Šej Hembri (Shea Hembrey): Kako sam postao stotinu umetnika

Ja sam savremeni umetnik iz pomalo neuobičajene sredine. Bio sam u kasnim 20-im kada sam prvi put posetio galeriju. Odrastao sam u nedođiji na seoskom putu u ruralnom Arkanzasu, sat vremena udaljenom od najbližeg bioskopa. I mislim da je to odlično mesto za odrastanje jednog umetnika, jer sam odrastao okružen osobenim i živopisnim likovima koji su bili vešti u ručnoj izradi stvari. I moje detinjstvo je bilo više seljačko nego što bih vam ikada mogao preneti, ali takođe i intelektualnije nego što biste ikada očekivali. Na primer, moja sestra i ja kada smo bili mali, takmičili smo se u jedenju mozgova veverica. (Smeh) Međutim sa druge strane, svi smo obožavali da čitamo u našoj kući. Ako je televizor bio uključen, gledali bismo dokumentarac. Moj otac je najstrastveniji čitalac kojeg ja poznajem. Dnevno pročita roman ili dva.

Ali sećam se da je kada sam bio mali ubijao muve u našoj kući vazdušnom puškom. Ali ono što je bilo neverovatno u vezi sa tim je- to što bi iz svoje fotelje viknuo da mu donesem vazdušnu pušku, i ja bih mu je doneo. I bilo mi je neverovatno, zapravo bilo je super, to što je ubijao muve puškom po kući, ali ono što je meni bilo toliko neverovatno je da je znao tačno koliko da je napuni. A mogao je da je upuca i kada je dve sobe dalje, a da ne ošteti ono na čemu je, jer je znao tačno koliko da je napuni da bi ubio muvu, a da ne ošteti mesto gde je sletela.

Trebalo bi da govorim o umetnosti. (Smeh) Ili ćemo ostati ovde ceo dan uz moje priče iz detinjstva. Volim savremenu umetnost, ali me često frustrira svet savremene umetnosti i savremena umetnička scena. Pre nekoliko godina, proveo sam nekoliko meseci u Evropi da bih video glavne međunarodne umetničke izložbe koje imaju puls onoga što bi trebalo da se događa u umetničkom svetu. I dobio sam, posle brojnih, uzastopnih poseta, jasnu ideju o tome šta je to za čim sam žudeo. A žudeo sam za nekoliko stvari koje nisam dobijao, ili bar ne u dovoljnoj meri. Ovo su dve glavne stvari: prvo, žudeo sam za više radova koji se obraćaju široj javnosti, koji bi bili razumljivi. Druga stvar za kojom sam žudeo bila je impresivnija izrada i tehnika.

Tako sam počeo da razmišljam i popisujem šta je to što bi po mom mišljenju činilo savršen bijenale. Tako sam odlučio da započnem sopstveni bijenale. Organizovaću ga i voditi ga, i pokrenuti ga u svetu. Zatim sam pomislio, dobro, moram da imam određeni kriterijum za odabir dela. Među svim kriterijumima koje imam, dve stvari su glavne. Jedna od njih je ono što ja nazivam Baba-test. A to je da ja zamišljam kako objašnjavam umetničko delo mojoj babi tokom pet minuta. Ako ne mogu da ga objasnim za pet minuta, to znači da je previše glupo ili ezoterično i da nije još dovoljno pročišćeno. Potrebno je još raditi na njemu dok ne progovori tečno. Zatim moj drugi skup pravila -- mrzim da kažem "pravila" jer je to umetnost -- moj kriterijum bio bi tri slova: GSR, koja označavaju glavu, srce i ruke. Kvalitetna umetnost treba da ima glavu: interesantne intelektualne ideje i koncepte. Treba da ima srce, tj. strast, kao i srce i dušu. I treba da ima ruke u smislu da je vešto izrađena.

Tako sam ja počeo da razmišljam kako ću ja da priredim ovaj bijenale. da putujem po svetu i pronađem ove umetnike. A zatim sam jednoga dana shvatio da postoji lakše rešenje. Sam ću da osmislim čitavu stvar. (Smeh) Evo šta sam uradio. Razmišljao sam, za bijenale su potrebni umetnici. Moj bijenale će biti međunarodni, te su mi potrebni umetnici iz celog sveta. U skladu sa tim izmislio sam stotinu umetnika iz celog sveta smislio njihove biografije, životne strasti i njihove umetničke stilove, i započeo izradu njihovih radova.

(Smeh)

(Aplauz)

Osetio sam da je ovo vrsta projekta na kojoj bih mogao da radim ceo život. Odlučio sam da ću od ovoga napraviti stvarni bijenale. Biće to dve godine umetničkog posla. Stvoriću to za dve godine. I jesam. Trebalo bi da počnem da pričam o ovim ljudima. Poprilično su različiti. Pošto sam vičan raznim tehnikama, dopao mi se projekat, ta prilika da se igram sa različitim tehnikama. Na primer, na slikama realista, kreću se od ovakve, naslikane u stilu starih majstora, preko zaista realističke mrtve prirode, do ove vrste slike gde slikam četkicom sa jednom dlakom. S druge strane, postoje performansi i kratki filmovi, unutrašnje instalacije, poput ove, ili ove, i spoljašnje instalacije poput ove i ove. Trebalo bi da napomenem da sve ovo sam stvaram. Ovo nije obrađeno u fotošopu. Ja sam pod vodom sa ovim ribama.

Dozvolite mi da vam predstavim neke od svojih fiktivnih umetnika. Ovo je Nel Remel. Nel se interesuje za poljoprivredne procese, i njen rad je baziran na ovakvim praksama. Ovo delo se zove "Preokrenuta Zemlja" -- Želela je da uzme nebo i njime pročisti jalovo tlo. Pomoću ogromnih ogledala -- (Aplauz) Ovde uzima džinovska ogledala i uronjava ih u zemlju. Ovo je dugačko 6,7 metara. Ono što mi se dopalo u njenom radu je kada bih šetao oko njega i pogledao dole u nebo, gledao dole da bih gledao nebo, ono bi mi se prikazalo na nov način. Verovatno je ovo delo najbolje u sumrak ili zoru kada se sumrak spustio i tlo je tamno, ali odozgo još dolazi svetlost, Stojite tamo i sve ostalo je u tami, ali postoji taj portal u koji želite da uskočite. Ovo delo je sjajno. U Arkanzasu je u dvorištu mojih roditelja. A ja volim da kopam rupe. Zato je ovo delo bilo zabavno, jer se sastojalo od dva dana kopanja mekane zemlje.

Sledeća umetnica je Kej Overstri, koja se bavi prolaznošću i kratkotrajnošću. U njenom najnovijem projektu nazvanom "Vreme koje sam stvorila" Ona stvara vreme u opsegu svoga tela. Ovo delo se naziva "Mraz". Jedne hladne, suve noći izašla je i disala na travnjaku da bi ostavila -- trag svog života. trag svog daha. (Aplauz) Ovo je 1,6 metara mraza koji je ostavila za sobom. Sunce izađe i on se otopi. To je glumila moja mama.

Sledeći umetnik je zapravo grupa japanskih umetnika, kolektiv japanskih umetnika -- (Smeh) u Tokiju. Želeli su da osnuju novi, alternativni umetnički prostor. Za to im je trebao novac, pa su odlučili da sprovedu veoma interesantne projekte za prikupljanje novca. Jedno od tih greb-greb remek-dela (Smeh) Dakle, šta su radili -- svaki od njih na kartici dimenzija 22 sa 17 centimetara koje prodaju za deset dolara, nacrtao je originalno umetničko delo. Kada kupite jednu, možda ćete dobiti originalno delo, a možda i ne. To je izazvalo ludnicu u Japanu, jer su svi želeli remek-delo. Najtraženija dela bila su ona koja su retko bila izgrebana. Sva ova dela na neki način govore o sreći, sudbini ili slučajnosti. Ove prve dve su portreti dobitnika na lutriji godinama pre i posle dobitka.

Ovo delo se zove "Izvući kraću slamku." (Smeh) Volim ovo delo jer imam malu rođaku kod kuće koja me je predstavila--što smatram sjajnim predstavljanjem -- svom drugaru "Ovo je moj rođak Šej. On odlično crta štapove." (Smeh) Što je od najboljih komplimenata.

Ovo je umetnik Gas Vajnmiler, koji radi na velikom projektu "Umetnost za narode." U okviru ovog projekta, on radi manji projekat pod nazivom "Boravište umetnika." Ono što radi -- (Smeh) on provede nedelju dana sa porodicom. Pojavi se na njihovom tremu, pragu, sa četkicom za zube i pidžamom, i spreman je da provede nedelju dana sa njima. Koristeći samo ono što se tamo nalazi, uđe i napravi mali privremeni atelje u kojem radi. provede tu nedelju u razgovoru sa porodicom o tome šta oni misle da je sjajna umetnost. On raspravlja sa porodicom. Kopa po svemu što oni imaju, i nalazi materijal za svoj rad. Stvori delo koje odgovara na pitanje šta oni misle da je sjajna umetnost. Za ovu porodicu naslikao je ovu sliku mrtve prirode. Šta god da napravi ima veze sa gnežđenjem i prostorom ličnom svojinom.

Ovaj naredni projekat, uradio je Žaokim Parisvega, on je zainteresaovan za -- on misli da umetnost svuda čeka -- da treba samo malo da je poguramo kako bi se dogodila. On to čini koristeći prirodne snage, kao u seriji svojih radova gde je koristio kišu za slikanje. Ovaj projekat se zove "Ljubavna gnezda". Ovde je iskoristio divlje ptice da stvaraju umetnost za njega. Ostavio je materijal na mestima gde su ga price sakupljele, i one su za njega pravile svoja gnezda. Tako se ovo zove "Ljubavno gnezdo". Ovo gnezdo se zove "Kaseta sa nasnimljenom muzikom" (Smeh) Ovo gnezdo se zove "Gnezdo za vođenje ljubavi". (Smeh)

Sledeća je Silvija Slejter. Silviju interesuje obuka u umetnosti. Ona je veoma ozbiljna švajcarska umetnica. (Smeh) Ona je mislila na svoje prijatelje i porodicu koji rade na haotičnim mestima i zemljama u razvoju, i razmišljala je, šta bih mogla da stvorim od vrednosti za njih, u slučaju da se nešto loše desi ako su prinuđeni da plate da pređu granicu ili da potplate razbojnike. Došla je na ideju da napravi ove umetnine džepne veličine koje su portreti osobe koja ih nosi.. Ovo biste nosili sa sobom, i ako bi sve krenulo po zlu, imali biste sredstva da otkupite svoj život. Ovo je životna cena direktora neprofitne organizacije za navodnjavanje. Uz malo sreće nikada je nećete upotrebiti, i postaće deo vašeg nasleđa. Ona ih tako pravi da mogu da se razbiju na komade, ili mogu biti kao ovo lišće koje može biti sredstvo plaćanja. Oni su vredni, izrađeni od dragocenih metala i dragulja. Ovaj je morao da se razbije na delove. Nedavno je morao da uzme deo kako bi pobegao iz Egipta.

Ovo je delo dva umetnika, Majkla Abernatija i Bada Holanda. Oni se interesuju za stvaranje kulture, same tradicije. Oni se dosele u neko područje i pokušaju da osnuju novu tradiciju u nekoj maloj geografskoj oblasti. Ovo je u istočnom Tenesiju, oni su odlučili da nam je potrebna pozitivna tradicija povezana sa smrću. Izmislili su grobne plesove. Grobni ples -- grobni ples je kada kada za neku važnu godišnjicu ili rođendan, okupite sve svoje prijatelje i porodicu i plešete na mestu gde ćete biti sahranjeni. (Smeh) Privukli smo mnogo pažnje kada smo to izveli. Nagovorio sam svoju porodicu da to uradimo, a oni nisu znali šta radim. Samo sam im rekao: "Obucite se za sahranu. Idemo da obavimo neki posao." Otišli smo do groba i izveli ovo, što je bilo presmešno -- sva ta pažnja koju smo privukli. Vi plešete na grobu, i nakon plesa, svi vam nazdrave i kažu koliko ste sjajni. U suštini imate svoju sahranu na kojoj možete učestvovati. Ovo su moji mama i tata.

Ovo je delo Džejsona Brdsonga. Njega interesuje kako gledamo poput životinja, kako nas zanima mimikrija i kamuflaža, Znate, mi gledamo niz mračnu ulicu ili stazu u džungli, i pokušavamo da razaznamo lice ili biće. Imamo taj prirodni način posmatranja. On se igra sa ovom idejom. Ovo zapravo nije lišće. To su leptiri sa prirodnom kamuflažom. On ih zatim spoji. Ovo je druga gomila lišća. Ovo su zaista pravi leptiri. On ih spaja sa slikama. Tako je ovo slika zmije u kutiji. Dakle, otvorite kutiju i pomislite da je unutra zmija. A to je u stvari slika. Tako on vodi ove interesante razgovore o realizmu i mimikriji i našem nagonu da nas prevari dobra kamuflaža.

(Smeh)

Sledeća umetnica je Hejzel Klausen. Ona je antropolog koji pravi dužu pauzu na poslu i odlučila je: "Znate, naučila bih mnogo o kulturi kada bih od nule osmislila kulturu koja ne postoji" Tako da je to i učinila- Kreirala je švajcarski narod po imenu Uvuliti, koji jodluju na karakterističan način koristeći uvulu (resicu u grlu). Govore o tome kako uvula- Sve što kažu je nečasno zbog zabranjenog voća. To je simbol njihove kulture. Ovo je iz dokumentarca pod nazivom "Seksualni običaji i kontrola stanovništva kod Uvulita". Ovo je njihov tipični vez od angore. Ovo je jedna od osnivačica naroda, Gert Šefer. (Smeh) To je zapravo moja teka Irena. Bilo je zabavno imati lažnu osobu. koja radi lažne stvari. I ja umrem od smeha kad ga vidim jer znam da je to francuska angora i nemačke antičke trake i vuna koju sam nabavio u jednoj vodenici u Nebraski i nosio je okolo deset godina, onda antikvarna kineska suknja.

Sledeći je kolektiv umetnika zvani Srebrni dobermani. Njihov moto je širenje pragmatizma od jedne do druge osobe. (Smeh) Njih zaista zanima zašto smo postali toliko razmaženi. ovo je jedan od njihovih komentara o našoj razmaženosti. Oni su stavili znak upozorenja na svaku bodlju na ovoj ogradi. (Smeh) (Aplauz) Ovo delo se zove "Ograda zdravog razuma".

Sledeći umetnik je K. M. Jun, veoma interesantan južnokorejski umetnik. On obnavlja konfučijansku umetničku tradiciju kamenja učenjaka. Sledeći je Majnard Sajps. I ja volim Majnarda Sajpsa, ali on je u svom svetu, i, bog mu pomogao, paranoičan je. Sledeći je Roj Penig, veoma interesantan umetnik iz Kentakija, on je najfiniji momak. Jednom je zamenio umetničko delo za parče sira jer ga je neko užasno želeo.

Sledeća je australijska umetnica Dženin Džekson, i ovo je deo njenog projekta koji se zove "Šta radi umetničko delo kad ne gledamo". (Smeh) Naredna je litvanska vračara Jurgi Petrauskas. Sledeći je Džindžer Češir, Ovo je iz njenog kratkog filma "Poslednja osoba". Ovo je moja rođaka i pas moje sestre, Gabi. Sledeće, ovo je uradio Sem Sendi. Vremešni australijski aboridžin, i takođe je umetnik. Ovo je iz projekta velike putujuće skulpture na kom on radi.

Ovo je Estel Vilobi. Ona leči bojama. I ona je najplodniji od svih ovih stotinu umetnika, iako će sledeće godine napuniti 90 godina. (Smeh) Ovo je delo Z. Zu, koji je zainteresovan za ravnotežu. Sledeća je Hilda Sing, i ona radi na projektu koji se zove "Društvena odeća".

Sledeća je Vera Sokolova. Moram da kažem da se nje plašim. Ne možete je gledati direktno u oči, jer je nekako strašna. Dobro je da nije stvarna; naljutila bi se što sam ovo rekao. (Smeh) Ona je optometrista u Sankt Peterburgu igra se optikom. Sledeće, ovo je uradio Tomas Svifton. To je iz kratkog filma, "Mršine avanture". (Smeh) Ovo je rad Sisili Benet, iz serije kratkih filmova.

I posle ovoga, tu je još 77 drugih umetnika. Svi zajedno, sa tih 77 koje ne vidite, čine moj bijenale. Hvala vam. Hvala. Hvala. (Aplauz) Hvala vam. Hvala. (Aplauz)