Šilo Šiv Suleman (Shilo Shiv Suleman): Korišćenje tehnologije za stvaranje snova

Moja priča je počela baš ovde, u Radžastanu pre dve godine. Bila sam u pustinji, ispod zvezdanog neba sa Mukttiar Ali, Sufi pevačicom. Razgovarale smo o tome kako se ništa nije promenilo od vremena drevnog indijskog epa "Mahabharata".

Dakle, u vremenima, kad smo mi, Indijci, želeli da putujemo skočili bismo u kočije i preleteli preko neba. Sada radimo isto to, avionima. Tada, kada je Arjuna, veliki indijski ratnik i princ, bio žedan, izvadio bi luk i strelu, ispalio bi je u zemlju i voda bi potekla. Mi radimo isto to sa bušilicama i mašinama.

Zaključak je da smo došli do toga da je magija zamenjena mašinama. I to me je zaista rastužilo. Otkrila sam da postajem pomalo tehnofob. Bila sam zaprepašćena idejom da ću izgubiti sposobnost da uživam i cenim zalazak sunca bez potrebe da imam pri ruci foto-aparat, bez potrebe da delim to sa prijateljima. Postojao je osećaj da bi tehnologija trebala da omogući magiju, ne da je uništi.

Kad sam bila mala deda mi je dao svoj srebrni džepni sat. Ovo parče tehnologije stare pedeset godina postalo je najmagičnija stvar za mene. Postalo je pozlaćena kapija ka svetu punom pirata i olupina brodova i slika moje mašte. Dakle, osećam da nas naši mobilni telefoni, kao i naši moderni satovi i foto-aparati zaustavljaju naše sanjarenje. Zaustavili su našu inspiraciju. I tako sam ja uskočila, u ovaj svet tehnologije, da vidim kako mogu da ga upotrebim za pokretanje magije umesto da ga ubijem.

Bavim se ilustracijom knjiga od moje šesnaeste godine. I zato kad sam ugledala ajPed, videla sam u njemu uređaj za pripovedanje koji bi mogao da poveže čitaoce širom sveta. Može da zna kako ga držimo. Zna gde se nalazimo. Donosi nam u paketu sliku, tekst, animaciju, zvuk i dodir. Pripovedanje je postalo doživljaj za sva čula. Ali šta mi radimo sa njime?

Sada ću da pokrenem "Khoya"-u, interaktivnu aplikaciju za ajPed. Kaže nam. "Postavite prste na svako svetlo". I tako -- (muzika) Kaže, "Ova kutija pripada .." I sada ja unosim ime. I u stvari postajem lik u knjizi. U razlicitim tačkama slovo pada na mene -- i ajPed zna gde živim zahvaljujući GPSu -- koji je zapravo adresiran na mene. Dete u meni je zaista uzbuđeno zahvaljujući ovim mogućnostima.

Do sada sam dosta govorila o magiji. I nisam mislila na čarobnjake ili zmajeve, mislila sam na magiju detinjstva, one ideje koje smo gajili kao deca. Ova ideja svica u tegli, iz nekog razloga, oduvek mi je bila uzbudljiva. I tako ovde morate da protresete vaš ajPed pustite svice napolje. I oni vam u stvari osvetljavaju put kroz ostatak knjige.

Druga ideja koja me je zaista fascinirala kao dete je ta, da je cela galaksija mogla biti sadržana u jednom klikeru. I tako ovde, svaka knjiga i svaki svet postaju mali klikeri koje sam uvukla u ovu magičnu napravu unutar naprave. I otvara nam mapu. Oduvek, knjige koje se bave fantazijom, imale su mape, ali te mape su bile statične. Ovo je mapa raste i sija i postaje vaš vodič kroz ostatak knjige. Sama se otkriva na određenim mestima u knjizi takođe. Dakle, sad ću da uđem.

Naredna stvar, koja mi je zaista vazna je stvaranje sadržaja koji je indijski, a ipak veoma savremen. Ovo ovde su Apsarasi. Dakle svi smo čuli o vilama i svi smo čuli za ninfe, ali koliko ljudi van Indije zna o svojim indijskim partnerima, Apsarasima? Ovi jadni Apsarasi su zarobljeni unutar Indrinih odaja hiljadama godina, u staroj i ustajaloj knjizi I sad smo ih mi vratili u modernu priču za decu. I priča se zaista bavi novim problemima kao što je kriza životne sredine. (muzika)

Kad pričamo o krizi životne sredine, mislim da je veliki problem u poslednjih deset godina to što su deca zatvorena u svoje sobe, zalepljena za svoje računare, nisu bila u prilici da izađu. Ali sad sa mobilnim tehnologijama, možemo zaista izvesti decu napolje, u svet prirode sa njihovom tehnologijom. Jedna od interakcija u knjizi je ta da ste poslati u potragu gde morate da izađete napolje, uzmete kameru na ajPedu i prikupite fotografije različitih prirodnih objekata.

Kad sam ja bila dete, imala sam mnogobrojne zbirke štapova, kamenja, šljunka i školjki. Nekako, deca to ne rade više. Dakle vratimo nazad ritual detinjstva, morate da izađete napolje i, u jednom poglavlju, fotografišete cvet i onda ga označite. U drugom poglavlju, treba da fotografišete koru drveta i označite i to. Na taj način, u stvari, pravite digitalnu zbirku fotografija koju nakon toga možete da postavite na internetu. Dete u Londonu napravi fotografiju lisice i kaže: "Danas sam video lisicu." Dete u Indiji kaže: "Danas sam video majmuna." Tako se stvara društvena mreža oko zbirke fotografija koje ste vi zaista fotografisali.

U mogućnostima povezivanja magije, priode i tehnologije, postoje mnoge mogućnosti. U sledećoj knjizi, planiramo da uvedemo i interakciju za koju morate da ponesete ajPed i snimite video i pomoću izmenjene stvarnosti, možete da vidite animirane vile koje se pojavljuju na cveću ispred vaše kuće. U jednom trenutku, vaš ekran je ispunjen lišćem. I tako, vi morate da stvorite zvuk vetra kako biste ga oduvali i pročitali ostatak knjige.

Pomeramo se, mi se svi pomeramo ovde, u svet gde se sile prirode približavaju tehnologiji, a magija i tehnologija mogu da se približe. Koristimo energiju sunca. Dovodimo decu kao i nas same bliže svetu prirode i toj magiji i zadovoljstvu i ljubavi detinjstva koju smo mi imali putem jedostavnog medija, priče.

Hvala vam.

(aplauz)