Mik Ebeling (Mick Ebeling): Izum koji je oslobodio zaključanog umetnika

Bio sam izuzetno blagosloven u životu jer sam radio na gomili neverovatnih projekata. Ali najinteresantniji na kome sam ikada radio ima veze sa ovim tipom. Njegovo ime je TEMPT. TEMPT je bio jedan od najistaknutijih crtača grafita 80-ih godina. Jednog dana je došao sa trčanja i rekao: ''Tata, noge me peckaju.'' To je bio početak amiotrofične lateralne skleroze. TEMPT je sada potpuno paralizovan. Jedino može da koristi svoje oči.

Ja sam se upoznao sa njim. Imam kompaniju za dizajn i animaciju, očigledno je da su grafiti definitivno složeni deo onoga čemu se divimo i šta poštujemo u svetu umetnosti. Odlučili smo da ćemo finansirati Tonija, TEMPTA i njegovu stvar. Upoznao sam njegovog brata i oca i rekao "Mi ćemo vam dati ovaj novac. Šta ćete sa njim uraditi?" I njegov brat je rekao: ''Ja samo hoću da opet pričam sa Tonijem. Želim da mogu da komuniciram sa njim i da on može da komunicira sa mnom.'' Ja sam rekao: ''Čekaj malo, zar nije to -- video sam da Stiven Hoking -- zar ne mogu svi paralizovani ljudi da komuniciraju putem tih aparata?'' I on je rekao: "Ne, osim ako si u višem ešalonu, imaš mnogo dobro osiguranje, onda možeš to da uradiš. Ti aparati nisu dostupni ljudima.'' Pitao sam: "Pa, kako onda komunicirate?'' Da li su svi gledali film ''Ronilački oklop i leptir''? Tako oni komuniciraju -- prelaze prstima preko slova. Rekao sam: ''To je zastarelo. Kako može tako?''

Došao sam sa namerom da jednostavno napišem ček, a u stvari sam napisao ček i nisam imao nikakvu ideju kako da ga unovčim. Obevezao sam se prema njegovom bratu i ocu tog trenutka -- I bio sam u fazonu: ''Okej, ovako ćemo: Toni će početi da priča, napravićemo mu mašinu, i smislićemo način na koji će on moći opet da stvara svoju umetnost. Zato što je smešno da neko ko sve to još uvek ima u sebi ne može to da prenese.''

Nekoliko meseci nakon toga govorio sam na konferenciji. Upoznao sam momke koji se zovu GRL, Laboratorija za istraživanje grafita, i oni imaju tehnologiju koja im omogućava da projektuju svetlost na bilo koju površinu i onda, laserom, crtaju po njoj i ona registruje negativni prostor. Oni idu naokolo i prave umetničke instalacije. Sve te stvari, imaju svoj životni ciklus, kažu. Prvo su počeli sa seksualnim organima, pa sa ružnim rečima, onda klevetanje Buša i onda su ljudi konačno krenuli sa umetnošću. Ali je uvek postojao životni ciklus njihovih prezenatacija. Otišao sam kući i večerao sa svojom ženom i pričao sam joj o tome, i pomislili smo: ''Čekaj malo, ako znamo da postoji takva tehnologija gde možeš očima da kontrolišeš stvari, zašto ne smislimo kako da TEMPT kontroliše laser i tako opet radi grafite, to bi bilo fenomenalno.''

Tako je sve počelo. I oko dve godine kasnije, oko godinu kasnije, nakon mnogo organizacije i mnogo pomeranja stvari naokolo postigli smo nekoliko stvari. Prvo, oljuštili smo vrata osiguravajućih društava, i zapravo nabavili TEMPTu mašinu koja mu je omogućila komunikaciju -- Stiven Hokingovu mašinu. (Aplauz) Što je bilo sjajno. I on je ozbiljno jedan od naduhovitijih -- ja ga zovem Joda, jer vi pričate sa čovekom, dobijete imejl od njega, i pomislite: ''Ja sam nedostojan. Ovaj čovek je neverovatan.''

Druga stvar koju smo uradili je da smo doveli sedam programera iz celog sveta -- bukvalno sa svih strana sveta -- u našu kuću. Moja žena, deca i ja samo se preselili u garažu, a ti hakeri i programeri i teoretičari zavera i anarhisti su preuzeli našu kuću. Mnogi naši prijatelji su mislili da smo ludi što to radimo i da kada se budemo vratili sve slike sa zidova biće sklonjene i zamenjene grafitima. Više od dve nedelje smo programirali, išli na šetalište plaže Venecija, moja deca su se uključila, moj pas se uključio, i stvorili smo ovo.

Ovo je Oko-pisac i vidite opis. Ovo je jeftin par naočara, koje smo kupili na šetalištu plaže Venecija, malo bakarne žice i neke stvari iz "Home Depota" i "Radio Shacka". Uzeli smo PS3 kameru, otvorili je, namontirali je na LED lampu, i sada je to naprava koja je besplatna -- ovo sami napravite, mi kod dajemo besplatno, i skinete softver besplatno. Stvorili smo aparat koji nema apsolutno nikakvih ograničenja. Nema osiguravajuće kompanije koja može da kaže ''ne''. Nema bolnice koje može da kaže "ne." Svako ko je paralizovan sada može sebi priuštiti da zapravo crta ili komunicira koristeći samo svoje oči.

(Aplauz)

Hvala. Hvala vam puno. To je bilo super.

Tako da po završetku tih dveju nedelja, vratili smo se u TEMPT-ovu sobu. Volim ovu sliku, jer to je soba koja pripada nekom drugom, a ovo je njegova soba. I nastupila je velika buka i haos oko velikog razotkrivanja. I posle više od godinu dana planiranja, dve nedelje programiranja, festivala ugljenih hidrata i celonoćnih sesija, Toni je opet crtao po prvi put posle sedam godina. I to je neverovatna slika, jer ovo je aparat koji ga održava u životu i on je gledao preko tog aparata. Pomerili smo mu krevet da bi mogao da vidi napolje, I postavili smo projektor na zidu na parkingu ispred bolnice. I on je opet crtao po prvi put, pred svojom porodicom i prijateljima -- i možete samo da zamislite kakav je to osećaj bio na parkingu. Smešno je što smo morali da provalimo na taj parking, tako da smo se osećali sasvim legitimno u čitavoj sceni grafita.

(Smeh)

Na kraju nam je poslao imejl i ovo je pisalo u njemu: ''To je bio prvi put da sam išta nacrtao za sedam godina. Osećam se kao da me je nešto držalo ispod vode, i da se neko konačno pružio dole i izvukao moju glavu da bih mogao da dišem.'' Zar to nije fenomenalno?

(Aplauz)

To je naš borbeni poklič. To je ono što nas tera dalje i što nas tera da se razvijamo. I imamo još mnogo toga da uradimo sa ovim. Ovo je fenomenalna naprava, ali je ravnopravan sa Etch A Sketchom. A neko ko ima ovakvu vrstu umetničkog potencijala zaslužuje mnogo više. Sada pokušavamo da smislimo kako da ga učinimo boljim, bržim, jačim.

Od tada smo dobili puno priznanja. Dobili smo gomilu nagrada. Zapamtite, to je besplatno; niko ništa nije zaradio od ovoga. Sve dolazi iz našeg sopstvenog džepa. Tako da su nagrade za nas bile kao: ''Ah, to je divno.'' Armstrong je tvitovao o nama, i u decembru, Tajm magazin nas je nagradio za jedan od 50 najboljih izuma 2010., što je zaista bilo kul.

(Aplauz)

Ono što je najbolje od svega -- i to je ono što zaokružuje celu priču -- u aprilu ove godine, u "Geffen MOCA" u centru Los Anđelesa, biće izložba po imenu ''Umetnost ulica." I ''Umetnost ulica'' će okupiti sve opasne likove ulične umetnčke scene -- Banksy, Shepard Fairey, CAW -- svi ti ljudi će biti tamo. TEMPT će takođe biti tamo, što je fantastično.

(Aplauz)

U suštini ovo hoću da kažem: ako vidite nešto što je nemoguće napravite ga mogućim. Sve u ovoj prostoriji nije bilo moguće -- ova bina, ovaj računar, ovaj mikrofon, Oko-pisac -- nisu bili mogući u jednom trenutku. Učinite ih mogućim -- svi u ovoj prostoriji. Ja nisam programer, nikada ništa nisam radio sa tehnologijom okularnog prepoznavanja, ali sam samo prepoznao nešto i povezao se sa neverovatnim ljudima tako da smo mogli nešto da uradimo. I ovo je pitanje koje želim da svi postavljate sebi svakoga dana kada smislite nešto za šta osećate da treba da se uradi. Ako ne sada, kada? Ako ne ja, ko?

Hvala ljudi.

(Aplauz)