Norina Herc: Kako koristiti eksperte -- i kada to ne činiti

Ponedeljak je ujutru. U Vašingtonu, predsednik SAD-a sedi u ovalnom kabinetu, i razmatra da li da napadne Al Kaidu u Jemenu. U broju 10 Dauning ulice, Dejvid Kameron pokušava da odluči da li da smanji broj poslova u javnom sektoru da bi odložio recesiju koja ima kratke intrevale ekonomskog oporavka. U Madridu, Marija Gonzales stoji na vratima, i sluša svoju bebu kako plače i plače. i pokušava da odluči da li da pusti bebu da plače dok se ne uspava ili da je uzme u ruke. I ja sedim pored kreveta svoga oca u bolnici, i pokušavam da odlučim da li da mu dam da popije litru i po vode iz flaše jer su doktori upravo ušli i rekli, "Morate ga naterati da ovo popije danas," -- a moj otac već nedelju dana ne sme ništa da uzima oralno -- i da li ću ga dajući mu tu flašu možda ubiti.

Suočavamo sa momentalnim odlukama koje nose ozbiljne posledice čitavog svog života. I imamo strategije kako bi izašli na kraj sa takvim odlukama. Savetujemo se sa prijateljima, pretražujemo Internet, i tražimo po knjigama. Ali ipak čak i u ovo doba Gugla i Trip Advajzora i Amazon preporuka, još uvek su to eksperti na koje se najviše oslanjamo -- pogotovu kada je ulog veliki i kada su odluke zaista bitne. Zato što u svetu pretrpanom informacijama i neverovatno komplikovanom svetu mi verujemo da eksperti mogu bolje da prerade informacije od nas -- da su u stanju da dođu do boljih zaključaka nego što bi mi sami to mogli. I u današnje vreme, koje je ponekad zastrašujuće ili zbunjujuće, mi se osećamo sigurnije pored gotovo roditeljskog autoriteta eksperata koji nam tako jasno kažu šta je to što možemo i ne možemo da uradimo.

Ali ja verujem da je to veliki problem, problem koji nosi potencijlalno opasne posledice po nas kao društvo, po našu kulturu i nas kao pojedince. Ne kažem da eksperti nisu masivno doprineli svetu -- naravno da jesu. Problem leži u nama; mi smo postali zavisni od ekspereta. Postali smo zavisni od njihove tačnosti, uverenosti, definitivnosti, i u tom procesu smo ustupili svoju odgovornost, zamenjujući svoj intelekt i svoju inteligenciju za njihove navodno mudre reči. Predali smo svoju moć, menjajući nelagodnost koja ide uz neizvesnost za iluziju izvesnosti koju nam oni daju. Ovo nije preterivanje. U nedavnom eksperimentu, grupi odraslih ljudi su skenirani mozgovi na tomografiji magnetne rezonance, dok su slušali eksperte kako govore. Rezultati su bili neverovatni. Dok su slušali glasove eksperata, delovi mozga za nezavisno odlučivanje su se isključili. Bukvalno je tu bila ravna crta. I oni su slušali šta im eksperti kažu i njihove savete, bez obzira da li bili tačni ili netačni.

Ali eksperti umeju da pogreše. Da li ste znali da studije pokazuju da doktori daju pogrešnu dijagnozu 4 od 10 puta? Da li ste znali da ako sami podnosite deklaraciju za povraćaj poreza statistički imate veću verovatnoću da je popunite tačno nego ako imate poreskog svetnika koji će to raditi umesto vas? I naravno tu je i primer koga smo svi previše svesni finansijskih eksperata koji su toliko pogrešili da sada živimo u najgoroj recesiji od 1930. Za dobrobit našeg zdravlja, našeg bogatstva i naše kolektivne sigurnosti, od velike je važnosti da ostavimo delove naših mozgova zadužene za nezavisno donošenje odluka uključenim. I ovo govorim kao ekonomista koji je u poslednjih nekoliko godina usmerio svoje istraživanje na na ono o čemu razmišljamo i kome verujemo i zašto. Ali takođe -- i svesna sam ironije -- pošto sam i sama ekspert, kao profesor, kao neko ko savetuje premijere, vođe velikih kompanija, međunarodne organizacije, ali ekspert koji veruje da uloga eksperata mora da se promeni, da moramo biti otvorenog uma, više demokratični, i biti otvoreniji prema ljudima koji se protive našem razmišljanju. Da bih vam pomogla da shvatite odakle dolazim, dozvolite mi da vas dovedem u svoj svet, svet eksperata.

Naravno, postoje izuzeci, divni izuzeci koji doprinose civilizaciji. Ali ono što mi je moje istraživanje pokazalo je da eksperti imaju običaj da formiraju veoma stroge kampove, i da u tim kampovima, nastane jedna dominantna perspektiva koja često ućutka opoziciju, da eksperti misle kao dominantna većina, često obožavajući kao heroje svoje gurue. Alan Grinspenove tvrdnje da će se ekonomski razvoj nastaviti dalje i dalje, nisu bile kritikovane od strane njegovih kolega, bar ne pre nastupanja krize naravno. Vidite, takođe učimo da su eksperti locirani, vođeni, socijalnim i kulturološkim normama vremena u kome žive -- bili to doktori u viktorijanskoj Engleskoj, koji su slali žene u azil zato što su pokazivale seksualnu želju, ili psihijatri u SAD-u koji su do 1973, još uvek kategorizovali homoseksualnost kao mentalnu bolest.

I ono što sve ovo znači jeste da se paradigme jako sporo menjaju, da se kompleksnost i nijanse ignorišu, i takođe da novac okreće gde burgija neće -- jer smo svi videli dokaze o farmaceutskim kompanijama koje finansiraju istraživanje o lekovima i nekako ostavljaju prostor za njihove najgore nuspojave ili istraživanja koja finansiraju prehrambene kompanije o njihovim novim proizvodima masovno preterivajući o dobrim uticajima na zdravlje proizvoda koje će izneti na tržište. Istraživanje je pokazalo da prehrambene kompanije preuveličaju obično sedam puta više od nezavisnog istraživanja.

Mi moramo takođe biti svesni da eksperti, naravno, takođe prave greške. Oni prave greške svakoga dana -- greške zbog nemarnosti. Skorašnje istraživanje hirurških arhiva je pokazalo da hirurzi uklanjaju zdrave jajnike, operišu pogrešne strane mozga, vrše operacije na pogrešnoj šaci, laktu, oku, stopalu, i takođe prave greške u mišljenju. Učestale greške u mišljenju radiologa na primer -- dok gledaju snimke kompjuterske tomografije -- oni su pod utiskom onoga što je lekar opšte prakse rekao da može biti pacijentov problem. Tako da ako radiolog gleda snimak pacijenta za koga se sumnja da ima upalu pluća, dešava se da ako oni vide dokaze upale pluća na snimku, oni bukvalno više ne gledaju snimak -- i na taj način ne vide tumor koji se nalazi 7,5 cantimetara niže na plućima pacijenta.

Dala sam vam za sada neke uvide u svet eksperata. Ovo naravno nije sve što mogu da podelim sa vama, ali se nadam da vam daju sliku o tome zašto moramo da prestanemo da im se klanjamo, zašto moramo da se pobunimo, i zašto moramo da uključimo našu sposobnost za nezavisno odlučivanje. Ali kako ćemo to izvesti? Zbog malo vremena želim da se fokusiram na samo tri strategije. Prvo, moramo biti spremni i voljni da ne uzimamo eksperte zdravo za gotovo i da ne razmišljamo o njima kao o apostolima modernog doba. To ne znači da moramo da doktoriramo na svaku moguću temu, laknuće vam kad to čujete. Ali to znači da istrajemo kada smo suočeni sa njihovom neizbežnom iziritiranošću kada, na primer, želimo da objasnimo sebi neke stvari jezikom koji mi zapravo možemo da razumemo. Zašto je, kada sam imala operaciju moj doktor meni rekao, "Pazite se, gospođice Herc, hiperpireksije," kada je mogao jednostavno da mi kaže pazite se visoke temperature? Vidite, biti spreman da razmatrate mišljenje eksperata znači biti voljan da gledate između njihovih grafikona, njihovih jednačina, njihovih prognoza, njihovih proročanstava, i biti naoružan pitanjima kako da to učinimo -- pitanjima kao što su: Koje su pretpostavke koje stoje iza ovoga? Koji su dokazi na kojima je ovo zasnovano? Na čemu se fokusira vaše istraživanje? I šta je ono ignorislao?

Skoro je objavljeno da eksperti koji testiraju lekove pre nego što izađu na tržište obično testiraju lekove prvo prevashodno na mužjacima životinja a zatim prevashodno na muškarcima. Izgleda da su nekako prevideli činjenicu da preko polovine populacije čine žene. I žene su izvukle deblji kraj jer se sada ispostavlja da mnogi od ovih lekova ne deluju ni približno dobro na žene kao na muškarce -- i lekovi koji deluju, deluju tako dobro da su aktivno štetni po žene. Biti buntovnik znači prepoznati da pretpostavke eksperata i njihova metodologija može lako da bude pogrešna.

Drugo, moramo ostaviti prostora za ono što ja nazivam konstruktivnim neslaganjem. Ako ćemo menjati obrazce, ako ćemo probijati granice, ako ćemo rušiti mitove, moramo stvoriti sredinu u kojoj će ideje eksperata morati da se bore za cilj, u kojoj ćemo uneti nove, različite, neslagajuće, heretičke stavove u diskusiju, neustrašivo, sa znanjem da napredak proizilazi, ne samo iz stvaranja ideja već i iz njihovog rušenja -- i iz znanja da tako što ćemo sebe okružiti divergentnim, neslagajućim heretičkim pogledima na stvari sva istraživanja sada pokazuju da nas to zapravo čini pametnijima. Ohrabrivanje neslaganja je buntovnička ideja jer se suprotstavlja svakom našem instinktu da se okružimo mišljenjima i savetima za koje već verujemo i za koje želimo da budu tačni. I zato govorim o potrebi za aktivnim konstruktivnim neslaganjem.

Izvršni menadžer Gugla Erik Šmit praktično primenjuje ovu filozofiju. Na sastancima, on traži osobu u prostoriji -- sa prekrštenim rukama i koja izgleda odsutno -- i uvlači ga u diskusiju, da vidi da li je on zaista osoba drugačijeg mišljenja, da bi u prostoriji imali nekoga ko se ne slaže. Konstruktivno neslaganje je o prepoznavanju vrednosti neslaganja, neusaglašenosti i različitosti. Ali moramo ići još dalje. Moramo iz korena redefinisati ko su to eskperti. Konvencionalno stanovište kaže da su eksperti ljudi sa visokim stepenima, zvučnim titulama, diplomama, najprodavanijim knjigama -- individue sa visokim statusom. Ali samo zamislite ako odbacimo ovo stanovište o ekpertizi kao nekom elitnom klišeu i umesto toga prihvatimo stanovište demokratizovane ekspertize -- gde eskpertiza nije samo vezana za hirurge i izvšne manadžere već i za prodavačice -- da.

Best Buy, komapanija za električne aparate, zadužuje sve svoje zaposlene -- čistače, prodavce, ljude iz magacina, ne samo svoj tim zadužen za prognoze -- da daju procene, da procene, da li će se proizvod dobro prodavati pre Božića, o tome da li bi nove ideje mušterija trebalo primeniti u kompaniji, i da li će se projekat sprovesti na vreme. Poboljšavanjem i prihvatanjem eskpertize unutar kompanije, Best Buy je uspeo da otkrije, na primer, da radnja koja je trebalo da se otvori u Kini -- njihova velika, ogromna radnja -- neće moći da se otvori na vreme. Zato što kada su pitali svoje osoblje čitavo svoje osoblje, da daju procene da li oni misle da će se radnja otvoriti na vreme ili ne, grupa iz odseka za finansije se kladila za sve pare da se to neće dogoditi. Ispostavilo se da su oni bili svesni, kao što niko drugi u kompaniji nije tehnološkog iznenađenja koga ni eksperti procena, ni ekspeti na terenu u Kini nisu bili svesni.

Strategije o kojima sam govorila večeras -- prihvatanje neslaganja suprotstavljenje eskpertima, demokratizacija ekspertize, buntovničke strategije, su strategije za koje ja mislim da će nam biti od ogromne koristi dok pokušavamo da se borimo sa izazovima ovih veoma zbunjujućih, komplikovanih teških vremena. Jer ako zadržimo svoj deo mozga za nezavisno odlučivanje uključenim ako kritikujemo eksperte, ako smo skeptični, ako prenesemo autoritet, ako smo buntovnici, ali takođe ako prihvatimo nijanse neizvesnost i sumnju, i ako dozvolimo svojim ekpsertima da se izraze na isti takav način, bićemo mnogo bolje pripremljeni za izazove 21 veka. Jer sada, više nego ikada, nije vreme da slepo pratimo, slepo prihvatamo, slepo verujemo. Sada je vreme da se suočimo sa svetom širom otvorenih očiju -- da, koristimo eksperte da nam pomognu da razumemo svari, naravno -- ne želim da sebe kompletno ostavim bez posla -- ali da budemo svesni njihovih ograničenja i naravno takođe i svojih.

Hvala.

(Aplauz)