Pol Zak (Paul Zak): Poverenje, moralnost - i oksitocin

Postoji li nešto svojstveno samo ljudskim bićima? Postoji. Mi smo jedina bića sa potpuno razvijenim moralnim osećanjima. Kao socijalna bića, opsednuti smo moralnošću. Želimo da znamo zašto ljudi rade to što rade. Ja sam lično opsednut moralnošću. I to zahvaljujući ovoj ženi, Sestri Meri Marasteli, poznatoj i kao moja majka. Kao dečak iz oltara, udisao sam mnogo tamjana, naučio da izgovaram fraze na latinskom, ali sam imao vremena i da razmišljam o tome da li autoritarna moralnost moje majke može da se primeni na sve ljude. Saznao sam da su i religiozni i nereligiozni ljudi podjednako opsednuti moralnošću. Pomislio sam da možda postoji jednostavna osnova moralnih odluka. Ali želeo sam da odem dalje od izjave da nas naš mozak čini moralnim. Želim da znam da li postoji hemija moralnosti. Želim da znam da li postoji moralni molekul.

I posle deset godina eksperimentisanja, pronašao sam ga. Da li želite da ga vidite? Poneo sam malo sa sobom. Ovaj mali špric sadrži moralni molekul. (smeh) On se zove oksitocin. Oksitocin je jednostavan, stari molekul koji postoji samo kod sisara. Kod glodara je poznat po tome što čini da majke brinu o svom potomstvu, a kod nekih drugih bića omogućava kohabitaciju u jazbini. Ali kod ljudi je jedino bio poznat po olakšavanju porođaja i dojenja kod žena, a tokom seksa oslobađa se kod oba pola.

Palo mi je na pamet da je možda oksitocin moralni molekul. Uradio sam ono što većina nas radi - isprobao sam ga na kolegama. Jedan od njih mi je rekao: "Pol, to je najgluplja ideja na svetu." Rekao je: "On postoji samo kod žena. Nemoguće je da je toliko važan." Ali suprotstavio sam se: "I muški mozak ga proizvodi. Mora postojati razlog za to." Ali bio je u pravu, bila je to glupa ideja. Ali tako glupa se mogla testirati. Drugim rečima, mislio sam da mogu dizajnirati eksperiment da utvrdim da li oksitocin čini ljude moralnima.

Ispostavilo se da nije bilo tako jednostavno. Prvo, oksitocin je stidljiv molekul. Osnovni nivoi su skoro nula, ukoliko nema stimulusa koji bi uzrokovao njegovo otpuštanje. A kada se proizvede, ima polu-život od tri minuta i veoma brzo se raspada na sobnoj temperaturi. U ovom eksperimentu bi trebalo da proizvedem juriš oksitocina, da ga brzo uhvatim i držim ohlađenim. Mislim da mogu to da uradim. Srećom, oksitocin se proizvodi i u mozgu i u krvotoku, pa sam mogao da sprovedem eksperiment bez učenja neurohirurgije. Onda je trebalo da izmerim moralnost.

Veliki je izazov uhvatiti se u koštac sa Moralnošću s velikim M. Počeo sam skromnije. Proučavao sam jednu jedinu vrlinu: pouzdanost. Zašto? Početkom decenije sam dokazao da su zemlje sa većim brojem pouzdanih ljudi naprednije. U tim zemljama dešava se više ekonomskih transakcija i stvara se više bogatstva, dok se siromaštvo smanjuje. U siromašnim zemljama uglavnom vlada nepoverenje. Dakle ako razumem hemiju poverenja, doprineću smanjenju siromaštva.

Ali sam i skeptičan. Ne želim samo da pitam ljude: "Da li ste pouzdani?" Umesto toga, koristim Džeri Megvajer pristup istraživanju. Ako ste toliko dobri, pokažite mi novac. U mojoj laboratoriji mi iskušavamo ljude sa vrlinom i manom, koristeći novac. Pokazaću vam kako to radimo. Pozovemo neke ljude u eksperiment. Svi dobiju deset dolara ako pristanu da dođu. Dajemo im mnogo instrukcija i nikada ih ne obmanjujemo. Onda ih uz pomoć kompjutera podelimo u parove. U okviru para, jedna osoba dobija poruku "Da li želiš da deo od svojih deset dolara, koje si zaradio svojim prisustvom, pošalješ nekome drugom u laboratoriji?" Trik je u tome da ne vidite ko je to, ne možete s tom osobom da razgovarate. Imate samo jednu priliku. Cifra koje se odreknete se utrostruči na računu druge osobe. Učinićete ih mnogo bogatijim. Njima kompjuter pošalje poruku: osoba 1 poslala Vam je ovoliko novca. Da li želite sve da zadržite ili želite da određenu sumu pošaljete nazad?

Razmislite na tren o ovom eksperimentu. Sedećete na tvrdim stolicama sat ipo vremena. Neki ludi naučnici će ubadati iglu u vašu ruku i uzeti 4 bočice krvi. I sada treba da se odreknete novca i pošaljete ga neznancu? To je bilo rođenje vampirske ekonomije. Donesite odluku i dajte mi malo krvi.

Zapravo, ekonomisti koji se bave eksperimentima su sproveli ovaj test širom sveta, sa mnogo više novca, i zajednički zaključak bio je da je relacija između prve i druge osobe mera poverenja, a povratak od druge ka prvoj je mera pouzdanosti. Zapravo, ekonomisti su bili zbunjeni time da bi druga osoba uopšte vratila novac. Pretpostavili su da je novac dobar, zašto ne zadržati sve?

To nije ono što smo mi utvrdili. Pronašli smo da 90% njih šalje novac, a od onih koji su ga primili, 95% je vratilo određenu sumu. Ali zašto? Mereći nivo oksitocina pronašli smo da što više novca druga osoba primi, njen mozak proizvodi više oksitocina i što imaju više oksitocina, više novca vraćaju. Imamo biologiju pouzdanosti.

Ali čekajte. Šta nije u redu sa ovim eksperimentom? Dve stvari. Prvo, ništa se u telu ne dešava u izolaciji. Merili smo devet drugih molekula koji interaguju sa oksitocinom ali nisu imali nikakvog uticaja. A drugo, još uvek sam imao samo indirektnu vezu između oksitocina i pouzdanosti. Nisam zasigurno znao da oksitocin uzrokuje pouzdanost. Da bih sproveo taj eksperiment, znao sam da moram ući u mozak i direktno manipulisati oksitocinom. Koristio sam sve osim bušilice da bih ubacio oksitocin u sopstveni mozak. Shvatio sam da to mogu da uradim sa nazalnim inhalatorom. U saradnji sa kolegama u Cirihu 200 muškaraca je dobilo oksitocin ili placebo, prošli su kroz isti test sa novcem i pronašli smo da oni na oksitocinu ne samo da su pokazali više poverenja, broj ljudi koji je poslao novac strancu je mnogostruko povećan - i to bez promene raspoloženja ili kognicije.

Dakle, oksitocin jeste molekul poverenja, ali da li je i moralni molekul? Koristeći inhalator za oksitocin, izvršili smo još studija. Pokazali smo da porast oksitocina uzrokuje darežljivost prilikom jednosmernih novčanih transakcija do 80%. Pokazali smo da povećava donacije u humanitarne svrhe do 50%. Takođe smo istraživali nefarmakološke načine za podizanje nivoa oksitocina. Oni uključuju masažu, ples i molitvu. Da, moja majka je bila srećna zvog ovog poslednjeg. I kada god podignemo nivo oksitocina, ljudi rado posežu za novčanicima i dele novac sa neznancima.

Ali zašto to rade? Kakav je osećaj kada vam je mozak preplavljen oksitocinom? Da bismo ovo ispitali, sproveli smo eksperiment u kom su ljudi gledali jedan snimak oca i njegovog četvorogodišnjeg sina koji boluje od smrtonosnog raka mozga. Posle gledanja smo ih zamolili da procene osećanja, a izvadili smo im krv pre i posle, da bismo izmerili oksitocin. Promena u nivou oksitocina bila je prediktor njihovog osećanja empatije. Dakle empatija čini da se povežemo sa drugim ljudima. Zbog empatije pomažemo drugim ljudima. Empatija nas čini moralnim.

Ova ideja nije nova. Tada nepoznati filozof Adam Smit je 1795. napisao knjigu pod nazivom "Teorija moralnih osećanja". U ovoj knjizi, Smit je govorio da nismo moralna bića zbog nekih viših razloga, već zbog vrlo jednostavnih. Rekao je da smo društvena bića i zato delimo osećanja drugih. Ako uradim nešto što vas povređuje, osećaću bol. Dakle to izbegavam. Ako uradim nešto što vas usrećuje, podeliću vaše zadovoljstvo. Onda nastojim da to i radim. To je bio isti Adam Smit koji je, 17 godina kasnije napisao knjigu pod nazivom "Bogatstvo naroda" - koja predstavlja osnovu ekonomije. On je, ustvari, bio moralni filozof i bio je u pravu u vezi s razlozima moralnosti. Ja sam samo našao molekul koji je u osnovi toga. Ali znati za taj molekul je vredno, jer on nam govori kako da pojačamo ovo ponašanje, kao i šta ga umanjuje. On nam posebno govori zašto primećujemo nemoralnost.

Da bismo istraživali nemoralnost, povešću vas do 1980. Radim na benzijskoj pumpi u predgrađu Santa Barbare u Kaliforniji. Po ceo dan sedite na pumpi i mogu vam reći, vidite mnogo morala i nemorala. Jedne nedelje popodne jedan čovek prilazi kasi držeći prelepu kutiju za nakit. Otvara je, a unutra je biserna ogrlica. Kaže: "Hej, bio sam u muškom toaletu. Našao sam ovo. Šta misliš da treba da uradim?" "Ne znam, stavi u izgubljeno-nađeno." "Ali mnogo je vredno. Moramo da pronađemo vlasnika". Kažem: "Da."

Pokušavamo da odlučimo šta ćemo da uradimo, kad zvoni telefon. Jedan čovek veoma uzbuđeno govori: "Bio sam na vašoj pumpi nedavno, kupio sam nakit za ženu i ne mogu da ga nađem." Ja kažem: "Biserna ogrlica?" "Da." "Hej, jedan momak ju je upravo našao." "O, spasili ste mi život. Evo mog broja. Recite momku da sačeka pola sata. Dolazim i daću mu nagradu od 200 dolara." Super, ja kažem momku: "Vidi, opusti se. Dobićeš debelu nagradu. Život je lep." On kaže: "Ne mogu to da uradim. Imam razgovor za posao u Galeni za 15 minuta, potreban mi je taj posao, moram da idem." Ponovo me pita: "Šta misliš da treba da uradimo?" Ja sam srednjoškolac. Nemam pojma. Kažem mu: "Ja ću ti to čuvati." On kaže: "Znaš, tako si ljubazan, hajde da podelimo nagradu. Ostaviću ti nakit, daj mi sto dolara, a kada taj tip dođe..."

Kapirate? Bio sam prevaren. Ovo je klasična prevara u kojoj sam ja bio meta. Mnoge prevare ne funkcionišu tako da varalica navede žrtvu da mu veruje, nego pokazuje da on veruje žrtvi. Znamo šta se dalje dešava. Žrtvin mozak oslobađa oksitocin, otvarate tašnu ili novčanik, dajete sav novac.

Ko su ti ljudi koji manipulišu našim sistemom oksitocina? Testirajući hiljade pojedinaca, otkrili smo da pet procenata populacije ne oslobađa oksitocin pri stimulusima. Ako im verujete, njihov mozak uopšte ne oslobađa oksitocin. Ako je novac u igri, oni će sve zadržati. U mojoj laboratoriji imamo tehnički naziv za njih. Zovemo ih nitkovima. (smeh) To nisu ljudi sa kojima želite da popijete pivo. Imaju mnoge karakteristike psihopata.

Postoje i drugi načini da se inhibira sistem. Jedan je nepravilnim odgojem. Proučavali smo seksualno zlostavljane žene i oko polovina njih ne odgovara na stimuluse oksitocinom. Da bi se ovaj sistem pravilno razvio, potrebno je dovoljno nege. Visok stres takođe inhibira oksitocin. Svima nam je poznato da se, kada smo pod stresom, ne ponašamo najbolje.

Još jedan interesantan način kako se oksitocin inhibira je kroz aktivnost testosterona. U eksperimentima smo muškarcima ubrizgavali testosteron. Umesto da dele novac, postaju sebični. Zanimljivo je da muškarci sa visokim nivoom testosterona češće koriste sopstveni novac da kazne druge za njihovu sebičnost. (smeh) Razmislite o ovome. To znači da u okviru svoje biologije posedujemo jin i jang moralnosti. Imamo oksitocin koji nas povezuje sa drugima, čini da osećamo ono što oni osećaju. I imamo testosteron. Muškarci ga imaju deset puta više nego žene, dakle oni to češće rade - testosteron čini da želimo da kaznimo one koji se ponašaju nemoralno. Nije nam potreban bog ili vlada da kaže šta da radimo. Sve se nalazi unutar nas.

Možda se pitate: sve su to lepi laboratorijski eksperimenti, a da li važe u stvarnom životu? Da i ja sam brinuo zbog toga. Zato sam izašao iz laboratorije, da proverim da li ovo ima smisla u našim životima. Prošlog leta sam prisustvovao venčanju u južnoj Engleskoj. Bilo je 200 ljudi u ovoj divnoj viktorijanskoj vili. Ja nisam poznavao nijednu osobu. Dovezao sam se u svom iznajmljenom autu. Poneo sam centrifugu i suvi led i igle i epruvete. Uzeo sam krv od mlade i mladoženje, od zvanica i porodice i prijatelja, pre i odmah nakon izgovaranja "Da".

(smeh)

I pogađajte šta je bilo? Venčanja uzrokuju oslobađanje oksitocina ali na jedan veoma specifičan način. Ko je u centru galaksije venčanja? Mlada. Njen nivo oksitocina je bio najviši. Ko voli venčanja skoro jednako kao mlada? Njena majka, tako je. Njena majka je bila broj dva. Potom mladoženjin otac, pa mladoženja, sledi porodica pa prijatelji - okupljeni oko mlade kao planete oko Sunca. Mislim da nam to govori da smo napravili ovaj ritual tako da nas poveže sa novim parom, na emocionalnom nivou. Zašto? Jer je potrebno da budu uspešni u reprodukciji kako bi održali vrstu.

Brinuo sam da moji eksperimenti poverenja sa malom sumom novca nisu dobro pokazivali koliko često poveravamo život neznancima. Iako se bojim visine, nedavno sam se vezao za drugo ljudsko biće i iskočio iz aviona na visini od 4000 metara. Izvadio sam krv pre i posle i imao sam ogroman skok oksitocina. Postoji toliko mnogo načina na koje se možemo povezati sa ljudima. Na primer, putem društvenih medija. Mnogi ljudi upravo sad tvituju. Istraživali smo ulogu društvenih medija i pronašli da njihovo korišćenje izaziva stabilni, dvocifren porast oksitocina.

Nedavno sam izveo eksperiment za korejski javni servis. Učestvovali su novinari i producenti. Jedan od momaka, imao je možda 22 godine, imao je povišenje oksitocina od 150%. Mislim, neverovatno; niko to nema. On je tajno koristio društvene medije. Koreancima sam u izveštaju napisao: "Vidite, ne znam šta je ovaj momak radio, ali pretpostavljam da je bio u kontaktu sa majkom ili devojkom." Proverili su. Posećivao je Fejsbuk stranicu svoje devojke. Eto. To je povezanost. Postoji hiljade načina da se povežemo sa drugima i oni su univerzalni.

Pre dve nedelje sam tek bio stigao iz Papue Nove Gvineje gde sam išao u planine - gde veoma izolovana plemena nezavisnih zemljoradnika žive kako su živeli vekovima. U planinama postoji 800 različitih jezika. Ovo su najprimitivniji ljudi na planeti. Ali i kod njih se oslobađa oksitocin.

Dakle, on nas povezuje sa drugima. Čini da osećamo ono što i drugi. Veoma je lako navesti nečiji mozak da oslobodi oksitocin. Ja znam kako, a moj omiljeni način da to učinim je zapravo najjednostavniji. Pokazaću vam. Dođi. Zagrli me. (smeh) Eto vidite.

(aplauz)

Moja sklonost ka grljenju drugih ljudi donela mi je nadimak doktor Ljubav. Srećan sam da sa svetom podelim još malo ljubavi, to je sjajno, ali evo vam recepta od doktora Ljubavi: osam zagrljaja dnevno. Otkrili smo da su ljudi koji oslobađaju više oksitocina, srećniji. A srećniji su jer su svi njihovi odnosi kvalitetniji. Dr Ljubav prepisuje osam zagrljaja dnevno. Osam zagrljaja dnevno - bićete srećniji i svet će biti bolje mesto. Ako ne volite da dodirujete ljude, mogu vam gurnuti ovo u nos.

(smeh)

Hvala vam.

(aplauz)