Met Kilingsvort (Matt Killingsworth): Želiš da budeš srećniji? Ostani u trenutku

Ljudi žele mnogo stvari od života, ali mislim da više od svega, žele sreću. Arsiotel je nazvao sreću "najvećim dobrom", krajem kojem sve druge stvari teže. Prema njegovom viđenju, razlog zašto želimo veliku kuću ili dobar auto ili dobar posao nije jer su ove stvari istinski vredne. Zapravo očekujemo da nam donesu sreću.

U poslednjih 50 godina, mi Amerikanci dobili smo mnoge stvari koje želimo. Postali smo bogatiji. Živimo duže. Imamo pristup tehnologiji koja je samo pre nekoliko godina izgledala kao naučna fantastika. Paradoks sreće leži u tome što iako su se objektivni uslovi našeg života u velikoj meri poboljšali, mi zapravo nismo postali srećniji.

Možda zato što konvencionalno gledanje na napredak nije doprinelo većoj sreći, došlo je do povećanog interesovanja u poslednjih nekoliko godina za samu sreću. Ljudi diskutuju o uzrocima sreće već veoma dugo, zapravo već hiljadama godina, ali izgleda da mnoge od tih diskusija ostaju nerešene. Kao i sa mnogim drugim domenima u životu, smatram da naučni metod ima potencijal da odgovori na ovo pitanje. Zapravo, u poslednjih nekoliko godina došlo je do ekspanzije u istraživanju o sreći. Na primer, mnogo smo naučili o njenog demografiji, kako neke stvari kao što su primanja i obrazovanje, pol i brak imaju veze s njom. Jedna od zagonetki koja je rešena je da izgleda da faktori kao što su ovi, nemaju posebno jak efekat. Da, bolje je zarađivati više nego manje para ili diplomirati umesto odustati od fakulteta, ali razlike u sreći su male.

Što nas dovodi do pitanja, šta su veliki uzroci sreće? Mislim da na ovo pitanje još uvek nismo odgovorili, ali smatram da nešto što ima potencijal da bude odgovor je da je sreća možda mnogo povezana sa sadržajem naših iskustava iz trenutka u trenutak. Svakako deluje da utičemo na naše živote, da ono što radimo, sa kim smo, o čemu razmišljamo ima velikog uticaja na našu sreću, ali ipak ovo su razni faktori koji su bili veoma teški, zapravo skoro nemogući za proučavanje naučnika.

Pre nekoliko godina, dosetio sam se načina da proučavam ljudsku sreću iz trenutka u trenutak, u normalnim, svakodnevnim okolnostima, svuda u svetu, nešto što nikada pre nismo bili u stanju da uradimo. Zove se trackyourhappiness.org, koristi iPhone da nadgleda ljudsku sreću u stvarnom vremenu. Kako ovo funkcioniše? Pošaljem ljudima signale u nasumičnim trenucima u toku dana i zatim im postavim gomilu pitanja o njihovom iskustvu iz trenutka u trenutak u momentu neposredno pred signal. Ideja je ta da ako možemo da nadgledamo kako ljudska sreća ima uspone i padove u toku dana, u nekim slučajevima čak iz minuta u minut i pokušamo da razumemo kako ono što ljudi rade, sa kim su, o čemu razmišljaju i svi drugi faktori koji opisuju naš dan, kako bi oni mogli da se povežu sa promenama u sreći, mogli bismo da otkrijemo neke od stvari koje zaista vrše veliki uticaj na sreću. Bili smo te sreće da ovim projektom prikupimo popriličan broj informacija, mnogo više informacija ove vrste nego što mislim da je ikada pre prikupljeno, preko 650 000 izveštaja u stvarnom vremenu, od preko 15 000 ljudi. Ne radi se samo o mnogo ljudi, radi se o zaista raznolikoj grupi ljudi iz širokog spektra godina, od 18 do kasnih 80-ih, širokog spektra prihoda, nivoa obrazovanja, ljudi koji su venčani, razvedeni, udovci, itd. Oni zajedno predstavljaju svaku od 86 profesionalnih kategorija i dolaze iz preko 80 zemalja.

Voleo bih danas u ostatku svog vremena sa vama da govorim o jednoj od oblasti koje smo istraživali, a to je lutanje misli. Kao ljudska bića, imamo jedinstvenu sposobnost da nam misli odlutaju iz sadašnjosti. Ovaj tip sedi ovde i radi za kompjuterom, ali zapravo bi mogao da razmišlja o odmoru na kom je bio prošlog meseca, da se pita šta će imati za večeru. Možda je zabrinut što ćelavi. (Smeh) Ova sposobnost da usredsredimo pažnju na nešto drugo, a ne na sadašnjost je zaista sjajna. Dopušta nam da učimo i planiramo i rezonujemo na načine na koje ni jedna druga životinjska vrsta ne može. A zapravo nije jasno koja je povezanost između našeg korišćenja ove sposobnosti i naše sreće. Verovatno ste čuli da ljudi predlažu da bi trebalo ostati fokusiran na sadašnjost. ,,Budi ovde sada", verovatno ste to već čuli stotinu puta. Možda, da bismo zaista bili srećni, moramo da ostanemo potpuno usredsređeni na naše iskustvo u trenutku. Možda su ovi ljudi u pravu. Možda je lutanje misli loša stvar. S druge strane, kada nam misli lutaju, one nisu koncentrisane. Ne možemo da promenimo fizičku realnost pred nama, ali možemo da odlutamo bilo gde u našim mislima. Znamo da ljudi žele da budu srećni, pa možda kada nam misli lutaju, one zapravo odlaze na neko srećnije mesto od onog koje napuštaju. Imalo bi smisla. Drugim rečima, možda nam zadovoljstva uma dozvole da lutanjem misli povećamo sreću.

S obzirom na to da sam naučnik, voleo bih da pokušam da rešim ovu debatu nekim informacijama i posebno, voleo bih da vam predstavim neke informacije sa tri pitanja, koja postavljam projektom Prati svoju sreću. Zapamtite, ovo je iz iskustava realnih života ljudi iz trenutka u trenutak. Tu su tri pitanja. Prvo je pitanje o sreći: kako se osećate, na skali od veoma loše do veoma dobro? Drugo je pitanje o aktivnostima: šta radite, na listi od 22 različite aktivnosti, uključujući stvari kao što su jedenje, rad i gledanje TV-a? I konačno pitanje o lutanju misli: da li mislite na nešto drugo osim na ono što trenutno radite? Ljudi mogu da kažu ne - drugim rečima, skoncentrisan sam samo na ono što radim - ili da - mislim na nešto drugo - i teme tih misli su priijatne, neutralne ili neprijatne. Svi odgovori sa da su ono što nazivamo lutanjem misli.

Šta smo otkrili? Ovaj grafik pokazuje sreću na vertikalnoj osi i možete videti da ovaj pravougaonik predstavlja koliko su ljudi srećni kada su usredsređeni na sadašnjost, kada im misli ne lutaju. Kako se ispostavilo, ljudi su manje srećni kada im misli lutaju nego kada im ne lutaju. Možete pogledati ovaj rezultat i reći, dobro, naravno, u proseku, ljudi su manje srećni kada im misli lutaju, ali sa sigurnošću misli im lutaju od nečega što od samog početka nije bilo nešto u čemu su uživali, barem bi tada lutanje misli trebalo da nam donese nešto dobro. Ali nije tako. Ispostavlja se, da su ljudi manje srećni kada im misli lutaju, bez obzira na to šta rade. Na primer, ljudi ne vole baš mnogo da putuju na posao. To je jedna od aktivnosti u kojima najmanje uživaju, ali su uprkos tome srećniji kada su usredsređeniji na svoje putovanje, nego kada im misli odlutaju na nešto drugo. Sjajno je.

Kako je moguće da se ovo dešava? Smatram da je delimično razlog to što kada nam misli lutaju, često mislimo na neprijatne stvari i ljudi su mnogo manje srećni kada to rade - naše brige, naši strahovi, kajanja - a međutim kada ljudi misle na nešto neutralno, značajno su manje srećni nego kada im misli uopšte ne lutaju. Čak i kada misle na nešto što bi opisali kao prijatno, zapravo su samo malo manje srećni, nego kada im misli ne lutaju. Kada bi lutanje misli bilo slot mašina, bilo bi kao da imate šansu da izgubite 50 dolara, 20 dolara ili jedan dolar. Zar ne? Nikada ne biste hteli da igrate. (Smeh)

Govorio sam o ovome, možda čak sugerisao na to da lutanje misli uzrokuje nesreću, ali sam vam zapravo pokazao da su ove dve stvari povezane. Moguće je da je tako, ali moglo bi takođe da bude da ljudima misli lutaju kada su nesrećni. Možda je to ono što se zapravo dešava. Kako ikada možemo da razdvojimo ove dve mogućnosti? Možemo iskoristiti jednu prednost. Složićete se sa mnom da je činjenica da vreme ide unapred, a ne unazad. Je li tako? Uzrok mora da dođe pre posledice. Srećni smo što imamo odgovore od svake osobe, tako da možemo da pogledamo i vidimo, da li lutanje misli teži da prethodi nesreći ili pak da li nesreća prethodi lutanju misli i tako prodremo u uzroke ove pojave. Ispostavilo se da postoji jaka veza između lutanja misli u ovom trenutku i osećaja nesreće odmah posle, što se slaže sa idejom da lutanje misli prouzrokuje ljudsku nereću. Poređenja radi, ne postoji veza između osećanja nesreće u datom trenutku i lutanja misli kratko nakon toga. Drugim rečima, lutanje misli je vrlo verovatno stvaran uzrok, a ne samo posledica nesreće.

Pre nekoliko minuta, uporedio sam lutanje misli sa slot mašinom, koju nikada nećete poželeti da igrate. Koliko često ljudima misli lutaju? Ispostavlja se da mnogo lutaju. Zapravo, zaista mnogo. 47% vremena, ljudi misle na nešto drugo, a ne na ono što rade u tom trenutku. Kako to zavisi od onoga što ljudi rade? Ovo prikazuje stopu lutanja misli u 22 aktivnosti što ima raspon od 65% - (Smeh) - kada se ljudi tuširaju, peru zube, do 50% kada rade, 40% kada vežbaju, sve do ove kratke linije sa desne strane, kojoj se verovatno, mislim, neki od vas smeju. 10% vremena ljudski um luta kada imaju seks. (Smeh) Smatram da je na ovom grafiku veoma zanimljivo to što, doduše sa jednim izuzetkom, bez obzira na to šta rade, ljudima lutaju misli barem 30% vremena, što sugeriše, mislim, da lutanje misli ne samo da je učestalo, već je i sveprisutno. Prepliće se kroz sve što radimo.

Danas sam vam u svom govoru rekao nešto o lutanju misli, o varijabli za koju se ispostavilo da je prilično važna u jednačini za sreću. Nadam se da ćemo vremenom, kroz praćenje sreće ljudi iz trenutka u trenutak i njihovog iskustva u svakodnevnom životu, biti u stanju da otkrijemo mnogo važnih uzroka sreće, a onda i da će nam naučno razumevanje sreće pomoći da stvorimo budućnost koja ne samo da će biti bogatija i zdravija, već i srećnija. Hvala vam. (Aplauz) (Aplauz)