Rebeka MekKinon: Preuzmimo nazad Internet!

Počinjem sa reklamnom kampanjom inspirisanom Džordž Orvelom koju je "Epl" vodio 1984.

(Video) Veliki Brat: Mi smo jedno, imamo jednu volju, jednu rešenost, jedan cilj. Naši neprijatelji će se zapričavati do smrti, a mi ćemo se protiv njih boriti njihovom sopstvenom zbunjenošću. Mi ćemo preovladati. Narator: 24. januara, "Epl Kompjuter" će uvesti "Mekintoš". I videćete zašto 1984 neće ličiti na "1984".

Rebeka MekKinon: Dakle, skrivena poruka ovog videa je ostala snažna i dan danas. Tehnologija koju su kreirale inovativne kompanije će nas sve osloboditi. Premotajmo više od dve decenije kasnije. "Epl" lansira "Ajfon" u Kini i cenzurom izbacuje Dalaj Lamu i nekoliko drugih politički osetljivih aplikacija na zahtev kineske vlade za njihovu prodavnicu aplikacija. Američkom crtaču političkih stripova Marku Fjoreu je takođe cenzurisana satirična aplikacija u Sjedinjenim Državama jer su neki od zaposlenih u "Epl-u" brinuli da će je neke grupe smatrati uvredljivom. Njegova aplikacija nije vraćena dok nije dobio Pulicerovu nagradu. Nemačkom informativnom magazinu Štern, aplikacija je cenzurisana jer su "Epl" dadilje smatrale da je malo previše pikantna za njihove korisnike, uprkos činjenici da se ovaj magazin potpuno legalno prodaje na novinskim kioscima po Nemačkoj. I još kontroverznije, nedavno je "Epl" cenzurisao palestinsku protestnu aplikaciju nakon što je izraelska vlada izrazila zabrinutost da bi mogla da bude iskorišćena za organizovanje agresivnih napada.

Dakle, ovako stoje stvari, imamo situaciju gde privatne kompanije primenjuju cenzorske standarde koji su često sasvim proizvoljni i obično uži nego ustavom garantovani standardi slobode izražavanja koje imamo u demokratijama. Ili odgovaraju na zahteve cenzure koji potiču od autoritarnih režima, ali ne odražavaju pristanak upravljanih. Ili reaguju na zahteve i intervencije vlada koje nemaju nadležnost nad mnogo, ili većinom, korisnika i gledalaca koji imaju dodira sa dotičnim sadržajem.

Imamo ovakvu situaciju. U doba pre Interneta, suverenitet nad našim fizičkim slobodama, ili nedostatkom istih, su skoro u potpunosti kontrolisale države. Ali sada imamo taj novi sloj privatne nadležnosti u sajber prostoru. Njihove odluke o programiranju softvera, projektovanju, dizajnu, uslovima korišćenja vrše ulogu neke vrste zakona koji oblikuje šta možemo i ne možemo da uradimo u našim digitalnim životima. I njihovi suvereniteti, unakrsni, globalno isprepletani, mogu na neki način dovesti u pitanje suverenitete država na vrlo interesantne načine, ali ponekad mogu služiti za njihovo zasnivanje i produbljivanje u situacijama gde kontrola nad time šta ljudi mogu ili ne mogu da urade sa informacijama ima više uticaja nego ikad na primenu moći u našem fizičkom svetu. Naposletku, čak i vođi slobodnog sveta je potrebna mala pomoć sultana od Fejsbukistana ako želi da bude ponovo izabran sledeće godine.

Ove platforme su, naravno, bile od velike pomoći aktivistima u Tunisu i Egiptu prošlog proleća i nakon toga. Kao što je Vael Gonim, egipatski "Gugl" funkcioner preko dana, tajni Fejsbuk aktivista preko noći, rekao "CNN-u" čuvenu izjavu, nakon pada Mubaraka, "Ako želite da oslobodite društvo, samo im dajte Internet". Ali svrgavanje vlade je jedna stvar, a izgradnja stabilne demokratije je malko komplikovanija. Levo je fotografija koju je snimio egipatski aktivista koji je učestvovao u jurišu na egipatske bezbednjačke kancelarije u martu. Gomila agenata je iseckala što je više mogla dokumenata i ostavila ih na gomilama. Ali neka dokumenta su ostala netaknuta, pa su aktivisti, neki od njih, pronašli svoje dosijee o praćenju, pune transkripcija njihove imejl prepiske, razmenu elektronskih poruka sa mobilnih, čak i "Skajp" razgovore. Jedan aktivista je čak pronašao ugovor jedne zapadne kompanije za prodaju opreme za prismotru egipatskim bezbednjacima. Egipatski aktivisti pretpostavljaju da se ove tehnologije za prismotru još uvek koriste od strane tranzicionih vlasti koje tamo upravljaju mrežama.

A u Tunisu, cenzura je počela da se vraća u maju -- ni blizu u toj meri kao pod predsednikom Ben Alijem. Ali ovde ćete videti blokiranu stranicu o tome šta se dešava kada pokušate da dođete do određenih Fejsbuk stranica i nekih drugih sajtova za koje su tranzicione vlasti utvrdile da mogu izazvati nasilje. U znak protesta protiv ovoga, bloger Slim Amamu, koji je bio hapšen pod Ben Alijem a zatim postao deo tranzicione vlasti posle revolucije, dao je otkaz iz kabineta u znak protesta. Bilo je dosta debate u Tunisu o tome kako rešiti ovu vrstu problema.

U stvari, na Tviteru, bilo je dosta ljudi koji su podržavali revoluciju koji su rekli, "Pa u stvari, mi želimo demokratiju i slobodu govora, ali postoje neke vrste govora koje moraju biti nedostupne jer su suviše agresivne i to može ugroziti našu demokratiju." Ali problem je, kako da odlučite ko ima prava da donese ovakve odluke i kako da budete sigurni da oni neće zloupotrebiti svoju moć? Kao što je Riad Guerfali, digitalni aktivista veteran iz Tunisa, istakao povodom ovog incidenta, "Ranije su stvari bile jednostavne: imali ste dobre momke na jednoj strani i loše momke na drugoj. Sada, stvari su mnogo suptilnije." Dobrodošli u demokratiju, naši prijatelji iz Tunisa i Egipta.

Stvarnost je da čak i u demokratskim društvima danas, nemamo dobar odgovor na to kako uskladiti potrebu za sigurnošću i sprovođenjem zakona sa jedne strane i zaštitom građanskih prava i slobode govora sa druge na našim digitalnim mrežama. U stvari, u Sjedinjenim Državama, šta god vi mislili o Žulijenu Asanžu, čak i ljudi koji nisu obavezno njegovi veliki fanovi su vrlo zabrinuti zbog načina na koji se vlada SAD-a, kao i neke kompanije ponašaju prema "Vikiliks". Amazon provajder je otkazao Vikiliks kao korisnika nakon što je primio žalbu od američkog senatora Džoa Libermana, uprkos činjenici da Vikiliks nije bio optužen, a kamoli osuđen. za bilo koji zločin.

Tako da pretpostavljamo da je Internet tehnologija koja probija granice. Ovo je mapa društvenih mreža celog sveta, a naravno da je Fejsbuk osvojio veći deo sveta -- što je ili dobra ili loša stvar, zavisno od toga da li vam se sviđa kako Fejsbuk upravlja svojim uslugama. Ali granice odolevaju u nekim krajevima sajber prostora. U Brazilu i Japanu, to je zbog jedinstvenih kulturoloških i jezičkih razloga. Ali ako pogledate Kinu, Vijetnam i brojne bivše sovjetske republike, ono što se tamo dešava je zabrinjavajuće. Imate situaciju gde odnos između vlade i lokalnih kompanija društvenih mreža stvara situaciju gde, efektivno, ovlašćujući potencijal tih platformi je ograničen zbog ovih odnosa između kompanija i vlade.

Danas u Kini, imate "veliki fajervol", kao što je opšte poznato, koji blokira Fejsbuk i Tviter a sada i Gugl+ i mnoge druge prekookeanske sajtove. A to se delom čini zahvaljujući zapadnoj tehnologiji. Ali to je samo deo priče. Drugi deo priče su zahtevi koje kineska vlada postavlja pred sve kompanije na kineskom Internetu, poznati kao sistem samo-discipline. Srpski rečeno, to podrazumeva cenzuru i prismotru njihovih korisnika. Ovo je ceremonija kojoj sam lično prisustvovala 2009. kada je Internet društvo Kine dodelilo nagrade najboljih 20 kompanija u primeni samo-discipline - tj. kontrolisanju svog sadržaja. A Robin Li, direktor Baidua, najvećeg kineskog pretraživača, je bio jedan od dobitnika.

U Rusiji generalno ne blokiraju Internet i ne cenzurišu sajtove. Ali ovo je sajt koji se zove Rospil koji je sajt protiv korupcije. Početkom ove godine, desio se problematični incident kada su ljudi koji su dali donacije Rospilu kroz sistem obrade plaćanja koji se naziva "Jandeks Novac" odjednom primili preteće telefonske pozive od članova nacionalističke partije koji su nabavili podatke o donatorima Rospila od članova bezbednosne službe koji su nekako dobili ove podatke od ljudi iz Jandeks Novca. Ovo obeshrabruje ljude da koriste Internet kako bi kritikovali vladu. Tako da danas u svetu imamo situaciju gde se u sve više zemalja odnos između građana i vlada reguliše preko Interneta, koji je sačinjen pretežno od servisa koji su u privatnom posedu i rukovodstvu.

Tako da mislim da značajno pitanje nije ova debata o tome da li će Internet pomoći dobrim više nego lošim momcima. Naravno, osnažiće bilo koga ko je najveštiji u korišćenju tehnologije i najbolje razume Internet u poređenju sa bilo kojim njihovim suparnikom. Najhitnije pitanje koje bi trebalo da postavljamo danas je kako da obezbedimo da se Internet razvija u korist građana. Jer mislim da ćete se svi složiti da je jedina legitimna svrha vlade da služi građanima. Stojim iza toga da je jedina zakonita svrha tehnologije da poboljša naše živote a ne da nama manipuliše ili da nas zarobi.

Pitanje je, mi znamo kako da smatramo vladu odgovornom. Ne radimo to uvek dovoljno dobro, ali imamo osećaj kakvi su principi, politički i institucionalni, da to radimo. Kako očekivati od vladara sajber prostorom odgovornost za javni interes kada većina direktora tvrdi da je njihova glavna dužnost da maksimizuju dobit akcionara?

A regulative vlade najčešće nisu baš od pomoći. Imate situaciju, na primer, u Francuskoj gde predsednik Sarkozi kaže direktorima Internet kompanija, "Mi smo jedini legitimni predstavnici interesa javnosti." A onda nastavi da veliča zakone kao što je zloglasni zakon tri upozorenja koji bi iskučio građane sa Interneta zbog razmene fajlova, što je osudio specijalni komesar U.N.-a za slobodu izražavanja kao neproporcionalno kršenje građanskih prava na komunikaciju i postavilo mnoga pitanja među grupama građana o tome da li su neki politički predstavnici više zainteresovani za očuvanje interesa industrije zabave nego za odbranu prava svojih građana. A ovde u Velikoj Britaniji takođe postoji zabrinutost oko zakona koji se naziva Zakon o digitalnoj ekonomiji koji daje više odgovornosti privatnim posrednicima da uređuju ponašanje građana.

Ono što moramo da prepoznamo je da, ako želimo da imamo građanski orijentisan Internet u budućnosti, potreban nam je širi i održiviji pokret za slobodu Interneta. Naposletku, kompanije nisu prestale da zagađuju vode tek onako, ili da zapošljavaju 10-godišnjake tek onako, samo zato što su se direktori jednog dana probudili i rešili da urade pravu stvar. To je bio rezultat decenija upornog aktivizma, zalaganja akcionara, i zalaganja korisnika. Slično, vlade ne donose inteligentne zakone o zaštiti životne sredine i o radu samo zato što su se političari jednog dana probudili. To je rezultat upornog i dugotrajnog političkog aktivizma da se dobiju prave regulative, i da se dobije ispravno korporativno ponašanje. Moramo da primenimo isti princip i na Internet.

Takođe će nam biti neophodne i političke inovacije. Otprilike pre 800 godina, engleski baroni su odlučili da nebesko pravo kraljeva njima više baš i ne odgovara, pa su primorali kralja Džona da potpiše Magna Kartu, koja je priznala da čak i kralj koji je tvrdio da ima božansku vlast ipak mora da se povinuje osnovnom skupu pravila. To je pokrenulo ciklus onoga što nazivamo političkim inovacijama, koje su na kraju dovele do ideje pristanka upravljanih -- koji je primenjen prvi put od strane te radikalne revolucionarne vlade u Americi sa one strane okeana. Tako da je sada potrebno da smislimo kako da izgradimo pristanak umreženih.

I kako to izgleda? U ovom trenutku, još uvek ne znamo. Ali će to zahtevati uvođenje novina koje neće samo morati da se usredsrede na politiku, na geopolitiku, već će takođe morati da se pozabave i pitanjima upravljanja poslovanjem, ponašanjem investitora, izborima potrošača pa čak i projektovanjem i dizajnom softvera. Svako od nas će morati da odigra značajnu ulogu u izgradnji takvog sveta u kome vlada i tehnologija služe ljudima, a ne obrnuto.

Hvala vam najlepše.

(Aplauz)