Kevin Slavin: Kako algoritmi oblikuju naš svet

Ovo je fotografija umetnika Mihaela Najara i ona je stvarna u smislu da je on otišao u Argentinu da bi napravio ovu fotografiju. Ali je i izmišljenja. Uloženo je mnogo rada u nju nakon fotografisanja. On ju je digitalno preoblikovao, tako da vrhovi planina prate kretanje Dau Džons (Dow Jones) indeksa. Dakle, to što vidite, ova provalija, duboka provalija sa dolinom, je finansijska kriza iz 2008. Ova fotografija je napravljena kada smo bili duboko u finansijskoj provaliji. Ne znam gde se sada nalazimo. Ovo je Hang Seng indeks berze u Hong Kongu. I slična topografija. Pitam se zašto?

Ovo je umetnost. Ovo je metafora. Ali poenta je u tome da je ovo metafora sa zubima. I sa tim metaforičkim zubima želim danas da predložim da malo porazmislimo o ulozi savremene matematike, ne samo finansijske matematike, već generalno matematike. Njena tranzicija od nečega što smo uzeli od sveta, do nečega što stvarno počinje da ga oblikuje -- svet oko nas i svet u nama. I njegovi specifični algoritmi koji su u suštini matematika koju kompjuteri koriste da donesu odluke. Oni zahtevaju osećaj za istinu jer se stalno ponavljaju. I oni okoštavaju i kalcifikuju se i postaju stvarni.

Od svih mesta, ja sam o ovome razmišljao na preko-okeanskom letu pre par godina jer su me smestili pored mađarskog fizičara koji je bio mojih godina i razgovarali smo o tome kakav je bio život fizičara u Mađarskoj za vreme Hladnog rata. Upitao sam ga: "Šta ste Vi radili?"

A on je rekao: "Pa, uglavnom smo pokušavali da prokljuvimo nevidljivost lovačkih aviona."

Rekao sam: "To zvuči kao dobar posao. To je interesantno" Kako to funkcioniše?" Da bi razumeli to, morate da razumete kako funkcioniše nevidljivost aviona. Ovo je jako prosto objašnjenje ali u suštini, ne možete tako jednostavno da prođete radarskim signalom kroz 156 tona čelika na nebu. Objekat neće tek tako nestati. Ali možete uzeti tu veliku, masivnu stvar, i pretvoriti je u milion malih stvari -- nesto poput jata ptica -- tada radar koji ga traži mora biti u mogućnosti i da vidi svako jato ptica na nebu. Ako ste radar, to je jako naporan posao.

"Da", reče on, "samo ako si radar". Tako da nismo koristili radar; napravili smo crnu kutiju koja je tražila električne signale, elektronsku komunikaciju. I kad god smo videli jato ptica koje komunicira elektronski pomislili smo da to sigurno ima veze sa Amerikancima."

Rekao sam: "Da. To je dobro "Vi ste dakle efektivno negirali 60 godina aeronautičkih istraživanja." Šta je vaš drugi čin? Šta ćete raditi kada odrastete?" I on reče, Pa... finansijske usluge. "Oh", rekoh ja na to. O tome se nedavno govorilo u vestima. "Kako to funkcioniše?", pitao sam. A on je odgovorio, "Na Vol Stritu imaš trenutno 2000 fizičara i ja sam jedan od njih." "Šta je crna kutija Vol Strita?", upitah ga.

A on reče: "Zanimljivo je što to pitate, jer se to zapravo zove trgovanje iz crne kutije". A ponekad se zove i algo trgovanje, algoritamsko trgovanje." Algoritamsko trgovanje se razvilo jer su institucionalni trgovci imali isti problem kao i Američka vazdušna avijacija. Oni su menjali svoje vlasničke pozicije -- bilo da su Proctor & Gamble ili Accenture ili neko drugi -- menjali vlasništvo nad milionima deonica nečega na tržištu. I ako oni to urade odjednom, to je kao da svi sve ulože u prvom delenju u pokeru Samo odate karte. Tako da su morali da nađu način -- i za to koriste algoritme -- da podele tu jednu veliku transakciju u milion malih transakcija. Magija i horor toga je što ta ista matematika koju koristite da biste razbili tu veliku stvar na milion manjih delova može da koristi da nađete milion malih delova i spojite ih nazad u jednu celinu i tako otkrijete šta se dešava na tržištu.

Ako vam treba slika o tome šta se dešava na berzi deonica trenutno, možete da zamislite kao veliki broj algoritama koji su u suštini programirani da prikriju transakcije, i mnogo algoritama koji su programirani da ih nađu i deluju. I sve je to u redu. Dok ne saznate da oni čine 70 posto prometa na berzama u Sjedinjenim Državama, 70% operativnog sistema, formalno poznatog kao vaša penzija, vaša hipoteka.

A šta je moglo da krene po zlu? Ono što je krenulo po zlu je da je pre godinu dana devet posto ukupnog tržišta nestalo za pet minuta, i to nazivaju "Blic lom u 2:45" Iz čista mira, devet procenata je nestalo, i do današnjeg dana se niko ne može složiti oko toga šta se desilo, jer niko to nije naredio, niti tražio. Niko nije imao kontrolu nad tim. Sve što su imali je bio monitor ispred sebe sa brojevima i crveno dugme na kojem je pisalo, "Stop."

Stvar je u tome da mi pišemo stvari, pišemo stvari koje nismo u stanju više da pročitamo. Dobili smo nešto nečitko. I izgubili smo ideju o tome šta se stvarno dešava u svetu koji smo napravili. I počeli smo da radimo po sopstvenom nahođenju. U Bostonu postoji kompanija koja se zove Nanex, i oni koriste matematiku i magiju i ne znam šta još sve ne, i pristupaju svim podacima tržišta i pronalaze, ponekad, neke od tih algoritama. Tu gde ih nađu oni ih izvuku i zakače na zid kao leptire u insektarijumu. Oni rade ono što mi oduvek radimo kada smo suočeni sa velikom količinom podataka koje ne razumemo, a to je da im daju imena i priču. Ovo je jedna koju su našli, i nazvali je "Nož", "Karneval", "Bostonski mešač", "Sumrak".

Stvar je u tome da, naravno, oni nisu ograničeni samo na tržište. Možete ih naći gde god pogledate, kada naučite da ih tražite. Možete ih naći ovde: u ovoj knjizi o muvama, koju ste tražili na Amazonu. Možda ste primetili kada je njena cena bila 1,7 miliona dolara. Knjiga nije više u štampi, ali... (Smeh) Da ste je kupili po ceni od 1,7 miliona, to bi bilo skoro besplatno. Nekoliko sati kasnije, cena je porasla na 23,6 miliona dolara, plus troškovi slanja i obrade pošiljke. Pitanje je sledeće: Niko nije ništa kupovao niti prodavao; šta se dešavalo? Možete uočiti takve pojave na Amazonu kao što ih možete uočiti na Volstritu. Kada vidite ovakvo ponašanje, to što vidite je dokaz algoritamskog konflikta, algoritama koji su zapetljani jedan u drugi bez ljudskog nadzora, bez nadzora odrasle osobe, nekoga ko bi rekao, "1,7 miliona je mnogo."

(smeh)

Sa Netfliksom je isto kao sa Amazonom. Netfliks je prošao kroz mnoge različite algoritme tokom godina. Počeli su sa Cinematch algoritmom i probali još mnoge druge. "Planetu dinosaurusa" i "Gravitaciju". Trenutno koriste "Pragmatični haos". "Pragmatični haos" je sličan "Netfliks" algoritmu, pokušava da uradi istu stvar. Pokušava da vas razume, kao operativni sistem u vašoj lobanji, kako bi vam predložio koji biste sledeći film mogli da pogledate što je veoma, veoma težak problem. Poteškoća kod ovog problema i činjenice da ga ne razumemo najbolje, ne umanjuje značaj efekta "Pragmatičnog haosa". "Pragmatični haos", kao i svi "Netfliks" algoritmi, određuje, na kraju, 60 procenata svih filmova koji se iznajmljuju. Tako da je jedan program sa jednom idejom o Vama odgovoran za 60 procenata filmova koje pogledate.

Ali šta ako biste mogli oceniti te filmove pre nego li budu snimljeni? Da li bi to bilo korisno? Nekoliko informacionih naučnika iz Velike Britanije je u Holivudu, i imalu algoritme za scenarije -- kompanija koja se zove Epagogix. Možete ubaciti svoj scenario kroz njihov program i on vam može reći, kvantitativno, da je to film koji će zaraditi 30 miliona dolara ili 200 miliona dolara. Stvar je u tome da to nije Google. To nije informacija. To nisu finansijske statistike; to je kultura. I ovo što vidite, tj što normalno ne vidite, je fizika kulture. I ako bi ovi algoritmi, kao oni na Volstritu, pali i nestali, kako ćemo znati, kako će to izgledati?

A oni su i u vašoj kući. Oni su u vašoj kući. Ovo su dva konkurentna algoritma za vašu dnevnu sobu. Ovo su dva različita robota za čišćenje koji imaju različite ideje šta znači čišćenje. To možete da vidite ako ih usporite i zakačite svetlo na njih. Oni su kao tajne arhitekte u vašoj spavaćoj sobi. Ideja da je i sama arhitektura na neki način subjekt algoritamske optimizacije nij nerealna. Veoma je stvarna i dešava se oko vas.

Najviše je osetite kada se nalazite u zatvorenoj metalnoj kutiji, liftu nove generacije, koji se zovu lokaciono kontrolisani liftovi. To su oni kod kojih treba da odaberete na koji sprat idete pre nego uđete u lift. On koristi tzv algoritam pakovanja kutije. Znači ništa od ove ludosti da puštamo ljude da ulaze u lift koji žele. Svako ko želi da ode na deseti sprat ulazi u lift broj dva, a svako ko hoće na treći sprat ulazi u lift broj pet. Problem sa ovim je što se ljudi pogube. Ljudi počnu da paniče. Vidite zašto. Vidite zašto. Zato što liftu nedostaju neki važni instrumenti, poput dugmića. (smeh) I druge stvari koje ljudi vole da koriste. Sve što lift ima je broj koji ide gore-dole i crveno dugme koje kaže "Stop." To je ono što dizajniramo. Dizajniramo za taj mašnski dijalekat. Koliko daleko može to da ode? Dokle možemo to da odvedemo? Možemo ga odvesti jako, jako daleko.

Zato ću se vratiti nazad na Volstrit. Jer algoritmi na Volstritu zavise od jedne stvari pre svega, a to je brzina. Oni operišu brzinama u milisekundama i mikrosekundama. Da biste shvatili šta je mikrosekunda -- potrebno vam je 500 000 mikrosekundi da biste kliknuli mišem. Ali ako ste algoritam na Volstritu i kasnite pet mikrosekundi, vi ste gubitnik. Tako da ako ste algoritam, tražićete arhitektu poput onoga kojega sam upoznao u Frankfurtu koji je ispraznio ceo neboder -- izbacio sav nameštaj i infrastukturu namenjenu ljudskoj upotrebi, i postavio čelik na podove kako bi se gomile servera mogle useliti unutra -- sve kako bi algoritam bio blizu Internetu.

Vi smatrate da je Internet distribuiran sistem. On to i jeste, ali se distribuira sa različitih mesta. U Njujorku se distribuira iz hotela "Carrier" koji se nalazi u ulici Hadson. To je mesto odakle se kablovi šire po celom gradu. Istina je, da što ste dalje od tog mesta, kasnićete par mikrosekundi. Momci sa Volstrita, "Marko Polo" i "Čeroki Nejšn", su osam mikrosekundi u zaostatku za ovim algoritmima koji ulaze u prazne zgrade oko hotela "Carrier". I to će nastaviti da se dešava. Nastavićemo da ih ispražnjavamo, jer vi, centimetar po centimetar, funtu po funtu, dolar po dolar, niko od vas ne bi mogao izvući prihod iz tog prostora kao što može "Bostonski mešač".

Ali ako se udaljite od slike, i pogledate krupni plan, videćete kanal dug 1328 km između Njujorka i Čikaga, koji je u toku zadnjih nekoliko godina izgradila "Spread Networks" kompanija. Ovo je optički kabel koji leži između dva grada i može da provodi samo jedan signal 37 puta brže no što vi možete da kliknete mišem, izgrađen je samo za algoritme, samo za "Karneval" i "Nož". Kada razmislite o tome, da trčimo kroz SAD sa dinamitom i razbijačima za kamen kako bi algoritmi zaključili transakciju tri mikrosekunde brže, sve to radi komunikacionog okvira koji nijedan čovek neće spoznati, to je neka vrsta očigledne sudbine koja će uvek pomerati nove granice.

Nažalost, predstoji nam vrlo ambiciozan posao. Ovo je samo teorijski. To je samo matematika sa MIT-a. Istina je da ni ja, stvarno, ne razumem mnogo toga o čemu pričaju. Radi se o svetlosnoj kupoli i kvantnoj upletenosti, a ja to stvarno ne razumem. Ali mogu da pročitam ovu mapu. A ono što nam ova mapa kaže je da ako pokušavate da zaradite novac na tržištu gde se nalaze crvene tačke, tamo gde su ljudi, gde su gradovi, moraćete servere staviti tamo gde su plave tačke da bi ste radili efikasno. Možda ste primetili da se mnoge plave tačke nalaze na sredini okeana. Ono što treba da uradimo je da izgradimo balone ili platforme. Da bukvalno razdvojimo more i izvlačimo novac iz vazduha, jer je svetla budućnost pred vama ako ste algoritam.

(Smeh)

I nije novac taj koji je zapravo toliko interesantan. Već šta novac motiviše. Mi zapravo transformišemo samu Zemljinu površinu sa ovakvom vrstom algoritamske uspešnosti. I u tom svetlu vi se vraćate i gledate fotografije Mihaela Najara i uviđate da one nisu metafore, one su proročanstva. One su proročanstvo seizmičkih, zemaljskih efekata koje pravi naša matematika. Krajolik je uvek bio rezultat čudne, teške saradnje između prirode i čoveka. Ali sada je tu ta treća koevoluciona sila - algoritam, "Bostonski mešač", "Karneval". I moraćemo ih razumeti kao prirodu. Jer na neki način oni to i jesu.

Hvala.

(Aplauz)