Majkl Norton (Michael Norton): Kako kupiti sreću?

Danas bih sa vama podelio svoja razmišljanja o novcu i sreći, to je nešto o čemu svi mi mnogo razmišljamo ili pokušavamo da ih zaradimo ili povećamo. Mnogi od nas se prepoznaju u ovoj izjavi. Religije i knjige samopomoći nas uče da novcem ne možete kupiti sreću. Ja zastupam tezu da je u stvari to moguće. (smeh) Radim u poslovnoj školi i to je ono čime se bavimo. Verovanje je pogrešno i ukoliko to mislite onda ne trošite novac na pravi način. Tako da bi trebalo da promenite uobičajeni način trošenja novca, trošite ga na druge stvari, to će vam doneti bolji osećaj. Pre nego što nabrojim načine trošenja novca koji bi vas učinili srećnijim, razmislimo o uobičajenom trošenju novca, koje nas ne čini zadovoljnijim. Odradili smo jedan mali, prirodni eksperiment. Nedavno je CNN objavio članak o sudbinama ljudi koji osvoje premiju na lutriji. Ispostavilo se da ljudi misle da će nakon toga njihovi životi biti fantastični. Ovaj članak objašnjava kako im je to uništilo živote. Pre svega, ono što se desi kada ljudi osvoje premiju je da potroše mnogo para i zaduže se, a takođe i svi prijatelji i ljudi koji su ih poznavali u životu ih smaraju da im daju novac. To uništi njihov socijalni život. Bore se sa većim dugovima, a imaju lošija prijteljstva u odnosu na stanje pre dobijanja premije. Interesantno je to da su ljudi koji su pročitali članak počeli da komentarišu. Ali nisu pričali o tome da su shvatili da novac ne vodi bezuslovno do sreće, već su svi pisali o tome šta bi oni uradili kada bi osvojili premiju i maštali su o tome šta bi uradili. Evo dva interesantna primera koja navode na razmišljanje. Jedna osoba je napisala: "Kada osvojim premiju, kupiću malu planinu i sagradiću kućicu na vrhu." (smeh) Evo još jedne izjave: "Napunio bih kadu novčanicama, i potopio bih se u njoj pušeći debelu cigaru i pijući čašu šampanjca." Ovo je još gore: "Onda bi me uslikali i napravili desetine sjajnih primeraka. Ko god bi me molio za novac ili pokušao na prevaru da ga dobije, dobio bi tu fotografiju i ništa više." (smeh) Bilo je mnogo komentara sličnih ovim, koji ukazuju da dobitak novca čini ljude asocijalnim. Rekoh vam da to uništi živote ljudi i da ih prijatelji smaraju. Takođe nas novac čini veoma sebičnim, i mislimo samo na sebe. Možda nas novac ne čini srećnim upravo zbog toga što ga trošimo na pogrešne stvari, a naročito zato što ga uvek trošimo na nas same. Razmišljao sam o tome šta bi se desilo kada bismo naterali ljude da potroše pare na druge. Šta bi se desilo kada biste delovali pro-društveno, a ne anti-društveno kada je novac u pitanju? Rešili smo da nateramo ljude da to rade i vidimo šta se tada dešava. Grupa ljudi bi radila ono što i inače rade, trošili bi pare na sebe, a naveli bismo druge ljude da doniraju novac, a onda bismo analizirali stanje sreće i da li su srećniji. Prvog dana smo uradili sledeće. Jednog vankuverskog jutra smo otišli do Univerziteta Britanske Kolumbije, prilazili smo ljudima i pitali ih: "Da li želiš da učestvuješ u eksperimentu?" Rekoše: "Da." Pitali smo ih koliko su srećni, a onda smo im dali koverat. U nekim kovertima je pisalo "Do 17h danas, potroši ovaj novac na sebe." Dali smo im nekoliko primera na šta mogu da potroše novac. Druga grupa ljudi je dobila uputstva koja govore: "Do 17h potroši ovaj novac na nekog drugog." U koverti je bio novac. Takođe smo kontrolisali koliko im novca dajemo. Neki ljudi su dobili uputstva i pet dolara. Neki ljudi su dobili uputstva i dvadeset dolara. Potom su normalno provodili vreme. Radili su šta god su želeli. Utvrdili smo da su poštovali pravila trošenja para koja smo im dali. Zvali bismo ih uveče i pitali: "Na šta ste potrošili noavc i koliko se srećno sada osećate?" Na šta su trošili pare? S obzirom da su to studenti, većina je kupila sebi minđuše ili šminku. Jedna žena je kupila plišanu životinju rođaci. Ljudi su dali pare beskućnicima. Starbaks je veoma uticajan ovde. (smeh) Prosto, pet dolara studentima deluje kao kafa, tako da oni brzo otrče do Starbaksa i potroše pare što pre. Ali neki ljudi su kao i uobičajeno kupili sebi kafu, a neki od njih su kupili kafu drugome. Pričamo dakle o istoj kupovini, samo se razlikuje to da li kupujete sebi ili nekom drugom. Šta smo otkrili kada smo ih na kraju dana pozvali? Ljudi koji su pare potrošili na druge su bili srećniji. Ništa se nije promenilo kod ljudi koji su pare potrošili na sebe. Nije ih to učinilo nesrećnijim, ali nije mnogo uticalo na njih. Takođe smo shvatili da količina novca ne pravi veliku razliku. Ljudi su mislili kako bi 20 dolara bilo mnogo bolje od 5 dolara. U stvari, količina novca koju potrošite ne pravi razliku. Ono što je važno je da novac potrošite na nekog drugog, a ne na sebe. To uočimo svaki put kada ljudima damo pare da ih potroše na druge. Naravno, govorimo o studentima u Kanadi, nije to baš najreprezentativniji uzorak. Oni žive u priličnom materijalnom blagostanju. Stoga smo želeli da shvatimo da li je to tačno za čitav svet ili je primenljivo samo na bogate zemlje. Tako da smo sličan eksperiment sproveli u Ugandi. Zamislite sada ne samo ljude u Kanadi koje smo pitali "Navedite datum kada ste kupili nešto sebi ili nekom drugom. Opišite to. Koliko vas je to učinilo srećnim?" već i ljude u Ugandi: "Navedite poslednji put kada ste potrošili novac na sebe ili druge ljude i opišite nam to." Potom smo ih pitali koliko su srećni. Došli smo do neverovatnih rezultata koji ukazuju da postoje opšta pravila oko toga šta radite sa novcem, ali isto tako i prave kulturološke razlike u tome. Na primer, jedan dečko iz Ugande je rekao ovo. Rekao je: "Pozvao sam devojku u koju želim da se zaljubim." Otišli su na sastanak, i kaže kako je nije ni do sada osvojio. Ovo je dečko iz Kanade. Sličan scenario. "Odveo sam devojku na večeru. Otišli smo u bioskop, rano se vratili i završili smo u njenoj sobi i ..." samo jeli tortu, parče torte. Opšte pravilo - trošite pare na druge ljude, lepo se ophodite prema njima. Možda imate neki plan u glavi, a možda ne. Ali uočavamo i neverovatne razlike. Analizirajte ova dva slučaja. Ovo je žena iz Kanade. Rekosmo: "Navedite datum kada ste potrošili novac na nekog." Ona reče: "Kupila sam poklon svojoj mami. Otišla sam do tržnog centra, kupila poklon i dala joj." Savršeno lep gest. Lepo je davati poklone ljudima koje poznajete. Uporedite to sa pričom žene iz Ugande. "Šetala sam i naletela na dugogodišnju prijateljicu, njen sin je bolovao od malarije. Nisu imali novca, otišli su u bolnicu i ja sam joj dala ovaj novac." To nije 10 000$, to je lokalna valuta. Nije to mnogo novca, ali je motivacija potpuno različita. Radi se o zdravlju, to je donacija koja spašava život. A pre toga smo imali nešto kao "kupila sam poklon majci". Ono što zaista uočavamo jeste da način na koji trošite pare na druge nije ni izbliza toliko važan koliko činjenica da trošite novac na druge, kako bi vam to donelo osećaj sreće, što je zaista veoma važno. Ne morate činiti neverovatne stvari sa novcem da biste bili srećni. Možete i malim, trivijalnim gestovima doći do beneficija tog delanja. Pričamo o samo dve zemlje. Želeli smo da proširimo polje analize i zavirimo u svaku zemlju na svetu gde smo mogli kako bismo analizirali vezu između novca i sreće. Dobili smo podatke od Galup organizacije, koja se bavi raznim predikcijama političkih rezultata u poslednje vreme. Oni pitaju ljude: "Da li ste dali novac humanitarnim organizacijama u skorije vreme?" i pitaju ih: "Koliko ste generalno srećni sa svojim životom?" I možemo videti kakav je odnos između ta dva fenomena. Da li su direktno proporcionalni? Davanje para nas čini srećnim? Ili su obrnuto proporcionalni? Na ovoj mapi zeleno znači da su direktno, a crveno da su obrnuto proporcionalni. Uočavate da je čitav svet potpuno zelen. Skoro u svakoj zemlji širom sveta gde smo uspeli da dođemo do podataka smo shvatili da su dobrotvori srećniji ljudi, u odnosu na one koji ne doniraju novac u humanitarne svrhe. Znam da zurite u crvenu zemlju u sredini. Bio bih kreten kada vam ne bih rekao u čemu je stvar, to je Centralnoafrička Republika. Možete smisliti objašnjenja, da se razlikuje iz nekog razloga. A tačno desno ipod nje je Ruanda, koja je neverovatno zelena. Tako da smo shvatili, skoro ma gde da smo analizirali, da vas davanje novca čini srećnijim od čuvanja novca za sebe. Pozabavimo se sada vašim profesionalnim životima, s obzirom da tu provodimo sve vreme kada nismo sa ljudima koje poznajemo. Rešili smo da se infiltriramo u neke kompanije i uradimo sličnu stvar. Ovo je prodajni tim u Belgiji. Oni rade u timu, odlaze kod lekara i pokušavaju da ih ubede da kupe lekove. Sada možemo analizirati uspešnost prodaje izraženo u funkciji timskog rada. Nekim timovima smo podelili novac i rekli: "Potrošite pare kako god, ali na sebe", baš kao u slučaju studenata u Kanadi. Ali drugim timovima smo rekli: "Izvolite 15 eura. Potrošite ih na nekog u timu ove nedelje. Kupite im nešto, neki poklon ili im dajte novac. Sada pričamo o timovima koji troše pare na sebe i o pro-društvenim timovima, kojima dajemo pare kako bismo tim učinili malo boljim. Ova presmešna pinjata je na slajdu jer je jedan tim uzeo novac i kupio pinjatu, i okupili su se, razbili je, slatkiši su poispadali itd. Veoma zabavna, jednostavna stvar, ali razmislite o razlici u timu koji to nije uradio, koji je dobio 15 eura, stavio pare u džep, možda su kupili sebi kafu, u odnosu na tim koji je doživeo ovaj društveni momenat, gde su zajedno učestvovali u nečemu i povezani su tim iskustvom. Uvideli smo da su društveni timovi uspešniji u prodaji u odnosu na one koji troše pare samo na sebe. Možete to posmatrati kao fenomen da kada ljudi prosto 15 eura zadrže za sebe, stave ih u džep, oni ne čine ništa novo. Ništa ne dobijate od toga. Ustvari, gubite novac, jer ih to ne motiviše da bolje rade. Ali ukoliko tih 15 eura potroše na svoj tim njihov učinak je mnogo bolji u odnosu na druge, tako da zaradite ukoliko na ovaj način uložite novac. Shvatam da upravo razmišljate da je to sve dobro, ali da postoji i kontekst koji je važan za društvenu politiku i ne možete zamisliti da se tu može primeniti. Ukoliko vam ne pokažem da pravilo važi u tom kontekstu, uopšte nećete verovati u teoriju. Znam da mislite sada na igru "između dve vatre". (smeh) Kritika koju smo dobili se odnosila na to da ukoliko fenomen ne važi u igri "između dve vatre", sve ovo je glupo. Tako da smo se infiltrirali i u ekipe igrača "između dve vatre". Uradili smo isto što smo i ranije radili. Nekim ekipama smo davali novac da ga prosto potroše na sebe. Drugim ekipama smo davali novac kako bi ga potrošili na članove ekipe. Timovi koji su pare toršili na sebe same su imali isti procenat pobeda kao i ranije. Timovi koji su međusobno trošili pare su se promenili i na kraju su dominirali ligom na kraju prvenstva. Tako da pravilo važi u različitim konceptima - u privatnom životu, na poslu, čak i u zabavnim stvarima kao što je rekreativni sport, uočavamo da od trošenja na druge dobijate više za uzvrat u odnosu na trošenje na sebe. Tako da ću samo poručiti da ako mislite da novac ne može da kupi sreću, to znači da ga ne trošite na pravi način. Ja ne impliciram da ćete biti srećniji ukoliko kupite jedan proizvod umesto drugog. Činjenica je da treba da prestanete da razmišljate koji proizvod treba sebi da kupite i da pokušate da novac dajete drugima za promenu. Na sreću, imamo za vas i priliku za to. DonorsChoose.org je neprofitna organizacija za nastavnike u državnim školama sa malim budžetom. Oni ostave predloge, kažu: "Želim da podučavam učenike o Haklberi Finu, ali nemamo knjige." ili "Želim mikroskop kako bih učenicima objašnjavao nauku, a mi nemamo mikroskope." Vi i ja možemo to da im kupimo. Učitelj vam se zahvali. Đaci vam šalju zahvalnice. Ponekada vam pošalju i slike sa nastave mikroskopije. To je očaravajuća stvar. Posetite vebsajt i počnite da razmišljate manje o tome "Kako bih mogao ovaj novac da potrošim na sebe?" i razmišljajete ovako "Ukoliko bih dobio 5 ili 15 dolara, šta bih mogao da uradim za dobrobit drugih?" Jer na kraju, kada se time vodite, shvatićete da i vi sami dobijate više. Hvala vam. (aplauz)