Целог живота сам се питао шта значи израз ”запањујуће”. Након два дана проведена овде, објавњујем да сам запањен и веома импресиониран, и осећам да сте ви једна од великих нада. Не само за америчрки успех у науcи и технологији, већ и за цео свет. Међутим, ја сам на специјалној мисији, у име мојих поверилаца. А њих 10 на 18-ти - то је милион трилиона - инсеката и осталих малих створења, дошао сам да у њихово име упутим молбу. Кад бисмо уништили само инсекте, само ту групу, на планети - а веома се трудимо да то постигнемо - би остатак живота и човечанства заједно са њима углавом нестао са земље. И то само за неколико месеци. Е сада, како сам дошао до тога да заговарам овај специфичан став?

Као мали дечак, и током мојих тинејџерских година, постао сам све више фасциниран разноликошћу живота. Имао сам период лептира, период змија, период птица, период риба, период пећина и на крају и дефинитивно, период мрава. Када сам кренуо на факултет, већ сам био посвећен мирмекологији, стручњак за биологију мрава. Али моја пажња и истраживање су наставили путешествија кроз велику разноликост генералног живота на Земљи. Укључујући и шта то живот нама, као врсти значи и колико га мало разумемо, као и колико је велика опасност које су наше активности изазвале.

Из те широке студије су се родиле брига и амбиција, које су се искристалисале кроз жељу коју ћу вам сада рећи. Мој избор је врхунац животног опредељења које је почело када сам одрастао на обали Алабаме, на полуострву Флориде. Докле год могу да се сетим уназад, био сам омагијан природном лепотом те регије и скоро тропском бујношћу биљака и животиња које тамо расту. Једног дана када сам имао само седам година отишао сам да пецам, прејако и пребрзо сам повукао малу рибу са оштрим бодљикавим леђним перајем. И ослепео сам се на једно око. Касније сам открио и да не чујем добро, вероватно сам то наследио, нисам добро чуо високе тонове. Тако да планирајући да будем професионални природњак - никада нисам ништа друго разматрао у животу - открио сам да сам лош у посматрању птица, а нисам могао да пратим ни крекетање жаба. Тако да сам се окренуо ка мноштву малих створења који могу да стану између палца и кажипрста: мала створења која чине основу наших екосистема. Мала створења, како ја волим да кажем, која управљају светом. Бавећи се тиме, дошао сам до толико чудне стране биологије, толико богате да је изгледало као да се налази на другој планети. Ми у ствари, живимо на углавном неистраженој планети. Велика већина организама на планети је још увек непозната науци.

У последњих 30 година, захваљујући истраживањима у удаљеним деловима света и напретцима у технологији, биолози су додали још једну трећину нових врста жаба и осталих водоземаца и довели тренутни укупан број на 5,400 врста. А још више их пристиже. Откривене су нове врсте китова, као и две нове антилопе, десетине врста мајмуна и једна нова врста слона. И чак једна другачија врста гориле! На потпуно супротној страни скале по величини, класа морских бактерија, Проклорококе - ово ћу вас питати на испиту - која је, иако отркривена 1988., тренутно призната као вероватно најзаступљенији организам на Земљи. А још је и одговорна за велики део фотосинтезе у океану. Ове бактерије нису могле бит откривене раније зато што су један од најмањих организама на Земљи - толико минијатуран да се не могу видети обичним оптичким микроскопом. Ипак, живот у мору може зависити од ових малих створења.

Ови примери су само почетни осврт на наше незнање о животу на овој планети. Погледајте гљиве - укључујући рђу, буђ и остале организме који изазивају обољења. 60,000 врста је науци познато, али сматра се да их постоји више од 1.5 милиона врста. Погледајте најизобилнију од свих животиња - црв нематода. Четири од сваких пет животиња на Земљи су нематоде - када бисте уништили све чврсте ствари, осим нематода, и даље би се назирали облици тих ствари у нематодама. Научници су открили и идентификовали око 16 000 врста нематода; могло би их бити стотине хиљада, чак и миолиона, још увек се не зна. Овај огроман домен скривене биолошке разноврсности је појачан тамном материјом биолошког света бактерија, којих је у последњих неколико деценија било познато само око 6000 врста широм света. Толико врста бактерија може да се нађе у једном граму земљишта, а у само малој шаци земљишта било би 10 милијарди бактерија. Сматра се да у једној тони земљишта - плодног земљишта - има отприлике 4 милиона различитих врста бактерија, а све су непознате.

Питање је шта то сви они раде. Чињеница је да не знамо. Живимо на планети веома активних живих организама који нас окружују, и који су активни само захваљујући вери и нагађању. Наши животи зависе од ових створења. Узећу пример који је нама близу: има преко 500 врста тренутно познатих бактерија - пријатељских бактерија - које живе у симбиози у вашим устима и грлу које су вероватно неопходне за ваше здрвље јер задржавају патогене бактерије.

Мислим да сада имамо мали импресионистички филм који је направљен специјално за ову прилику. И хтео бих да га покажем. А помаже нам Били Холидеј. ♫(Видео)♫

А то је можда само почетак. Вируси, ти квази-организми, међу којима су они делови гена који подстичу сталну еволуцију у животу бактерија, су практично непознаница у модерној биологији, они су свет за себе. Још увек је непознато шта сачињава заразне врсте, иако су нам оне, очигледно од великог значаја. Али ово можемо да кажемо: разноликост гена у вирусима на целој планети превазилази или скоро превазилази разноликост гена у целом живом свету заједно. Данас, када се говори о разноврсности микроба научници су као истраживачи у чамцу баченом у пацифички океан.

Али то се брзо мења уз помоћ нове геномске технологије. Већ је могуће идентификовати цео генетички код бактерије за мање од четири сата. Ускоро ћемо моћи још да напредујемо са идентификаторима генетичког кода окаченог на леђима - да ловимо бактерије у сићушним пукотинама на површинама око нас исто као када идете да двогледом гледате птице. Шта ћемо наћи када направимо мапу живог света, и када коначно ово постане озбиљно? Од релативно огромних сисара, птица, жаба и биљака преко скривенијих инсеката и осталих малих бескичмењака, до безбројних милиона организама у невидљивом живом свету који су обавијени човечанством и у њему живе. А открили смо да су оно што смо генерацијама сматрали бактеријама у ствари две велике групе микроорганизама: праве бактерије и једноћелијски организми звани археје, који су ближи од осталих бактерија групи еукариота, којима и припадају.

Неки озбиљни биолози, међу које урачунавам и себе, су почели да се питају да ли је у тој огромној, и још увек непознатој, разноликости неко могао, наглашавам могао, нађе и ванземаљце. Праве ванземаљце, резерве које су стигле из свемира. Имали су милијарде година да дођу, али посебно током најранијег периода биолошке еволуције ове планете. Знамо да су неке врсте бактерија које су земаљског порекла способне да опстану на скоро незамисливим температурним екстремима и осталим тешким променама у околини. Укључујући и тешку радијацију, довољно јаку и дугу да сломије Пирексове судове око растуће популације бактерија. Можда постоји и искушење да се биосфера третира на холистички начин, а врсте које је сачињавају као велики скуп бића која нису вредна разликовања једних од других. Али свака од ових врста је, чак и најмање Проклорококе, ремек дело еволуције. Свака је опстала хиљадама и милионима година. Свака је изврсно прилагођена средини у којој живи, испреплетана са осталим врстама како би формирале екосистеме од којих зависе наши сопствени животи на начине које још нисмо ни почели да замишљамо. Уништићемо те екосистеме и врсте које их сачињавају по цену нашег сопственог постојања - и на жалост, уништавамо их са ингениозношћу и беспрекидном енергијом.

Моје откровење као заштитника природе се догодило 1953., док сам као постдипломац тражио ретке мраве у планинским шумама Кубе. Мрави који сијају на сунцу - металик зелени или металик плави, а једна врста коју сам открио је металик златне боје. Пронашао сам моје магичне мраве, али тек након напорног успона на планине где су још увек постојале једне од последњих кубанских нетакнутих шума, и које су тада, а и сада, раскрчавали. Схватио сам да су те врсте, као и већински део осталих јединствених, предивних животиња и биљака на том острву - а ово се може применити на практично сваки део света - којима је требало милион година да се еволуира, у процесу нестанка заувек. То је тако где год да погледате.

Људска снага комбинацијом својих сила заувек еродира Земљину прастару биосферу а та комбинација снага је сабрана у акрониму ”УЕЗПП”. ”У” је за уништавање станишта, укључујући промене климе изазване гасовима са ефектом стаклене баште. ”Е” је за егзотичне врсте као што су мрави, зебрасте дагње, високе траве и патогене бактерие и вируси које преплављују сваку државу експонецијалном стопом - то је Е. ”З” је за загађење. Прво ”П” је за сталну популацију, ширење људске популације. А последње слово је ”П”, за прекомерни лов и риболов - довођење до истребљења врста путем претераног лова и риболова ”УЕЗПП” снага коју смо створили, је, ако се не смањи, предодређена - према најбољим проценама истраживања биолошке разноврсности - да смањи половину још увек живих земаљских животињских и биљних врста до истребљења или критичног стања опасности до краја века. Само промена климе изазвана људским активностима - понављам, ако се не смањи - би могла да елимише четвртину преживелих врста током следећих 50 година. Шта ћемо ми и будуће генерације изгубити ако је већина животне средине уништена? Огромне потенцијалне изворе научних информације који још увек треба да се сакупе, већину стабилности наше природне околине као и нове врсте фармацеутских и нових производа незамисливе снаге и вредности - све бачене.

Губитак ће проузроковати велику цену богатству, безбедности, и да, спиритуалности, за сва времена. Претходним катаклизмама ове врсте - последња је окончала еру диносауруса - је требало, углавном, 5 до 10 милиона година да се опораве. На жалост, наше знање о биолошкој разноврсности је толико непотпуно да ризикујемо да ћемо изгубити њен већи део пре него што је уопште и откривен. На пример, чак и у САД, откривено је да је 200,000 тренутно познатих врста у ствари само део свих живих врста настањених у САД; Већином су непознате нама, обичним биолозима. Само око 15% познатих врста је довољно добро испитано да би се њихов статус проценио. Од тих процењених 15%, 20% су класификоване да су ”у опасности”. Другим речима, у опасности од истребљења. То је у САД. Ми, укратко, слепо летимо у будућност наше природне средине. Ово хитно морамо да променимо. Морамо да имамо добро истражену биосферу да бисмо могли да је разумемо и компетентно њоме руководимо. Морамо да се смиримо пре него што уништимо планету. И потребно нам је знање.

Ово би требало да буде велики научни пројекат, једнак пројекту ”Људски Геном”. О њему би требало мислити као о биолошком походу на месец са распоредом. То ме доводи до моје жеље за ТЕД-овце, и за све оне широм света који слушају овај говор. Волео бих да радимо заједно на стварању нових алатки које су нам потребне да инспиришемо очување Земњине биолошке разноврсности. И назовимо је ”Енциклопедија живота”. ”Енциклопедија живота” је појам који већ увелико постоји и који почиње да се шири и да се узима за озбиљно. То је енциклопедија која живи на интернету и којој доприносе хиљаде научника широм света. А ако желе, могу и аматери. Она има бескрајно растућу страницу за сваку врсту.

Омогућава да основне информације о животу на Земљи буду свима доступне, свуда у свету. И раније сам писао о овој идеји, и знам да овде тренутно има људи који су Енциклопедији придали посебан труд. Али оно што ме узбуђује је да од кад сам први пут објабио ову идеју у том облику, наука је напредовала. Техологија је напредовала. Данас је практичност прављења такве енциклопедије, без обзира на количину информације која је у њу унета, на домак руке. Прошле године је група утицајних научих институција почела да се активира да би остварила овај сан. Волео бих да им помогнете. Радећи заједно можемо то остварити.

Енциклопедија ће се брзо исплатити у виду практичних примена. Говориће о трансцедентним квалитетима људске свести и о смислу људске потребе. Промениће биолошку науку на начине који су добри за човечанство. И изнад свега, може инспирисати нове генерације биолога да наставе тим путем који је почео, за мене лично, пре 60 година: Трагати за животом, коначно га разумети и, изнад свега, заштити га. То је моја жеља. Хвала вам.