Žulia Baša: Obratite pažnju na nenasilje

Ja sam režiserka. Poslednjih osam godina, posvetila sam svoj život dokumentaciji rada Izraelaca i Palestinaca koji pokušavaju da zaustave konflikt nenasilnim sredstvima. Kada putujem poslovno po Evropi i Sjedinjenim državama, jedno pitanje se uvek javlja: Gde je palestinski Gandi? Zašto Palestinci ne pruže nenasilni otpor?

Izazov sa kojim se suočavam kada to čujem je da sam se često upravo vratila sa Bliskog istoka gde sam provodila vreme snimajući desetine Palestinaca koji koriste nenasilje kako bi odbranili svoju zemlju i izvore vode od izraelskih vojnika i naseljenika. Ovi lideri pokušavaju da iskuju masovni, nacionalni, nenasilni pokret kako bi okončali okupaciju i izgradili mir u regionu. Ipak, većina vas verovatno nikada nije čula za njih. Razlika između onog što se tamo dešava i mišljenja internacionalnog javnog mnjenja je jedan od ključnih razloga zbog koga još uvek nemamo palestinski pokret mirovnog otpora koji je bio uspešan.

Zato sam danas ovde kako bih govorila o moći pažnje, moći vaše pažnje i nastanku i razvoju pokreta koji ne koriste nasilje na Zapadnoj obali, Gazi i na drugim mestima -- ali danas ću govoriti o Palestini. Verujem da ono što nedostaje nenasilju da se razvija nije da Palestinci počnu da ga usvajaju, već da mi obratimo pažnju na one koji to već rade. Dopustite mi da ovo ilustrujem tako što ću vas odvesti u selo koje se zove Budrus.

Pre oko sedam godina pretilo im je uništenje jer su Izraelci proglasili da će zidati barijeru čiji bi deo prolazio po sred sela. Izgubuli bi 40% svoje zemlje ili bili potpuno okruženi, čime bi izgubili slobodan prolaz ka ostatku Zapadne obale. Uz pomoć dosetljivih lokalnih vođa pokrenuli su mirovnu kampanju otpora kako bi to sprečili.

Pokazaću vam nekoliko kratkih video klipova, kako biste razumeli kako to ustvarni izgleda.

(Muzika)

Palestinka: Rečeno nam je da bi zid razdvojio Palestinu od Izraela. Ovde u Budrusu, shvatili smo da bi zid ukrao našu zemlju.

Izraelac: Ograda je, u stvari rešenje za teror.

Čovek: Danas ste pozvani na mirni marš. Pridružiće vam se desetine vaših braća i sestara iz Izraela

Izraelski aktivista: Vojsku ništa ne plaši kao nenasilni otpor.

Žena: Videli smo ljude koji pokušavaju da odgurnu vojnike ali niko nije uspeo. No, mislim da bi devojke uspele.

Član Fataha: Moramo da se oslobodimo tradicionalnog načina razmišljanja.

Član Hamansa: Bili smo u potpunoj harmoniji, i hteli smo da to proširimo po celoj Palestini.

Jedna ujedinjena nacija. Fatah, Hamas i Narodni front. Spiker: Nemiri oko zaštitne ograde se nastavljaju.

Novinar: izraelska granična policija bila je poslata da rastera masu. Bilo im je dozvoljeno da koriste bilo koje potrebne mere.

(Pucnjava)

Čovek: Ovo su pravi meci. Ovo je kao u Falujahu. Svuda se puca.

Izraelski aktivist: Bio sam siguran da ćemo umreti. Ali bilo je ljudi oko mene koji se nisu ni plašilii.

Izraelski vojnik: Nenasilni protest neće zaustaviti (nejasno).

Demonstrant: Ovo je mirni marš. Nema potrebe da koristimo nasilje.

Mi to možemo. Mi to možemo. Mi to možemo.

Žulia Baša: Kada sam prvi put čula priču o Budrusu, bila sam iznenađena da međunarodni mediji nisu pokrili ovaj neverovatni sled događaja koji se desio pre sedam godina, 2003. Ono što me je još više iznenadilo bilo je to što je Budrus bio primer uspeha. Stanovnici su, nakon 10 meseci mirnih protesta, ubedili izraelsku vladu da pomeri svoje barijere sa njihove zemlje do zelene linije koja je međunarodno priznata granica između Izraela i palestinskih teritorija. Otpor u Budrusu od tad se raširio po selima po celoj Zapadnoj obali i po palestinskim četvrtima u Jerusalimu. Uprkos svemu, mediji su ostali prilično nezainteresovani za ove priče. Ta ćutnja ima velike posledice za verovatnoću razvijanja nenasilja, i čak njegovog preživivljavanja u Palestini.

Nasilni otpor i nenasilni otpor imaju jednu važnu zajedničku crtu; oba su jedan oblik pozorišta koji traži publiku za sebe. Ako nasilni "glumci" jedini dobijaju naslovne strane i privlače međunarodnu pažnju o palestinskom pitanju, postaje veoma teško za nenasilne lidere da dokažu svojim sunarodnicima da je građanska neposlušnost održiva opcija u procesu rešavanja njihovih neprilika.

Moć pažnje verovatno neće iznenaditi roditelje u ovoj prostoriji. Najsigurniji način da vaše dete sve jače vrišti je tako što ćete na njega obratiti pažnju kada pokuša prvi put. Vrištanje će postati, kako dečiji psiholozi kažu, funkcionalno ponašanje jer je dete naučilo da tako privlači pažnju roditelja. Roditelji mogu da podstiču ili ne podstiču neko ponašanje jednostavno poklanjajući ili ne pažnju svojoj deci. Ali to važi i za odrasle. U stvari, na ponašanje celih zajednica i država može uticati to gde međunarodna zajednica odluči da usmeri svoju pažnju.

Verujem da je u korenu kraja sukoba na Bliskom istoku i stupanja mira to da mi pretvorimo nenasilje u funkcionalno ponašanje obraćajući mnogo više pažnje na nenasilne lidere današnjece. Tokom prikazivanja mog filma po selima na Zapadnoj obali, u Pojasu Gaze i u istočnom Jerusalimu, videla sam šta jedan dokumetarni film može učiniti i kako može uticati na transformaciju.

U selu Valaje veoma blizu Jerusalima zajednica je bila suočena sa sličnim problemima kao Budrus. Bili su opkoljeni, izgubili su mnogo zemlje i ne bi imali pristup ni Zapadnoj obali ni Jerusalimu. Služili su se nenasiljem oko dve godine ali su postali razočarani jer niko nije obratio pažnju. Tako da smo organizovali prikazivanje filma. Nedelju dana kasnije održali su najposećenije i najdisciplinovanije demonstracije do tada Organizatori kažu da su seljaci, nakon što pogledaju priču o Budrusu, dokumentovanu u filmu, osetili da zaista postoje ljudi koji prate ono što oni rade, da je ljudima stalo. Tako su nastavili da to rade.

Na izraelskoj strani postoji novi mirovni pokret koji se zove "Solidariot", što znači solidarnost na hebrejskom. Lideri ovog pokreta su koristili Budrus kao jedno od svojih glavnih sredstava za regrutaciju. Oni kažu da su Izraelci koji nikad ranije nisu bili aktivni nakon gledanja filma razumeli snagu nenasilja i pridruživali se aktivistima. Primer Valaje i pokreta "Solidariot" pokazao je da čak i niskobudžetni film može igrati ulogu u transformaciji nenasilja u funkcionalno ponašanje Sada zamislite snagu koju bi veliki medijski igrači mogli da imaju ako bi počeli da pokrivaju nedeljne nenasilne demonstracije koje se dešavaju u selima kao što su Bilin, Nilin Valajeh, u četvrtima Jerusalima kao što su Šeik Žarah i Silvan -- lideri nenasilnih protesta bi postali popularniji cenjeniji i efektniji u svom radu.

Verujem da je najvažnije razumeti da ako mi ne primetimo ove napore, oni ostaju nevidljivi, kao da se nikada nisu ni desili. Ali lično sam videla da ako mi to uradimo, oni će se umnožiti. A ako pomnože uticaj će rasti generalno u izraelsko palestinskom sukobu. I tu postoji uticaj koji konačno može da odblokira situaciju. Ovi lideri su dokazali da nenasilje funkcioniše u mestima kao što je Budrus. Posvetimo im pažnju kako bi mogli da dokažu da to svuda funkcioniše.

Hvala vam.

(Aplauz)