Set Godin o plemenima koja vodimo

Dakle, nekada dobijem poziv da održim čudna predavanja. Zovu me da govorim pred ljudima koji se oblače u velike životinjske kostime i nastupaju na sportskim događajima. Nažalost nisam mogao da odem. Ali navelo me je da počnem da razmišljam o činjenici da ovi momci, ili bar većina, znaju šta je to čime zarađuju za život. Oni se preruše u plišane životinje i zabavljaju ljude na sportskim događajima.

Kratko posle toga pozvan sam da govorim na konvenciji ljudi koji prave životinje od balona. I opet nisam mogao da idem. Ali to je fascinantna grupa. Prave životinje od balona. Postoji veliki raskol između onih koji prave crkvene i porno životinje. ( smeh ) Ali prave mnogo kul stvari od balona. Ponekad dospeju u nevolju, ali ne često. I još jedna stvar u vezi sa ovim momcima je da i oni znaju čime zarađuju za život. Prave životinje od balona.

Ali čime mi zarađujemo za život? Šta tačno za ljude koji ovo gledaju svaki dan? I želim da tvrdim da ono što mi radimo jeste da pokušavamo sve da promenimo. Da pokušavamo da nađemo deo statusa kvo, nešto što nam smeta, nešto što treba da se poboljša. Nešto što nas svrbi da se promeni, i mi ga menjamo. Pokušavamo da napravimo veliku, stalnu, važnu promenu. Ali mi ne razmišljamo o tome na taj način. I nismo proveli mnogo vremena govoreći o tome kakav je to proces. Proučavao sam to par godina. I želim danas da podelim par priča sa vama.

Prvo, o čoveku sa imenom Nejtan Vajngrad. Nejtan je bio druga osoba ( po važnosti ) u SPCA ( Društvo za prevenciju nasilja nad životinjama ) San Franciska. I ono što možda ne znate o istoriji SPCA jeste da je osnovano kako bi ubijalo pse i mačke. Gradovi su im dali dozvolu da se otarase i unište životinje lutalice. U tipičnoj godini četiri miliona pasa i mačaka je bilo ubijeno. Većina njih u roku od 24 sata pošto bi bili uklonjeni sa ulice. Nejtan i njegov šef su videli ovo. I nisu mogli to da tolerišu. I tako su odlučili da naprave od San Franciska grad bez ubijanja. Napraviti čitav grad gde će svaki pas i mačka. sem ako su bolesni ili opasni, biti usvojeni, ne ubijeni. I svi su rekli da je to nemoguće. Nejtan i njegov šef su otišli u gradsko veće da bi promenili propis. I ljudi iz SPCA i humanih skloništa širom zemlje doleteli su u San Francisko da svedoče protiv njih. Da kažu da će to naštetiti pokretu i da je nehumano. Bili su uporni. I Nejtan je otišao direktno u zajednicu. Povezao se sa ljudima kojima je stalo do ovoga. Neprofesionalcima, ljudima sa strašću. I za samo par godina, San Francisko je postao prvi grad bez ubijanja. Rade bez gubitaka. Potpuno podržani od strane zajednice. Nejtan je otišao u Tompkins okrug, Nju Jork. Mesto toliko različito od San Franciska koliko je to moguće u Sjedinjenim Državama. I ponovo je to uradio. Od toga da su ga slavili kao hvatača pasa postao je neko ko u potpunosti menja zajednicu. Onda je otišao u Severnu Karolinu i uradio istu stvar. Onda je otišao u Rino. I ponovo je to uradio.

I kada razmišljam o tome šta je Nejtan uradio, i kada razmišljam o tome šta ljudi ovde čine, razmišljam o idejama. I razmišljam o ideji da stvaranje ideje, širenje ideje podrazumeva puno toga. Ne znam da li ste ikada bili na jevrejskom venčanju. Ali ono što oni rade je da uzmu sijalicu i razbiju je. Postoji mnogo razloga zbog kojih to čine i priča o tome. Ali jedan razlog je to što ukazuje na promenu, od ranije do kasnije. To je trenutak u vremenu. I tvrdim da mi živimo kroz i da smo upravo u ključnom momentu promene u načinu na koji se ideje stvaraju i šire i primenjuju.

Počeli smo sa idejom fabrike. Da ste mogli da promenite čitav svet da ste imali efikasnu fabriku koja je mogla brzo da stvori promenu. Onda smo prešli na TV ideju. Rekli su da ako imamo dovoljno velika usta, ako možemo da se pojavimo na TVu dovoljno puta, ako možemo da kupimo dovoljno oglasa, možemo da pobedimo. I sada smo u tom novom modelu vođstva. Gde način na koji možemo da dovedemo do promene nije korišćenjem novca, ili moći da podignemo sistem. Već vođenjem.

Dozvolite mi da vam predstavim tri ciklusa. Prvi ciklus je fabrika. Henri Ford dolazi do vrlo kul ideje. Omogućava mu da zaposli ljude koji su bivali plaćeni 50 centi na dan i da im plati pet dolara na dan. Jer ima dovoljno efikasnu fabriku. Pa, sa takvom vrstom prednosti možete da zbućkate mnogo automobila. Možete mnogo toga da promenite. Možete da izgradite puteve. Možete da promenite ono od čega je cela zemlja satkana. Suština onoga što radite je da Vam treba sve jeftinija radna snaga, i sve brže mašine. I problem na koji smo naišli je da nam ponestaje oba. Sve jeftinije radne snage i sve bržih mašina. ( smeh )

Stoga menjamo brzinu na minut i kažemo, " Znam. Televizija. Reklamiranje. Guraj guraj. Uzmi dobru ideju i proguraj je u svet. Ja imam bolju mišolovku. I samo kad bih imao dovoljno novca da kažem dovoljnom broju ljudi, dovoljno ću prodati." I možete da izgradite čitavu industriju na tome. Ako je potrebno možete da stavite bebe u svoje reklame. Ako je potrebno možete da iskoristite bebe da prodate nešto drugo. A ako bebe ne vrede, možete da koristite lekare. Ali budite pažljivi. Jer ne želite nesređenu jukstapoziciju gde govorite o jednoj stvari umesto o drugoj. ( smeh ) Ovaj model zahteva da se ponašate kao kralj. Poput osobe u prednjem delu sobe koja baca stvari na pijune u zadnjem delu sobe. Da ste Vi glavni. I reći ćete ljudima šta da urade sledeće. Kratko, mali dijagram toga je ovde gore. I Vi gurate to u svet. Ovaj metod, masovni marketing, zahteva prosečne ideje, jer idete na mase i brojne reklame. Kao spameri pokušali smo da hipnotišemo sve da kupe našu ideju. Hipnotisati sve da doniraju našem radu. Hipnotisati sve da glasaju za naše kandidate. I nažalost to ne radi više tako dobro. ( smeh )

Ali iza ugla ima dobrih vesti, zaista dobrih vesti. Ja to zovem ideja plemena. To šta su plemena je vrlo jednostavan koncept, koji ide 50 hiljada godina unazad. Radi se o vođstvu i povezivanju ljudi i ideja. I to je nešto što su ljudi oduvek želeli. Mnogi ljudi su navikli da imaju duhovno pleme, ili pleme crkve, radno pleme, da imaju zajednicu. Ali sada zahvaljujući internetu, zahvaljujući eksploziji masovnih medija, zahvaljujući mnogim drugim stvarima koje ključaju kroz naše društvo širom sveta, plemena su svuda.

Internet je trebao da homogenizuje sve povezujući nas. Umesto toga, dozvoljen je silos interesovanja. Tako da imate ove žene sa crvenim šeširima ovde. Imate triatlonce sa crvenim kapicama ovde. Imate organizovane vojske ovde. Imate neorganizovane pobunjenike ovde. Imate ljude sa belim šeširima koji prave hranu. I ljude sa belim šeširima koji plove. Suština je da možete da nađete ukrajinske folkloraše. I da se povežete sa njima. Zato što želite da budete povezani. Da ljudi na periferiji mogu da nađu jedni druge, da se povežu i odu negde. Svaki grad koji ima vatrogasce kao volontere razume ovaj način razmišljanja. ( smeh )

Sada ispada da je ovo legitimna nefotošopovana fotografija. Ljude koje znam koji su vatrogasci rekli su mi da ovo nije neuobičajeno. I da ponekad u svrhu obuke zapale kuću koja je predviđena za rušenje i vežbaju spašavanje. Ali uvek stanu da naprave fotografiju. ( smeh )

Znate, pleme pirata je fascinantno. Imaju svoju sopstvenu zastavu. Imaju zakrpe za oko. Možete da kažete kada naletite na nekoga ko je u plemenu. I ispada da plemena, ne novac, ne fabrike, mogu da promene svet, politiku, mogu da okupe veliki broj ljudi. Ne zato što ste ih prislili da rade nešto protiv svoje volje. Već zato što žele da budu povezani.

Ono čime mi trenutno zarađujemo za život, svi prisutni, čini mi se, je pronalaženje nečega što je bitno menjati, a zatim okupljanje plemena koja će okupiti plemena koja će širiti ideju i širiti ideju. I to postaje nešto mnogo veće od nas samih. Postaje pokret. Tako da kada je Al Gor krenuo da menja svet ponovo, nije to učinio sam. I nije to učinio postavljanjem brda oglasa. Učinio je to tako što je stvorio pokret. Hiljade ljudi širom zemlje koji su držali njegovu prezentaciju. Zato što on ne može da bude u svih 100 ili 200 ili 500 gradova za noć.

Ne trebaju Vam svi. Ono što nas je Kevin Keli naučio je da Vam je potrebno, ne znam, hiljadu pravih fanova. Hiljadu ljudi kojima je zaista stalo da dobijete sledeću rundu i onu posle i onu posle. A to znači da ideja koju stvorite, proizvod koji napravite, pokret koji stvorite nisu za svakoga. To nije masovna stvar. Nije u tome poenta. Radi se o nalaženju onih koji zaista veruju. Lako je reći, na osnovu ovoga što sam do sada rekao, " Čekaj malo, ja nemam ono što je potrebno da budem takav lider."

Evo dvojice lidera. Nemaju mnogo toga zajedničkog. Otprilike su istih godina. Ali to je to. Ono što su oni učinili, svaki na svoj način, stvorili su drugačiji način Vašeg usmeravanja kroz tehnologiju. Tako će neki ljudi izaći napolje i okupiti ljude da budu deo jednog tima. A neki ljudi će okupiti ljude da budu deo drugog tima.

To takođe čini da odluke koje donosite prilikom pravljenja proizvoda ili usluga budu informisane. Znate, ovo je jedna od mojih omiljenih sprava. Ali kakva šteta što nije organizovan da pomogne autorima da stvore pokret. Šta bi se dogodilo kad biste mogli dok koristite svoj Kindl da vidite komentare i citate i beleške svih drugih ljudi koji čitaju istu knjigu kao i Vi u tom momentu. Ili iz Vaše grupe. Ili od Vaših prijatelja, ili iz kruga iz kojeg želite. Šta bi se desilo kada bi autori, ili ljudi sa idejama, mogli da koriste verziju dva, koja izlazi u ponedeljak. I da je koriste da organizuju ljude koji žele da razgovaraju o nečemu. Postoji milion stvari o mehanici koje bih mogao da ovde podelim sa vama. Ali hajde da probam samo nekoliko.

Bitlsi nisu izumeli tinejdžere. Oni su samo odlučili da ih vode. Tako je većina pokreta, većina vođstva koje imamo u vezi sa nalaženjem grupe koja je nepovezana. ali već ima čežnju. Ne ubeđivanje ljudi da žele nešto što još uvek nemaju.

Kada je Dajen Hac radila Mitriks, njen video o tome kako su životinje na farmi tretirane se proširio internetom, ali ona nije izumela ideju da se bude vegan. Nije izmislila ideju brige o ovom pitanju. Ali je pomogla da se ljudi organizuju i da se pretvore u pokret.

Hugo Čavez nije izmislio nezadovoljstvo srednje i niže klase Venecuele. On ih je samo vodio.

Bob Marli nije izumeo Rastafarijance, On je samo izašao i rekao, " Pratite me."

Derek Sivers je izumeo CD Baby. Koji je dozvolio nezavisnim muzičarima da imaju mesto za prodaju svoje muzike bez da se „prodaju“ velikim izdavačkim kućama. Da imaju mesto da krenu u misiju na koju su već hteli sa krenu i da se povežu sa ostalima.

Ono što je zajedničko za ove ljude je da su oni heretici. Heretici gledaju u status kvo i kažu, Ovo nećemo tolerisati. Ne mogu da se pridržavam statusa kvo. Spreman sam da ustanem i da se obračunam i da pomerim stvari unapred. Ja vidim šta je status kvo. I ne sviđa mi se. Umesto da poštuju sva mala pravila i da prate svako od njih, umesto da budu ono što ja zovem ovcama u stadu. neko ko je napola u snu, prati instrukcije, drži glavu dole, uklapa se, svako malo neko ustane i kaže, " Ne ja." Neko ustane i kaže, " Ovo je važno. Moramo da se organizujemo oko ovoga." Ali neće svi. Ali ni ne trebaju Vam svi, Potrebno Vam je samo par ljudi ( smeh ) koji će pogledati pravila, shvatiti da nemaju smisla i shvatiti koliko žele da budu povezani.

Dakle Toni Šej ne vodi prodavnicu cipela, Zapos nije prodavnica cipela. Zapos je jedno jedino, najbolje koje je ikada postojalo, mesto za ljude koje cipele zanimaju za nalaženje jedni drugih, da razgovaraju o svojoj strasti, da se povežu sa ljudima kojima je više stalo do korisnika, nego da zarade dinar sutra. To može da bude nešto jednostavno poput cipela. I nešto komplikovano poput zbacivanja vlade. Ponašanje je doduše poptuno isto.

Ono što je potrebno, kao što je Džeraldin Karter otkrila, jeste biti sposoban reći, " Ne mogu da uradim ovo sam. Ali ako mogu da pridobijem druge ljude da se pridruže mom Climb and Ride, onda zajedno možemo da dobijemo nešto što svi želimo. Mi samo čekamo nekoga da nas vodi.

Mišel Kaufman je bila pionir u novim načinima razmišljanja o arhitekturi životne sredine. Ona to ne čini tiho gradeći jednu po jednu kuću. Ona to čini pričajući priče ljudima koji žele da ih čuju. Povezujući pleme ljudi koji su očajni da budu povezani jedni sa drugima. Vodeći pokret. Tako što menja. I okolo i okolo i okolo ide.

Nudim vam tri pitanja. Prvo je, koga tačno uznemiravate? Jer ako nikoga ne uznemiravate, ne menjate status kvo. Drugo pitanje je, koga povezujete? Jer za mnogo ljudi, to je razlog zbog kojeg su tu. Veze koje se stvaraju, jedni sa drugima. I treće, koga vodite? Budući da se fokusirate na taj deo, ne na mehaniku onoga što gradite, već ko, a vodeći deo je gde promena nastupa.

Dakle Blejk, iz Tom obuće, imao je veoma jednostavnu ideju, " Šta bi se desilo kada bih svaki put kad neko kupi par ovih cipela poklonio isti taj par nekome ko čak ni nema svoj par obuće?" Ovo nije priča o tome kako da dobijete svoju policu u Neiman Markusu. To je priča o proizvodu koji priča priče. I dok šetate u ovoj sjajnoj obući i neko kaže, " Šta je to?" Imate priliku da ispričate priču u Blejkovu korist, u korist ljudi koji dobijaju te cipele. I odjednom nije jedan par obuće ili 100 pari. Već je desetine hiljada pari obuće.

Moj prijatelj Red Maksvel je proveo poslednjih 10 godina boreći se protiv mladalačkog dijabetesa. Ne boreći se sa organizacijom koja se bori protiv toga, boreći se sa njima, vodeći ih, povezujući ih, izazivajući status kvo, jer mu je to važno. I ljudima kojima se okružuje je potrebno da se povežu. Potrebno im je vođstvo. To čini razliku.

Ne treba Vam dozvola od ljudi da ih vodite. Ali za slučaj da Vam treba, evo je. Oni čekaju, mi čekamo da nam pokažete kuda da idemo sledeće. Evo šta lideri imaju zajedničko. Prva stvar, oni izazivaju status kvo. Izazivaju ono što je trenutno tamo. Druga stvar je, oni grade kulturu. Tajni jezik, tajno rukovanje. Način da znaju da li ste unutra ili ne. Radoznali su. Radoznali po pitanju ljudi u plemenu. Radoznalost za ljude spolja. Oni postavljaju pitanja. Oni povezuju ljude međusobno. Da li znate šta ljudi žele više od svega? Oni žele da nedostaju nekome. Žele da nedostaju dana kada se ne pojave. Žele da nedostaju kada umru. A vođe plemena mogu to da učine. Fascinanto je jer sve vođe plemena imaju harizmu. Ne treba Vam harizma da postanete lider. Biti lider Vam daje harizmu. Ako pogledate i proučite lidere koji su uspeli, odatle dolazi harizma, iz vođstva. Konačno, oni su posvećeni. Oni su posvećeni problemu. Posvećeni su plemenu. Posvećeni su ljudima koji su tamo.

Želim da uradite nešto za mene. I nadam se da ćete razmisliti o tome pre nego što ga odmah odbacite. Za ono što želim da učinite biće Vam potrebna samo 24 sata, a to je da stvorite pokret. Nešto što je važno. Započnite. Uradite to. Potrebno nam je. Mnogo vam hvala, cenim to. ( aplauz )