Majkl Anti (Michael Anti): Iza Velikog Fajervola Kine

U poslednjih nekoliko dana, čuo sam ljude kako pričaju o Kini. I ja sam takođe pričao sa prijateljima o Kini i kineskom internetu. To je izazov za mene. Želim da moji prijatelji razumeju: Kina je komplikovana. Zato uvek želim da pričam sa jedne strane je ovako, sa druge onako. Ne možete pričati jednostranu priču. Daću vam primer. Kina je članica BRIK (cigla) saveza. BRIK znači Brazil, Rusija, Indija i Kina. Ovaj novi savez zaista pomaže u oživljavanju svetske ekonomije. Ali u isto vreme, Kina je SIKK (bolesna) država, ovaj termin su skovali Fejsbukovi IPO radovi - fajlovi. Oni su rekli SIKK država znači Sirija, Iran, Kina i Severna Koreja. Ove četiri države nemaju pristup Fejsbuku. U osnovi, Kina je bolesna cigla-država.

(Smeh)

Još jedan projekat je stvoren da bi se posmatrala Kina i njen internet. Ja danas želim da vam ispričam svoja lična zapažanja u poslednjih nekoliko godina, sa tog zida. Ako ste fan serije Igra prestola, zasigurno znate značaj velikog zida za jedno staro kraljevstvo. On sprečava da dođu čudne stvari sa severa.

Isto je bilo istina i za Kinu. Na severu, postojao je Čang Čeng, veliki zid. Branio je Kinu od osvajača 2 000 godina. Ali Kina takođe ima veliki fajervol, koji je najveća digitalna granica na celom svetu. Ne služi samo da odbrani kineski režim od prekomorskih uticaja, od univerzalnih vrednosti, već i da spreči svoje građane da pristupe besplatnom globalnom internetu i da ih podeli na blokove, a ne ujedini.

U osnovi, internet obuhvata dva interneta. Jedan je internet, drugi je kinanet. Ali ako smatrate da je kinanet nešto poput pustoši, mislim da grešite. Mi takođe koristimo jednu jednostavnu metaforu, igru mačke i miša, kako bismo opisali poslednjih 15 godina neprestane borbe između kineske cenzure, vladine cenzure, mačke, i kineskih korisnika interneta. Mi korisnici smo miš. Ali, ponekad je ova metafora previše jednostavna.

Stoga danas želim da je poboljšam na 2.0 verziju. U Kini postoji 500 miliona internet korisnika. To je najveća populacija netizena, internet korisnika, na celom svetu. Bez obzira na to što je kineski internet potpuno cenzurisan, kineska internet zajednica zaista cveta. Kako to? Jednostavno. Vi imate Gugl, mi imamo Baidu. Vi imate Tviter, mi imamo Weibo. Vi imate Fejsbuk, mi imamo Renren. Vi imate Jutjub, mi imamo Jouku i Tudou. Kineska vlada je blokirala svaki internacionalni veb 2.0 servis, a mi imamo kinesku verziju svakog.

(Smeh)

To je tip onoga što ja zovem pametna cenzura. Ona ne cenzuriše samo. Ponekad je ova kineska internet politika veoma jednostavna: blokiraj i kloniraj. Sa jedne strane, ona želi da zadovolji potrebu ljudi za društvenim mrežama, što je veoma važno, ljudi mnogo vole društvene mreže. Ali sa druge strane, oni žele da zadrže server u Pekingu kako bi imali pristup podacima kada god oni to požele. To je i razlog zbog kog se Gugl povukao iz Kine, oni ne mogu da prihvate činjenicu da kineska vlada želi da zadrži server.

Arapski diktatori ponekad nisu razumeli ova dva pravila. Na primer, Mubarak je isključio internet. Želeo je da spreči netizene da ga kritikuju. Ali kada netizeni ne mogu da odu onlajn, oni izlaze na ulice. Rezultat je očigledan. Svi znamo da je Mubarak praktično mrtav. Ben Ali, tuniski predsednik, takođe nije poštovao drugo pravilo. Pravilo o zadržavanju servera u svojim rukama. Dozvolio je Fejsbuku, servisu iz SAD-a, da ostane u Tunisu. I stoga on ne može da spreči svoje građane da postavljaju kritičke video zapise o njegovoj korupciji. Ista stvar se desila. On je bio prvi koji je oboren tokom arapskog proleća.

Ali ta dva veoma pametna pravila cenzure nisu sprečila kineske društvene mreže da postanu društvene sfere, mesta za izražavanje mišljenja i noćna mora kineskih zvaničnika. Zato što imamo 300 miliona mikroblogera u Kini. To je čitava populacija Sjedinjenih Američkih Država. Kada ovih 300 miliona ljudi, mikroblogera, čak i oni blokiraju tvitove na našoj cenzurisanoj platformi. Kinanet sam može da stvori veoma moćnu energiju, što se nikada nije desilo u kineskoj istoriji.

2011, u julu, dva [nerazumljivo] voza su se sudarila u Venžouu, gradu na jugu. Odmah nakon nesreće vlasti su bukvalno htele da sakriju ceo voz, da ga zakopaju. To je naljutilo kineske netizene. Prvih pet dana nakon nesreće pojavilo se 10 miliona kritika na društvenim mrežama što se nikada nije desilo u kineskoj istoriji. Kasnije te godine, ministar železnice je otpušten i osuđen na 10 godina zatvora.

Takođe, u skorije vreme, desila se veoma smešna rasprava između pekinškog ministarstva za okolinu i američke ambasade u Pekingu jer je ministarstvo okrivilo američku ambasadu za mešanje u kinesku unutrašnju politiku, objavivši kvalitet vazduha u Pekingu. Ovo gore su podaci ambasade, vreme je 14:30. Oni su pokazali 148, pokazali su da je opasno za osetljive ljude. Predlog je da se ne izlazi napolje. A ovo su podaci ministarstva. Oni pokazuju 50. Oni govore da je vazduh dobar. Dobro je izaći napolje. 99 procenata kineskih mikroblogera je odlučno stalo na stranu ambasade. Ja živim u Pekingu. Svaki dan gledam podatke američke ambasade da odlučim da li da otvorim svoj prozor.

Zašto kineske društvene mreže i pored cenzura cvetaju? Deo razloga je kineski jezik. Tviter i tviterovi klonovi imaju ograničenje na 140 karaktera. Na engleskom je to 20 reči ili rečenica sa skraćenim linkom. Možda je na nemačkom to samo "Aha!"

(Smeh)

Na kineskom jeziku 140 karaktera čini jedan pasus, priču. Skoro da možete imati sve elemente novinarstva. Na primer, ovo je Šekspirov Hamlet. To je isti deo. Možete videti da je jedan kineski tvit kao 3,5 engleskih tvitova. Kinezi uvek varaju, zar ne? Zbog ovoga Kinezi ovo mikroblogovanje smatraju kao medij, a ne samo naslov medija.

Sina kompanija je čovek koji je klonirao Tviter. Klon čak ima i svoje ime, Veibo. ,,Veibo" je kineska reč za mikroblog. On ima svoje inovacije. Oblast za komentarisanje kineskog Veiba više liči na Fejsbuk nego na Tviter. Kada su ove inovacije i klonovi, kao što su Veibo i mikroblogovanje, stigli u Kinu 2009. godine, odmah su postali medijska platforma. Postali su medijska platforma za 300 miliona čitalaca. Postali su glavni medij. Ono što se ne pojavi na Veibu i ne postoji za kinesku javnost.

Kineske društvene mreže menjaju kineski način život i razmišljanja. Daju nemim ljudima način da se i njihov glas čuje. Imali smo sistem peticija. To je lek van sudskog sistema jer kineska vlada želi da održi mit: ,,Vladar je dobar. Stari, lokalni zvaničnici su razbojnici." Zato podnosioci peticije, žrtve, seljaci žele da odu do Pekinga kako bi peticiju predali vlasti, žele da vladar reši problem. Ali kada sve više i više ljudi odlazi u Peking, oni stvaraju rizik od revolucije. Zato ih poslednjih godina vraćaju nazad. Neke su čak i hapsili. Ali sada imamo Veibo, koji ja zovem Veibo peticija. Ljudi koriste svoje mobilne telefone kako bi tvitovali.

Tako da vašu priču mogu da primete reporteri, profesori ili slavne ličnosti. Jedna od njih je Jao Čen, najpopularniji mikrobloger u Kini, koja ima oko 21 milion pratilaca. Ona je skoro kao nacionalna TV stanica. Tako da ona može da razglasi vašu priču. Ova Veibo društvena mreža, čak i pored cenzure, daje priliku Kinezima, 300 miliona ljudi, da se svakog dana dopisuju, pričaju. Nešto kao veliki TED, zar ne? Ali to je takođe prvi put da se velika društvena sfera pojavila u Kini. Kinezi počinju da uče kako da pregovaraju i da pričaju sa ljudima.

Ali u isto vreme, mačka, cenzura, ne spava. Veoma je teško postaviti neke ,,osetljive" reči na Veibo. Na primer, ne možete postaviti ime predsednika, Hu Jintao i takođe ne možete postaviti ime grada Čongćing, a do skoro niste mogli ni da vršite pretragu prezimena najviših rukovodilaca. Kinezi su veoma vešti u šalama i alternativnim imenima, čak i memama. Čak i daju sebi imena, iskoristite ime ove teške bitke između lame i rečne krabe. Lama je ,,caonima", fonogram za mamojebac, netizeni sebe nazivaju tako. Rečna kraba je ,,hešie", fonogram za usklađivanje, cenzuru. To je onda bitka između caonima i hešie, dobra šala. Kada se desi nešto politički zanimljivo, na Veibu možete videti mnogo čudnih priča. Čudne fraze i reči, čak i da imate doktorat iz kineskog jezika, ne biste ih razumeli.

Ali više ne može da se širi jer je kineski Sina Veibo osnovan tačno mesec dana nakon zvaničnog blokiranja Tvitera. To znači da je od samog početka Veibo ubedio kinesku vladu da neće postati pozornica za bilo kakvu pretnju režimu. Na primer, sve što želite da postavite, ,,sresti se" ili ,,okupiti se" ili ,,šetnja" automatski se beleži i prijavljuje za dalje političko analiziranje. Čak i ako želite da se okupite, pre nego što dođete tamo, policija vas već čeka. Zašto? Zato što imaju podatke. Sve imaju u svojim rukama. Mogu da koriste scenario iz ,,1984." za prikupljanje podataka disidenata. Obračun je veoma ozbiljan.

Ali želim da uvidite jednu veoma smešnu stvar u bici između mačke i miša. Mačka, cenzura, nije jedina mačka već postoje i lokalne mačke. Centralna mačka i lokalne mačke.

(Smeh)

Server je u rukama centralne mačke pa kada netizeni kritikuju lokalnu vlast, lokalna vlast nema pristup podacima u Pekingu. Bez podmićivanja centralnih mačaka, ona ne može ništa osim da se izvinjava.

Stoga su u poslednje tri godine društveni pokreti o mikroblogovanju stvarno promenili lokalnu vlast, ona je postala transparentnija jer nema pristup podacima. Server je u Pekingu. U priči o železničkoj nesreći, pitanje nije zašto 10 miliona kritika u pet dana već zašto je kineska centralna vlast dozvolila pet dana slobode govora na internetu. To se nikada do sada nije desilo. Veoma je jednostavno, čak je i vrhovnim rukovodiocima bilo dosta ovog lika, njegovog nezavisnog kraljevstva. Zato su želeli izgovor - javno mnjenje je veoma dobar izgovor za kaznu.

Ali takođe, Bo Šilai slučaj nedavno, velike novosti, on je kneščić. Od februara do aprila ove godine Veibo je postao tržište glasina. Možete da se šalite na račun ovih kneščića, o bilo čemu! Kao da živite u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali ako se usudite da tvitujete ili pomenete nešto neistinito o Pekingu, sigurno ćete biti uhapšeni. Ova vrsta slobode je ciljana i ima precizan okvir.

Kinezima u Kini, cenzura je normalna stvar. Sloboda je čudna. Nešto će se desiti iza nje. On je bio veoma popularan levičarski vođa, a centralna vlast je želela da izvrši čistku, a on je bio veoma ljubak, ubedio je Kineze zašto je tako loš. Veibo, društvena sfera od 300 miliona ljudi, je postao veoma zgodna alatka za političku borbu.

Ova tehnologija je veoma nova, ali je tehnički veoma stara. Napravio ju je poznati predsednik Mao, Mao Cedung, on je mobilizovao milione Kineza u kulturnoj revoluciji kako bi uništio sve lokalne vlasti. Veoma je jednostavno, kineska centralna vlast uopšte ne mora da vodi javno mnjenje. Samo daju precizan okvir u kom ne cenzurišu ljude. Necenzurisanje je u Kini postalo politička alatka.

To su novosti u ovoj igri mačke i miša. Društvene mreže su promenile način razmišljanja Kineza. Sve više Kineza namerava da prihvati slobodu govora i ljudskih prava kao svoje pravo stečeno rođenjem, a ne kao uvoznu američku privilegiju. Takođe je Kinezima dalo nacionalnu društvenu sferu u kojoj se ljudi, poput treniranja svog državljanstva, pripremaju za buduću demokratiju. Ali nije promenila kineski politički sistem i kineska centralna vlast takođe koristi ovu centralizovanu strukturu servera kako bi ojačala svoju moć suprotstavljanja lokalnoj vlasti i drugim frakcijama.

Kakva je onda budućnost? Na kraju krajeva, mi smo miš. Kakva god budućnost bila, mi bi trebalo da se borimo protiv mačke. Ne samo u Kini, već i u Sjedinjenim Državama postoje male i ljupke, ali zle mačke.

(Smeh)

SOPA, PIPA, ACTA, TPP i ITU. I takođe, poput Fejsbuka i Gugla, oni tvrde da su prijatelji miša, ali ih ponekad vidimo sa mačkama. Moj zaključak je jednostavan. Mi, Kinezi, se borimo za svoju slobodu, vi samo gledate svoje zle mačke. Ne dozvolite im da se povežu sa kineskim mačkama. Samo tako ćemo u budućnosti ostvariti snove miša: moći ćemo da tvitujemo bilo kad i bilo gde bez straha.

(Aplauz)

Hvala.

(Aplauz)