Leri Barns (Larry Burns) o budućnosti automobila

Ljudi vole svoje automobile. Oni nam omogućavaju da idemo gde i kada to želimo. Oni su vrsta zabave, vrsta umetnosti, ponos vlasništva. Pišu se pesme o automobilima. Princ je napisao sjajnu pesmu: "Mala crvena Korveta." Nije napisao: "Mali crveni laptop" ili "Mali crveni đavo." Pisao je o automobilu. Meni, jedna od najboljih je uvek bila "Vodi ljubav sa svojim čovekom u Ševrolet kombiju", jer sam imao isti takav automobil za vreme studija.

Kada radimo istraživanje tržišta širom sveta, vidimo da kod jednog dela ljudi postoji skoro univerzalna težnja za posedovanjem automobila. 750 miliona ljudi u svetu danas poseduje automobil. Onda kažemo, čoveče, pa to je mnogo. Ali znate šta? Reč je samo o 12 posto stanovništva. Zaista moramo postaviti pitanje: može li svet podneti toliki broj automobila? Ako pogledate predviđanja za sledećih 10 do 15 ili 20 godina, čini se da bi svetski vozni park mogao narasti na 1,1 milijardu vozila. Ako biste ih parkirali jedno ispred drugog, i omotali ih oko Zemlje, mogli biste to uraditi 125 puta.

Automobilska tehnologija je ostvarila veliki napredak tokom proteklih 100 godina. Automobili su značajno čistiji, sigurniji, efikasniji i radikalno dostupniji nego što su to bili pre 100 godina. Ali ostaje činjenica: fundamentalni DNK automobila ostao je uglavnom isti. Ako bismo danas izumeli automobil, za razliku od onog pre 100 godina, znajući ono što znamo o problemima povezanim sa tim proizvodom i s obzirom na danas postojeće tehnologije, šta bismo stvorili?

Želeli bismo nešto što ljudi sebi mogu priuštiti. Pogonska ćelija izgleda odlično: samo jedna desetina pokretnih delova i pogonski sistem ćelije kao motor s unutrašnjim sagorevanjem -- a ispušta samo vodu. Želeli smo iskoristiti Murov zakon s elektronskim upravljanjem i softverom, i apsolutno želimo da nam auto bude povezan. Stoga smo se upustili u ponovno otkrivanje elektrohemijskog motora, pogonske ćelije, gde je vodonik nosilac energije. Prvo je bio Autonomi. Autonomi je definisao viziju kojoj težimo. Uvrstili smo sve ključne komponente sistema pogonske ćelije. Zatim smo pokrenuli naš Autonomi pomoću "haj-vajer" pogona, na prošlogodišnjoj konferenciji ovde smo pokazali "haj-vajer". "Haj-vajer" je prva svetska upravljiva pogonska ćelija, a zatim smo nastavili sa Sikvelom. Sikvel je zaista sjajan automobil. Ako možemo da pokrenemo video --

Ključno pitanje koje vam je, siguran sam, na pameti: odakle će doći taj vodonik? I drugo, kada će ovakvi automobili postati dostupni? Dopustite da prvo govorim o vodoniku. Lepota vodonika je u tome što može nastati iz mnogo različitih izvora: iz fosilnih goriva, možemo ga dobiti na iste načine na koje proizvodimo električnu energiju, uključujući i obnovljive izvore. A može nastati i iz biogoriva. Što je veoma uzbudljivo. Ideja je da svaka lokalna zajednica koristi svoje prirodne prednosti u proizvodnji vodonika. Danas u svetu proizvodimo mnogo vodonika. Proizvodi se da bismo eliminisali sumpor iz benzina -- što mi djeluje pomalo ironično. Proizvodimo ga u industriji veštačkih đubriva; u hemijskoj prerađivačkoj industriji. Vodonik se proizvodi jer postoje dobri poslovni razlozi za njegovu upotrebu. To nam govori da znamo kako da ga proizvedemo, znamo da ga proizvedemo troškovno efikasno, znamo njime da rukujemo bezbedno.

Napravili smo analizu po kojoj biste imali stanicu u svakom od 100 najvećih gradova u Sjedinjenim Državama, i smestili smo ih tako da ne biste ni u kom slučaju bili dalje od tri kilometra od stanice. Postavili smo stanicu na svakih 40 kilometara auto-puta, i pokazalo se da ih ima 12.000. Ako je cena svake stanice milion dolara, dolazimo do iznosa od 12 milijardi dolara. To je mnogo novca. Ali kad biste danas gradili naftovod Aljaske, ovo je tek polovina onoga koliko bi koštala izgradnja naftovoda. Međutim naša uzbudljiva vizija je kućno punjenje, otprilike kao punjenje vašeg laptopa ili mobilnog telefona. Tako da smo prilično uzbuđeni zbog budućnosti vodonika. Mislimo da nije pitanje hoćemo li, već kada ćemo.

Ono što smo sebi zadali kao cilj -- i postižemo zaista veliki napredak -- je dobiti pogonski sistem zasnovan na vodoniku i pogonskim ćelijama, oblikovan i potvrđen, kako bi se mogao nadmetati sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem -- govorimo o tome da motor sa unutrašnjim sagorevanjem -- učinimo zastarelim -- i to na temelju kriterijuma cene, veličine sposobnosti, perormansi i trajnosti. Tome težimo u 2010. godini. Do sad nismo naišli ni na jedan razlog koji bi nam rekao da je to nemoguće. Zapravo mislimo da će budućnost pokretati događaji. A budući da ne možemo predvideti budućnost, želimo da potrošimo mnogo našeg vremena u pokušaju da stvorimo tu budućnost.

Veoma me intrigira činjenica da naši automobili i kamioni nisu u pokretu čak 90 posto vremena: parkirani su, parkirani svuda oko nas. Obično su parkirani na udaljenosti do 30 metara od svojih vlasnika. Ako razmotrite sposobnost automobila da stvori energiju i uporedite je sa električnom mrežom Sjedinjenih Država, ispada da je energija u 4 posto automobila, jednaka energiji električne mreže Sjedinjenih Država. To je ogromna sposobnost proizvodnje energije, mobilna sposobnost proizvodnje energije. A vodonik i pogonske ćelije nam pružaju priliku da koristimo naše automobile i kamione i dok su parkirani radi proizvodnje struje za mrežu.

Ranije smo govorili o rojevima mreža. O najvećem roju, u kom svi procesori i svi automobili kad su parkirani čine deo globalne mreže koja daje sposobnost proračuna. Mislimo da je ta premisa vrlo uzbudljiva. Automobil tada postaje uređaj, ne u smislu potrošne robe, već kao uređaj, mobilni izvor energije, mobilna platforma za informacije, obradu podataka i komunikaciju, kao i vid transporta.

A ključ za sve ovo je da ga učinimo jeftinim, uzbudljivim, da ga stavimo na put u kome postoji način da se zaradi na tom poslu. Ovo je vrlo veliki marš koji ovde moramo učiniti. Mnogi kažu, kako spavate noću boreći se sa tolikim problemom? Kažem im da spavam kao beba: budim se plačući svaka dva sata. Tema ove konferencije je, mislim, dotakla jedan od ključnih elemenata potrebnih da uspemo u ovome -- a to su međusobni odnosi i zajednički rad. Hvala vam. (Aplauz)

Kris Anderson: Leri, Leri, čekaj, čekaj, Leri sačekaj za momenat. Imam mnogo pitanja koja bih ti mogao postaviti. Ali postaviću samo jedno. Znaš, možda nisam u pravu, ali imam osećaj da javnost danas ne misli da je GM tako ozbiljan kad je u pitanju zaštita okoline, kao što su to neki vaši japanski konkurenti, možda čak i Ford. Jeste li ozbiljni u vezi sa ovim, a ne samo, znaš, kad to kupci žele, kad nas zakoni teraju da pođemo u tom smeru? Hoćete li zaista pokušati da pokažete vođstvo u ovome?

Leri Barns: Da, apsolutno smo ozbiljni. Uložili smo u ovo već više od milijardu dolara, i nadam se da ljudi misle da smo ozbiljni kad trošimo toliko novca. A drugo, to je fundamentalni poslovni predlog. Biću iskren sa tobom: u tome smo zbog mogućnosti poslovnog rasta. Ne možemo povećati posao ako ne rešimo te probleme. Rast auto industrije će ograničiti problemi održivosti ako ne rešimo te probleme. A jedno prosto strateško načelo kaže: uradi to sam, pre nego što ti to drugi urade. Ako mi vidimo ovu moguću budućnost, vide je i drugi. A mi želimo biti prvi koji će je stvoriti, Kris.