Ричард Вилкинсон (Richard Wilkinson): Како економска неједнакост штети друштвима?

Сви знате истину о ономе о чему ћу причати. Осећај да је неједнакост раздорна и да подрива друштво постоји још од пре Француске револуције. Оно шта се променило је да сада можемо гледати у доказе, можемо упоређивати друштва, мање или више једнака друштва, и видети које су последице неједнакости. Провешћу вас кроз податке и потом објаснити зашто постоје повезаности које ћу вам представити.

Али прво, погледајте како смо ми једна несрећна скупина. Смех Хоћу да започнем са парадоксом. Ово показује очекивано трајање живота наспрам бруто националног производа. како богате земље стоје у просеку. И видите да су земље са десне стране, као Норвешка и САД, дупло богатије од Израела, Грчке и Португалије са леве стране. Али уопште не постоје разлике у очекиваном трајању живота. Не постоји никаква повезаност овде. Али ако завиримо унутар наших друштава, постоје изненађујуће друштвене разлике у здрављу у целом друштву. То је, поново, очекивано трајање живота.

Ово су мале области Енглеске и Велса - најсиромашније са десне стране, најбогатије са леве стране. Велике разлике између сиромашних и осталих. Чак и људи који су незнатно испод врха имају лошије здравље од оних на врху. Дакле приход значи нешто веома значајно унутар наших друштава, али ништа између њих. Објашњење овог парадокса је да, унутар наших друштава, ми посматрамо релативни приход или социјални статус, место у друштву где смо ми у односу једни са другима као и величине јаза између нас. Чим то схватите, одмах би се требало запитати: шта се дешава ако проширимо разлике, или их смањимо, повећамо или смањимо разлике у приходима?

То је оно што ћу вам ја сада показати. Нећу користити хипотетичке податке. Податке смо узели од Уједињених нација. исти подаци које има и Светска банка - о разликама у приходима у овим богатим развијеним тржишним демократијама. Мера коју смо користили зато што је лако разумљива и може се преузети са њиховог сајта, је колико је 20 посто најбогатијих богатије од 20 посто најсиромашнијих у свакој земљи. И видите да су једнакије земље са леве стране - Јапан, Финска, Норвешка, Шведска - 20 посто најбогатијих су 3 до 4 пута богатији од 20 посто најсиромашнијих. Али на оној неједнакој страни - Велика Британија, Португалија, САД, Сингапур - разлике су дупло веће. Гледајући ове податке, ми смо дупло више неједнаки од неких других успешних тржишних демократија.

Сада ћу вам показати које ово последице изазива у нашим друштвима. Сакупили смо податке о проблемима који су последице друштвених разлика о проблемима који се чешће јављају на дну друштвене лествице. Међународно упоредиви подаци о очекиваном трајању живота, дечјем знању математике и писмености, стопе смртности новорођенчади, стопе самоубистава, проценат популације у затворима, стопе малолетничких трудноћа степену поверења, гојазности, менталним обољењима - која у стандардној дијагностици укључују злоупотребу дрога и алкохола - и социјалну мобилност. Све смо то ставили у један индекс. Све смо их једнако вредновали. Како свака земља стоји у просеку по свим овим мерама. И као што видите, у поређењу са мером неједнакости које сам вам малопре показао, коју ћу користити изнова и изнова у овим подацима. Земље које се више разликују лошије стоје по питању свих ових друштвених проблема. То је невероватно блиска корелација. Али ако упоредите тај исти индекс здравствених и друштвених проблема у поређењу са бруто националним производом по становнику, бруто националним дохотком, овде ништа не постоји, нема никакве корелације.

Ми смо се забринули да би људи могли да помисле да смо ми бирали проблеме који одговарају нашим аргументима или да смо кривотворили доказе, зато смо заједно објавили рад у Бритиш Медикал Журналу о Уницефовом индеску дечје добробити. Индекс се састоји од 40 различитих компоненти састављених од стране других људи. Он садржи на пример, да ли деца разговарају са својим родитељима, да ли имају књиге код куће, које су стопе вакцинације, да ли постоји злостављање у школи. Све улази у тај индекс. Упоредили смо тај индекс са мером неједнакости. Деца имају мању добробит у неједнакијим друштвима. Веома значајна повезаност. Али поново, ако погледате меру дечје добробити, у поређењу са националним приходом по становнику, нема никакве везе, никакве сугестије о повезаности.

Сви ови подаци које сам вам представио показују исту ствар. Просечно благостање у нашим друштвима више не зависи од националног прихода и економског раста. То је значајно у сиромашнијим земљама, али не и у богатим развијеним земљама. Разлике између нас и где ми стојимо у поређењу једни са другима сада значе много више. Показаћу вам неке појединачне делове нашех индекса. Овде је, на пример, поверење. То је напросто проценат популације који се слаже да се већини људи може веровати. Долази од Светске анкете о вредностима. Видите да на неједнаком крају, има око 15 процената популације који осећају да могу веровати другима. Али у једнакијим друштвима, расте до 60 или 65 процената. Ако погледате мере укључености у живот локалне заједнице, или друштвени капитал, постоји слична повезаност са неједнакошћу.

Могу да кажем, да смо цео посао радили два пута. Прво смо га урадили на богатим, развијеним земљама, а потом као одвојени истаживачки поступак, поновили све на 50 америчких држава - постављајући исто питање: да ли мање једнаке државе имају лошије резултате по свим овим мерама? Дакле, ово је резултат федералне анкете поверења упоређен са неједнакошћу. Веома сличан распоред код сличних степена поверења. Иста ствар се дешава. Дакле сазнали смо да све што је повезано са поверењем на међународном нивоу је исто повезано и са поверењем између 50 држава у посебном истраживању. Ми овде не говоримо о случајности.

Ово је ментално обољење. Светска здравстена организација је саставила податке вршећи исте дијагностичке интервјуе на случајном узорку популације који нам омогућава да упоредимо степен менталног обољења у сваком друштву. Ово је проценат популације који је имао ментално обољење у претходној години. И он се креће од осам процената до три пута више од тога - цела друштва где постоји троструко већи проценат менталних обољења. И такође, повезано са неједнакошћу.

Ово је насиље. Црвене тачке су америчке државе, а плави троуглови су канадске провинције. Али погледајте степен разлика. Крећу се од 15 убистава на милион људи до 150. Ово је проценат популације у затворима. Овде постоји десет пута већа разлика, са стране је логаритамска разлика. Креће се од 40 до 400 људи у затвору. Ова веза није резултат само већег насиља. У неким местима, представља његов узрок. Али углавном је узрок казнена политика, оштрије кажњавање. У неједнаким друштвима већа је вероватноћа да добијете смртну казну. Овде имате проценат деце која напуштају средњу школу. И поново, веома велике разлике. Изузетно штетно, ако говоримо о употреби талента популације.

Ово је социјална мобилност. Ово је мера мобилности базирана на приходу. Практично, она поставља питање: да ли богати очеви имају богате синове и сиромашни очеви имају сиромашне синове, да ли постоји веза? На неједнакој страни, очев приход је много више битан - у Великој Британији, САД. Али у скадинавским земљама, очев приход је много мање битан. Постоји већа социјална мобилност. И као што ми волимо да кажемо - знам да у публици има доста Американаца - ако Американци желе да оставе амерички сан, треба да оду у Данску.

(Смех)

(Аплауз)

Ја сам вам данас нагласио неколико ствари. Могао сам да покажем и велики број других проблема. То су све проблеми који се чећше јављају на дну друштвене лествице. Али постоји неограничено много проблема са друштвеним разликама који се више манифестују у неједнаким друштвима - и то не мало више, већ од дупло до десет пута више. Помислите на трошак, на људски трошак свега тога.

Желим да се вратим на овај график који сам вам раније показао где смо све ставили да би извели два закључка. Први је да, у сваком графикону, сазнајемо да земље које стоје лошије, независно од резултата, су, види се, мање једнаке, а да оне које стоје добро су нордијске земље и Јапан. Дакле сада гледамо у генералну друштвену дисфункцију повезану са неједнакошћу. Није то само једна или две ствари које су лошије, то је већина ствари.

Други важан закључак који желим да изведем је да, ако погледате на дну, Шведска и Јапан, две различите земље у много погледа. По позицији жена, везаности за базичну породицу, су на сасвим супротним странама као две богате развијене земље. Али друга веома важна разлика је како оне долазе до веће једнакости. Шведска има огромне разлике у приходима, али их смањује великим опорезивањем, општом државом благостања, великодушним социјалним давањима итд. Јапан је другачији. Почиње са веома малим разликама у приходима пре опорезивања. Има ниже стопе пореза. Има мању државу благостања. И у нашој анализи америчких држава, налазимо такође сличне разлике. Постоје државе које добро стоје са редистрибуцијом, неке државе које добро стоје зато што имају мале разлике у приходима пре опорезивања. Закључујемо да не значи много како долазимо до веће једнакости, само је битно да то тога било како дођемо.

Ја не говорим о савршеној једнакости, говорим о ономе што постоји у богатим развијеним тржишним демократијама. Други изненађујући део ове слике ја да нису само сиромашни погођени због веће неједнакости. Изгледа да постоји нешто истине у Џон Доновој пословици "Ниједан човек није острво." У великом броју истраживања је могуће упоредити како људи стоје у мање или више једнаким друштвима на сваком нивоу друштвене лествице. Ово је само један пример, смртност новорођенчади. Неки Швеђани класификују случајеве смртности новорођенчади у складу са британским регистром основне социо-економске класификације. Тако је и анахроно класификација занимања очева, где самохрани родитељи иду засебно. Овде где пише "нижа друштвена класа," то су неквалификована мануална занимања. И креће се ка квалификованим мануалним занимањима у средини, потом јуниорска не-мануална, све до високо професионалних занимања - лекари, адвокати, директори великих компанија.

Видите да је Шведска свуда боља од Британије широм друштвене лествице. Највећа разлика је на дну лествице. Али чак и на врху, чини се да постоји мала добит од припадности једнакијем друштву. Показујемо то на пет различитих група података који покривају резултате образовања и здравља у САД-у и на међународном нивоу. И ово изгледа да постаје генерална слика - већа једнакост чини већу разлику на дну, али има добробити чак и на врху друштвене лествице.

Али требало би да кажем неколико речи о томе шта се дешава. Ја мислим да гледам и говорим и психосоцијалним ефектима неједнакости. Они имају везе са осећајем супериорности или инфериорности, да ли смо цењени или не, поштовани или не. Наравно, ова осећања и статус конкуренције који из тога произлази подстиче потрошачко друштво. Такође води и статусној несигурности. Више бринемо како ће нас други видети и процењивати, да ли нас сматрају згодним, паметним, и све слично томе. Социо-вредносно процењивање повећава страх од тих социо-вредносних процена.

Интересантно, паралелна истраживања се дешавају у социјалној психологији: неки људи су оценили 208 различитих студија у којима су добровољци били позвани у психолошку лабораторију и где су им мерили хормоне стреса, и њихове реакције на обављање стресних задатака. У оцени, њих је занимало да виде која врста стреса утиче на повећање нивоа кортизола, главног хормона стреса. Закључак је био да задаци који су укључивали социо-вредносну претњу - претње осећају самопоштовања и друштвеном статусу у којим други негативно оцењују наша достигнућа. Ова врста стреса је имала значајан ефекат на физиологију стреса.

Многи су нас критиковали. Наравно, има људи који не воле овакве ствари и људи који су били веома изненађени. Могу да вам кажем да када нас људи критикују за одабир података, ми то никада не радимо. Ми имамо апсолутно правило да ако наш извор података има податке о земљи коју проучавамо, то иде у анализу. Наши извори података одлучују да ли су подаци поуздани или не. У супротном бисмо имали пристрасност.

Шта је са другим земљама? Постоји 200 студија о поређењу здравља са приходом и једнакости у академским журналима. Ово се не односи само не ове земље овде, скривајући веома једноставан приказ. Исте земље, исте мере неједнакости, један проблем за другим. Зашто не контролишемо остале факторе? Па показали смо вам да БНП по становнику не чини никакву разлику. Наравно, други су користећи софистицираније методе у литератури контролисали сиромаштво и образовање и тако даље.

Шта је са узрочношћу? Корелација не подразумева узрочност. Провели смо добар део времена. И заиста, људи веома добро знају узрочне везе у неким од ових резултата. Велика промена у нашем разумевању детерминанти глобалног здравља у развијеном богатом свету је значај утицаја хроничног стреса из друштвених извора на имуни систем, кардиоваскуларни систем. На пример, разлог зашто је насиље више присутно у неједнаким друштвима је што су људи осетљиви на понижавање.

Да би се са овим изборили, морамо да се позабавимо са стварима после пореза и стварима пре пореза. Морамо да ограничимо приход, давање бонуса приходима на врху. Морамо да учинимо да шефови буду одговорни према својим запосленима на сваки могући начин. Порука коју треба да однесемо кући је да можемо да побољшамо квалитет људског живота смањивањем разлика у приходима између нас. Одједном имамо утицај на психо-социјалну добробит целих друштава, и то је узбудљиво.

Хвала вам.

(Аплауз)