Салман Кан: Користимо видео да бисмо преобликовали образовање

Кан Академија је најпознатија по својој колекцији видео снимака, па пре него што наставим, допустите ми да вам покажем један колаж.

(Видео) Салман Кан: Хипотенуза ће сада бити пет. Фосили ове животиње постоје само у овом делу Јужне Америке - у лепој, чистој траци - и у овом делу Африке. Можемо интегралити преко површине и забележићемо велико слово Сигма. Народна скупштина: они формирају Савет Јавне Безбедности, што звучи као неки баш добар савет. Видите, ово је алдехид, а ово је алкохол. Почните да га диференцирате на ефектор и меморијске ћелије. Једна галаксија. Хеј, ено је још једна. Видите, ено је још једна галаксија. За доларе, то је 30 милиона, плус 20 милиона долара од америчког произвођача. Ако вас ово не обара с ногу, онда уопште немате емоција.

(смех)

(аплауз)

СК: Тренутно имамо 2.200 видео клипова који покривају све од основне аритметике преко рачунања вектора до неких ствари које сте видели овде. Милион ученика месечно користи сајт, гледа око 100-200.000 клипова дневно. Али овде ћемо причати о томе како ћемо доспети на наредни ниво. Али пре тога, желим да кажем нешто о томе како сам почео. Неки од вас можда знају, пре пет година сам био аналитичар за неки инвестициони фонд. Био сам у Бостону и на даљину сам подучавао рођаке у Њу Орлеансу. Почео сам да постављам прве клипове на Јутјуб, као нешто што је згодно имати, додатак мојим рођацима - нешто што би им служило као подсетник или слично.

И чим сам поставио те прве клипове на Јутјуб, нешто занимљиво се десило - уствари брдо занимљивих ствари се десило. Прва је одговор мојих рођака. Рекли су ми да ме више воле на Јутјубу него уживо. (смех) И кад се опоравите од таквог шамара, схватите да има дубине у томе. Уствари су рекли да им се више свиђа аутоматизована верзија њиховог рођака, од правог рођака. Испрва то није баш интуитивно, али има смисла кад погледате из њиховог угла. У ситуацији су да могу да паузирају и понове свог рођака, а да не осећају да ми траће време. Ако треба да понове нешто што је требало да науче пар недеља пре, или можда пар година раније, не морају да се стиде да питају рођака. Могу само да гледају клипове. Ако им је досадно, могу да иду даље. Могу да гледају кад им одговара, у свом ритму. Можда је најмање цењена страна овога то да када покушавате да по први пут научите нешто ново, последња ствар која вам је потребна је друго људско биће које говори "Да ли разумеш ово?" А то ми се раније дешавало у интеракцији са рођацима. А сада они могу то да раде у приватности своје собе.

Друга ствар која се десила - ставио сам их на Јутјуб јер - нисам видео разлог да буду приватни, па сам дозволио да их други гледају. А онда су људи почели да на њих наилазе. Почео сам да добијам неке коментаре и писма и свакакве повратне информације од насумичних људи широм света. Ово су само неки од њих. Ово је из једног од првих клипова о математичкој анализи. Неко је ово написао на Јутјуб - био је то коментар са Јутјуба: "По први пут сам се насмешио налазећи извод." (смех) Зауставимо се овде. Ова особа је радила извод и насмешила се. А потом одговор на исти коментар - ово је у ланцу коментара. Можете отићи на Јутјуб и погледати коментаре - неко други је написао: "И ја исто. Био сам природно хај и добро расположен цео дан. Сећам се да сам видео сав овај "матрикс" текст на часу, а овде сам у фазону "Знам кунг фу.""

(смех)

Добијамо много повратних реакција. Ово је очигледно помагало људима. Али онда, како је гледаност расла и расла, почео сам да добијам писма од гледалаца и постајало је јасно да је ово више од нечега што је лепо имати. Ово је исечак из једног од тих писама. "Мој дванаестогодишњи син је аутистичан и много се мучи око математике. Све смо пробали, све гледали, све купили. Набасали смо на Ваш видео о децималама и он је успео. Онда смо прешли на страшне разломке. Опет је схватио. Нисмо могли да верујемо. Веома је узбуђен." И можете мислити, био сам аналитичар у инвестиционом фонду. За мене је било веома чудно да урадим нешто од друштвене вредности.

(смех)

(аплауз)

Али био сам узбуђен, па сам наставио. Онда су још неке ствари почеле да ми падају на памет. Не само да ће то сада помоћи мојим рођацима или овим људима који ми шаљу писма, него овај садржај неће никада застарити, ово може да помаже њиховој деци или њиховим унуцима. Да је Исак Њутн снимио Јутјуб видео о математичкој анализи, ја не бих морао. (смех) Претпостављајући да је био добар. То не знамо.

(смех)

Десило се још нешто - и у овом тренутку сам рекао, "Океј, можда је то добра замена. Добро је за мотивисане ученике. Можда је добро за оне који се школују код куће" Али нисам размишљао да ће то наћи свој пут у учионицу. Онда сам почео да добијам писма од наставника. Они би у писмима рекли, "Користимо ваше клипове да обрнемо систем. Ви дајете лекције, а ми..." и ово може да се догађа у свакој учионици у Америци сутра, "... ја дајем ваше лекције за домаћи. И сад деца могу да у школи раде оно што је некад било за домаћи."

Желим да застанем овде - (аплауз) Желим да застанем на тренутак јер има неколико занимљивих ствари. Прво, кад ти наставници то раде, постоје очигледне добити - а то је да ученици сада могу да уживају у клиповима као моји рођаци. Могу да паузирају, понове, према свом ритму и у своје време. Али још је занимљивије - а ово није интуитивна ствар, кад говорите о технологији у учионици - кад уклоните предавања која би сви требало да разумеју и пустите ученике да уче својим темпом код куће, а када дођете на час дате им задатке, пустите их да раде, а наставник шета около и деца могу да комуницирају међусобно, ови наставници користе технологију да хуманизују учионицу. Узели су у основи дехуманизујуће искуство - 30 деце са прстима преко уста, којима није дозвољена интеракција. Наставник, колико год да је добар, мора да предаје лекцију коју би свих 30 требало да разуме - празног погледа, помало непријатељског - а сада је то човечно искуство. Сада су заиста у интеракцији једни с другима.

Дакле Кан Академија - дао сам отказ и претворили смо се у праву организацију - непрофитну - питање је, како да дигнемо ово на следећи ниво? Како да, то што раде ти наставници, пренесемо у њихову редовну праксу? Овде вам показујем неке од вежби које сам почео да пишем за рођаке. Оне прве су биле много примитивније. Ово је много боља верзија тога. Основа је да ћемо направити што више питања је потребно, док не схватите концепт, док не решите десет за редом. Ту су клипови Кан Академије. Добијате наговештаје, кораке за решавање ако не знате како се ради. У основи, ово делује као веома једноставна ствар: десет за редом, па настављате. Али је фундаментално другачије од онога што се дешава у школи тренутно.

У традиционалним учионицама имате комбинацију домаћи, домаћи, час, домаћи, час, а онда имате блиц контролни. И после тога, било да сте решили 70%, 80%, 90% или 95%, прелази се на следећу тему. Чак и код ученика који је решио 95%, шта је било оних 5% што није знао? Можда није знао шта се дешава кад се нешто степенује нулом? И онда настављате даље са следећом лекцијом. То је аналогно овоме, замислите да учите да возите бицикл, можда вас учим нечему пре времена и дам вам бицикл на две недеље. И вратим се после две недеље, и кажем, "Да видимо. Имаш потешкоћа да скрећеш у лево. Не знаш баш да се зауставиш. Ти си 80% бициклиста." Залепим ти велики број 3 на чело и онда кажем, "Ево ти моноцикл." Колико год блесаво то звучало, управо то се тренутно дешава у нашим учионицама. Почнете да убрзавате, а добри ученици одједном не знају алгебру, одједном не знају анализу, упркос томе што су паметни и што имају добре наставнике. А то је обично зато што имају рупе, налик на швајцарски сир, које су се у њиховом знању повећавале. Дакле у нашем моделу учите математику као било шта друго, као што бисте учили да возите бицикл. Останите на бициклу. Падните са бицикла. Радите колико год је потребно, док не овладате. Традиционални модел кажњава експериментисање и неуспех, а не захтева мајсторство. Ми вас охрабрујемо да експериментишете и доживите неуспех. Али очекујемо изузетно знање.

Ово је још један од модула. Ово је тригонометрија. Ово је померање и инверзија функција. Све се уклапа. Тренутно имамо око 90 ових. Можете одмах отићи на сајт. Све је бесплатно. Ништа не продајем. Али идеја је да се све уклапа у ову мапу знања. Онај чвор тамо горе је сабирање једноцифрених бројева. Један плус један једнако је два. А систем је такав да, када урадите 10 таквих за редом, он вас води ка све напреднијим модулима. Ако идете даље мапом знања, долазите до напредније аритметике. Још даље, долазите скоро до алгебре. Још даље се сусрећете са алгебром један и два, стижемо до диференцијалног рачуна. Идеја је да из овога можемо да предајемо све - па, све што може да се научи у оваквим оквирима. Дакле можете замислити - а на томе тренутно радимо - из ове мапе знања имате логику, компјутерско програмирање, граматику, генетику, све засновано на томе да, ако знате ово и ово, спремни сте за следећи концепт. То може да буде добро за појединца, и позивам вас, прво, да радите ово са својом децом, али и охрабрујем све у публици да пробате и ви. Ово ће променити разговор за вечером.

Ми желимо да искористимо природну промену у учионици, о којој су ми писали наставници на почетку. Овде вам показујем податке из пилот програма у округу Лос Алтос, где су узели два пета и два седма разреда и потпуно укинули стари програм из математике. Ова деца не користе уџбенике, немају лекције које су једнаке за све ученике. Они уче из софтвера са Кан Академије и то отприлике пола свог часа математике. И желим да разјасним, ми ово не посматрамо као потпуно образовање из математике. Ово омогућава - а дешава се у Лос Алтосу - да се ослободи време. Ово је решавање проблема, уверавање да знате да се крећете кроз систем једначина, и ослобађа време за симулације, за игре, за механику, градњу робота, за процену колико је високо брдо, на основу његове сенке.

Идеја је да наставник дође сваког дана, свако дете ради својим темпом - ово је контролна табла из школе у Лос Алтосу - они прате ову табелу. Сваки ред је један ученик. Свака колона је један од задатака. Зеленим је обележено оно чиме је ученик овладао. Плаво значи да ради на томе - нема бриге. Црвено значи да су запели. А наставник, буквално, каже "Интервенисаћу код ових са црвеном бојом." Или још боље, "Нека једно од "зелене" деце, која су већ савладала ту материју, буде прво на "фронту" и нека подучава свог другара."

(аплауз)

Моја стварност је веома усредсређена на податке, тако да не желимо да наставница интервенише и да мора да деци поставља незгодна питања: "Шта не разумеш?" или "Шта разумеш?" и остала. Наша идеја је да наоружамо наставнике са што више података - подацима који се у свакој области очекују, ако сте у финансијама или маркетингу или производњи. И како би наставници могли да дијагностикују проблеме ученика, како би њихова интеракција била што продуктивнија. Сада наставници тачно знају шта ученици раде, колико времена дневно улажу, које видео клипове гледају, када су их паузирали, које су прекинули, које вежбе користе, на шта се фокусирају? Спољни круг показује на које вежбе се фокусирају. Унутрашњи показује на које клипове се фокусирају. Подаци постају прилично зрнасти, па можете видети на ком је задатку ученик успео или погрешио. Црвено је погрешно, плаво је исправно. Питање с леве стране је питање на које је прво одговарао. Овде су гледали видео. И онда видите да су коначно успели да реше 10 за редом. Скоро можете да видите како уче, преко тих 10 проблема. Постали су и бржи. Висина означава колико им је времена потребно.

Када говоримо о учењу својим темпом, то има смисла за све - код диференцираног учења - али је прилично лудо кад видите у учионици. Јер сваки пут кад смо ово радили, у сваком разреду у ком смо радили, изнова и изнова, ако радите пет дана, једна група деце ће брзо напредовати, а друга група је мало спорија. А ако направите брзу процену у традиционалном моделу, рекли бисте, "Ово су надарена, а ово спора деца. Можда би требало да их другачије пратимо. Можда би требало да их ставимо у различита одељења." Али када дозволите сваком ученику да ради својим темпом - а то виђамо изнова и изнова и изнова - видите ученике којима је потребно мало више времена на неком од проблема, али када успеју да га реше, онда брзо напредују. За исту децу за коју сте пре 6 недеља мислили да су спора, сад бисте мислили да су надарена. То се стално дешава. И запитате се, колико су неке од етикета, од којих смо можда имали користи, заправо само резултат случајности времена.

Сад, колико год да је нешто овакво вредно у округу као што је Лос Алтос, наш циљ је да искористимо технологију да хуманизујемо, не само Лос Алтос, него глобално, оно што се дешава у образовању. То нас доводи до једне занимљивости. Много напора при хуманизовању наставе се улаже у односе наставник-ученик. Релевантна мера је, по нама, однос ученик- квалитетно-људско-време. У традиционалном моделу, наставник највише времена проводи предајући и дајући оцене. Можда само 5% времена проводе седећи са ученицима и стварно радећи са њима. Сада проводе 100% свог времена на томе. Дакле, још једном, користећи технологију не само да преокрећете него и хуманизујете наставу, рекао бих једно пет или десет пута.

То је веома вредно у Лос Алтосу, али замислите колико је вредно за одраслог, кога је срамота да се враћа и учи нешто што је требало да научи раније, пре факултета. Замислите шта то значи за дете са улице у Калкути, које мора преко дана да помаже својој породици, и због тога не може да похађа школу. Сада могу два сата дневно да уче поново или да убрзају темпо и да их не буде срамота због тога што нешто знају или не знају. Сад замислите шта се дешава - причали смо о томе да ученици подучавају једни друге у оквиру часова. Али то је све један систем. Нема разлога да немамо то међусобно подучавање ученика и изван те једне школе. Замислите кад би тај ученик из Калкуте одједном могао да учи вашег сина или би ваш син подучавао то дете из Калкуте? Мислим да ћете видети да се јавља идеја глобалне, светске учионице. То је оно што ми желимо да изградимо.

Хвала вам.

(аплауз)

Бил Гејтс: Видео сам да у систему радите нешто што има везе са мотивацијом и повратном информацијом - енергетски поени, значке за постигнуће. Реците ми, о чему се ту ради?

СК: О, да. Имамо сјајан тим који на томе ради. Морам да разјасним да нисам више сам. И даље радим све клипове, али изванредан тим прави софтвер. Да, убацили смо гомилу принципа игара, добијате те значке, убацићемо и табелу најбољих по регијама, а добијају се и поени. Прилично је занимљиво. Само на помен значки или поена које добијате ако нешто урадите, видимо да десетине хиљада клинаца шестог и седмог разреда, у целом систему иду у једном или другом правцу, у зависности од значке коју им дате.

(смех)

БГ: А како је настала сарадња са школом у Лос Алтосу?

СК: Лос Алтос, то је било лудо. Понављам, нисам очекивао да ће се ово користити у школама. Неко из њиховог одбора је дошао и питао, "Шта бисте радили да имате отворена врата у школама?" Рекао сам, "Па, сваки ученик би радио својим темпом на нечему као што је ово и дали бисмо контролну таблу." Рекли су, "О, то је мало радикално. Морамо да размислимо." Остатак тима и ја смо мислили, "Никад неће хтети да раде ово." Али они су буквално следећег дана рекли, "Је л' можете да почнете за 2 недеље?"

(смех)

БГ: И то се дакле одвија у петом разреду на математици?

СК: Имамо два пета и два седма разреда. И то се одвија на нивоу округа. Мислим да су узбуђени око тога што могу да прате ову децу. Није нешто што се одвија само у школи. Чак смо и за Божић видели да нека деца раде. И можемо све да пратимо. Могу да их прате док пролазе кроз целу област. Током лета, кад прелазе код других наставника, имате континуитет података који може да се прати на нивоу округа.

БГ: Значи неки од оних приказа су за наставнике да прате шта се дешава са том децом. Јављају вам се наставници да кажу шта они мисле да то значи?

СК О, да. Већину тих су послали наставници. Направили смо и неке за ученике, како би пратили своје податке, али добро сарађујемо са самим наставницима око дизајна. Они буквално говоре, "Хеј, ово је лепо, али..." Као тај фокус графикон, многи наставници су рекли, "Имам осећај да многа деца обилазе то и не фокусирају се на једну тему." Па смо направили фокус дијаграм. Значи свиме руководе наставници. Прилично је лудо.

БГ: Да ли је ово спремно за јавност? Мислите ли да ће многе школе пробати ово, следеће године?

СК: Да, спремно је. Већ имамо милион људи на сајту, можемо поднети још неколико. (смех) Нема разлога зашто се не би десило, у свакој америчкој школи сутра.

БГ: А визија о подучавању? Идеја је да, ако се збуним око нечега, некако могу наћи добровољце у самом корисничком систему, можда видети њихову репутацију и заказати и повезати се са њима?

СК: Апсолутно. То је нешто што препоручујем свима из публике да ураде. Можете се одмах улоговати на те табле које имају наставници и у основи постати учитељ вашој деци, рођацима, нећацима или можда некој деци у Клубу Дечака и Девојчица. И да, можете постати ментор, тутор заиста одмах. Да, све постоји.

БГ: Па, то је изванредно. Мислим да сте управо видели делић будућности образовања. Хвала вам. (СК: Хвала вам)

(аплауз)