JR: Godinu dana okretanja sveta naopako

Pre dvanaest godina, ispisivao sam svoje ime na uličnim zidovima, kako bih rekao da postojim. Zatim sam počeo da fotografišem ljude i da ih kačim na zidove ulica kako bih stavio do znanja da oni postoje. Od predgrađa Pariza do zidova Izraela i Palestine, od vrhova Kenije do favela u Riu de Žaneiru, koristio sam papir i lepak - veoma jednostavno.

Upitao sam prošle godine da li umetnost može da promeni svet? Naime, kada je u pitanju menjanje sveta, ove godine je bilo dosta konkurencije, s obzirom da arapsko proleće još uvek traje, da je evrozona kolabirala... šta još? Pokret "Occupy" dobio je odjeka i ja sam još uvek primoran da stalno govorim na engleskom. Zaista se dosta toga promenilo.

Kada sam prošle godine na TED-u predstavio svoju ideju, rekao sam: "Slušajte, odlučio sam da promenim koncept. Vi ćete biti ti koji će fotografisati. Zatim ćete mi poslati fotografije. Ja ću ih odštampati i poslati ih vam natrag. Moći ćete da ih okačite na mesto za koje smatrate da će najbolje služiti vašem cilju."

To je Inside Out. Ove godine odštampano je 100 000 postera. Evo kako oni izgledaju. Svaki dan šaljemo nove postere. Ovo je format postera. Obično parče papira sa malo mastila na njemu. Ovaj poster je sa Haitija.

Kada sam započeo ovaj projekat prošle godine, stotine ljudi nas je podržalo i reklo da žele da nam pomognu. Naglasio sam da je to moguće samo ukoliko se poštuju uslovi pod kojima sam oduvek radio: nema zasluga, logoa ili sponzora. Nedelju dana kasnije, nekolicina ljudi bila je spremna da otpočne sa projektom i da pomogne ljudima na terenu koji žele da promene svet. To su ljudi o kojima želim da vam govorim danas.

Dve nedelje nakon mog govora, u Tunisu je napravljeno na stotine portreta. I svako je zalepio svoj poster preko portreta diktatora. Bum! Evo šta se desilo. Slim i njegovi prijatelji su obišli zemlju uzduž i popreko kako bi zalepili na stotine fotografija i pokazali da raznovrsnost postoji u ovoj zemlji. Oni su Inside Out zaista pretočili u svoj lični projekat. Naime, ovu sliku smo zalepili u policijskoj stanici i ovo što vidite na podu su zapravo lične karte svih fotografisanih građana koji su meta policije.

Rusija. Čad je hteo da se bori protiv homofobije u Rusiji. On i njegovi prijatelji obišli su svaku rusku ambasadu u Evropi ispred koje su stajali sa portretima kako bi rekli da i njihova prava treba da se poštuju. Iskoristili su Inside Out projekat kao platformu za proteste.

Karači, Pakistan. Šarmin je sada ovde. Organizovala je TEDx akciju u svojoj zemlji i učinila da sva skrivena lica grada budu okačena na gradskim zidovima. Želim da iskoristim ovu priliku da joj se zahvalim zbog toga.

Severna Dakota. Narod Standing Rock. Ostrvo Kornjače. Di-džej Two Bears iz plemena Dakota Lakota hteo je da pokaže da su američki Indijanci i dalje prisutni u toj zemlji. Sedma generacija se još uvek bori za svoja prava. Zalepio je portrete po celom rezervatu. I on je danas ovde sa nama. Svaki put kada radim na novom zidu u Njujorku, koristim njegove slike kako bih širio projekat koji je započeo.

Huarez: čuli ste verovatno za granicu u blizini grada - jednu od najopasnijih na svetu. Monika je napravila na hiljade portreta sa grupom fotografa i oblepila je celu granicu. Znate li šta je sve potrebno da bi se postiglo tako nešto? Ljudi, energija, priprema lepka, sastavljanje tima. Bilo je neverovatno.

U isto vreme u Iranu Abololo - to je nadimak naravno - lepio je jedan jedini ženski portret kako bi pokazao da se protivi vladajućem režimu. Ne moram da vam objašnjavam kakvim je sve rizicima bio izložen tokom projekta.

Postoji gomila školskih projekata. Škole nam šalju dvadeset odsto postera. Obrazovanje je ključna stvar. Klinci se slikaju u školi, nastavnici dobijaju postere i lepe ih na školske zidove. Ovde im je čak pomogao jedan vatrogasac. Trebalo bi da bude još više škola koje sprovode ovakvu vrstu projekta.

Naravno, hteli smo da se vratimo u Izrael i Palestinu. Otišli smo tamo kamionom. U pitanju je kamion-slikomat. Odete do zadnjeg dela kamiona, odštampate sliku, sačekate 30 sekundi i dobijete fotografiju koju možete odmah da zalepite. Hiljade ljudi ih koriste i tako se svaka osoba zalaže za potpisivanje mirovnog sporazuma između dveju zemalja i zatim izlazi na ulice noseći poster. Ovo je skup koji je okupio 450 000 ljudi početkom septembra. Svi prisutni su nosili plakat sa njihovom fotografijom u znak protesta. U isto vreme, negde drugde u svetu, ljudi su oblepljivali ulice, zgrade. Projekat je svuda poprimio maha. Ma hajde, nemojte mi reći da ljudi tamo nisu spremni za mir.

Ovi projekti su se konkretizovali kroz hiljade različitih akcija godišnje, u kojima je učestvovalo stotine hiljada ljudi, koji su napravili na milione fotografija. Ovo je definitvno najveći participativni umetnički projekat koji je u toku.

No, vratimo se na naše pitanje: "Da li umetnost može da promeni svet?" Teško da je to moguće u roku od godinu dana. Tek smo na početku. Ali možda bi trebalo da obrnemo pitanje. Da li umetnost može da promeni život ljudi? Na osnovu onoga što sam video ove godine, odgovor je DA. I znate šta? Ovo je samo početak. Hajde da zajedno izvrnemo svet naopačke. Hvala.

(Aplauz)