Miša Gleni: Unajmite hakere!

Ovo nije stvar koja nalikuje TED-u ali hajde da započnemo ovo popodne porukom misterioznog sponzora.

Anonimus: Drage Foks vesti na naše razočarenje, došli smo do saznanja da su ime i priroda Anonimusa i priroda Anonimusa izvrgnuti ruglu. Mi smo svako i mi smo niko. Mi smo anonimni. Mi smo legija. Mi ne opraštamo. Mi ne zaboravljamo. Mi smo temelj haosa.

Miša Gleni: Anonimus, dame i gospodo, je sofisticirana grupa politički motivisanih hakera koja se uzdigla 2011. Prilično su strašni. Nikada ne znate kada ili koga će sledeći put da napadnu, i kakve će posledice biti. Međutim, ono što je zanimljivo, jeste da imaju smisla za humor. Ovi momci su hakovali Tviter profil Foks vesti da najave atentat na predsednika Obamu. Možete da zamislite kakvu je to paniku izazvalo u redakciji Foksa. "Šta ćemo sada da radimo? Hoćemo li obući crninu ili otvoriti šampanjac?" (Smeh) Naravno, kome može da promakne ironija da je, za promenu, član Njuz korporacije Ruperta Murdoka bio žrtva hakerskog napada.

(Smeh)

(Aplauz)

Ponekad, kada pogledate vesti, prosto se zapitate: "Da li je ostao još neko ko bi mogao biti hakovan?" Soni plejstejšn mreža -- urađeno, vlada Turske -- štiklirano, Britanska agencija za borbu protiv organizovanog kriminala - prosto kao pasulj CIA -- ništa lakše. U stvari, moj prijatelj iz bezbednosne industrije rekao mi je pre neki dan da na svetu postoje dve vrste kompanija: one koje znaju da su hakovane i one koje to ne znaju. Ja mislim da su tri kompanije koje FBI-u pružaju usluge sajber sigurnosti bile hakovane. Zar više ništa nije sveto, zaboga?

Uglavnom, ova misteriozna grupa Anonimus -- a ovo bi oni i sami za sebe rekli -- čine nam uslugu time što nam pokazuje koliko kompanije nisu vične zaštiti naših podataka. Postoji i veoma bitan aspekt Anonimusa -- njih pokreće ideologija. Oni tvrde da se bore protiv zle i okrutne zavere. Po njihovom mišljenju, vlade se trude da preuzmu internet i kontrolišu ga a oni, Anonimus, su jedinstveni glas otpora, bilo protiv diktatora na Srednjem Istoku, protiv globalnih medijskih kuća, obaveštajnih agencija, ili bilo koga drugog. Njihova politika nije potpuno neprivlačna. Dobro, oni jesu pomalo nejasni. Vezan za njih, postoji jak trag polu-anarhizma. Međutim, postoji jedna istina: to je da smo mi na početku velike bitke za prevlast na internetu. Mreža povezuje sve i uskoro će posredovati većini ljudskih aktivnosti, zato što je internet oblikovao novo i komplikovano okruženje za jednu staru dilemu, koje zahteve za sigurnošću suprotstavlja želji za slobodom.

Ovo je veoma komplikovana borba. Nažalost, smrtnici kao što smo vi i ja, verovatno ne mogu dobro da je razumeju. Pa ipak, u jednom neočekivanom napadu oholosti, pre nekoliko godina, odlučio sam da probam baš to. I donekle sam ukapirao. Ovo su razne stvari kojima sam posvetio pažnju dok sam pokušavao da razumem tu bitku. Ali, da bih vam objasnio celu tu priču, bilo bi mi neophodno još nekih 18 minuta, tako da ćete morati da mi verujete ovom prilikom, kada vam kažem da su svi ovi problemi umešani u sajber bezbednost i kontrolu interneta, na jedan ili drugi način, a u takvoj konfiguraciji koju bi čak i Stiven Hoking, razumeo sa velikim poteškoćama. Evo nas. Kao što možete da vidite, tu je naš stari prijatelj, haker. Haker je apsolutni centar većine političkih, socijalnih i ekonomskih problema koji pogađaju Mrežu. I tako sam jednom prilikom pomislio: "Ovo su momci sa kojima želim da razgovaram". Znate šta, niko drugi ne priča sa hakerima. Oni su potpuno anonimni.

Uprkos činjenici da ulažemo milijarde, stotine milijardi dolara u sajber bezbednost -- za najneverovatnija tehnička rešenja -- niko ne želi da priča sa ovim momcima, hakerima, od kojih svi problemi potiču. Umesto toga, preferiramo zbunjujuća tehnološka rešenja, koja nas koštaju ogromne svote novca. Tako da se ništa ne ulaže u hakere. Iako sam rekao ništa, zapravo postoji jedna jako mala istraživačka jedinica u Torinu, u Italiji nazvana "Projekat profilisanja hakera". Oni vrše fantastično istraživanje o osobinama, mogućnostima i socijalizaciji hakera. Oni posluju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija i možda je to razlog zašto vlade i korporacije nisu zainteresovane za njih. Zbog toga što su deo Ujedinjenih Nacija, nedostaju im investicije. Ali, po mom mišljenju, oni se bave veoma bitnim poslom, zato što tamo gde imamo višak tehnologije u industriji sajber sigurnosti, ono što nam nedostaje -- slobodno me nazovite staromodnim-- je ljudska inteligencija.

Do sada sam pomenuo samo hakere Anonimusa koji su politički motivisana grupa hakera. Naravno, naš pravosudni sistem njih tretira kao obične kriminalce. Međutim, interesantno je da Anonimus ne koristi hakovane informacije za finansijsku dobit. Šta su zapravo sajber kriminalci? Pravi organizovani kriminal na internetu može se pratiti 10 godina u prošlost, kada je grupa nadarenih hakera iz Ukrajine razvila veb sajt koji nas je odveo u industrijalizaciju sajber kriminala. Dobrodošli u sada zaboravljeno carstvo Karder Planeta. Ovako su se oni reklamirali na internetu pre jedne decenije. Karder Planeta je bila veoma zanimljiva. Sajber kriminalci su odlazili tamo da bi prodali i kupili informacije o ukradenim kreditnim karticama i razmenili informacije o novom, zlonamernom softveru. Zapamtite, tada smo se po prvi put sreli sa gotovim, zlonamernim softverom. Ovaj softver je spreman za upotrebu čim ga kupite i možete ga koristiti čak iako niste jako sofisticirani haker.

I tako je KarderPlaneta postala neka vrsta supermarketa za sajber kriminalce. Njegovi kreatori su bili neverovatno pametni i preduzimljivi zato što su se suočavali sa neverovatnim izazovom, tj. sajber kriminalciima. Izazov leži u sledećem: Kako voditi posao i kako verovati nekome sa kime želite da poslujete preko interneta kada znate da su oni kriminalci? (Smeh) Očigledno je da su nepošteni i da će želeti da vas prevare. Tako je "porodica", najuži krug KarderPlanete, došla na neverovatnu ideju koju su nazvali "Eskrou" sistem. Postavili su jednog službenika koji je posredovao između prodavca i kupca. Recimo da prodavac ima ukradene detalje o kreditnoj kartici; kupac želi da ih se domogne. Kupac bi službeniku poslao nešto novca elektronskim putem, a prodavac bi mu prodao detalje o ukradenoj kartici. Službenik bi onda proverio da li ukradena kartica radi. Ako kartica radi, novac bi poslao prodavcu, a detalje o kartici kupcu. Upravo je ovo izazvalo kompletnu revoluciju sajber kriminala na Mreži. Nakon toga, to je postalo nezaustavljivo. Nastupila je decenija slavlja za ljude koje danas znamo kao Kardere.

Ja sam razgovarao sa jednim od njih, nazovimo ga CrvenaBrigada, iako to nije bio njegov pravi nadimak, ali sam mu obećao da neću otkriti ko je on. Objasnio mi je kako je 2003. i 2004. u Njujorku često obilazio bankomate, uzimajući 10 hiljada dolara sa jednog bankomata, 30 hiljada dolara sa drugog, a sve to koristeći falsifikovane platne kartice. U proseku je nedeljno zarađivao 150 hiljada dolara. Naravno, sve je bilo oslobođeno poreza. Rekao mi je da je u jednom trenutku imao toliko novca u svom stanu u bogataškom kraju Njujorka da nije znao šta da radi sa njim i zato je pao u depresiju. Međutim, to je malo drugačija priča, u koju sada neću da zalazim. Ono što je interesantno kod CrveneBrigade jeste da on nije bio napredni haker. Donekle je razumeo tehnologiju i shvatio je da je bezbednost veoma bitna ako želite da budete Karder, ali nije provodio dane i noći ispred kompjutera, jedući picu, pijući kolu i slično. Ne, on se u stvari provodio u gradu uživajući u životu na visokoj nozi.

Ovo je zato što su hakeri samo jedan od elemenata sajber kriminala. Najčešće su i najranjiviji deo od svih. Želim da vam objasnim ovo time što ću vas upoznati sa 6 osoba koje sam upoznao dok sam radio na ovom istraživanju. Dimitrij Golubov, poznatiji kao SKRIPTA-- rođen je u Odesi, u Ukrajini 1982. Razvio je svoje socijalne i moralne norme u ovoj luci na obali Crnog mora 1990tih. Ovo je bilo jedno okrutno okruženje gde ste morali biti umešani u korupciju i kriminalne aktivnosti ako ste želeli da preživite. Ono što je Dimitrij uradio, kao ostvareni kompjuteraš, jeste da je premestio gangsterski kapitalizam svog rodnog grada na Mrežu. To je zaista dobro uradio. Treba da razumemo da je gangsterizam jedino okruženje za koje je on znao od svog devetog rođendana. Nije poznavao nijedan drugi način preživljavanja ili zarađivanja novca.

Dalje imamo Renakanta Sabramaniama, bolje poznatog kao DžiLzi-- on je tvorac CrnogTržišta, rođen u Kolombu, na Šri Lanki. Kao osmogodišnjak sa roditeljima je pobegao iz glavnog grada Šri Lanke zato što su rulje Singaleza preplavile grad u potrazi za Tamilima, kojima je Rena pripadao, da bi ih ubili. Sa 11 godina je bio ispitivan od strane policije Šri Lanke i optužen da je terorista. Njegovi roditelji su ga poslali u Britaniju da kao politički izbeglica zatraži azil. Sa trinaest godina znao je veoma malo engleskog i bio je zlostavljan u školi, tako da je pobegao u svet kompjutera, gde je pokazao ogromne tehničke sposobnosti, ali je uskoro bio zaveden od strane ljudi na Internetu. Osuđen je za falsifikovanje kreditnih kartica i hipoteka i biće oslobođen iz Vormvud zatvora u Londonu 2012. godine.

Matriks001 je bio jedan od administratora CrnogTržišta. Rođen je u južnoj Nemačkoj u dobrostojećoj i uglednoj porodici iz srednje klase. Kao tinejdžer, bio je opsednut igranjem igara što ga je na kraju dovelo do hakovanja. Nedugo potom, kontrolisao je ogromne servere širom sveta, na kojima je čuvao piratizovane verzije igara koje je sam krekovao. Njegov ulazak u kriminal bio je postepen. Kada je konačno shvatio u kakvoj se situaciji nalazi i kada je razumeo implikacije već je bio preduboko zagazio u svet kriminala.

Maks Vižn, poznatiji kao AJSMEN, bio je tvorac KardersTržišta, rođen u Meridijanu, u državi Ajdaho. Maks Vižn je bio jedan od najboljih istraživača mogućih tačaka upada. Radio je u Santa Klari, u Kaliforniji tokom 90tih, za privatne kompanije i kao volonter, za FBI. Tokom kasnih 1990. otkrio je slabe tačke u svim mrežama vlade Sjedinjenih Država i zakrpio ih je-- zbog toga što su one obuhvatale i postrojenja za nuklearna istraživanja-- time čuvajući američku vladu od velike sramote vezane za bezbednost. Isto tako, zato što je bio okoreli hakeraš, ostavio je mali digitalni prolaz kroz koji je samo on znao da se provuče. Međutim, ovo je primetio jedan oštrooki istraživač, a on je osuđen. U njegovom zatvoru sa minimalnim obezbeđenjem dospeo je pod uticaj ljudi koji su se bavili finansijskim prevarama i upravo su ga ti ljudi ubedili da radi za njih nakon njegovog puštanja iz zatvora. Sada je ovaj neverovatno inteligentan čovek na trinaestogodišnjem izdržavanju kazne u Kaliforniji.

Edivalej Taivo, poznatiji kao FediBiBi iz Abudže u Nigeriji, provaljivao je u bankovne račune. Postavio je grupu za razmenu vesti sa veoma dosadnim nazivom bankfrauds@yahoo.co.uk (bankarskeprevare@yahoo.co.uk) pre dolaska u Britaniju u 2005. gde je dobio Master diplomu hemijskog inženjeringa na Univerzitu u Mančesteru. Ostavio je jak trag u privatnom sektoru gde je razvijao hemijske premaze za naftnu industriju dok je istovremeno, širom sveta, radio na bankarskim prevarama i prevarama sa kreditnim karticama koje su mu donele milione dok nije uhapšen 2008.

I konačno, Kagatej Eviapan, poznatiji kao Ča0 -- jedan od najizvanrednijih hakera ikada iz Ankare u Turskoj. On je kombinovao neverovatne veštine štrebera sa umilnim socijalnim veštinama velikog kriminalca. On je jedan od najpametnijih ljudi koje sam ikada upoznao. Takodje je posedovao najefektivniju zaštitu virtuelne privatne mreže sa kojom se policija ikada susrela među svetskim sajber-kriminalcima.

Sada, ono što je važno a što se tiče svih ovih ljudi jeste da oni dele izvesne osobine, bez obzira na to da dolaze iz veoma različitih sredina. Svi su oni naučili veštine hakovanja kao veoma mladi, najkasnije do 15. godine. Svi oni pokazuju izuzetno napredne sposobnosti za matematiku i druge nauke. Takođe upamtite da dok su razvijali ove veštine, još uvek nisu imali razvijeni moralni kompas. Isto tako, većina njih, sa izuzetkom SKRIPT-a i Ča0, nije pokazivala nikakve društvene veštine u stvarnom svetu-- samo na Mreži.

Druga bitna stvar je učestalost hakera koji imaju osobine dosledne onima koje se javljaju kod Aspergerovog sindroma. Diskutovao sam o ovome sa profesorom Sajmonom Baron-Kohenom, profesorom razvojne psihopatologije na Kembridžu. Sproveo je revolucionaran rad na polju istraživanja autizma i potvrdio, takođe i za ovdašnje vlasti, da Geri MekKinon-- za kojim je izdata poternica u Sjedinjenim Državama zbog hakovanja Pentagona-- boluje od Aspergerovog sindroma i sekudarnog stanja depresije. Baron-Kohen je takođe objasnio da se neke nesposobnosti mogu pokazati kao neverovatne veštine u svetu hakovanja i kompjutera i da ne bi trebali da zatvaramo ljude koji pate od takvih nesposobnosti i veština samo zbog toga što su izgubili svoj put u društvu ili zato što su bili prevareni.

Mislim da propuštamo jednu bitnu činjenicu, pošto ja ne mislim da ljudi kao Maks Vižn treba da budu u zatvoru. Dozvolite mi da budem otvoren. U Kini, Rusiji i mnoštvu drugih zemalja u kojima se javlja ponašanje koje se opisuje kao sajber-opasno, čini se upravo sledeća stvar. Oni regrutuju hakere pre i nakon što oni postanu umešani u kriminal i industrijsku špijunažu-- i mobilišu ih zarad dobrobiti države. Moramo da se uključimo i pronađemo načine da ovim mladim ljudima ponudimo vodilju, zato što oni čine jednu neverovatnu grupu ljudi. Ako nastavimo da se oslanjamo, kao i do sada samo na pravosudni sistem i pretnju kažnjavanjem, odgajićemo čudovište koje nećemo moći da savladamo.

Hvala vam puno što ste me saslušali.

(Aplauz)

Kris Anderson: Dakle, tvoja ideja vredna širenja jeste da treba zaposliti hakere. Kako neko može da prevaziđe strah da hakeri koje je unajmio neće ostaviti takvu malenu rupu kroz koju mogu da se provuku?

Miša Gleni: Mislim da donekle treba da razumemo da su to očigledne stvari koje hakeri rade. Jako su uporni i opsednuti onime što rade. Ali, svi ljudi sa kojima sam razgovarao, svi koji su prekršili zakon, rekli su: "Molimo vas, dajte nam šansu da radimo nešto u legalnoj industriji. Nikada nismo znali kako da dođemo do toga, nismo znali šta radimo. Mi želimo da radimo sa vama."

Kris Anderson: Dobro, to ima smisla. Hvala mnogo, Miša.

(Aplauz)