Kevin Stoun (Kevin Stone): biološka budućnost operacija zglobova

Počeo bih sa svojom ličnom pričom. Igrajući fudbal na fakultetu, povredio sam hrskavicu meniskusa. Potom sam povredio svoj ACL, ligament kolena i razvilo mi se artritisno koleno. Siguran sam da mnogi od vas u publici dele istu priču. Uzgred, moja žena je doživela istu stvar. Sve ovo me je motivisalo da postanem ortoped i da proverim da li bih mogao da se skoncetrišem na traženje rešenja za ove probleme koji bi mi omogućili da igram fudbal i ne bi me ograničavali. Imajući to u vidu, sada bih vam pustio kratak snimak kako bih vam približio šta želim da objasnim.

Pripovedač: "Svi smo svesni rizika za oboljenje od raka, ali postoji još jedna bolest od koje će zasigurno oboleti još više ljudi: artritis. Rak može da vas ubije, ali kada analizirate brojke shvatite da artritis uništava više života. Ukoliko pretpostavimo da ćete dugo živeti, imate 50% šanse da obolite od artritisa. Starenje nije jedini uzrok artritisa. Regularne povrede mogu uzrokovati decenije bola, do momenta kada naši zglobovi bukvalno postanu nefunkcionalni. Očajnički tražeći rešenje, okrenuli smo se pravljenju i dizajniranju veštačkih delova kojima bismo zamenili istrošene delove naših tela, ali usred ove moderne popularizacije potencijala bioničkog tela, zar ne bi trebalo da zastanemo i da se upitamo da li postoji bolji, prirodniji način? Hajde da analiziramo alternativno rešenje. Šta ako rezervni delovi koji su neophodni našim telima već postoje u priordi, ili se nalaze u našim matičnim ćelijama? Ovde govorimo o biološkim zamenama, gde zamenjujemo istrošene delove novim, prirodnim delovima."

Kevin Stoun: Tako da je naša misija sledeća: kako se biološkim putem mogu lečiti ove stvari? Sada ću vam ispričati šta sam uradio za svoju ženu i stotine drugih pacijenata. Pa prva stvar koju bih spomenuo i u slučaju moje žene, a i generalno najčešće to čujem od pacijenata naročito onih koji imaju između 40 i 80 godina, kod sedamdesetogodišnjaka, je to da oni dođu i pitaju: " Doktore, da li postoji neki "amortizer" koji biste stavili u moje koleno? Nisam spreman za zamenu zgloba." Njoj sam uradio alograft transplantaciju i stavio ljudski meniskus pravo u predeo zgloba kolena. To zamenjuje meniskus koji nedostaje. Za rešenje problema nestabilnog ligamenta, implantirali smo humani ligament donora kako bismo stabilizovali koleno. Kako bismo rešili problem artritisa na površini, odradili smo transplant matičnim ćelijama, koji smo dizajnirali 1991. kako bismo regenerisali hrskavicu na površini zgloba i ponovo uspostavili glatku površinu. Sa leve strane možete videti povređeno koleno moje žene, a ovde je vidite na planinarenju četiri meseca nakon toga u Aspenu, gde se oseća dobro. Ovo funkcioniše, ne samo u slučaju moje žene, već sigurno i za druge pacijente. Devojka sa ovog snimka, Džen Hudak, je upravo osvojila "Superpipe" u Aspenu samo devet meseci nakon što je uništila svoje koleno, kao što vidite na drugoj fotografiji, a potom joj je stavljen implant u to koleno, tako da možemo biološki da regenerišemo tu površinu.

S obzirom na ovoliki uspeh, možda se pitate zašto to nije dovoljno. Razlog je što ne postoji dovoljno donora tih organa. Nema dovoljno mladih, zdravih ljudi koji doživljavaju saobraćajne nesreće i potom doniraju to tkivo nama. To tkivo je veoma skupo. Tako da to neće biti rešenje koje će dovesti do globalne upotrebe bioloških tkiva. Rešenje leži u tkivu životinja, jer ga ima u izobilju, jeftino je, možete ga izolovati iz mladog, zdravog tkiva, ali tu postoji imunološka prepreka. Specifična prepreka je određeni epitop koji nazivamo galaktozil ili gal-epitop. Ako želimo da transplantiramo životinjsko tkivo ljudima, moramo da smislimo način kako da uklonimo taj epitop.

Moja priča o radu sa životinjskim tkivima je počela 1984. godine. Počeo sam rad koristeći Ahilovu tetivu krave, pri čemu bismo izolovali Ahilovu tetivu krave, a to je čist kolagen tipa I, potom bismo uklonili antigene tako što smo ih razgrađivali pranjem u kiselinama i deterdžentima i uspostavili smo uzorak za regeneraciju. Onda bismo iskoristili tu regenerativnu osnovu i implantirali bismo je u istrošenu hrskavicu meniskusa kako bi došlo do obnavljanja pacijentovog kolena. Odradili smo tu proceduru, i odrađeno je širom sveta 4.000 operacija, to je FDA odobrena (Food and Drug Administration) i širom sveta prihvaćena metoda za obnavljanje meniskusa. To je odlično kada sam u stanju da razgradim tkivo. Ali šta se dešava sa vašim ligamentom kada je meni neophodan netaknut ligament? Ne mogu da ga sameljem u blenderu. U tom slučaju, moram da dizajniram i zajedno sa Urijem Galilijem i Tomom Turekom smo to uradili, enzimatski tretman da operemo ili skinemo, te galaktozil-epitope pomoću posebnog enzima. Ovo zovemo tehnikom uklanjanja gala. Ono što radimo je dodavanje tkivu humanih svojstava. Pomoću enzimskog tretmana, mi ga činimo humanim (smeh), a potom deo tog organa možemo da implantiramo u koleno pacijenta. To smo i uradili. Uzeli smo ligament svinje, mlado, zdravo, veliko tkivo, i implantirali u 10 pacijenata u istraživanju koje je FDA odobreno, nakon toga je jedan od naših pacijenata osvojio tri "Masters Downhill" prvenstva u Kanadi pomoću svog "prasećeg ligamenta", kako ga on zove. Tako da znamo da to radi. Opsežno kliničko istraživanje koje iziskuje ovo tkivo je sada

na listi čekanja. Šta bi bio sledeći korak? Da li bismo mogli potpuno da zamenimo biološko koleno, a ne samo njegove delove? Kako ćemo dovesti do revolucije u zameni veštačkih zglobova? Ovako ćemo to uraditi. Mi ćemo prosto uzeti hrskavicu zgloba mlade, zdrave svinje, očistićemo je od antigena, natovariti je matičnim ćelijama, a onda bismo to implantirali na zglobnu površinu u Vašem kolenu, pričvrstili bismo je tu i ta površina bi se prvo zarasla i potom bi proizvela novu biološka površinu na vašem kolenu. Trenutno je to naš biološki pristup. Napravićemo ponovo Vaše koleno pomoću ovih delova. I obložićemo ga potpuno novim slojem.

Postoje i druge prednosti koje nalazimo u svetu životinja. Tu su i beneficije napretka u poslednjih 400 miliona godina. Možemo iskoristiti sve prednosti. Možemo koristiti jača, mlađa, bolja tkiva u odnosu na ona koje ste povredili u svom kolenu, ili u odnosu na tkivo koje imate u 40-im, 50-im ili 60-im. To možemo da uradimo bez hospitalizacije pacijenta. Možemo veoma ekonomično da prečistimo to tkivo, i tako bismo uspeli da biološku zamenu kolena učinimo globalnim fenomenom.

Dobrodošli u svet super biologa. To nije hardver. To nije softver. To je biover. Ovo je napredna, 2.0 verzija vas samih. I za kraj, uskoro u, (smeh) verujem, uskoro u pozorištu za operacije u vašoj blizini.

Mnogo vam hvala.

(Aplauz).