Nalini Nadkarni : Životna nauka u zatvoru

Drveće predstavlja statičnost. Drveće je ukorenjeno u zemlji na jednom mestu tokom mnogih ljudskih generacija. Ali ako prebacimo svoju perspektivu sa debla na grančice, drveća postanu vrlo dinamični entiteti, koji se miču i rastu. I odlučila sam da istražim taj pokret pretvarajući drveća u umetnike. Jednostavno sam svezala kraj slikarskog kista za grančicu. Čekala sam da se vetar pojavi i držala sam platno. I to je proizvelo umetnost. Delo koje vidite sa vaše leve strane je naslikao zapadnjački crveni kedar, a ovaj sa vaše desne daglasova jela. Ono što sam naučila je kako različite vrste imaju različite potpise, poput Pikasa nasuprot Moneu.

Ali, isto tako sam bila zainteresovana za kretanje drveća te način na koji bi mi umetnost dozvolila da to zabeležim i predstavim brojem. Kako bih izmerila udaljenost koju je ova jedinka vinskog javorovog drveta -- koje je izradilo ovu sliku -- prešla u jednoj godini, jednostavno sam izmerila i sabrala svaku od ovih linija. Pomnožila sam ih sa brojem grančica na grani, a onda sa brojem grana po drvetu i zatim podelila to sa brojem minuta u godini. I tako sam mogla izračunati koliko se jedno drvo pomaklo tokom jedne godine. Mogli biste pogađati. Odgovor je, zapravo, 300,207 kilometara, ili sedam puta oko zemljine kugle. I jednostavno menjajući našu perspektivu sa jednog debla na mnoge dinamične grančice, možemo videti kako drveće nije samo statično, već krajnje dinamično biće.

I počela sam da razmišljam o načinima na koje bismo mogli uzeti u obzir tu lekciju o drveću, uzeti u obzir druge entitete koji su, jednako tako, statični i zaglavljeni, a koji vape za promenom i dinamičnošću. Jedan od tih entiteta su naši zatvori. Zatvori su, naravno, mesta gde se nalaze ljudi koji krše naše zakone zatočeni, zatvoreni iza rešetaka. I naš zatvorski sistem je u nevolji. Sjedinjene Države imaju preko 2,3 miliona zatvorenih muškaraca i žena. Taj broj raste. Od sto zatvorenih ljudi koji su pušteni na slobodu, 60 će se vratiti u zatvor. Sredstva za obrazovanje, za trening i za rehabilitaciju se smanjuju. Taj očajnički krug zatvaranja se nastavlja. Odlučila sam da se zapitam može li lekcija koju sam naučila od drveća kao umetnica biti primenjena na statičnu instituciju poput naših zatvora. I mislim da je odgovor da.

2007. godine, započela sam partnerstvo ss državnim Popravnim odsekom države Vašington, i radeći sa četiri zatvora, počeli smo da unosimo nauku i naučnike, održivost i projekte očuvanja u četiri državna zatvora. Držimo naučna predavanja. I ljudi se odlučuju za dolazak na naša naučna predavanja umesto gledanja televizije ili dizanja tegova. To je, ja mislim, pokret. Ušli smo u partnerstvo sa nevladinom organizacijom sa očuvanje "Nečr Koservansi" za zatvorenike u popravnom centru "Staford Krik" kako bismo im omogućili da uzgajaju ugrožene prerijske biljke zarad obnavljanja ostatka prerijskih područja u državi Wašington. To je, ja mislim, pokret. Radili smo sa vašingtonskim državnim Odsekom za ribe i divlje životinje kako bismo uzgajali ugrožene žabe, oregonsku tačkastu žabu, da bismo je kasnije pustili u zaštićena močvarna područja. To je, ja mislim, pokret.

I nedavno smo počeli da radimo sa tim ljudima koji su odvojeni u onome što nazivamo "Supermaks" postrojenjima. Oni su počinili nasilne prekršaje tako što su bili nasilni prema stražarima i prema ostalim zatvorenicima. Ostaju u golim ćelijama poput ove 23 sata dnevno. Kada imaju sastanke sa svojim odborima za reviziju ili sa stručnjacima za mentalno zdravlje, stavljeni su u nepokretne kabine poput ove. Jedan sat dnevno provedu na ovim groznim i bledim terenima za vežbanje. I, iako ne možemo doneti drveće i prerijske biljke i žabe u ovaj okoliš, mi donosimo slike prirode na ove terene za vežbanje, stavljajući ih na zidove, kako bi bar mogli imati kontakt sa vizualnim slikama prirode. Ovo je gospodin Lopez, koji je proveo 18 meseci u samici. I daje nam njegovo viđwenje o vrsti slika za koje veruje da će njega i njegove kolege zatvorenike učiniti spokojnijima, mirnijima, manje sklonima nasilju.

I ono što vidimo, mislim, su mali, zajednički pokreti promene koji možda mogu pokrenuti entitet poput našeg zatvorskog sistema u smeru nade. Znamo da je drveće statično kada posmatramo njegova debla. Ali ako drveće može stvoriti umetnost, ako mogu okružiti zemljinu kuglu sedam puta u jednoj godini, ako zatvorenici mogu uzgajati biljke i žabe, onda možda postoje i drugi statični entiteti koje zadržavamo u sebi, poput žalosti, poput zavisnosti, poput rasizma, koji se isto mogu promeniti.

Hvala vam puno.

(Aplauz)