Желим да отпочнем износећи неке од мојих квалификација како бих вам говорила о овоме јер, право да вам кажем, заиста, заиста не би требало да слушате мишљење било које особе о ковиду 19. (Смех) Дакле, радим у области глобалног здравља око 20 година и моја посебна техничка специјалност су здравствени системи и шта се дешава када здравствени системи претрпе озбиљне потресе. Такође сам радила као новинар у глобалном здрављу. Писала сам о глобалном здрављу и биолошкој безбедности за новине и интернет портале и пре неколико година сам објавила књигу о главним претњама по глобално здравље са којима се суочавамо као планета. Подржавала сам и предводила епидемиолошке напоре, од процене центара за лечење еболе до посматрања преношења туберкулозе у здравственим установама и спровођења припрема за птичји грип. Имам мастер диплому из области међународног здравља. Нисам лекар. Нисам медицинска сестра. Нисам специјализована за негу пацијената нити за збрињавање појединаца. Специјализована сам за посматрање становништва и здравствених система: шта се дешава када се болести шире у великим размерама. Ако рангирамо изворе стручности у области глобалног здравља на скали од 1 до 10, при чему је 1 нека насумична особа која се изражава на фејсбуку, а 10 је Светска здравствена организација, рекла бих да можете да ме сместите отприлике на 7 или 8. Дакле, имајте то на уму док вам се обраћам. Почећу од основних ствари јер мислим да се то изгубило у медијској буци око ковида 19. Дакле, ковид 19 је вирус корона, а вируси корона су посебна подврста вируса и као вируси имају нека јединствена својства. Њихов генетски материјал није ДНК, већ РНК и површина ових вируса је прекривена бодљама. Користе ове бодље да нападну ћелије. Те бодље су круна (лат. corona) у вирусима корона. Ковид 19 је познат и као нови вирус корона јер нам је до децембра било познато свега шест вируса корона. Ковид 19 је седми. Он је за нас новина, тек смо му урадили секвенцирање гена, тек смо га именовали, и зато је нов. Ако се сећате САРС-а, тешког акутног респираторног синдрома, или МЕРС-а, блискоисточног респираторног синдрома, то су били вируси корона и оба су названа респираторним синдромима јер то је оно што вируси корона раде - нападају вам плућа. Не изазивају мучнину, не доводе до крварења из очију, не изазивају хеморагије, већ вам нападају плућа. Исто важи за ковид 19. Он изазива низ респираторних симптома који се крећу од ствари попут сувог кашља и грознице све до смртоносне вирусне упале плућа. Тај низ симптома управо је један од разлога због којих је било тако тешко пратити ову епидемију. Пуно људи оболи од ковида 19, али у тако благом облику, симптоми су им тако благи да чак и не посете лекара. Не региструју се у систему. Деца посебно лако подносе ковид 19 и сви би због тога требало да будемо захвални. Вируси корона су зоонозе, што значи да се преносе са животиња на људе. Неки вируси корона, као што је ковид 19, преносе се и са човека на човека. Они који се преносе са човека на човека брже и даље путују, баш као и ковид 19. Зоонозе су болести које је заиста тешко искоренити, јер су код њих животиње резервоар заразе. Узмимо за пример птичји грип, који можемо уништити код домаћих животиња, ћурки, патки, али се он поново јавља сваке године јер нам га доносе дивље птице. О томе се не чује много јер се птичји грип не преноси са човека на човека, али епидемије избијају сваке године на фармама живине широм света. Ковид 19 је највероватније прешао са животиња на људе на пијаци дивљих животиња у Вухану, у Кини. Сада ћу прећи на мање познате чињенице. Ово није последња велика епидемија коју ћемо доживети. Биће још избијања вируса и биће још епидемија. Не можда, већ сигурно. И то је последица начина на који ми, као људска бића, ступамо у интеракцију са планетом. Људски избори нас доводе у ситуацију у којој ћемо видети још епидемија. Делимично због климатских промена и начина на који отопљавање чини свет погоднијим тлом за вирусе и бактерије. То је и због начина на који се пробијамо до последњих дивљих делова наше планете. Када палимо и оремо Амазонску прашуму да бисмо имали јефтину земљу за сточарство, када се последње афричко жбуње претвара у пољопривредна имања, када се дивље животиње у Кини истребљују због лова, људска бића долазе у додир са популацијом дивљачи са којом никада раније нису дошла у додир и та дивљач болује од нових врста болести: бактерија, вируса - ствари на које нисмо спремни. Слепи мишеви су нарочито склони томе да буду домаћини за болести које могу заразити људе. Али, то нису једине животиње код којих је тако. Према томе, докле год будемо претварали удаљена места у мање удаљена, епидемије ће наставити да избијају. Не можемо да зауставимо епидемије карантинима или путним рестрикцијама. То је прво на шта сви помисле: Хајде да зауставимо кретање људи, хајде да зауставимо ову епидемију. Међутим, чињеница је да је заиста тешко успоставити добар карантин. Заиста је тешко успоставити путне рестрикције. Чак и земље које су много уложиле у јавно здравље, као што су САД и Јужна Кореја, не могу ову врсту ограничења да спроведу довољно брзо да би моментално зауставиле епидемију. Постоје логични разлози за то, а постоје и медицински разлози. Ако посматрате ковид 19, тренутно изгледа да може постојати период у коме сте заражени, а не испољавате симптоме, који траје до 24 дана. Дакле, људи заражени вирусом се шеткају около, али не испољавају симптоме. Неће бити стављени у карантин. Нико не зна да је потребно да буду у карантину. Такође постоје стварни трошкови карантина и путних рестрикција. Људи су друштвена бића и опиру се када покушате да их држите на једном месту и када покушате да их раздвојите. Видели смо при епидемији еболе да чим уведете карантин, људи покушавају да га избегну. Појединачни пацијенти, ако знају да постоји строги протокол за карантин, могу да не потраже помоћ лекара јер се плаше здравственог система, или не могу да приуште негу и не желе да их одвоје од породице и пријатеља. Политичари, државни чиновници, када знају да ће бити стављени у карантин, ако говоре о епидемијама и случајевима, могу да прикрију стварне информације из страха да ће покренути протокол за карантин. И, наравно, оваква избегавања и неискреност управо су разлог због кога је тако тешко пратити избијање неке болести. Можемо побољшати карантине и путне рестрикције, и требало би. Али, то нису наше једине опције и нису наше најбоље опције за суочавање са оваквим ситуацијама. Прави начин на дуге стазе да учинимо епидемије мање озбиљним је да изградимо глобални здравствени систем који би подржао кључне здравствене функције у свакој земљи света, тако да све земље, чак и сиромашне, буду у стању да брзо идентификују и лече нове заразне болести чим се појаве. Кина је пуно критикована због начина на који се суочила са ковидом 19. Међутим, чињеница је: шта би било да је ковид 19 избио у Чаду који има три и по доктора на сваких сто хиљада становника? Шта би било да је избио у Демократској републици Конго, која тек што је отпустила последњег пацијента који се лечио од еболе? Истина је да земље попут ових немају ресурсе да одговоре на заразне болести, да лече људе и да извештавају о томе довољно брзо како би помогле остатку света. Водила сам процену центара за лечење еболе у Сијера Леонеу. И чињеница је да су локални доктори у Сијера Леонеу веома брзо идентификовали кризу еболе. Најпре као опасан, заразан хеморагични вирус, а затим као саму еболу. Али, након што су је идентификовали, нису имали ресурсе да одговоре на њу. Нису имали довољно доктора нити болничких кревета и нису имали довољно информација о лечењу еболе и о спровођењу контроле инфекције. Једанаест лекара је умрло од еболе у Сијера Леонеу. У читавој земљи их је било свега 120 када је криза почела. Поређења ради, Медицински центар Далас Бејлор има преко хиљаду запослених лекара. Ови видови неједнакости убијају људе. Најпре убијају сиромашне људе када епидемија почне, потом убијају људе широм света када се епидемије прошире. Ако заиста желимо да успоримо ове епидемије и да умањимо њихове последице, морамо да се постарамо да свака земља у свету има могућност да идентификује нове болести, да их лечи, и да извештава о њима како би делила информације. Ковид 19 ће бити огромно бреме за здравствене системе. Нећу говорити о стопама смртности у овом говору јер, искрено, нико се тренутно не слаже по питању стопа смртности ковида 19. Али, цифра око које се можемо сложити је да ће отприлике 20 посто људи заражених ковидом 19 морати да буде хоспитализовано. Наш здравствени систем у САД једва да може да се носи с тим. Али, шта ће се десити у Мексику? Ковид 19 је такође разоткрио неке стварне слабости наших глобалних здравствених ланаца снабдевања. Поручивање по потреби и избегавање отпада су сјајни када је све у реду, али у време кризе, то значи да немамо никакве резерве. Ако некој болници или земљи понестане маски за лице или личне заштитне опреме, не постоји неко велико складиште пуно кутија у коме можемо потражити још. Треба да наручимо још од добављача, да сачекамо да буду произведене, и да сачекамо да их испоруче, најчешће из Кине. Постоји временско одлагање у тренутку када је најважније брзо делати. Да смо били савршено спремни за ковид 19, Кина би брже идентификовала епидемију. Била би спремна да пружи негу зараженим људима и не би морала да гради нове зграде. Делила би искрене информације са грађанима па не бисмо видели како се сулуде гласине шире по друштвеним медијима у Кини. И делила би информације са глобалним здравственим ауторитетима како би могли да извештавају националне здравствене системе и припремају се за ширење вируса. Национални здравствени системи би тада могли да ускладиште заштитну опрему која им је потребна и да обуче здравствене раднике за лечење и контролу инфекције. Имали бисмо научно засноване протоколе за реаговање у одређеним ситуацијама, као што је случај крузера са зараженим пацијентима. И имали бисмо стварне информације које би се слале људима ма где да су, па не бисмо видели непријатне, срамне инциденте као што је ксенофобија, као што су напади на људе са азијским цртама на улицама Филаделфије. Међутим, и уз све ово, и даље би долазило до епидемија. Избор начина на који насељавамо ову планету то чини неизбежним. Што се тиче консензуса стручњака по питању ковида 19, он гласи: овде у САД-у и глобално ствари ће се погоршати пре него што се побољшају. Видимо случајеве преноса са човека на човека који немају везе са путовањима, већ се дешавају унутар заједнице. И видимо људе који су заражени ковидом 19 не знајући притом извор њихове заразе. То су знаци епидемије која се погоршава, а не епидемије која је под контролом. То је депримирајуће, али није изненађујуће. Када говоре о сценарију за нове вирусе, глобални здравствени стручњаци разматрају један такав сценарио. Сви смо се надали да ћемо се лако извући. Али, када стручњаци говоре о планирању вируса, они очекују да се вирус креће у оваквој ситуацији и на овај начин. Желим овде да завршим уз неке личне савете. Перите руке! Пуно перите руке! Знам да већ пуно перете руке јер нисте одвратни, али, перите руке још више. Уведите у свој живот подсетнике и рутине који ће вас навести да перете руке. Оперите руке сваки пут када уђете и изађете из зграде. Оперите руке пре уласка на састанак и након изласка са састанка. Уведите ритуале везане за прање руку. Дезинфикујте свој телефон. Стално дирате телефон прљавим, неопраним рукама. Знам да га носите са собом у купатило. (Смех) Дакле, дезинфикујте телефон и размислите да га не користите тако често у јавности. Можда бисте могли ТикТок и Инстаграм да користите само код куће? Не додирујте лице. Не трљајте очи. Не грицкајте нокте. Не бришите нос шаком, тј. свакако то немојте радити јер је одвратно. (Смех) Не носите маску за лице. Маске за лице су за болеснике и здравствене раднике. Ако сте болесни, маска задржава све што искашљете и искијате и штити људе око вас. А ако сте здравствени радник, ваша маска је једно у низу оруђа које зовемо лична заштитна опрема, коју сте обучени да користите да бисте пружили негу а да се притом не бисте заразили. Ако сте обична, здрава особа која носи маску, од ње вам се само зноји лице. (Смех) Оставите маске у радњама за докторе, медицинске сестре и болеснике. Ако мислите да имате симптоме ковида 19, останите код куће и назовите доктора за савет. Ако вам је дијагностикован ковид 19, запамтите, обично је ово веома блага болест. А ако сте пушач, сада је најбољи тренутак да престанете да пушите. Заправо, ако сте пушач, сада је увек најбољи тренутак да престанете да пушите. Али, ако сте пушач и забринути сте због ковида 19, гарантујем вам да је престанак пушења нешто најбоље што можете урадити да бисте се заштитили од најгорих последица ове болести. Ковид 19 је нешто застрашујуће у време када скоро све вести звуче застрашујуће. И постоји пуно лоших, али примамљивих опција за суочавање са њим: паника, ксенофобија, агорафобија, ауторитарност, претерано поједностављене лажи које нас наводе да помислимо да су мржња, бес и самоћа решења за епидемије. Међутим, они то нису, већ нас само чине мање спремним. Постоји и низ досадних, али корисних опција које можемо да применимо као одговор на епидемије, попут побољшања здравственог система, овде и свуда; улагања у здравствену инфраструктуру и надзор болести како бисмо знали када се појаве нове болести; изградње здравствених система широм света; покушаја ојачања ланаца снабдевања тако да буду спремни за хитне ситуације; и боља обавештеност, како бисмо могли да говоримо о епидемијама и статистичкој процени опасности без слепе панике. Морамо бити вођени једнакошћу јер у овој ситуацији, као у многим другим, једнакост нам је заправо у интересу. Хвала вам пуно што сте ме данас слушали, дозволите да будем прва која ће вам рећи: оперите руке када напустите салу. (Аплауз)