно написали моје име, али су заправо хтели да кажу да су избори Буш - Кери били толико спорни, да је то расцепало Википедијине следбенике. Цитирали су ме како кажем, ”Они су најспорнији у историји Википедије.” Оно што сам заправо рекао је да уопште нису спорни. Дакле, мала грешка. Чланци су строго испраљени. Истина је да смо морали да закључамо чланке неколико пута. Магазин је недавно саопштио да ”Некада екстремне ствари морају да се предузму, и Вејлс је закључао чланке о Керију и Бушу током већег дела 2004.” То се десило након што сам рекао репортеру да смо морали да га закључамо због - повремено, само понеки. Истина је да врсте контроверзија које бисте вероватно мислили да имамо и Википедији нису заправо контроверзије.

Чланци о контроверзним темама се доста исправљају, али они не изазивају много контроверзије унутар наше заједнице. Разлог томе је да већина људи разуме потребу за неутралношћу. Права борба није између десног и левог - као што већина људи претпоставља - већ између оних пажљивих и будала. Ниједна страна политичког спектра нема монопол ни над једним од тих квалитета. Истина о, управо, инциденту Буш - Кери је да су чланци о тој теми били закључани мање од 1% времена током 2004. и то не зато што су били спорни, већ зато што је било рутинског вандализма - који се некада дешава и на позорници, људи - некада су ми чак и новинари рекли да вандализују Википедију и да су били запањени како је брзо исправљена. И рекао сам - знате, увек кажем, молим вас немојте то радити, то није у реду. Дакле, како то радимо? Како контролишемо квалитет? Шта је сачињава - како функционише?

Ево неколико елемената, углавном друштвена правила и неколико елемената софтвера. Највећа и најважнија ствар је наша политика неутралне тачке гледишта. То је нешто што сам успоставио од самог почетка, као централни принцип нашег друштва који се не може оспорити. То је друштвени појам сарадње, тако да не разговарамо много о објективности. Разлог овоме је да, ако кажемо да ћемо написати истину само о једној теми, то нам не чини никакво добро у откривању шта о томе да напишемо, јер се ја не слажем са вама о томе шта је истина. Имамо жаргон о неутралности, који има дугу историју у оквиру наше заједнице, који практично каже, кад год постоји нека контроверзна тема, Википедија не би требало да заузме став по том питању. Ми бисмо само требали да известимо о томе шта су о томе рекле угледне стране. Ова политика неутралности нам је заиста важна, зато што оснажује заједницу веома разноликих људи који су се окупили да би нешто завршили.

Дакле, имамо веома разнолике сараднике у смислу политичкик, религиозних и културних порекла. Имајући ту стабилну политику неутралности, неоспориву од самог почетка, омогућавамо да људи могу да раде заједно и да оно што се пише не постане непрекидан рат између десне и леве стране. Ако се упустите у такву врсту понашања, замолићемо вас да напустите заједницу. Дакле то је стварни преглед од стране колега. Свака промена на сајту одлази на страницу скорашњих промена. Чим је направио промену она је отишла на страницу скорашњих промена. Та страница скорашњих промена такође одлази у ”ИЧК” канал, а то је Интернет чет канал који је под људским надзором уз помоћ различитих софтвера. Људи могу да добију и РСС промене - могу да добију обавештења о променама путем имејла. А онда корисници могу да направе и личне листе за надгледање. Страница о мени је на листи за надгледање доста волонтера, јер је понекад вандализована. И зато, оно што се дешава је да ће неко приметити промену веома брзо и само ће је избрисати или променити.

Постоји и област нових страница, тако на пример, можете отићи на одређену Википедијину страницу и видети сваку ново направљену старницу. То је веома важно, јер много нових страница које се направе су само ђубре које мора бити избрисамо, знате, АСДФАСДФ. Али исто тако, неке од најзанимљивијих ствари у Википедији су неки нови чланци. Људи започну чланак о некој занимљивој теми, други људи то сматрају интригантним и ускоче и помогну да се направи много бољим. Имамо исправке путем анонимних корисника, што је једна од најконтроверзнијих и запрепашћујућих ствари на Википедији. Крис је могао да промени - није морао да се упише нити ништа, само је отишао на сајт и нешто променио. Испоставља се да само око 18% свих исправки на вебсајту раде анонимни корисници. Веома је важно разумети да велика већина исправки на вебсајту долази из веома блиске заједнице од можда 600 - 1000 људи који су у сталној комуникацији. Имамо преко 40 Интернет чет канала, 40 листа за имејл. Они се међусобно знају. Комуницирају, а често имамо састанке.

То су људи који раде већину ствари на сајту, и они су, у неком смислу, полу професионалци у ономе што раде, а стандарди које себи постављамо су једнаки или виши од професионалних стандарда за квалитет. Не можемо увек постићи те стандарде, али то је оно чему увек тежимо.

Ова присна заједница је та која стварно брине о сајту и то су једни од најпаметнијих људи које сам икада упознао. Наравно, посао ми је да то кажем, али то је истина. Врста људи које привлачи писање енциклопедије ради забаве је обично веома паметна.

Алати и софтвер: има јако много алатки које нам дозвољавају - нашој заједници - да пратимо сами себе као и сав рад. Ово је пример странице историје која говори о равној Земљи, на којој можете видети неке од промена које смо направили. Оно што је добро о овој страници је да одмах можете погледати ово и видите, аха, у реду, сад разумем. Када неко погледа - виде да је неко, са анонимном адресом Интернет протокола, исправио њихову страницу - то звучи сумњиво - ко је та особа? Неко то погледа, одмах могу видети подвучене црвеном све промене које су се догодиле, и кажу, у реду, ове речи су се промениле, ствари као ова. То је једна алатка коју можемо веома брзо да користимо да бисмо пратили историјат странице.

Друга ствар коју радимо у оквиру заједнице је да све остављамо отвореним. Већина друштвених правила и метода рада су потпуно отворени у софтверу. Све те ствари су на Вики страницама. Нема ничега у софтверу што намеће правила. Ево примера - страница о ”Гласању за брисање”. Претходно сам поменуо, људи куцају АСДФАСДФ - то море бити обрисано. Такве случајеве администратори само избришу. Нема разлога о томе много расправљати. Али можете замислити да има доста других области где се питамо, да ли је то довољно важно да би било у енциклопедији? Да ли инфомација може бити проверена? Да ли је превара? Да ли је истина? Потрбан нам је друштвени метод за откривање одговора на ово питање. Метод који је сам настао у оквиру заједнице је страница ”Гласање за брисање”. У овом примеру овде, ради се о филму, ”Уврнута питања”, и прва особа каже, ”Ово је, наводно, филм. Очајно је пао тест на Гуглу.” Гугл тест је - претражите ”Гугл” и видите да ли је тамо, јер ако нешто није чак ни на ”Гуглу”, онда верватно ни не постоји. То није савршено правило, али је добра почетна тачка за брзо истраживање. Дакле, неко каже, ”Избриши га, молим те. Избриши га, није важно.” А онда неко каже, ”Чекај, чекај, чекај, нашао сам га. Нашао сам га у књизи: ”Видео водич за филмове који представљају претњу: 20 подземних филмова које морате видети.” А, добро. Онда следећа особа каже, ”Очисти га.” Неко каже, ”Нашао сам га на ИМДБ. Задржи, задржи, задржи.” Оно што је занимљиво о овоме је да је софтвер - ови гласови су само текст укуцан у страницу. То није стварно глас, већ само дијалог. Истина је да на крају дана администратор може да прочита ово и каже, ”Добро, 18 за брисање, 2 за задржавање, избрисаћемо га.” Али у другим случајевима, могло би да буде 18 за брисање, 2 за задржавање, и задржали бисмо га, јер ако су последња два за рекли, ”Чекај мало, чекај мало. Нико други ово није видео, али нашао сам у књизи, и нашао сам линк за страницу која га описује, и сутра ћу га очистити, зато, молим вас немојте да обришете”, онда би преживео. Исто тако је важно ко су људи који гласају. Као што сам рекао, то је присна заједница. Овде на дну, ”Задржи, филм постоји,” Рик Кеј.

Рик Кеј је веома познат Википедиста који ради невероватну количину ствари са вандализмом, преварама и који гласа за брисање. Његов глас је јако важан у оквиру заједнице јер он зна шта ради. Како се свим овим руководи? Људи желе да знају о администраторима и тим стварима. Википедијин модел управљања, управљања заједницом, је веома збуњујућа, али функционална мешавина договора - што значи да покушавамо да не гласамо о садржини чланка, јер већина погледа није увек неутрална. Нека количина демократије, сви администратори- то су људи који имају моћ да избришу сранице, али то не значи да имају право да их избришу, и даље морају да прате правила - али њих бира заједница. Понекад људи - случајни пролазници на Интернету - воле да ме оптужују да лично бирам администраторе, да бих утицао на садржај енциклопедије. Увек се томе смејем, јер немам појма како се заправо, бирају. Постоји одређена количина аристократије. Добили сте идеју о томе када сам поменуо, на пример, да Рик Кејев глас носи више важности него нечији кога не знамо.

Некада држим овај говор са Анђелом, која је управо поново изабрана у одбор ове заједнице - Одбор фондације, са дупло више гласова него особа која није изгласана. И увек је осрамотим, јер кажем, ”Па, Анђела би, на пример, могла да уради апсолутно било шта у оквиру Википедије, и да нема последица, јер је толико обожавају и толико је моћна.” Али иронија је, наравно, да Анђела то може да уради зато што је једна од особа које никада, икада не би прекршила правила Википедије. И исто тако волим да кажем да је она једина особа која заправо зна сва правила Википедије, тако да.... а онда постоји монархија и то је моја улога у заједници, тако да... Описивао сам ово у Берлину једном, и следећег дана је наслов у новинама рекао, ”Ја сам краљица Енглеске.” А то није оно што сам рекао, али - сврха моје улоге у заједници - унутар света бесплатног софтвера постоји дуга традиција модела добронамерног диктатора. Ако погледате већину великих пројеката бесплатних софтвера они имају једну задужену особу за коју се сви слажу да је добронамеран диктатор. Не свиђа ми се назив добронамеран диктатор, и не сматрам да је моја улога у свету идеја да будем диктатор будућности људског знања које је саставио свет. Једноставно, није у реду. Али још увек постоји потреба за одређеном количином монархије, одређеном количином - некада морамо одлучити, а не желимо да се превише заглавимо у званичним процедурама одлучивања.

Као пример зашто је то било - или како то може бити важно, недавно смо имали ситуацију где је неонацистички вебсајт открио Википедију, и рекли су, ”О, па ово је грозно, ово је вебсајт јеврејске завере и ми ћемо да обришемо одређене чланке који нам се не допадају. Видимо да имају процес гласања, тако да ћемо да пошаљемо - имамо 40,000 чланова и послаћемо их да гласају за брисање ових страница.” Успели су да постигну да се појави 18 људи. То вам је неонацистичка математика. Увек мисле да имају 40,000 чланова, а у ствари имају 18. Али успели су да набаве 18 људи да гласају на прилично апсурдан начин за брисање савршено важећих чланака. Наравно, гласање се завршило са 85 према 18, тако да није постојала права опасност за наш демократски процес. Са друге стране, људи су рекли, ”Али шта ћемо да радимо? Мислим, ово би могло да се деси и шта ако се нека група озбиљно организује и дође и жели да гласа?” Онда сам рекао, ”Па, јеби га, онда ћемо променити правила.” То је мој посао у заједници: да кажем да нећемо дозволити отвореност и слободу да бисмо умањили квалитет садржаја. Докле год ми људи верују у мојој улози, то је важеће место за мене. Наравно, због бесплатног лиценцирања, ако нешто лоше урадим, волонтери су више него слободни да напусте - ја не могу никоме рећи шта да ради.

Коначни циљ је да разумемо како Википедија ради, важно је разумети наш Вики модел начин на који радимо, али нисмо фанатични интернет анархисти. У ствари наш - ми смо веома прилагодљиви кад се ради о нашој друштвеној методологији, јер на крају је страст заједнице, заправо квалитет рада, а не за процес који користимо да бисмо нешто урадили. Хвала вам. (Аплауз)

Бен Саундерс: Здраво, ја сам Бен Саундерс, Џими, поменуо си непристрасност као кључ Википедијихог успеха. Запањује ме да је велики број уџбеника који се користе за образовање наше деце веома пристрасан. Да ли знаш да ли учитељу користе Википедију и како видиш да Википедија може променити образовање?

Џими Вејлс: Да, доста учитеља почиње да користи Википедију. Други - постоји медијска прича о Википедији која је, ја мислим, нетачна. Ослања се на причу блогера против новина. А прича је, постоји та луда ствар, Википедија, али академици је мрзе и учитељи је мрзе. А испоставља се да то није истина. Последњи пут сам добио имејл од новинара који је рекао, ”Зашто академици мрзе Википедију?” Одговорио сам му са моје Харвард имејл адресе, јер сам недавно постао њихов члан. Рекао сам, ”Па, уопште је не мрзе.” Али мислим да ће бити огромних утицаја. Ми имамо пројекат који ме лично веома узбуђује, а то је пројекат Вики књига, то је труд да се створе уџбеници на свим језицима. То је много већи пројекат; требаће нам 20 година да бисмо га остварили. Али део тога је да испунимо мисију и дамо енциклопедију свакој особи на планети. Не мислимо да ћемо им послати већ виђен ЦД ”America Online". Даћемо им алат који могу да користе. А за много људи у свету, ако вам дам енциклопедију која је написана на нивоу универзитета, не чини вам никакво добро без велике количине образовног материјала који би вас изградио до нивоа на коме је заправо можете користити. Пројекат Вики књига је труд да се то постигне. Сматрам да ћемо видети заиста велику - можда чак неће доћи од нас, има разноразних иновација. Али слободни уџбеници су следећа велика ствар у образовању.