Robin Ince: Nauka naspram čuda?

Prvo želim da vam se svima izvinim jer nemam nikakav oblik prezentacije u "PowerPoint"-u. Zato ću povremeno da gestikuliram ovako, i u ovoj "PowerPoint" demokratiji, vi možete da zamislite ono što biste želeli da vidite.

Imam emisiju na radiju. Radio emisija se zove ''Beskonačni kavez za majmune.'' Bavi se naukom, racionalizmom. Što znači da dobijamo mnogo pritužbi svake nedelje -- žalbe, ukljujući jednu koju često dobijamo, da sam naziv, ''Beskonačni kavez za majmune'', propagira ideju vivisekcije. Veoma jasno smo rekli ovim ljudima da je beskonačni kavez za majmune prostran.

(Smeh)

Takođe nam je neko drugi rekao, da je ideja o ''Beskonačnom kavezu za majmune'' smešna. Beskonačni broj majmuna nikada ne bi mogao da napiše dela Šekspira. To znamo jer smo uradili eksperiment''. Da, dali su pisaću mašinu 12 majmuna nedelju dana, i nakon nedelju dana, samo su je koristili kao toalet.

(Smeh)

Znači glavni element, glavna pritužba koju dobijamo -- i koja mene najviše brine -- je da nam ljudi govore, ''Zašto insistirate na tome da uništavate magiju? Uvodite nauku i to uništava magiju.'' Ja sam završio društvene nauke; Volim mit i magiju i egzistencijalizam i samoprezir. Time se bavim. Ali ne mogu da shvatim kako to uništava magiju. Sva magija, mislim, koju nauka ipak može oduzeti se onda zamenjuje nečim podjednako divnim.

Astrologija, na primer: kao i mnogi racionalisti, ja sam Riba. (Smeh) Sada astrologija -- mi odbijamo banalnu ideju da se vaš život može predvideti; da ćete, možda danas, sresti srećnog čoveka koji nosi šešir. Toga nema. Ali ako želimo da pogledamo u nebo i nešto predvidimo, to i dalje možemo. Postoje predviđanja o formiranju galaksija, o galaksijama koje se sudaraju međusobno, o novi sunčevim sistemima. To je divna stvar. Ako bi Sunce jednog dana - i zapravo Zemlja, - ako bi Zemlja mogla da čita svoju astrološku, astronomsku kartu, jednog dana bi tu pisalo, ''Nije dobar dan za pravljenje planova. Progutaće vas crveni džin''.

I to je za mene takođe, ako mislite da me brine to što gubimo svetove, zapravo teorija o Mnoštvu svetova -- je jedna od najlepših, najfascinantnijih, ponekada najužasnijih ideja od kvantnog tumačenja -- je divna stvar. Da je svaka osoba ovde, svaka odluka koju ste danas doneli, svaka odluka koju ste ikada doneli u životu, niste zapravo doneli tu odluku, već zapravo, svaka pojedinačna permutacija tih odluka je doneta, svaka odlazi u novi svet. To je divna ideja. Ako ikada posmislite da je vaš život promašen, uvek se setite da postoji još neki u kome ste doneli mnogo gore odluke od toga. (Smeh) Ako ikada pomislite, ''Želim da sve okončam'', nemojte. Setite se da u većini svetova, za početak čak ni ne postojite. To je meni, na neki čudan način, veoma umirujuće.

A reinkarnacija, još jedna stvar koje nema - zagrobni život. Ali nije nestala. Nauka zapravo kaže da ćemo živeti zauvek. Mada, ima jedan uslov. Nećemo mi zapravo živeti zauvek. Nećete vi živeti zauvek. Vaša svest, ono što vas čini vama i mene mene -- to ima samo ovu jednu šansu. Ali svaka pojedina stvar koja nas čini, svaki atom u nama, je već stvorio niz različitih stvari i nastaviće da stvara niz novih stvari. Bili smo planine i jabuke i pulsari i kolena drugih ljudi. Ko zna, možda je jedan od vaših atoma jednom bio Napoleonovo koleno. To je dobra stvar. Za razliku od stanovnika svemira, sam svemir ništa ne baca. Mi se svi potpuno možemo reciklirati. A kada umremo, ne moraju nas čak ni razvrstavati po kesama za različite materijale. To je divna stvar.

Razumevanje, po meni, ne uništava divljenje i radost. Na primer, moja žena me može pitati, ''Zašto me voliš?'' A ja je potpuno iskreno mogu pogledati u oči i reći, ''Jer su se naši feromoni poklopili sa našim receptorima za miris''. (Smeh) Mada bih verovatno dodao nešto o njenoj kosi i ličnosti takođe. I to je divna stvar ovde. Ljubav ne umire zbog toga.

Ali ni bol ne prestaje. To je užasna stvar, iako razumem bol. Ako me neko udari -- i to je zbog moje ličnosti, od nedavno to je redovna pojava -- ja znam odakle dolazi bol. To je u suštini sila zamaha pretvorena u energiju gde su četiri vektora konstantni - to je to. Ali ja nikada neću reagovati i reći, ''Ha! Da li je to najbolje pretvaranje sile zamaha u energiju pri konstanti od četiri vektora koje imaš?'' Ne, samo ću ispljunuti zub.

(Smeh)

I to su sve te različite stvari - ljubav prema mom detetu. Imam sina. Zove se Arči. Veoma sam srećan, jer je bolji od sve ostale dece. Znam da vi tako ne mislite. Možda imate sopstvenu decu i mislite, ''Ne, moje dete je najbolje''. To je divna stvar kod evolucije -- predodređenost da verujete da je vaše dete najbolje. U mnogim aspektima, to je pitanje preživljavanja. Činjenica da u njemu vidimo sredstvo za prenos naših gena, i da ga zato volimo. Ali taj deo ne primećujemo; mi samo bezuslovno volimo. To je divna stvar. Mada ću ipak reći da je moj sin najbolji i bolji od vaše dece. Testirao sam ga.

I sve ove stvari mene toliko raduju i uzbuđuju i divne su. Čak vam i kvantna mehanika može dati izgovor da ne radite po kući, na primer. Možda ste ostali sami kod kuće nedelju dana. Kuća je u užasnom stanju. Partner samo što se nije vratio. Mislite, šta da radim? Ništa. Sve što je potrebno jeste kada uđe, koristeći kvantno tumačenje, da kažete, ''Izvini, ali prestao sam da posmatram kuću na trenutak i kada sam počeo ponovo da je posmatram, sve se dogodilo''. (Smeh) To je jaki antropski princip usisavanja.

Za mene, to je veoma važna stvar. Čak i moje putovanje do ovde -- radost koju doživljavam na ovom putu, svaki put. Ako zapravo razmislite o tome, ukidate mit ali i dalje je to nešto divno. Sedim u vozu. I svaki put kada udahnem, Udišem milion-milijardu-milijardu atoma kiseonika. Sedim na stolici. Iako znam da je stolica napravljena od atoma i zato je u mnogome prazan prostor, meni je udobna. Pogledam kroz prozor i shvatim da svaki put kada stanemo i kada pogledam kroz prozor, uokvireno kroz taj prozor, gde god da smo, posmatram više života nego što postoji u ostatku poznatog svemira van planete Zemlje. Ako budete išli na safari na Saturnu ili Jupiteru, bićete razočarani. Shvatam da ovo primećujem mozgom, ljudskim mozgom, najsloženijom stvari u poznatom svemiru. To je za mene neverovatno. I znate šta, to je možda i dovoljno.

Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade, je jednom rekao, ''Što nam se svemir čini razumljivijim, to se više čini da nema smisla''. Mada nekim ljudima, to se čini da vodi do ideje nihilizma. Ali meni ne. To je divna stvar. Drago mi je što svemir nema smisla. To znači da mogu da završim svoj život, i da mi svemir ne može reći, ''Šta si radio, idiote? To nije bio smisao toga''. Mogu sam da stvorim svoj smisao. Vi možete da stvorite svoj smisao. Imate individualnu moć da kažete, ''Ovo je ono što želim da radim''. I u svemiru bez smisla, to je meni, divna stvar. Ja sam odabrao da smišljam luckaste viceve o kvantnoj mehanici i interpretaciji iz Kopenhagena. Vi, verovatno, mnogo pametnije trošite vreme.

Hvala puno. Doviđenja.

(Aplauz)