Ričard Sejmur: Kako doživljavamo lepotu

Kada sam bio mali-- i da, ja jesam nekada bio malo dete-- otac mi je ispričao priču o časovničaru iz 18. veka. Taj tip je radio sledeće: on je proizvodio neopisivo lepe satove. Jednog dana jedna od njegovih mušterija je došla u radionicu i zamolila ga da očisti sat koji je kupio. Tip je rastavio sat i jedan od delova koji je izvadio bio je deo uređaja za navijanje. I kada je to učinio, mušterija je uočila da je poleđina uređaja za navijanje ugravirana, nešto je bilo ispisano. Potom je upitao časovničara, "Zašto ste postavili to tako da graviru niko nikada ne vidi?" Časovničar se okrenuo i rekao, "Bog može da je vidi." Ja uopšte nisam religiozan, a nije bio ni moj otac, ali sam u tom momentu shvatio da se tu dešava još nešto. Osetio sam nešto u ovom spletu krvnih sudova i nerava, a pretpostavljam da se tu sigurno nalaze i neki mišići. Ali sam osetio nešto. To je bio fiziološki odgovor. Od tog trenutka, od mog tadašnjeg uzrasta, počeo sam da razmišljam o stvarima na drukčiji način.

Kada sam počeo da se bavim dizajnom, počeo sam da postavljam sebi jednostavno pitanje: da li mi mislimo da je nešto lepo, ili mi to osećamo? Vi verovatno već znate odgovor na to. Verovatno mislite, pa, ja ne znam šta ti misliš da je u pitanju, ali mislim da se radi o doživljaju lepote. Tada sam nastavio sa svojom karijerom u dizajnu i počeo da otkrivam uzbudljive činjenice. Jedno od najranijih dela primenjeno je u dizajniranju automobila-- veoma uzbudljive stvari su se dešavale. I tokom velikog perioda rada na tome, mi smo pronašli nešto, ili sam ja spoznao nešto što me je potpuno fasciniralo, a možda se sećate toga. Da li se sećate kada su se svetla prosto palila i gasila, klik-klik, kada zatvorite vrata automobila? Potom je neko, mislim da je to bio BMW, uveo svetla koja se lagano gase. Sećate li se? Ja se jasno sećam toga. Da li se sećate prvog puta kada ste sedeli u takvim kolima? Ja se sećam da sam sedeći u tom trenutku razmišljao koliko je to fantastično. Činjenica je da nikada nisam pronašao osobu kojoj se ne sviđa lagano gašenje svetla. Pomislih, pa o čemu se ovde zaboga radi?

Pa sam počeo da postavljam sebi pitanja oko toga. Ne početku sam ispitvao ljude: "Da li Vam se sviđa to?" " Da." "Zašto?" Oni bi rekli, "Pa, deluje prirodno," ili pak, "Lepo je." Pomislio sam da to nije dovoljno dobar odgovor. Mogli bismo da analiziramo to malo dublje, jer je meni kao dizajneru neophodan rečnik, ključ o tome kako stvari suštinski funkcionišu. Uradio sam neke eksperimente. Iznenada sam shvatio da postoji još nešto što čini upravo istu stvar-- od svetlosti do tame za 6 sekundi-- baš to. Da li znate šta je u pitanju? Bilo ko?

Vidite, koristeći taj mali deo, deo koji razmišlja, usporeni deo mozga--koristeći njega. To nije misao, to je osećaj. Da li biste mi učinili uslugu? Tokom sledećih 14 minuta ili već koliko, da li biste osećali stvari?

Ja ne bih da vi previše razmišljate, pre bih da osećate. Ja se osećam opušteno i pun sam iščekivanja. Ono što sam pronašao jeste bioskop ili pozorište. U principu se to baš desilo ovde-- od svetosti do tame u 6 sekundi. Kada se to desi, da li sedite i mislite: "Oh ne, počeće film uskoro." ili možda kažete: "Fantastično. Baš se radujem tome. Iščekujem nesto?" Ja nisam neuro-naučnik. Ja čak i ne znam da li tu postoji uslovni refleks. Ali može biti. Obzirom da ljudi sa kojima razgovaram na severnoj hemisferi koji imaju naviku da odlaze u bioskope doživljavaju to. A neki od ljudi sa kojima sam razgovarao koji nikada nisu bili u bioskopu ili pozorištu ne dožive to na isti način. Svima se to sviđa, ali se nekima sviđa više.

Usled toga sam počeo o tom fenomenu da razmišljam drugačije. Mi ne osećamo to. Mi mislimo da je lepota u limbičkom sistemu-- ukoliko ovo nije zastarela ideja. To su ti delići, centri uživanja, i možda sve ono što ja gledam, osećam i doživljavam preduhitri moja razmišljanja. Prenos informacija od vašeg čulnog sistem do tih delova je kraći od puta koji treba da prođu do dela za razmišljanje, korteksa. Oni stižu prvi. Pa kako onda sve to funkcioniše? Koliko je naša reakcija na informaciju uslovljenja onim što već znamo, ili onime što ćemo naučiti o nečemu?

Ovo je jedan od najlepših stvari za koju znam. Plastična kesa. A kada sam je prvi put pogledao pomislio sam da nema nikave lepote u njoj. Potom sam otkrio, nakon što sam je ugledao, da ukoliko ovu plastičnu vreću napunite prljavom baruštinom ili mlazom hloroforma i različitim odvratnim stvarima, ta prljava voda će procesom osmoze ući u kesu i dobijete veoma čistu, pijuću vodu. Iznenada je meni ova plastična kesa postala neverovatno lepa.

Sada ću vas ponovo zamoliti da se prešaltate na emotivni modul. Da li biste isključili mozak, jer bih ja da vi samo osetite nešto. Pogledajte ovo. Kakve emocije vam pokreće? Da li je lepo? Da li je uzbudljivo? Ja pažljivo analiziram vaše grimase. Vidim gospodu kojoj je poprilično dosadno i malo više zainteresovane dame koje poprimaju nešto od toga. Ima tu neke nevinosti možda. A sada ću vam reći šta gledate. Jeste li spremni? Ovo je poslednje delo na Zemlji male devojčice Hajdi, koja je imala 5 godina, pre nego što je umrla od raka kičme. To je poslednja stvar koju je uradila, poslednji fizički čin. Pogledajte tu sliku. Pogledajte tu nevinost. Pogledajte lepotu u tome. Da li vam je sada to lepo?

Prestanite. Prestanite. Kako se osećate? Gde su ta vaša osećanja? Ja ih osećam ovde. Ja ih osećam baš ovde. Posmatram vaša lica, jer mi ona govore nešto. Vidim i damu koja plače. Ali šta vi radite? Ja posmatram šta ljudi rade. Ja posmatram lica. Ja posmatram reakcije. Jer ja moram da znam kako ljudi reaguju na stvari. Najrasprostranjenija facijalna ekspresija kada ugledamo nešto lepo, nešto ošamućujuće ukusno, je ono što ja zovem: "Oh, Bože moj." Uzgred budi rečeno, ne očitava se zadovoljstvo na tom licu. Nije to "baš je prelepo!" izraz. Obrve čine ovo, oči nisu fokusirane, a usta su širom otvorena. To nije izraz uživanja. Postoji tu nešto drugo. Nešto čudno se dešava. Čini se da je zadovoljstvo promereno čitavim nizom različitih stvari koje su u to uključene.

Nostalgija je reč koju ja kao dizajner jako volim. To znači da nešto pokreće snažni emotivni odgovor, često veoma tužan emotivan odgovor, ali to je deo onoga što mi činimo. Nije sve u tome da je nešto fino. Upravo u tome je dilema, to je paradoks lepote. Preko svojih čula mi smo bombardovani različitim informacijama-- mešavinom dobrih, loših, uzbudljivih, zastrašujućij stvari-- kako bismo došli do doživljaja pravog utiska, senzacije o tome šta se dešava. Sažaljenje se definitivno javlja kao deo utiska kada ste videli crtež male devojčice. A takođe i trijumf, osećaj prevazilaženja, ono, "Ali nisam to mogao ni da pretpostavim. Ah, ovo je nešto novo." I to je upakovano u tome takođe. Dok mi uklapamo ova oruđa, sa dizajnerske tačke gledišta, ja postajem neverovatno uzbuđen oko toga, jer to su stvari, kao što smo već rekli, koje, čini se, stižu do mozga pre spoznaje, pre mogućnosti da njima manipulišemo-- to su trikovi elektrohemijskog kola.

E pa sada, ono za šta sam ja takođe zainteresovan je da li je moguće odvojiti urođenu od nametnute lepote? Pri tome mislim na stvari lepe same po sebi, nešto što je samo po sebi isključivo lepo, nešto što je univerzalno lepo. To je veoma teško pronaći. Možda vi imate neke dobre primere. Teško je otkriti nešto što se čini lepim svima, bez određenih informacija koje su vam servirane o tome pre doživljaja stvari. Tako da je mnogo toga u principu nametnuto. Posredovano je informacijama pre našeg sagledavanja stvari. Ili informacijama koje naknadno dobijemo, kao u slučaju crteža male devojčice koji sam vam pokazao.

Kada razgovaramo o lepoti ne možemo zaobići činjenicu da je na ovaj način urađeno mnogo eksperimenata sa licima osoba ili čime god. A jedno od najdosadnijih, čini mi se, je mišljenje da je lepota oslikana u simetriji. Ali očigledno nije. Ovo je jedan od interesantnijih primera: polovina lica je pokazana ljudima i potom je trebalo da rangiraju objekte od najlepših do manje lepih, a potom su im pokazivani ceo profili. Rezultati su se potpuno podudarali. Tako da se tu ne radi o simetriji. U principu, ova dama ima baš asimetrično lice, a obe polovine su lepe. Ali su različite.

Kao dizajner, ja ne mogu a da se ne bavim time i onda sam sve to rastavio na delove i napravio nešto što liči na ovo, pokušavajući da razumem koji su to pojedinačni elementi, ali osećajući ih dok sam to radio. Mogu da osetim uživanje i lepotu kada pogledam to oko. Ali ne i kada gledam obrvu. Ni ušna školjka me ne pokreće. Ne znam koliko mi ovo pomaže, ali je dobar usmerivač ka odgovorima o tome odakle se odašilju signali. I kao što rekoh, nisam neuro-naučnik, ali na taj način shvatam kako da sastavim delove koji bi veoma brzo zaobišli taj deo zadužen za razmišljanje i koji bi me doveli do pre-kognitivnih elemanata u kojima uživam.

Anais Nin i Talmud su nam više puta skrenuli pažnju da mi ne vidimo stvari onakvim kakve one jesu, već kakvi smo mi. Tako da ću vam bez srama pokazati nešto što je meni veoma lepo. A to je F1 MV Agusta. Ahhhhh. Stvarno, mislim da ne mogu da vam objasnim koliko je poseban ovaj objekat. Ali ja i znam zašto je on toliko meni poseban, zato što predstavlja složeni skup različitih fenomena. Čine ga čitavi slojevi i slojevi različitih stvari. Ovo je samo deo koji dospeva do naše fizičke dimenzije. Nešto mnogo veće je u pitanju. To su slojevi i slojevi legendi, sporta, detalja koji rezonuju svojim frekvencijama. Ukoliko samo obratim pažnju na neke od njih sada-- svestan sam laminarnog strujanja koje je povezano sa objektima koji se kreću kroz vazduh, i kao što možete uočiti ova sprava to čini savršeno. To mene uzbuđuje. I ja to osećam ovde.

Ovaj delić, ta velika tajna auto-moto dizajna-- način regulacije prelamanja svetlosti. Ne radi se tu o oblicima, već o tome kako oblik odražava svetlost. Taj objekat-svetlost prosto treperi oko njega dok se krećete i postaje kinetički objekat, iako i dalje stoji u mestu-- a to je rešeno na brilijantan način rešenjem problema refleksije. Takođe, ovaj mali oslonac na osnovi za noge govori vozaču da se nešto dešava ispod toga-- u ovom slučaju to je pogonski lanac koji se kreće najverovatnije brzinom 480km/h, a pokreće ga snaga motora. Ja se jako uzbudim dok moj um i moje oči sagledavaju ove fenomene.

Presvučen je titanijuskim lakom. Ne mogu vam objasniti koliko je to divno. Tako sprečite ispadanje matica sa točka pri velikim brzinama. Stvarno postajem zainteresovan sada. Naravno, trkački motor ne poseduje nožice za stajanje, ali ovaj, obzirom da je u pitanju terenski motocikl, ih ima i one se lepo postave u ovu malu prazninu. Tako da nestanu. Ne mogu vam objasniti koliko je teško napraviti taj auspuh koji je zakrivljen. Zašto biste to radili? Jer, znam koliko je važno usavršiti aerodinamičnost točka. Skuplje je, ali je veličanstveno. Kao šlag na torti, brend kraljeva-- Agusta, Grofica Agusta, iz velelepne istorije ovih stvari.

Ono što ne možete da vidite je genije koji je stvorio ovu napravu. Masimo Tamburini. Zovu ga "Vodoinstalater" u Italili, ali ga zovu i "Maestro", jer je on zapravo inženjer i zanatlija, i vajar istovremeno. Ovde je zaista jako malo kompromisa, vi to ne možete da uvidite.

Na nesreću, ja i ljudi kao što sam ja moraju da se nose sa kompromisima sve vreme dok stvaraju lepotu. Mi moramo da se nosimo sa tim. Ja moram da radim sa dobavljačima, i moram da radim koristeći tehnologije, i moram da radim sa svim drugim stvarima sve vreme, i tu se stvaraju kompromisi. Pogledajte je. Morao sam da napravim mali kompromis ovde. Morao sam da pomerim delove, ali samo za milimetar. Niko to nije primetio, zar ne? Da li ste uočili šta sam uradio? Pomerio sam tri stvari za 1 mm. Simpatično? Da. Lepo? Možda malo manje. Ali potrošač naravno kaže kako to ne utiče ni na šta. Tako da je to u redu, zar ne? Još jedan milimetar? Niko neće primetiti ove razdvojne linije i promene. Toliko jednostavno izgubite lepotu, jer je neverovatno teško učiniti nešto lepim. Samo nekolicina ljudi može to da uradi. Fokus grupa to ne može da napravi. Tim retko kada može to da uradi. Neophodna je kora velikog mozga, ako tako mogu da se izrazim, kako biste mogli da koordinirate sve te elemente istovremeno.

Ovo je prelepa flaša vode-- neki od vas su je videli ranije-- dizajnirao ju je Ros Lavgrov. Veoma je blizu apsolutnoj lepoti. Sve dok znate kakva je voda možete to doživeti. Prekrasna je jer je otelovljenje osvežavajuće i ukusne stvari. Meni se možda sviđa više nego vama, jer ja znam koliko je prokleto teško napraviti to. Parališuće je teško da proizvedete nešto što prelama svetlost na takav način, a bude isklesano baš kako treba, prati liniju bez prevrtanja. Ispod ovoga, kao u priči o labudu, postoji milion stvari koje nije lako učiniti. Pa sva slava tome. Fantastičan primer, jednostavan objekat. Prethodni objekat koji sam vam pokazao je, naravno, izuzetno komplikovan. Oni funkcionišu u cilju lepote na malo različite načine usled toga.

Pretpostavljam da vi svi kao i ja uživate dok gledate balet. I deo tog zadovoljstva nastaje usled toga što znate koliko je to teško. A isto tako razmatrate i činjenicu da je neverovatno bolno igrati balet. Da li je iko video nožne prste balerina u momentu preloma? Dok ona izvodi graciozne arabeske i piruete i šta god, nešto strašno se dešava prstima nogu. Razumevanje toga dovodi do uzvišenijeg i pouzdanijeg osećaja lepote u onome što uočavamo.

Ja koristim sada mikrosekunde pogrešno u ovom momentu, pa me ignorišite. Ali ono što treba da uradim sada, osećajući ponovo, jeste da obezbedim dovoljno tih enzima, tih pokretača stvari u ranoj fazi procesa, koje vi pokupite, ne putem razmišljanja, već osećaja. Sada ćemo uraditi mali eksperiment. U redu, da li ste spremni? Pokazaću vam nešto na sekund. Da li ste spremni? U redu. Da li ste u prvom momentu pomislili da je stvar koju sam vam pokazao bicikl? Nije. Recite mi nešto, da li ste pomislili da je to nešto veoma brzo kada ste ga ugledali? Jeste. Da li ste mislili da je moderna naprava? Jeste. Baš taj delić, informacija vas je usterelila pre toga. Usled toga što vam je vaš pokretački motor mozga pokrenut tada, sada mora da se nosi sa tim. A divna stvar u tome je da je motocikl dizajniran tako da specifično izazove osećaj da se radi o eko-tehnologiji i da je dobar za vas da je lagan i deo budućnosti.

I da li je to pogrešno? Pa u ovom slučaju nije, obzirom da se radi o veoma ekološki orijentisanoj tehnologiji. Ali vi ste robovi prvog utiska. Mi smo robovi tih prvih delića sekunde-- i upravo tu najveći deo mog posla ili pobedi ili izgubi, na nekoj polici u radnji. Ili pobedi ili izgubi u tom momentu. Vi možete ugledati 50,100,200 stvari na polici dok šetate radnjom, ali ja moram da radim u opsegu tog domena, ne bih li osigurao da stigne do vas prvi.

Konačno, sloj znanja koji ja volim. Siguran sam da je nekima od vas poznat ovaj fenomen. Ono što je ovde neverovatno, i čemu ja volim da se vraćam jeste ukoliko razmotrite nešto što ne volite ili vam dosađuje slaganje odeće, a ukoliko možete da uradite ovo-- ko može u stvari da uradi ovo? Da li je iko probao to da uradi? Da? Fantastično je, zar ne? Pogledajte. Da li biste ponovo da vidite? Nemamo vremena. Imam još samo dva minuta, tako da ne možemo ponovo da gledamo. Ali samo na internetu,"You Tube"-u, ukucajte "slaganje majice". Ovo je način na koji loše plaćeni mladi ljudi moraju da slažu majice. Možda to niste znali. Ali kako se osećate usled toga? Fantastičan je osećaj kada vi to uradite, radujete se tome, a kada kažete nekome to -- kao što ste i verovatno rekli -- delujete veoma pametno. Znanje koje obavija te stvari, stvari koje ništa ne koštaju, jer je znanje besplatno-- povežite sve to i šta dobijemo kao rezultat?

Forma prati funkciju? Samo po nekad. samo po nekad. Oblik je funkcija. Oblik je funkcija. Informiše nas, priča nam, daje nam odgovore pre nego što mi i pomislimo na to. Tako da sam ja prestao da koristim reči kao što je "oblik" i kao dizajner prestao sam da upotrebljavam reči kao što je "funkcija" Ono što sada pokušavam da sledim je emocionalna funkcionalnost stvari. Jer ukoliko to uradim na pravi način, mogu ih učiniti veličanstvenim, i to mogu činiti iznova i iznova. Vi znate koji su to proizvodi i usluge, jer posedujete neke od njih. To su stvari koje spasete ukoliko izbije požar u kući. Stvaranje emotivne veze između te stvari i Vas je elektro-hemijski trik koji se desi pre nego što Vi počnete da razmišljate o tome.

Hvala vam puno.

(Aplauz)