2,563,456 views • 12:51

Da li znate da imamo 1,4 miliona antenskih stubova za mobilnu telefoniju širom sveta? A to su ujedno i bazne stanice. Takođe imamo više od pet milijardi ovakvih uređaja. To su mobilni telefoni. I sa tim mobilnim telefonima, mi pošaljemo više od 600 terabajta podataka svakog meseca. To je 6 sa 14 nula — veoma velik broj. Bežična komunikacija postaje potrošačko dobro, kao što su struja i voda. Koristimo ih svaki dan. Svakodnevno su u upotrebi — kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. I ponekad će nas zamoliti, veoma ljubazno, da isključimo mobilne na ovakvim i sličnim skupovima sa dobrim razlogom. I to je taj značaj zbog koga sam se ja odlučio da sagledam probleme koje ova tehnologija ima, jer je to tako značajno za naše živote.

I jedan od problema je kapacitet. Način na koji šaljemo bežične podatke je putem elektromagnetnih talasa — tačnije, radio talasa. I opseg radio talasa je ograničen. Oni su retki; oni su skupi; i mi samo imamo određeni opseg istih. I to je to ograničenje koje se kosi sa zahtevima bežičnog prenosa podataka i količinom bita i podataka koje šaljemo svakog meseca. I tako radio talasi prosto ostaju bez opsega. Tu je još jedan problem. To je efikasnost. Onih 1,4 miliona antenskih stubova, ili baznih stanica, troše mnogo energije. I imajte na umu, da većinu energije ne koriste za slanje radio talasa, već se koristi za hlađenje baznih stanica. Efikasnost takve bazne stanice je samo oko pet procenata. I to stvara veliki problem. Tu je još jedan problem koga ste svi svesni. Morate da isključite mobilne telefone za vreme leta avionom. U bolnicama, podležu pitanju bezbednosti. I bezbednost je drugo pitanje. Ti radio talasi prolaze kroz zidove. Mogu biti presretnuti, i neko može da koristi vašu mrežu ako ima loše namere.

Dakle, ovo su četiri osnovna pitanja. Ali nasuprot tome, imamo 14 milijardi ovoga: sijalica, svetala. I svetlo je deo elektromagnetnog spektra. Pa hajde da pogledamo ovo u kontekstu celokupnog elektromagnetnog spektra, gde imamo gama-zrake. Ne želite biti blizu gama-zraka, mogu biti opasni. Rentgenski zraci, korisni kad odete u bolnicu. Tu je i ultra-ljubičasto svetlo, dobro je za lep preplanuo ten, ali je inače opasno za ljudsko telo. Infra-crveno — zbog propisa o bezbednosti očiju, možete ih koristiti samo sa malom snagom. I onda imamo radio talase, oni imaju probleme koje sam napomenuo. I ovde u sredini, imamo spektar vidljivog svetla. To je svetlo, i svetlo je oko nas već mnogo miliona godina. I u stvari, ono nas je i stvorilo, napravilo život, stvorilo sve stvari u životu. Tako da je predviđeno za sigurnu upotrebu. I zar ne bi bilo divno koristiti ga za bežičnu komunikaciju.

I ne samo to, uporedio sam ceo spektar. Uporedio sam opseg radio talasa — i širinu istog — sa širinom opsega vidljivog svetla. I možete pogoditi? Imamo 10,000 puta širi opseg, koji je tu za naše korišćenje. Tako da ne samo da imamo ovako širok opseg, nego ćemo ga uporediti sa brojem koji sam malopre pomenuo. Imamo 1,4 miliona skupo raspoređenih, ne efikasnih baznih stanica mobilne telefonije. I pomnožite to sa 10,000, tada dobijate brojku od 14 milijardi. 14 milijardi je broj sijalica koje su već montirane. Tako da imamo infrastrukturu postavljenu. Pogledajte ka plafonu, videćete sve te sijalice. Pogledajte i ka bini, takođe vidite sijalice.

Možemo li ih koristiti za komunikaciju? Da. Šta treba da uradimo? Jedino što moramo da uradimo je da zamenimo ove neefikasne sijalice sa žarnom niti, fluorescentne cevi, sa novom LED tehnologijom, LED sijalice. (Light Emitting Diode) LED je poluprovodnik. To je elektronska komponenta. I ona ima vrlo lepe opšte osobine. Njen intenzitet se može modulisati. veoma velikim brzinama, i možete je isključivati veoma velikom brzinom. I to je u osnovi bitna osobina koju smo istraživali sa našom tehnologijom. Pa da vam pokažemo kako to radimo. Pođimo sa najbližim komšijama vidljivom spektru — idemo do daljinskih upravljača. Svi znate da daljinci imaju infracrveni LED — prosto uključite LED, ona emituje, i kada je isključite, ona ne emituje. I ona pravi prost, prenos podataka male brzine od 10,000 bita u sekundi, 20,000 bita u sekundi. Beskorisno i za YouTube video.

Šta smo mi uradili - razvili smo tehnologiju sa kojom možemo nadalje da zamenimo daljinski upravljač naše sijalice. Mi prenosimo sa našom tehnologijom, ne samo jedan protok podataka, mi prenosimo hiljade protoka podataka paralelno, čak i većim brzinama. I tehnologija koju smo razvili — zove se SIM OFDM. I to je prostorna modulacija — to su samo tehnički podaci, ne idem u detalje — ali to je način na koji smo omogućili da izvor svetla prenosi podatke.

Reći ćete, "U redu, to je lepo — to su slajdovi napravljeni za 10 minuta." Ali nije samo to. Ono što smo uradili je da smo razvili i napravili demonstrator. I ja po prvi put pokazujem javno ovaj demonstrator vidljivog svetla. I ono što imamo ovde je obična stona lampa. Namestili smo LED sijalicu, koja košta tri dolara, postavili našu tehnologiju procesiranja signala. I ono što imamo ovde je mala rupa. I svetlo ide kroz tu rupu. Tu je prijemnik. Prijemnik će te male, suptilne promene u amplitudi koje mi pravimo, pretvarati u električni signal. I taj električni signal se pretvara nazad u protok podataka velike brzine. Nadamo se u budućnosti da ćemo moći spojiti ovu malu rupu sa smart mobilnim telefonima. I ne samo integrisati foto detektor ovde, nego možda iskoristiti ugrađenu kameru.

Šta se dešava kada upalim svetlo? Kao što biste očekivali, to je svetlo, stona lampa. Stavite vašu knjigu naspram nje i možete da čitate. Ona obasjava prostor. Ali u isto vreme, vidite ovaj video koji se ovde pojavljuje. I taj video, je HD video (visoke definicije) koji je poslat kroz svetlosni snop. Vi ste sumnjičavi. Mislite, "Ha, ha, ha. Pametni akademik ovde izvodi sitne trikove." Ali dozvolite mi da uradim ovo.

(Aplauz)

Još jednom. Još uvek ne verujete? Ovo je svetlo koje prenosi ovaj HD video deljenim protokom. I ako pogledate u svetlo, ono osvetljava kao što biste očekivali. Neprimetno za vaše oko. Ne primećujete suptilne promene u amplitudi koje smo utisnuli u svetlo ove sijalice. Ona služi osvetljavanju, ali istovremeno, u mogućnosti smo da šaljemo podatke. I kao što vidite, svetlo sa tavanice dolazi ovde dole u prijemnik. Prijemnik može zanemariti to konstantno svetlo, zato što jedino za šta je prijemnik zainteresovan su suptilne promene. Imate sigurno ključno pitanje ponekad. Kažete, "U redu, moram li da imam upaljeno svetlo sve vreme da bi ovo radilo?" I odgovor je da. Ali, možete smanjiti osvetljenje do nivoa na kome izgleda da je isključeno. I još uvek ste u stanju da šaljete podatke — moguće je.

Spomenuo sam vam četri izazova Kapacitet: Imamo 10,000 puta širi opseg, 10,000 puta više LED sijalica ugrađenih već u infrastrukturu. Složićete se sa mnom, na sreću, nema govora o kapacitetu više. Efikasnost: Ovi podaci kroz osvetljenje — pre svega je uređaj za osvetljavanje. I ako planirate budžet za energetiku, prenos podataka dolazi besplatno — energetski visoko efikasno. Nisam spomenuo visoku energetsku efikasnost ovih LED sijalica. Ako bi ih ceo svet upotrebio, sačuvao bi stotine elektrana. To je po strani.

I pomenuo sam dostupnost. Složićete se sa mnom da imamo svetla po bolnicama. Morate da vidite šta radite. Imate svetla u avionima. Tako je, svuda se nalazi svetlo. Pogledajte unaokolo. Svuda. U vaše smart telefone. Imaju blic za kameru, LED blic. To su potencijalni izvori prenosa podataka visokom brzinom.

I onda tu je sigurnost. Složićete se sa mnom da svetlo ne prolazi kroz zidove. Tako da niko, ako ja imam svetlo ovde, ako hoću bezbednost podataka, niko sa druge strane ove sobe kroz onaj zid neće moći da prima te podatke. I tu su podaci samo gde je svetlo. Tako da ako ne želite da prijemnik prima podatke, onda ono što mogu da uradim, okrenem na drugu stranu. Tako da podaci idu u onu stranu, a ne više ovde. Sada možemo ustvari da vidimo gde podaci idu.

Tako za mene, primena ovoga, za mene, je veća nego što mogu trenutno zamisliti. Imali smo vek vrlo lepog, pametnog razvoja aplikacija. I samo treba da zapamtite, gde imamo svetlo, tu je mogući način prenosa podataka. Ali mogu da vam ponudim par primera. Dobro možete već da vidite uticaj već sada. Ovo je teledirigovana podmornica na dnu okeana. I ona koristi svetlo da osvetli prostor tamo dole. I to svetlo može da se koristi za bežični prenos podataka to te stvari koriste za međusobnu komunikaciju.

Neophodno za opasna okruženja kao što su petrohemijske fabrike — ne možete koristiti radio vezu, jer može da generiše varničenje antene, ali možete svetlo — vidite dosta svetla tamo. U bolnicama, za nove medicinske instrumente; za uličnu kontrolu saobraćaja. Vozila imaju LED farove, LED stop svetla, i mogu da komuniciraju međusobno i spreče nesreće na način gde razmenjuju informacije. Semafori mogu komunicirati sa vozilima i tako dalje. I onda imate te milione uličnih svetala rasutih po svetu. I svaka ulična svetiljka može biti besplatna pristupna tačka. Mi to zovemo, ustvari, Li-Fi Lajt fideliti (analogija na Hi-Fi i Wi-Fi) I onda imamo kabine aviona. U njima je na stotine svetala i svako od tih svetala može biti potencijalni predajnik bežičnih podataka. Tako da možete uživati u vašem omiljenom TED videu na dugom letu prema kući. Život onlajn. Tako da smatram ovu zamisao mogućom.

Prema tome, sve što treba da uradimo je da ugradimo mali mikro čip u svaku moguću svetiljku. I to će obezbediti kombinovanje dve osnovne funkcije: osvetljenje i bežični prenos podataka. I ja sam lično ubeđen da ta simbioza može rešiti četri osnovna problema sa kojima se srećemo u bežičnoj komunikaciji danas. I u budućnosti, nećete imati samo 14 milijardi sijalica, možete imati 14 milijardi Li-Fi-ja postavljenih širom sveta — za čistiju, zeleniju, pa čak i svetliju budućnost.

Hvala vam.

(Aplauz)