Maks Litl (Max Little): Test za Parkinsonovu bolest putem telefonskog poziva

Dakle, bavim se primenjenom matematikom i svojstven problem za svakoga ko se bavi primenjenom matematikom, je taj da smo mi kao konsultanti u oblasti menedžmenta. Niko ne zna šta dovraga radimo. Dakle, daću vam neke -- pokušaću danas da vam objasnim šta radim.

Dakle, ples je jedna od najljudskijih aktivnosti. Uživamo u virtuozima baleta i plesačima stepa koje ćete videti kasnije. E sad, balet zahteva izvanredan nivo stručnosti i visok nivo umeća, i verovatno određeni nivo predodređenosti koji je vrlo verovatno sakriven u genima. Nažalost, poremećaji nervnog sistema kao što je Parkinsonova bolest postepeno uništavaju ovu izvanrednu sposobnost, kao što to čini mom prijatelju Jan Striplingu, koji je bio virtuoz baleta u svoje vreme. Važan napredak je učinjen svih ovih godina. I pored toga, 6,3 miliona ljudi širom sveta ima ovu bolest i mora da živi sa neizlečivom slabošću, drhtavicom, ukočenošću i ostalim simptomima koji prate ovu bolest, dakle ono što nam je potrebno jesu objektivni alati da prepoznamo bolest pre nego što bi bilo kasno. Moramo biti sposobni da objektivno odredimo napredovanje, i na kraju krajeva, jedini način da znamo da zapravo imamo lek je da posedujemo objektivne mere koje mogu sigurno odgovoriti na to.

Ali frustrirajuće je to što kod Parkinsonove bolesti i ostalih poremećaja kretanja, ne postoje nikakvi biomarkeri, ne postoji običan test krvi koje možete uraditi, i najbolje što imamo je ovaj test nervnog sistema od 20 minuta. Morate uraditi taj test u klinici. Veoma,veoma je skup, i to znači da, van kliničkih ispitivanja nikad se ne sprovodi. Nikad.

Ali šta ako bi pacijent mogli da urade test kod kuće? Tako bi ih zapravo poštedeli teškog puta do klinike, i šta kad bi sami mogli da urade test, zar ne? Ne zahteva vreme skupog osoblja. Košta, uzgred, 300 dolara, na neurološkoj klinici, da se uradi.

Ono što želim da vam predložim kao nekonvencionalan način putem kojeg želimo ovo da postignemo, jer, vidite, na neki način barem, svi smo mi virtuozi kao moj prijatelj Jan Stripling.

Ovde imamo video vibrirajućih glasnih žica. Ovo je zdravo i ovo je neko ko stvara govorne zvukove i možemo zamisliti sebe kao vokalne baletane, jer moramo da koordiniramo svim ovim vokalnim organima kad stvaramo zvukove, i svi mi zapravo posedujemo gene za to. Na primer, "FoxP2" . I kao i balet, to zahteva izuzetan nivo treninga. Mislim, zamislite samo koliko treba detetu da nauči da priča. Pomoću zvuka, možemo pratiti poziciju glasne žice kako vibrira, i kao što su udovi pogođeni kod Parkinsona, tako su i vokalni organi. Na donjoj crti, možete videti primer nepravilnog drhtanje glasne žice. Vidimo sve iste simptome. Vidimo vokalnu podrhtavanje, slabost i ukočenost. Govor zapravo postaje tiši i zadihaniji posle nekog vremena, i ovo jedan primer simptoma.

Ovi vokalni efekti mogu biti zaista poprilično suptilni, u nekim slučajevima, ali sa bilo kojim digitalnim mikrofonom, i koristeći precizne softvere za analizu glasa u kombinaciji sa najnovijim aparatom za učenje, koji je mnogo unapređen danas, možemo tačno odrediti gde se neko nalazi na kontinuumu između zdravlja i bolesti koristeći jedino glasovne signale.

Kako ovi testovi na osnovu glasa stoje naspram ekspertskih kliničkih testova? Pa, oba su neinvazivna. Neurološki test je neinvazivan. Oba koriste postojeću infrastrukturu. Ne morate dizajnirati potpuno nove bolnice da bi ga uradili. I oba su tačna. Dobro, ali osim toga testovi na bazi glasa ne zahtevaju stručnjaka. To znači da se mogu samostalno koristiti. Brzi su, potrebno je najviše 30 sekundi. Veoma su jeftini i svi znamo šta se dešava. Kad nešto postane jako jeftino, postaje masovno upotrebljavano. Evo nekoliko neverovatnih ciljeva koje mislim da možemo rešiti sad. Možemo smanjiti logističke poteškoće sa pacijentima. Nema potreba da se ide u bolnicu na rutinsku kontrolu. Možemo uraditi kontrolu visoke frekvencije da bi dobili objektivne podatke. Možemo izvršti jeftine masovne regrutacije za klinička ispitivanja, i možemo dobiti rezultate na nivou populacije izvodljive po prvi put. Imamo mogućnost da započnemo potragu za ranim biomarkerima bolesti pre nego što bude kasno.

I tako, čineći prve korake ka ovome danas, pokrećemo Parkonsonovu Glasnu Inicijativu. Sa "Aculab" i "PatientsLikeMe", ciljamo da snimimo veliki broj glasova po celom svetu da bismo sakupili dovoljno podata i započeli ostvarivanje ova četiri cilja. Imamo lokalne brojeve dostupne za tri-četrvrtine milijarde ljudi na planeti. Svako ko je zdrav ili sa Parkinsonom može nazvati, jeftino, i ostaviti snimke, nekoliko centi za svaki, i zaista sam srećan da objavim da smo već dostigli 6% naše ciljne grupe u roku od samo 8 sati. Hvala vam. (Aplauz) (Aplauz)

Tom Rajli: Znači Maks, uzimajući sve ove uzorke od,

recimo, 10.000 ljudi, vi ćete moći da kažete ko je zdrav, a ko nije? Šta ćete dobiti iz svih tih uzoraka?

Maks Litl: Da. Da. Ono što će se desiti je, za vreme poziva morate naznačiti da li imate bolest ili ne, znate. TR: U redu. ML: Znate, neki ljudi neće to uraditi. Oni možda neće proći kroz to. Ali mi ćemo dobiti veliki broj uzoraka koji su prikupljeni pod različitim okolnostima, i uzimati ih u različitim okolnostima je važno jer zatim nastojimo da izdvojimo zbunjujuće faktore i tražimo stvarne markere bolesti.

TR: Znači vi ste sad 86% tačni?

ML: Mnogo je bolje od toga. Zapravo, moj student Tanasis, moram ga spomenuti, jer je uradio fantastičan posao, i dokazao je da to funkcioniše i preko mobilne telefonske mreže što omogućava ovaj projekat, i postajemo 99% tačni.

TR: Devedeset devet. Pa, to je zaista napredak. Dakle, to znači da će ljudi biti u mogućnosti -- ML: (Smeh) TR: Ljudi će moći da nazovu sa svojih mobilnih telefona i urade ovaj test, i ljudi sa Parkinsonom mogu nazvati, snimiti svoj glas i zatim njihov doktor može proveriti njihov napredak, videti u kojoj fazi je bolest.

ML: Apsolutno.

TR: Hvala ti puno. Maks Litl.

ML: Hvala, Tom. (Aplauz)