Filip Zimbardo preporučuje zdrav odnos prema vremenu

Želim sa vama da podelim ideje o tajnoj moći vremena, i neću vam oduzeti puno vremena.

Video: U redu, počnite odbrojavanje molim. 30 sekundi, studio. Tišina, molim. Smirite se. Krajnje je vreme. Završna scena. Pokušaj prvi. 15 sekundi, studio. 10, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva ...

Filip Zimbardo: Uključimo se u razgovor o osnovama Adamovog iskušenja. Hajde Adame, ne budi tako hoću-neću. Zagrizi. Ja jesam. Jedan griz, Adame. Ne napuštaj Evu. Ne znam baš, ljudi. Ne bih da upadnem u nevolju. 'Aj važi. Samo griz. Šta je kog đavola važno? (Smeh)

Život je iskušenje. Sve je u popuštanju, opiranju, da, ne, sada, kasnije, impulsivno, promišljeno, fokus na sadašnjosti, fokus na budućnosti. Obećane vrline postaju žrtve trenutnih strasti.

Među tinejdžerkama koje su se zavetovale na apstinenciju i nevinost pre braka -- hvala Džordžu Bušu -- većina, 60 procenata, je poklekla pred seksualnim iskušenjem u roku od godinu dana. Većina je to uradila bez korišćenja kontracepcije. Toliko o obećanjima.

Hajde da sada stavimo pred iskušenje četvorogodišnjake, dajući im poslasticu. Mogu da dobiju jednu puslicu sada. Ali, ako čekaju dok se eksperimentator ne vrati, mogu da dobiju dve. Naravno da se isplati čekati, ako volite puslice. Rezultat je da dve trećine dece podlegne iskušenju. Ne mogu da čekaju. Ostali, naravno, čekaju. Odupiru se iskušenju. Odlažu sada za kasnije.

Volter Mišel, kolega sa Stenforda, vratio se posle 14 godina, pokušavajući da otkrije po čemu se ta deca razlikuju. Bilo je ogromnih razlika između dece koja su se oduprla i dece koja su podlegla iskušenju, u više karakteristika. Deca koja su se oduprla postigla su 250 poena više na SAT testu za prijem na studije. To je ogromna razlika. Radi se o potpuno drugom nivou IQ poena. Manje su upadala u nevolje. Bila su bolji đaci. Bila su samopouzdana i odlučna. A od posebnog značaja za mene danas, i značajno za vas, bila su orjentisana na budućnost umesto orjentisana na sadašnjost.

Pa šta je to vremenska perspektiva? O tome ću danas pričati. Vremenska perspektiva je istraživanje toga kako pojedinci, svi mi, delimo tok ljudskog iskustva u vremenske zone ili kategorije vremena. To činimo automatski, nesvesno. Ima razlika među kulturama, među narodima, među pojedincima, među socijalnim slojevima, među ljudima različitog obrazovanja. A problem je u tome što mogu postati pristrasne. Jer naučimo da previše koristimo neke od njih a premalo druge.

Šta određuje bilo koju odluku koju donosite? Donesete odluku, na osnovu koje delate. Za neke ljude sve je u neposrednoj situaciji, onome što drugi ljudi rade i onome kako se osećate. Ti ljudi, kada donose odluke na taj način -- njih ćemo zvati „orijentisani na sadašnjost“. Jer njihov fokus je na onome što je sada.

Za druge, sadašnjost je nebitna. Njima je važno „Kako je ova situacija slična onome što sam doživeo u prošlosti?“. Stoga su njihove odluke zasnovane na prošlim sećanjima. Ove ljude ćemo zvati „orijentisani na prošlost“. Jer oni se fokusiraju na ono što je bilo.

Za druge, nije važna prošlost, nije važna sadašnjost, važna je samo budućnost. Njihov fokus je uvek na očekivanim posledicama. Analiza troškova i koristi. Zvaćemo ih „orijentisani na budućnost“. Njihov fokus je na onome što će biti.

Tako da, paradoks vremena, tvrdim, paradoks vremenske perspektive, je nešto što utiče na svaku odluku koju donosite, a čega ste potpuno nesvesni. Konkretno, do koje mere je usvojena jedna od ovih pristrasnih vremenskih perspektiva. Pa, zapravo ih ima šest. Dva su načina da se bude orijentisan na sadašnjost. Dva su načina da se bude orijentisan na prošlost, dva načina za budućnost. Možete biti fokusirani na pozitivnu prošlost ili negativnu prošlost. Možete biti hedonista sadašnjice, konkretno, fokusirani na uživanje u životu, ili fatalista sadašnjice. Nije toliko važno. Vaš život je kontrolisan. Možete biti orijentisani na budućnost, na postavljanje ciljeva. Ili možete transcendirati budućnost: konkretno, da život počinje nakon smrti. Razvijanje mentalne fleksibilnosti za lako menjanje vremenske perspektive u zavisnosti od zahteva situacije, to je ono što morate da naučite.

Ukratko, šta je optimalni vremenski profil? Visoko na pozitivnoj prošlosti. Umereno visoko na budućnosti. I umereno na hedonističkoj sadašnjosti. I uvek nisko na negativnoj prošlosti i fatalističkoj sadašnjosti. Tako je optimalni vremenski miks ono što dobijate od prošlosti -- pozitivna prošlost daje korene. Uspostavljate vezu sa porodicom, identitetom i sopstvom. Budućnost vam daje krila da hrlite ka novim odredištima, novim izazovima. Hedonistička sadašnjost daje energiju da istražujete sebe, mesta, ljude, senzualnost.

Svaka vremenska perspektiva kada je preterana ima više negativnih nego pozitivnih strana. Šta „futuristi“ žrtvuju zarad uspeha? Žrtvuju vreme sa porodicom. Žrtvuju vreme sa prijateljima. Žrtvuju razonodu. Žrtvuju ugađanje sebi. Žrtvuju hobije. I žrtvuju san. Tako da utiče na njihovo zdravlje. I oni žive za posao, postignuće i kontrolu. Siguran sam da to zvuči poznato nekim od TEDstera. (Smeh)

I meni je ta perspektiva bliska. Odrastao sam kao siromašno dete u getu južnog Bronksa, u sicilijanskoj porodici. Svi su živeli u prošlosti i sadašnjosti. A evo mene kao osobe orjentisane na budućnost koja preteruje, koja se toliko žrtvovala jer su se nastavnici umešali i orijentisali me na budućnost. Rekli su mi ne jedi taj beli slez, jer ako sačekaš dobićeš dva, sve dok nisam naučio da izvagam stvari. Dodao sam hedonizam u sadašnjosti. Dodao sam fokus na pozitivnu prošlost. Tako da sa 76 godina, imam više energije nego ikada, produktivniji sam i srećniji nego što sam ikada bio.

Samo hoću da kažem da primenjujemo ovo gledište na mnoge svetske probleme, na smanjenje broja dece koja napuštaju školu, na borbu protiv zavisnosti, unapređenje zdravlja adolescenata, lečenje posttraumatskog stresnog sindroma veterana pomoću vremenskih metafora -- dobijamo magična izlečenja -- u promociji održivosti i očuvanja, za smanjenje fizikalne rehabilitacije gde je stopa odustajanja 50 procenata, promenu apela za teroriste samoubice, i uticaj na porodične konflikte kada dođe do sukoba vremenskih zona.

Na kraju ću reći da je mnoge životne zagonetke moguće rešiti kroz razumevanje vremenske perspektive, kako sopstvene, tako i drugih. Sama ideja je vrlo jednostavna, očigledna, ali mislim da su posledice stvarno duboke. Puno vam hvala. (Aplauz)