Theme: Day After

Third TEDxBelgrade is about new views, since, acording to Maya calendar, the old World is going to be destroyed on 21. December 2012.
We tried to show how bad science is used to make confussion and fear about doom day. We also, showed the easiest ways how to destroy world, and how to make a new and better one.

Kula Ušće 25. sprat
Ušće Tower
Belgrade
Serbia

Zoran Modli

Poput još nekih, tako je i Zoran Modli rođen 1948. godine u Zemunu i za sada je živ i zdrav. Nije odmah postao pilot. Najpre je kao odlikaš završio osnovnu školu, a onda alarmantno srozao uspeh u Prvoj zemunskoj gimnaziji. Od mature se oporavio u redakciji „Politike ekspres“, a sa dvadesetak godina proslavio kao revolucionarni disk-džokej Studija B, domaćin legendarne zemunske diskoteke „Sinagoga“ i putujući di-džej. Studio B je, posle pet godina, napustio iz više razloga, a najviše zbog letenja. Od tada je jednom nogom u raznim radijima, a drugom i obema rukama u avijaciji. Dvadeset godina je leteo u JAT-u, a najviše vremena proveo na nikad prežaljenom boingu 727, nad kojim lamentira kad god mu se za to pruži prilika. Od ranih devedesetih pa do leta 2010. godine leteo je i kao kapetan na biznis-džetovima. Za njim su bezbrojni sati sjajnih iskustava. Poslednje je bilo loše, ali korisno za njegovu najnoviju, “Pilotsku knjigu”. I za TEDxBelgrade, razume se.

Vladan Jovanovic

Rodio se 1962. godine u Jagodini i tamo preživeo srećno detinjstvo i osnovnu i srednju školu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Katedri za fiziologiju biljaka Biološkog fakulteta u Beogradu. Radio četiri meseca kao profesor u srednjoj školi u Kovačici, demonstrirao godinu dana na fakultetu kao student-demonstrator. U Istraživačkoj stanici Petnica radio kada je bilo najteže (najteže je uvek). Poslednjih petnaestak godina radi u Institutu za pesticide i zaštitu životne sredine u Zemunu. Bavio se kulturom biljnih tkiva in vitro i genetički transformisanim korenovima, sada klijanjem korovskih biljaka.

Vladimir Kopric

Vladimir Koprić rođen je 1979. godine u Zemunu kao ne tako mala beba. Detinjstvo je srećno proveo sa društvom na Dunavu uz pecanje, veslanje i kupanje. Prvi računar, Galaksiju, dobio je pre nego što je naučio da čita i piše. U isto vreme, sticao je i prva preduzetnička iskustva uz oca. Prvi virus napisao je pre nego što je završio 4. razred, a prvi BBS postavio i hostovao pre kraja osnovne škole. Slomio je majci srce i ispunio ocu san, kada je odlučio da ne ide u zemunsku gimnaziju sa ostatkom društva, već upisao Telekomunikacije u Tesli. Tu je stekao najveći broj znanja koja i dan danas primenjuje na svakodnevnom nivou. Već pred kraj srednje škole počeo je da pomaže ocu u radu sa računarima. Kao i svi mladi IT entuzijasti upisao je ETF, i to baš one godine kada je bilo bombardovanje, a već sledeće prešao na VETŠ, da bi malo zatim ušao u korporativni svet gde je proveo skoro 8 godina. Početkom 2012. godine napustio je korporativni svet i okrenuo se preduzetništvu kako bi oporavio svoje kako mentalno tako i duhovno stanje i pokušao da napravi bolju budućnost za svoju ćerku kroz uvođenje najnovijih tehnologija u vekovno stare institucije.

Damjan Damnjanović

Damjan Damnjanović se rodio 1977. godine u Beogradu. Pohađao je X beogradsku gimnaziju, završio srednju školu u Kaliforniji, iz koje se i pored stipendija za žurnalistiku vraća u Srbiju. Diplomirao na Fakultetu Dramskih Umetnosti na katedri za Filmsku i TV produkciju. Magistrirao cum laude „Upravljanje državom i humanitarne aktivnosti” kao stipendista Vlade Republike Italije i Evropskog Parlamenta. Dinin otac, poznavalac direktnog marketinga, bibliofil. Kako mu se život promenio pre 3 godine i zašto je potrebno da i vi to znate, saznaćete na TEDx Belgrade.

Agneza Trpkovski

Agneza Trpkovski je rođena 1962. godine u Somboru. Od svoje desete godine do 1998. živela je u Novom Sadu, da bi je “službeni put” odveo u Prag i Bratislavu, a od 2001. i u Beograd gde je upoznala svog životnog druga i ostala. Novinar je, osnivač i glavni i odgovorni urednik internet novina „Kuća dobrih vesti“. Diplomirani ekonomista (međunarodni ekonomski odnosi). Radila 23 i po godine u Novinskoj agenciji Tanjug, od pripravnika, šefa dopisništva za Vojvodinu, do dopisnika iz inostranstva (Češka, Slovačka). Da bi realizovala ovu svoju ideju i drugačiju viziju novinarstva – u službi ljudi, napustila 2011. godine stalan posao, sa uredničkog mesta, i pokrenula ovaj list-magazin koji neguje vanvremenske teme o ljudima, ljubavi i dobroti, teži povezivanju sa svim sličnim projektima u svetu i predstavljanju svega onog dobrog što Srbija ima. Osnovni moto našeg sajta je “Naše je samo ono što drugima damo“.

Dasha Spasojevic

Daša Spasojević je rođena 1988. godine u Beogradu, a već nekoliko meseci se zove i arhitekta. Tokom poslednjih par godina bavila se različitim projektima: izmišljanjem matične ploče Roterdama, građenjem kuće od balege u Rumuniji, crtanjem kuće za Sarkozija, pronalaženjem nove savamalske ulice, ćoškovima na Festivalu nauke, organizacijom Letnje škole arhitekture u Petnici i mnogim drugim. Najviše se zabavlja izmišljanjem i prepričavanjem priča.

Milan Tuba

Milan Tuba rođen је u Lučanima 1952. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Osijeku, a studirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu i na New York University, Courant Institute of Mathematical Sciences (B. S. in Mathematics, M. S. in Mathematics, M. S. in Computer Science, M. Ph. in Computer Science, Ph. D. in Computer Science). Od 1983 do 1994 boravio je u S.A.D. prvo kao postdiplomac i asistent na Vanderbilt University u Nashville, TN i New York University, a kasnije kao docent elektroinženjerstva na Cooper Union Graduate School of Engineering, New York. Od 1994 bio je docent i vanredni profesor računarstva na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2004 radi i na Megatrend univerzitetu gde je autor projekta osnivanja Fakulteta za kompjuterske nauke gde je od 2009. je u stalnom radnom odnosu u zvanju redovnog profesora. Držao je nastavu iz više od 20 kurseva na redovnim i postdiplomskim studijama, od VLSI dizajna i arhitekture računara, preko računarskih mreža i operativnih sistema, procesiranja slika, računarske grafike do verovatnoće, slučajnih procesa i matematike. Objavio je blizu 150 naučnih radova i održao desetak plenarnih predavanja po pozivu na konferencijama na Harvardu, Cambridge-u, Moskvi, Parizu, Istambulu i drugim mestima. Koeditor je, član editorskog odbora, član naučnog komiteta ili recenzent za više međunarodnih časopisa i konferencija. Član međunarodnih profesionalnih i naučnih organizacija ACM od 1983, IEEE od 1984, New York Academy of Sciences 1987, AMS 1995, SIAM, IFNA.

Petar Kocovic

Petar Kočovic je predstavnik za Srbiju najveće svetske konsultantske kuće u oblasti IKT-a – kompanije Gartner. U IKT-u je preko 25 godina. Profesor je na Alfa univerzitetu i FON-u i uža oblast interesovanja mu je tehnološko i ekonomsko praćenje trendova razvoja i rasta u IKT-u. Član je Američkog drustva mašinskih inženjera (ASME), Američkog društva elektronskih i elektro inženjera (IEEE) i Njujorške akademije nauka (NYAS). Godišnje održi oko 50 prezentacija na temu stanja u IKT-u.

Djordje Samardzija

Đorđe Samardžija je rođen 1979. godine u Beogradu. U detinjstvu mnogo vremena provodio na selu. Zaljubljen u svoju ženu i svoj voćnjak. Voli prirodu. Nikada u životu nije bacio đubre na ulicu. Diplomirao, magistrirao, a nada se i da će doktorirati na Saobraćajnom fakultetu. Od 2004. radi u vazduhoplovstvu. Od pre dve godine radi u oblasti trgovanja emisijama. Veruje u tehnologiju. San mu je da napravi solarnu elektranu. Misli da je prekomerna potrošnja najgluplja stvar koju je čovečanstvo ikad izmislilo. Od pre nekoliko dana ponosan otac bebe Aleksandra. Želi da njemu i njegovim vršnjacima obezbedi mirniju budućnost.