Robert Njuvirt (Robert Neuwirth): Snaga neformalne ekonomije

U Sistemu D, ovo je prodavnica, pod tim podrazumevam da je ova fotografija uslikana u sirotinjskom delu Lagosa, Makokou u Nigeriji. Sagrađena je preko lagune, tamo ne postoje ulice u kojima bi bile prodavnice, tako da prodavnice dolaze kod vas.

U toj istoj zajednici je ovo poslovna sinergija. Ovo je čamac u kojem je gospođa veslala, a ovaj zanatlija pravi čamce i vesla i direktno ih prodaje ljudima kojima su potrebni.

Ovo je zajednički posao. Ogandiro suši ribu dimljenjem u Makokou u Lagosu, a kada sam je pitao: "Gde nabavljate ribu?", mislio sam da će reći: "Lovimo je u obližnjoj laguni ili možda u drugom delu Afrike", ali ona je zapravo rekla da ribu dopremaju odavde, sa Severnog mora. Riba se lovi ovde, zamrzava se i prevozi u Lagos, tamo se suši dimljenjem i prodaje uz neznatni profit na ulicama Lagosa.

Ovo je poslovni inkubator. Ovo je Olusosun smetlište, najveće u Lagosu, dve hiljade ljudi radi ovde, to sam saznao od ovog čoveka, Endrua Saborua. Endru je proveo 16 godina sakupljajući otpadni materijal na ovom smetlištu, zaradio je dovoljno novca da postane merač, što znači da je nosio vagu sa sobom i merio materijale koje su drugi ljudi skupili na smetlištu. Danas on preprodaje starudije. Ovo iza njega je njegovo malo stovarište, i zarađuje duplo više od minimalne nigerijske plate.

Ovo je tržni centar. Ovo je Ošodi pijaca u Lagosu. Horhe Luis Borhes je napisao priču pod nazivom "Alef", a Alef je mesto na svetu gde postoji apsolutno sve, za mene, ovo je to mesto na svetu gde postoji apsolutno sve.

O čemu tačno govorim kada pričam o Sistemu D? Tradicionalno je poznata pod imenom neformalna ekonomija, podzemna ekonomija, crno tržište. Ja to ne shvatam tako. Smatram da je bitno da razumemo da je nešto kao ovo u potpunosti otvoreno. Stoji vam na raspolaganju. Sve ovo se dešava potpuno otvoreno, sve je vidljivo. Ne postoji ništa "podzemno" u vezi sa ovim. Mi prejudiciramo da je to "na crno".

Preuzeo sam pojam Sistem D od bivših francuskih kolonija. Postoji reč u francuskom jeziku "débrouillardise" a znači "samostalan", bivše francuske kolonije su taj izraz preinačile u Sistem D, označavajući ekonomiju u kojoj se uzdate u sebe same, nešto kao "uradi sam" ekonomija.

Ali države ne podržavaju ovakvu ekonomiju i zato sam snimio ovu fotografiju 2007. ovo je to isto mesto 2009. godine -- mislim da organizatori ove konferencije, govoreći o radikalnoj otvorenosti nisu mislili da bi trebalo da ulice budu otvorene i bez ljudi na njima.

Ovde postoji jedan "kiseli" problem. Poznavao sam čoveka koji je radio u fabrici kiselih krastavaca. Krastavci bi stizali niz pokretnu traku, a njegov posao je bio da skloni one koji nisu izgledali dobro i baci ih u kantu obeleženu "drugo" gde bi oni bili samleveni i zasirćereni i to bi se koristilo za stvaranje drugog tipa profita. Ovo je ta "kisela" ekonomija. Svi smo fokusirani na - ovo je statistika koja je bila u novinama "Financial Times"- svi smo fokusirani na luksuznu ekonomiju. Luksuzna ekonomija vredi 1,5 biliona dolara svake godine, to predstavlja veliku količinu novca, zar ne? To je tri puta više od bruto domaćeg proizvoda Švajcarske. Dakle, velika količina. Ali, potrebno je nešto napomenuti, a napomena je da se iz ovoga isključuje 2/3 radnika celog sveta. 1,8 milijardi ljudi na svetu radi u ekonomiji koja je neformalna i nije regulisana. Šta znači ovaj veliki broj? Znači, kada bi bila ujedinjena u jedan samostalan politički sistem, u jednu zemlju, nazovimo je "Republika Ujedinjenih Uličnih Preprodavaca", R.U.U.P., ili "Pijačistan" ona bi vredela 10 biliona dolara godišnje i to bi bila druga ekonomija po snazi na svetu, posle Sjedinjenih Država. Sa obzirom da procene ukazuju da će generalni ekonomski rast u toku narednih 15 godina izneti ekonomije zemalja u razvoju, mogla bi sa lakoćom da premaši Sjedinjene Države i tako postane najjača ekonomska sila.

Posledice su ogromne jer to znači da je ovo mesto gde bi radilo 1,8 milijardi ljudi, ovo je mesto gde bismo mogli da stvorimo društvo veće jednakosti jer bi ljudi zaista bili u mogućnosti da zarade više i bolje žive, da napreduju, kao Endru Saboru.

Velike kompanije su prepoznale to. Ono što je zaista sjajno na ovoj slici nije činjenica da ovi ljudi mogu da nose kutije na glavama i da trče unaokolo, a da im one ne padnu, već je sjajna ova vrsta kobasice koju pravi kompanija pod nazivom "UAC foods" koja postoji u Africi i na Bliskom Istoku, a tu kobasicu ne možete kupiti u prodavnici. Kompanija je uvidela da neće moći da proda robu u prodavnicama. Kobasica se jedino može kupiti kod uličnih preprodavaca koji se kreću po autobuskim stanicama Lagosa i po gustom saobraćaju, prodajući je kao užinu i na ovaj način se prodaje već 40 godina. To je poslovni plan jedne korporacije.

Ovo se ne dešava samo u Africi. Ovo je "G-din Čistunac" koji zaljubljeno gleda u druge proizvode kompanije "Proctor and Gamble", ova kompanija je, statistike pokazuju, najviše zastupljena u prodavnici "Wal-Mart" i to je tačno, s obzirom da "Wal-Mart" kupuje 15% proizvoda, dakle 15% njihovog posla je u "Wal-Mart"-u. Međutim, njihovo najveće tržište je nešto što oni nazivaju "prodavnice velikog prometa", ove male prodavnice, gospođa u čamcu sa početka i svi ti drugi poslovi koji postoje u Sistemu D, u neformalnoj ekonomiji. "Proctor and Gamble" zarađuje 20% od ukupnog prihoda od takvog tržišta i to je jedini tržišni segment koji raste. "Proctor and Gamble" ima slogan: "Nije bitno da li je prodavnica zvanično registrovana, niti su bitne slične stvari. Mi želimo naše proizvode u toj prodavnici."

Zatim, imamo mobilne telefone. Ovo je reklama za MTN, multinacionalnu južnoafričku kompaniju, koja posluje u 25 zemalja i kada su stigli u Nigeriju - a Nigerija je bitna zemlja u Africi. Jedan od sedam Afrikanaca je Nigerijac, svi su pohrlili da budu deo tog tržišta mobilnih telefona u Nigeriji. Kada je MTN stigao hteli su da prodaju pakete mobilnih servisa slične onima u Sjedinjenim Državama ili onima koji postoje ovde u Britaniji ili Evropi, skupe mesečne rate, dobijete telefon, plaćate ako potrošite više, ubijaju vas sa provizijama i njihov plan se naravno izjalovio. Morali su da smisle nešto novo, i plasirali su novi plan: neće prodavati telefone, neće prodavati mesečne pakete, samo će prodavati emitovanje. Kako se prodaje emitovanje? Prodaje se na uličnim štandovima zajedno sa kišobranima gde ljudi nisu registrovani ili licencirani ali MTN ubira tu najviši profit, gotovo 90 procenata svog profita dobija prodajom u Sistemu D, u neformalnoj ekonomiji.

Odakle im telefoni? Dolaze odavde. Ovo je Gunadžo u Kini. Ako se popnete nekoliko spratova u ovom tržnom centru naići ćete na prodavnicu polovne robe i ako uđete u prodavnicu, pratite samo mišićave momke koji nose kutije. Gde su se uputili? Oni idu kod Edija u Lagos. Ustvari, mnogi ti telefoni nisu uopšte polovni. Naziv marke telefona je pogrešan. Mnogi od telefona su piratski. Imaju naziv brenda, ali ih nije proizvela imenovana kompanija.

Da li je to loše? Pa, znate Kina nema... ...nema nikakvu intelektualnu svojinu, zar ne? Versaće bez samoglasnika. Žurmani umesto Armani. Zgući i... (smeh) (aplauz) Ovo je način na koji se roba distribuira svuda po svetu, na primer na jednoj pijaci u ulici 25. marta, u Sao Paulu u Brazilu, možete kupiti lažne dizajnerske naočare. Možete kupiti lažnjake, od parfema Naravno, možete kupiti i lažne DVD-ove, bejzbol kape njujorških Jenkija u svi mogućim neautorizovanim bojama i šarama. Možete kupiti "Dizajnersko" donje rublje koje naravno nije pravljeno od strane dizajnera, pa čak i piratsku crkvenu muziku. (smeh)

Velike kompanije se žale na ovo, i priznajem da u potpunosti imaju pravo da se žale, ali upitao sam jednu kompaniju sportske obuće kakva je njihova politika protiv piraterije i rekoše mi: "Pa, ne smeš me citirati, jer ako me citiraš, moraću da te ubijem", ali oni prate pirate za potrebe tržišne procene. Rekli su mi da ako primete da je više "Puma" lažnjaka ili "Adidas", a njihove patike nisu piratski proizvedene, onda znaju da postoji problem. (smeh) Dakle, veoma im je bitno da prate piratsko tržište baš iz ovih razloga, iako ljudi koji kupuju od pirata nisu njihovi pravi kupci, jer pravi kupci će hteti pravu robu.

Dakle, tu postoji još jedan problem. Ovaj znak zaista postoji u Lagosu u Nigeriji. Cela Sistem D ekonomija ne plaća porez, zar ne? Kada razmislim o tome, pre svega smatram da je država društveni ugovor između ljudi i njene vlade i ako vlada nije transparentna onda ni ljudi neće hteti da budu. Takođe, zašto odmah okrivljujemo običan narod kada ne plaća porez, a ne bunimo se što svi drugi mute svuda u čitavom svetu, ukljućujući neke veoma poštovane privrednike? Daću vam primer. postojala je kompanija koja je preko 4 hiljade puta nekoga podmitila tokom prve dekade ovog milenijuma i dala milion dolara mita svakog radnog dana. Svuda po svetu. Ta kompanija je bila veliki nemački elektronski gigant - Simens. To je ono što se dešava u formalnoj ekonomiji isto kao što se to dešava i u neformalnoj ekonomiji. Dakle, bilo bi pogrešno kriviti... ne izdvajam samo Simens, govorim da svi to rade. U redu?

Želim da završim sa ovim, da je Adam Smit stvorio teoriju buvlje pijace umesto teoriju o slobodnom tržištu, koji bi to principi bili?

Prvo, značilo bi da je to zadruga. Ovo smatra jedan brazilski pravnik Roberto Manjabera Unger. Zadruga je način da se napreduje.

Drugo, ovo je mišljenje anarhistički orijentisanog austrijskog filozofa Pola Fejerabenda, činjenice su relativne - ono što nigerijski poslovni čovek smatra ispravnom ekonomijom samostalnosti, drugi posmatraju kao nešto potpuno grozno, ali moramo da uvidimo da postoje razlike u tome kako ljudi definišu stvari i kakve su činjenice.

Treće, ovo sam preuzeo od Alena Ginsberga, američkog pesnika, alternativa ekonomija se koristi različitim sredstvima plaćanja, alternativnim valutama koje su veoma bitne. On je govorio da kupuje šta mu je potrebno uz pomoć svog dobrog izgleda.

To je sve i samo još da kažem da je ova ekonomija velika snaga globalnog razvoja i trebalo bi o tome tako da razmišljamo. Hvala. (aplauz) (aplauz)