Piter Diamandis (Peter Diamandis): Izobilje je naša budućnost

(Aplauz)

(Snimak) Pretnje, uoči smrti Bin Ladena, povećane. Glad u Somaliji. Policija koristila suzavac. Zlokobni karteli. Kaustična krstarenja. Propadanje društva. 65 osoba poginulo. Opasnost od cunamija. Sajber-napadi. Ratovi zbog droge. Masovno uništenje. Tornado. Recesija. Sudnji dan. Egipat. Sirija. Kriza. Smrt. Nesreća. O, Bože.

Ovo je samo nekoliko snimaka, koje sam prikupio u proteklih 6 meseci - Moglo je to da bude poslednjih 6 dana ili 6 godina. Poenta je da novinarski mediji daju prednost širenju negativnih priča zato što je to ono na šta naši umovi obraćaju pažnju. A postoji i veoma dobar razlog za to. Svake sekunde, svakog dana, naša čula primaju previše podataka koje možemo da obradimo u mozgu.

A obzirom da nam je najvažniji naš opstanak, prvo zaustavljanje tih podataka je u prastarom komadu temporalnog režnja koji se zove amigdala. Amigdala je naš rani detektor upozorenja naš detektor opasnosti. Ona razvrstava i prečišćava sve informacije tražeći bilo šta u okruženju što bi nam moglo naškoditi. Tako da u slučaju 12 priča mi ćemo pridati značaj negativnim vestima. A ona stara novinska izreka, "Ako krvari, tu su vesti," je potpuno tačna. Uzimajući u obzir sve digitalne uređaje koji nam dopremaju sve negativne vesti 7 dana u nedelji, 24 časa dnevno, nije ni čudo što smo pesimistični. Nije ni čudo što ljudi misle da je svet sve gori.

Ali možda to i nije tačno. Možda su zapravo, to iskrivljene slike onoga što se zapravo dešava. Možda se ogromni napredak koji smo napravili tokom prošlog veka koristeći se serijom sila zapravo ubrzava do tačke da imamo potencijal da u naredne 3 decenije stvorimo svet izobilja. Ne kažem ja da nemamo svoj paket problema, klimatske krize, izumiranje vrsta, manjak vode i energije - svakako da imamo. A pošto smo ljudi, dobro nam ide predviđanje problema ali ih na kraju, prebrodimo.

Pogledajmo stoga o čemu je protekli vek bio, kako bismo videli kuda idemo. U proteklih 100 godina prosečna dužina života se više od dva puta uvećala prosečna primanja po glavi prilagođena inflaciji širom sveta su se utrostručila. Mortalitet kod dece se smanjio za faktor od 10. Dodajte na to cenu hrane, struje, prevoza, komunikacije koje su pale od 10 do 1000 puta. Stiv Pinker nam je pokazao da, zapravo, mi živimo u najmirnijem dobu ikada u istoriji čovečanstva. A Čarls Keni, da je svetska pismenost povećana sa 25% na preko 80% u proteklih 130 godina. Mi zaista živimo u izuzetnom vremenu. A mnogo ljudi to zaboravlja.

I postavljamo sve veća i veća očekivanja. Mi ponovo definišemo značenje siromaštva. Posmatrajte ovako, danas u Americi, većina ljudi koja živi ispod granice siromaštva ima struju, vodu, toalete, frižidere, televiziju, mobilne telefone, klima uređaje i automobile. Najbogatiji baroni prošlog veka, vladari na ovoj planeti nisu mogli ni da sanjaju o takvom luksuzu.

Ono što je temelj većine toga je tehnologija, i u skorije vreme, tehnologije koje eksponencijalno rastu. Moj dobar prijatelj Rej Kurcvel pokazao je da bilo koje sredstvo koje postane informaciona tehnologija skače na ovoj skali, Murovom zakonu, i doživljava dupliranje odnosa cene i performansi na svakih 12 do 24 meseci. Zato je moblini telefon u vašem džepu bukvalno milion puta jeftiniji i hiljadu puta brži od superkompjutera iz kasnih 70ih. Pogledajte ovu skalu. Ovo je Murov zakon u proteklih 100 godina. Želim da uočite dve stvari na ovoj skali. Prvo, koliko je blaga, kroz dobra i loša vremena, ratove i mir, recesiju, depresiju i tokom procvata. Ovo je rezultat bržih kompjutera koji se koririste kako bi se napravili brži kompjuteri. Ne usporava se ni zbog kojih velikih izazova. Takođe, iako je je izdeljena na skali sa leve strane, penje se. Brzina kojom se tehnologija ubrzava se sama po sebi povećava.

A na ovoj skali koja prati Murov zakon se nalaze izuzetno moćne tehnologije koje su nam svima dostupne. Klaud kompjuting ono što moji prijatelji u Autodesku nazivaju kompjuting bez granica, senzori i mreže, robotika 3D štampa, što je mogućnost da se demokratizuje i raširi lična proizvodnja širom planete, sintetička biologija, goriva, vakcine i hrana, digitalna medicina, nanomaterijali i veštačka inteligencija. Koliko vas je gledalo kako IBM-ov robot Votson pobeđuje u kvizu "Opasnost"? To je bilo sjajno. Zapravo, pretraživao sam naslove, tražeći najbolji naslov u novinama i ovaj mi se dopao "Votson uništio ljudske protivnike." "Opasnost" nije laka igra. U pitanju su nijanse u ljudskom jeziku. I zamislite, molim vas, veštačku inteligenciju "u oblaku" koja je dostupna svakom ko ima moblini telefon.

Pre 4 godine, ovde na TEDu, Rej Kurcvel i ja osnovali smo novi univerzitet - Univerzitet jednistvenosti. Učimo studente o svim ovim tehnologijama, a naročito o tome kako se mogu koristiti u rešavanju najvećih izazova čovečanstva. I svake godine im tražimo da osnuju kompaniju ili naprave proizvod ili uslugu koji mogu da pozitivno utiču na živote milijardu ljudi u toku decenije. Razmislite o tome, činjenici da, bukvalno, grupa studenata danas, može da utiče na živote milijardu ljudi. Pre 30 godina to bi zvučalo suludo. Danas možemo da navedemo desetine kompanija koje su upravo to uradile.

Kada kažem - stvaranje izobilja - ne govorim o stvaranju luksuznog života za svakog na ovoj planeti već o stvaranju života punog mogućnosti. Govorim o tome da od onoga čega ima malo napravimo izobilje. Pojam nestašice zavisi od konteksta, a tehnologija je sila koja oslobađa od potrebe za resursima. Daću vam primer.

Ovo je priča o Napoleonu III srednjih 1800-ih. On je dečko sa leve strane. Pozvao je na večeru kralja Sijama. Sve Napoleonove čete jele su srebrnim priborom, Napoleon je jeo zlatnim priborom. Ali kralj Sijama - on je jeo priborom od alumunijuma. Aluminijum je bio najdragoceniji metal na planeti, vredniji od zlata i platine. To je razlog zbog kojeg je vrh Vašington spomenika napravljen od aluminijuma. Iako aluminijum čini 8.3% Zemljine mase, ne spada u čiste metale. Vezan je kiseonikom i silikatima. Ali onda se pojavila tehnologija elektrolize i dovela do toga da aluminijum bude toliko jeftin, da ga koristimo kao nešto što se baca svakodnevno.

Hajde da projektujemo ovu analogiju unapred. Pomislimo na nestašicu energije. Dame i gospodo, živimo na planeti koja se zapljuskuje sa 5000 puta više energije nego što mi potrošimo za godinu dana. 16 teravati energije stiže do Zemljine površine svakih 88 minuta. Dakle nije u pitanju nestašica, već pristupačnost. A ima i dobrih vesti. Po prvi put, ove godine cena struje dobijena solarnim putem je 50% jeftinija od one dobijene dizelom u Indiji - 8.8 rupija naspram 17 rupija. Cena solarne energije pala je za 50% prošle godine. Prošlog meseca, Univerzitet u Masačusetsu uradio je studiju koja pokazuje da će do kraja ove decenije u sunčanim krajevima SADa solarna struja koštati 6 centi po kilovat satu u poređenju sa 15 centi što je nacionalni prosek.

A ako imamo energije u izobilju, imamo i vodu u izobilju. Popričajmo o ratovima za vodu. Da li se sećate kada je Karl Segan okrenuo "Vojadžer" letilicu nazad ka Zemlji, 90-ih nakon što su prošli Saturn? Napravio je poznatu fotografiju. Kako se zvala? "Bleda plava tačka." Zato što živimo na vodenoj planeti. Živimo na planeti čijih je 70% pokriveno vodom. Da, 97.5% toga je slana voda, 2% je led, a mi se borimo oko pola procenta vode na planeti ali i tu ima nade. Postoji tehologija koja se pojavljuje javno, ne za 10, 20 godina od danas, već danas. Pojavljuje se nanotehnologija, nanomaterijali.

Razgovor koji sam obavio sa Dinom Kejmenom ovog jutra jedanim od velikih inovatora "uradi sam", želeo bih da podelim sa vama - dao mi je dozvolu da to uradim - njegova tehnologija, zvana "Slingshot" (Praćka) o kojoj su mnogi čuli, je veličine malog, sobnog frižidera. U stanju je da proizvede 1000 litara čiste pijaće vode na dan iz bilo kojeg izvora - slane vode, zagađene vode, vode iz toaleta po ceni od manje od 2 centa po litri. Direktor Koka-kole je pristao da sprovede veliki test u hiljadama fabrika u zemljama u razvoju. I ukoliko se to proširi a verujem da hoće, Koka-kola će ovo postaviti u 206 zemalja na planeti. Ovo je vrsta izuma, podstaknuta ovakvom tehnologijom koja postoji danas.

A videli smo ovo i sa moblinim telefonima. Bože, do kraja 2013. će proboj mobilnih telefona stići 70% u zemljama u razvoju. Razmislite o sledećem - Masai ratnik koristeći mobilni u sred Kenije ima bolju pokrivenost od predsednika Regana pre 25 godina. A ako su putem smart telefona na Guglu, imaju pristup više znanja i informacija nego predsenik Klinton pre 15 godina. Oni žive u svetu informacija i izobilju komunikacije koje niko nije mogao da predvidi. I još bolje od toga, stvari koje smo vi i ja plaćali desetinama i stotinama hiljada dolara - Dži-Pi-Es, HD snimci i fotografije biblioteke knjiga i muzike medicinska tehnologija dijagnostikovanja - se sada bukvalno razgrađuju i gube cenu u vašem mobilnom.

Verovatno je najbolji deo toga ono što se priprema u zdravstvu. Prošlog meseca, imao sam zadovoljstvo da najavim sa Kvalkom fondacijom nešto što se naziva Kvalkom Trikorder Iks Nagrada od 10 miliona dolara. Izazivamo timove širom sveta, da praktično iskombinuju ove tehnologije u pokretni uređaj, kojem možete da se obratite, jer ima veštačku inteligenciju možete da kašljete u njega, može da vam uzme krv iz prsta. I da bi pobedio, mora da bude u stanju da vam uspostavi dijagnozu bolje od tima doktora. Zamislite ovu spravu usred zemalja u razvoju gde nema lekara sa 25% svih bolesti na svetu i 1.3% medicinskih radnika. Kada ovaj uređaj sekvencira RNK ili DNK virus koji ne može da prepozna on poziva Centar za kontrolu bolesti i sprečava razvoj pandemije u samom startu.

A evo je i najjača sila kojom se sve dovodi u izobilje. Ja to zovem - milijarda u usponu. Bele linije predstavljaju stanovništvo. Upravo smo prešli 7 milijardi na Zemlji. I najveća zaštita protiv iznenadnog rasta stanovništva je stvaranje sveta koji je obrazovan i zdrav. 2010. imali smo nešto manje od 2 milijarde ljudi na Internetu - povezanih. Do 2020. to će skočiti sa 2 na 5 milijardi Internet korisnika. 3 milijarde novih umova koje još niko nije čuo pridružuje se globalnom razgovoru. Šta će ovi ljudi želeti? Šta će trošiti? Šta će želeti? I umesto da imamo ekonomski pad, imaćemo najveći ekonomski rast ikada. Ovi ljudi predstavljaju desetine triliona dolara koji se ubacuju u globalnu ekonomiju. A oni će biti zdraviji korišćenjem Trikordera, i postati obrazovaniji koristeći Kan Akademiju i moći da koriste 3D štampu i kompjuting bez granica i postanu produktivniji nego ikada ranije.

Šta bi 3 milijarde zdravih, obrazovanih, produktivnih članova čovečanstva moglo doneti nama? Možda gomilu glasova koji se ranije nisu čuli? To je davanje glasa ugnjetavanima, gde god se oni nalazili - glasa koji se može čuti i pravo da nešto urade po prvi put. Šta će ovih 3 milijarde ljudi doneti? Kakve doprinose ne možemo ni da predvidimo? Jedna stvar koju sam naučio na Iks nagradi, je da mali timovi, vođeni strašću i jasnim ciljem mogu da postignu izuzetne stvari. Stvari koje su velike korporacije i vlade mogle da rade samo u prošlosti.

Podeliću sa vama priču koja me je uzbudila i završiti. Postoji program o kojem ste možda čuli. Igrica sa nazivom "Foldit". Napravljena je na Univerzitetu Vašington, u Sijetlu. Ovo je igrica gde pojedinci mogu da uzmu deo aminokiseline i reše kako da slože protein. A kako se on slaže govori o njegovoj strukturi i funkciji. I to je veoma važno za istraživanja u medicini. Do sada to je bio problem za superkomjutere.

Ovu igricu su igrali profesori univerziteta i ostali. Stotine hiljada ljudi došlo je na mrežu i počelo da igra. I to je pokazalo da je, danas ljudski mehanizam prepoznavanja šablona bolji u slučaju slaganja proteina od najboljih kompjutera. I kada su ovi pojedinci pogledali ko je je najbolji slagač proteina na svetu to nije bio profesor na Masačusetsu tehnološkom institutu, nije bio student Kalifornijskog nstituta za tehnologiju, bila je to osoba iz Engleske, iz Mančestera, žena koja je preko dana izvršni asistent u klinici za rehabilitaciju, a preko noći najbolji slagač proteina.

Dame i gospodo, ono što mi daje ogromnu veru u budućnost je činjenica da sada imamo više moći kao pojedinci da se izborimo sa velikim izazovima ove planete. Imamo oruđe sa ovom eksponencijalnom tehnologijom. Imamo strast "uradi sam" inovatora. Imamo kapital tehno-filantropa. I imamo 3 milijarde novih umova koji se povezuju kako bi radili sa nama u rešavanju velikih izazova, da uradimo ono što moramo da uradimo. Pred nama su sjajne decenije.

Hvala vam.

(Aplauz)