Mič Reznik (Mitch Resnick): Naučimo decu da programiraju

Bilo je to subotnje popodne u maju i odjednom sam shvatio da je sutradan Dan majki, a ja nisam ništa kupio majci, pa sam počeo da razmišljam o tome šta bi trebalo da joj poklonim za Dan majki? Pomislio sam, zašto joj ne bih napravio interaktivnu čestitku za Dan majki koristeći softver Skreč (Scratch) na kome sam radio sa svojim istraživačkim timom u Medijskoj laboratoriji MIT-a? Napravili smo taj softver kako bi ljudi mogli jednostavno da prave sopstvene interaktivne priče i igrice i animacije i onda svoje kreacije podele jedni s drugima. Pomislio sam da bi ovo bila prilika da upotrebim Skreč da napravim interaktivnu čestitku svojoj majci.

Pre nego što sam počeo da pravim svoju čestitku za Dan Majki, odlučio sam da pogledam veb stranicu Skreča. Tu su deca širom sveta, uzrasta od 8 godina i naviše, proteklih nekoliko godina delila svoje projekte. I zapitao sam se, da li se u tih tri miliona projekata još neko dosetio da postavi čestitku za Dan majki. I tako sam u prostor za pretraživanje ukucao "Dan majki" i bio sam iznenađen i oduševljen, jer sam video listu desetina i desetina čestitki za Dan Majki koje su se pojavile na stranici Skreča, mnoge od kojih su postavili, u proteklih 24 sata, ljudi koji ostavljaju sve za poslednji čas, baš kao i ja. Počeo da ih pregledavam. (Muzika) Video sam jednu na kojoj su bile mačka i njena mama, kojoj ona želi srećan Dan majki. I osoba koja je napravila tu čestitku, veoma uviđavno je ponudila svojoj majci i mogućnost ponovnog gledanja. Jedna druga čestitka je bila interaktivni projekat gde je, kada ste pomerali miš preko slova "Srećan Dan majki", izlazila posebna poruka za Dan majki. (Muzika) U ovoj, osoba koja ju je napravila je ispričala priču o tome kako je morala da potraži na internetu kada je tačno Dan majki. (Kucanje) I onda kada je otkrila kada je Dan majki, napravila je posebnu čestitku za praznik, na kojoj piše koliko ona voli svoju mamu.

Veoma sam uživao u listanju i interakciji s ovim projektima. U stvari, toliko mi se to svidelo, da sam umesto da napravim svoj projekat, mojoj majci poslao desetinu ovih projekata. (Smeh) I u stvari, ona je odreagova upravo onako kako sam se nadao da će odreagovati. Uzvratila mi je porukom u kojoj je rekla: "Veoma sam ponosna što imam sina koji je napravio softver koji omogućava ovoj deci da prave čestitke za Dan majki svojim majkama."

I tako je moja majka bila srećna i to je mene učinilo srećnim, ali sam u stvari ja bio još srećniji iz jednog drugog razloga. Bio sam srećan, jer su ova deca koristila Skreč baš onako kako smo se nadali da će ga koristiti. Dok su radili na svojim interaktivnim čestitkama za Dan majki, mogli ste da vidite da su zaista postajali spretni s novim tehnologijama. Na šta mislim kad kažem spretni? Mislim na to da su bili sposobni da se izraze i da počnu da izražavaju svoje ideje. Kada postanete tečni u jednom jeziku, to znači da možete da pišete na njemu u svom dnevniku, ispričate nekome šalu ili napišete pismo prijatelju. I to je slično i sa novim tehnologijama. Pisanjem, stvaranjem ovih interaktivnih čestitki za Dan majki, ova deca su pokazala da su zaista spretna u radu s novim tehnologijama.

Ovo vas možda neće toliko iznenaditi, jer ljudi često smatraju da su mladi ljudi danas sposobni da urade mnoge stvari sa tehnologijom. Mislim da smo svi čuli da se za mlade ljude govori da su "digitalni urođenici". Ali sam ja u stvari pomalo skeptičan u vezi sa ovim terminom. Nisam siguran da bi trebalo da mislimo o mladima na taj način. Ako stvarno obratimo pažnju, kako to mladi ljudi provode većinu vremena dok koriste nove tehnologije? Često ih vidite u situacijama kao što je ova ili ova i nema sumnje da su mladi ljudi veoma naviknuti i upoznati sa pretraživanjem, četom, dopisivanjem i igricama. Ali to ih ne čini zaista upućenim.

I tako, mladi ljudi danas imaju mnogo iskustva i veoma su upoznati sa korišćenjem novih tehnologija, ali mnogo manje znaju o stvaranju uz pomoć ovih novih tehnologija i iskazivanju sebe kroz nove tehnologije. To je pomalo kao da umeju da čitaju, ali ne i da pišu uz pomoć novih tehnologija.

Veoma me interesuje kako možemo da pomognemo mladim ljudima da postanu toliko spretni da mogu da pišu uz pomoć novih tehnologija. I to znači da oni treba da budu sposobni da pišu svoje kompjuterske programe ili da kodiraju.

I tako, postepeno, ljudi počinju da uviđaju važnost toga da se nauči programiranje. Znate, proteklih godina, pokrenuto je stotine novih organizacija i veb stranica koje pomažu mladim ljudima da nauče da programiraju. Ako pogledate na internetu, videćete stranice kao što je Kodakademi (Codecademy) i dešavanja kao što je KoderDodžo (CoderDojo) i sajtove kao što su Devojke koje kodiraju (Girls Who Code) ili Crne devojke kodiraju (Black Girls Code). Izgleda kao da se svi priključuju. Da li znate, da je samo početkom ove godine, na novogodišnje veče, gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg doneo novogodišnju odluku da će da nauči da programira u 2012. Nekoliko meseci kasnije, država Estonija je odlučila da svi učenici prvog razreda treba da nauče da programiraju. I to je pokrenulo debatu u Ujedinjenom Kraljevstvu o tome da li sva deca tamo treba da nauče da programiraju.

Za neke od vas, kada čujete ovo, može delovati pomalo čudno što svi uče da programiraju. Mnogi ljudi kada pomisle na programiranje, pomisle na jednu veoma usku zajednicu ljudi koji se time bave i misle da programiranje izgleda ovako. A, u stvari, ako ono izgleda ovako, onda će samo veoma mala zajednica ljudi sa posebnim matematičkim sposobnostima i iskustvom sa tehnologijom moći da programira.

Ali programiranje ne mora da bude ovakvo. Dozvolite mi da vam pokažem kako izgleda programiranje u Skreču. Da biste programirali u Skreču, samo treba da spojite kockice. U ovom slučaju uzmete kockicu za pomeranje i dodate je gomili i te kockice kontrolišu pomeranje raznih karaktera u vašoj igrici ili priči, u ovom slučaju ona kontroliše veliku ribu. Nakon što ste napravili program, klinkete na "podeli" i tako podelite svoj projekat sa drugima i oni onda mogu da ga koriste i takođe rade na njemu.

Naravno, pravljenje igrice sa ribicom nije jedina stvar koju možete da radite u Skreču. Među milionima projekata na sajtu Skreča ima svega od animiranih priča do naučnih projekata za školu, crtanih sapunica, virtuelnih uputstava, kopija klasičnih video igara, anketa o političkim opredeljenjima, lekcija iz trigonometrije, interaktivnih imetničkih dela i naravno, interaktivnih čestitki za Dan majki.

Mislim da postoji mnogo različitih načina na koji ljudi mogu da se izraze putem ovoga, da uzmu svoje ideje i podele ih sa svetom. I ove stvari nisu vezane samo za monitor. U programiranje možete uključiti i stvaran, fizički svet oko vas. Evo primera iz Hongkonga. Deca su napravila igricu i sopstveni uređaj koji je imao svetlosne senzore i ti senzori detektuju rupu na tabli i kako oni pomeraju testeru u stvarnosti svetlosni senzor detektuje rupu i kontroliše virtuelnu testeru na ekranu i seče drvo.

Pogledaćemo još nekoliko novih načina povezivanja fizičkog i virtuelnog sveta oko nas. Ovo je primer iz novije verzije Skreča koju ćemo objaviti za nekoliko meseci i s kojim ponovo pokušavamo da vas pokrenemo na druge načine. Evo jednog primera. Potrebna je veb kamera. I kako pomeram ruku, mogu da bušim balone ili pomeram bubu. Pomalo je nalik Majkrosof Kinektu sa kojim možete da radite uz pomoć pokreta. Ali umesto igranja tuđe igrice, možete da pravite igrice, a ako vidite nečiju igricu možete da odaberete opciju "pogledaj iznutra" i da pogledate skupove kockica koji je kontrolišu. Postoji jedna nova kockica koja određuje pokrete i ako ima puno pokreta na videu, balon će se probušiti.

Na isti način kao što se ovde koristi kamera za unos informacija u Skreč, možete koristiti i mikrofon. Evo primera projekta u kome se koristi mikrofon. Dozvoliću svima vama da kontrolišete ovu igricu uz pomoć svojih glasova.

(Cvrkutanje cvrčaka) (Uzvici) (Žvakanje) (Smeh) (Aplauz)

Deca stvaraju projekte kao što je ovaj i uče da programiraju, ali, što je još važnije, ona programiraju da bi učila. Jer im učenje programiranja omogućava da nauče mnoge druge stvari, otvara im mnogo novih mogućnosti za učenje. Dobro bi bilo ponovo napraviti paralelu sa čitanjem i pisanjem. Kada učite da čitate i pišete, to vam otvara mogućnosti da naučite mnogo drugih stvari. Kada naučite da čitate, onda možete da čitate da biste učili. I to je tako i sa programiranjem. Ako naučite da programirate, možete da programirate da biste učili. Neke od stvari koje možete da naučite su skoro očigledne. Učite o tome kako kompjuteri rade. Ali to je tek početak. Kada naučite da programirate, to vam stvara mogućnost da naučite mnoge druge stvari.

Dozvolite mi da vam pokažem jedan primer. Ovo je još jedan projekat koji sam video dok sam bio u poseti jednom računarskom klubu. Ovo su vannastavni centri za učenje, čije pokretanje smo potpomogli, kako bismo pomogli mladim ljudima iz zajednica sa niskim prihodima da nauče da se kreativno iskažu uz pomoć novih tehnologija. I kada sam posetio jedan od ovih računarskih klubova pre nekoliko godina, video sam trinaestogodišnjeg dečaka koji je koristio Skreč kako bi napravio igricu nalik ovoj i on je bio veoma zadovoljan svojom igricom i ponosan na nju, ali je takođe želeo da uradi nešto dodatno sa njom. Želeo je da beleži poene. To je bila igrica u kojoj velika riba jede malu ribu, ali je on želeo da beleži poene kako bi svaki put kada velika riba pojede malu dobijao poene i pratio napredak, ali nije znao kako to da uradi. Pa sam mu ja pokazao. U Skreču možete da napravite nešto što se zove promenjiva. Ja ću je nazvati "poeni". I ona vam stvara nove kockice i malu tablu za poene koja prati napredak, tako da svaki put kada kliknem na "promeni poene", ona unosi poene. Pokazao sam ovo članu računarskog kluba - nazovimo ga Viktor - i Viktor je, kada je video da mu ova kockica omogućava da unosi poene, tačno znao šta treba da radi. Uzeo je kockicu i ubacio ju je u program upravo tamo gde velika riba jede malu ribu. I onda, svaki put kada bi velika riba pojela malu ribu, pojavljivali su se poeni koji bi rasli jedan po jedan. I to u stvari funkcioniše. Kada je video ovo, bio je toliko uzbuđen da mi je pružio ruku i rekao: "Hvala Vam, hvala Vam, hvala Vam." Ono što mi je tada prošlo kroz glavu je pitanje koliko često učenici zahvale učiteljima za to što su ih naučili promenjivama? (Smeh) To se ne dešava u većini učionica, ali to je zato što u većini učionica, kada deca uče o promenjivama, ona ne znaju zašto to rade. To nije nešto što im može koristiti. Kada učite o ovakvim idejama u Skreču, učite ih na način koji je zaista smislen i motivišući, tako da možete razumeti razlog zašto učite promenjive i možemo da vidimo da deca uče mnogo temeljnije i bolje. Verujem da su Viktora već učili o promenjivama u školi, ali on nije zaista naučio - nije obraćao pažnju. Sada je imao razlog da ih nauči. Zato, kada učite kroz programiranje i programirate da biste učili, vi učite u smislenom kontekstu, a to je najbolji način da se stvari nauče.

I dok deca kao Viktor stvaraju projekte kao što je ovaj, ona uče važne koncepte kao što su promenjive, ali to je samo početak. Dok je Viktor radio na projektu i ispisivao skripte on je takođe učio o procesu dizajniranja, kako započeti sa tračkom ideje i pretvoriti to u punopravni projekat koji radi, kao što ovde vidite. On je učio mnoge raznovrsne principe dizajniranja, o tome kako da eksperimentiše sa novim idejama, kako da kompleksne ideje podeli na sitnije delove, kako da sarađuje sa drugim ljudima na svojim projektima, kako da nađe i ispravi greške kada stvari ne pođu po planu, kako da bude uporan i istrajan u trenucima frustracije kada stvari ne ispadnu kako je zamislio. To su važne veštine koji nisu bitne samo za programiranje. One su bitne za raznovrsne aktivnosti.

Ko bi mogao da zna da li će Viktor kada odraste da postane programer ili profesionalni računarski naučnik? To nije najverovatnije, ali bez obzira na to šta bude radio on će moći da upotrebi veštine koje je naučio. Bez obzira da li će postati menadžer marketinga, mehaničar ili organizator zajednice, ove ideje su korisne za sve nas. Opet je korisno porazmisliti o paraleli sa jezikom. Kada postanete tečni u čitanju i pisanju, to nije nešto što radite samo da biste postali profesionalni pisac. Veoma mali broj ljudi postanu profesionalni pisci. Ali svima je korisno da nauče da čitaju i pišu. Ponovo, ista stvar je i sa programiranjem. Većina ljudi neće postati profesionalni računarski naučnici ili programeri, ali te veštine kreativnog razmišljanja, sistematičnog zaključivanja, timskog rada - veštine koje razvijate dok programirate u Skreču - to su stvari koje ljudi mogu da koriste bez obzira na to čime se u životu bave.

I nije u pitanju samo poslovni život. Programiranje takođe može da vas osposobi da iskažete svoje ideje i osećanja na privatnom planu. Dozvolite mi da vam pokažem još samo jedan primer. Ovo je primer nečega što se desilo nakon što sam svojoj majci poslao čestitke za Dan majki i ona je odlučila da želi da nauči da radi u Skreču. Ona je napravila je ovaj projekat za moj rođendan i poslala mi čestitku u Skreču. Ovaj projekat neće osvojiti nagrade za dizajn i možete biti sigurni da moja osamdesettrogodišnja majka neće postati profesionalni programer ili računarski naučnik. Ali rad na ovom projektu joj je omogućio da ostvari vezu s nekim do koga joj je stalo i omogućio joj je da nauči nove stvari i da i dalje bude kreativna i pronalazi nove načine da iskaže sebe.

Kada se osvrnemo oko sebe i vidimo da Majkl Blumberg uči da kodira, sva deca u Estoniji uče da kodiraju, čak je i moja majka naučila da programira, ne mislite li da je kranje vreme da porazmislite o tome da i vi naučite da programirate? Ako ste zainteresovani da pokušate želim da vam preporučim veb stranicu Skreča. Adresa je: scratch.mit.edu i probajte da programirate.

Hvala vam puno. (Aplauz)