Лусијен Валковиц: тражење планета око других звезда

Планетарни системи изван нашег су као далеки градови чија светлуцања можемо да видимо, али чијим улицама не можемо да ходамо. Испитујући ове светлуцања, ипак можемо научити о међусобном односу звезда и планета у процесу стварања сопствених екосистема као и услова погодних за живот.

На овој слици Токија сакрила сам податке, са најновијег телескопа за лов на планете - Кеплер Мисија. Можете ли то видети? Ево га. Ово је само мали део неба у који Кеплер зури, и где тражи планете мерећи светло преко 150,000 звезда, одједном, сваких пола сата, и то веома прецизно.

А ово што сада гледамо је мајушно затамљење светла изазвано проласком планете испред једне од звезда које спречава део те светлости да дође до нас. За само нешто више од две године активности нашли смо преко 1200 потенцијалних планетарних система око других звезда. Да бисмо вам дали неку идеју о томе, током претходне две деценије тражења, пре него што је постојао Кеплер, спознали смо само око 400.

Када видимо мале паузе у светлости, можемо да одредимо разне ствари. Као прво, можемо утврдити не само да тамо постоји планета, већ и која је њена величина као и колико је удаљена од звезде ”родитеља”. Удаљеност је јако важна јер нам говори колико укупно светлости планета прима. Те две информације - удаљеност и количина светлости су важне јер је то као када ви или ја седимо око ватре. Желите да будете довољно близу ватре да би вам било топло, али не преблизу да се не бисте испекли.

Али, осим информације о количини светлости коју примате, има још тога што морате знати о звезди ”родитељу”. И рећи ћу вам зашто. Ово је наша звезда. Ово је наше Сунце. Види се овде, осветљено. То је светло које можете да видите својим сопственим очима. Приметићете да изгледа слично познатој жутој лопти - оно Сунце које смо сви цртали када смо били деца. Али приметићете још нешто, а то је да лице Сунца има пеге. То су сунчеве флеке које су само једна од доказа Сунчевог магнетнох поља. Оне су такође и узрок варијација звездане светлости. То можемо веома прецизно измерити Кеплером, као и пратити његове ефекте.

Међутим, ово је само мали почетак. Да имамо ултраљубичасте или рендгенске очи заиста бисмо видели динамичне и драматичне ефекте Сунчеве магнетне активности - оно што се дешава и на другим звездама. Помислите само, чак и када сте у облачним државама, ове ствари се догађају нон стоп, изнад вас, на небу. Тако да када желимо да сазнамо да ли је на планети могућ живот, да ли је погодна за живот, желимо да знамо не само колико укупно светлости добија и колико је топла, већ желимо знати и о њеним временским условима - ова јака радијација, ултраљубичасти и рендгенски зраци које звезда ствара и које је купају у купки високоенергетске радијације.

И тако, не можемо да заправо гледамо планете око осталих звезда исто толико детаљно колико и планете нашег сунчевог система. Овде вам показујем Венеру, Земљу, Марс - три планете нашег сунчевог систма које су отприлике исте величине, али од којих је само једна заправо добро место за живот. Али, у међувремену можемо да меримо светлост са наших звезда и научимо о овом односу између планета и њихових звезда ”родитеља” како бисмо схватили знаке који одају планете погодне за потрагу за животом у свемиру.

Кеплер неће наћи планету око сваке звезде у коју погледа. Али, стварно, свака мера коју забележи је драгоцена зато што нас учи нечему о односу између звезда и планета, и о томе како је заправо звездана светлост предуслов неопходан за стварање живота у свемиру. Кеплер је телескоп, али инструмент који зури смо ми, живот, који тражимо.

Хвала вам.

(Аплауз)