Џошуа Волтерс: Бити луд колико је потребно

Моје име је Џошуа Волтерс. Ја сам извођач.

(битбокс)

(смех)

(аплауз)

Поред тога што сам извођач, имам дијагнозу биполарног поремећаја. То схватам на позитиван начин, јер што сам луђи на бини, ја постајем забавнији. Са 16 година сам у Сан Франциску имао своју прву маничну епизоду приликом које сам мислио да сам Исус Христ. Можда мислите да је то страшно, али не постоји та количина дроге на којој се можете осећати тако хај као кад мислите да сте Исус Христ.

(смех)

Послали су ме на психијатријско одељење, а тамо свако изводи своју монодраму. (смех) Не постоји публика, као овде, да оправда њихове припреме. Они само вежбају. Једног дана ће стићи овде. Када сам изашао постављена ми је дијагноза и психијатар ми је преписао лекове. "Океј Џош, зашто ти не бисмо дали зашто ти не бисмо дали мало Зипрексе. Океј? Мхмм? Тако бар пише на мојој оловци." (смех) Видим да има вас који сте из медицине. Чујем вас. Прва половина средње школе била је борба маничне епизоде, а у другој половини сам узимао превише ових лекова и преспавао сам средњу школу. Друга половина била је велика дремка на часу. Када сам изашао имао сам избор. Могао сам да поричем своју болест или да прихватим своје ментално умеће.

(звук трубе)

Тренутно је актуелан покрет за прихватање менталне болести као позитивне - барем њеног хипоманичног дела. Ако не знате шта је хипоманија, то је као кад не можете да контролишете мотор рецимо мотор Ферарија без кочница. Многи од говорника и многи од вас у публици имају ту креативну црту, ако знате о чему говорим. Имате нагон да радите нешто за шта су вам сви рекли да је немогуће.

Џон Гартнер је написао књигу која се зове "The Hypomanic Edge" у којој Кристофер Колумбо, Тед Тарнер и Стив Џобс и сви пословни умови имају ту црту за надметање. Не тако давно, средином деведесетих, Кеј Редфилд Џејмисон написала је другачију књигу, "Touched With Fire", у којој се на ту црту гледа у светлу креативности и где Моцарт, Бетовен и Ван Гог сви пате од маничне депресије. Неки од њих починили су самоубиство. Дакле болест нема само добру страну.

У последње време ово поље се развија. Био је један чланак у "Њујорк Тајмсу" у септембру 2010. који каже: "Довољно манични". Будите довољно манични јер инвеститори који траже предузетнике који поседују овакав спектар – знате о чему говорим – можда не у потпуности биполарни, али су унутар биполарног спектра – где с једне стране можда мислите да сте Исус, а с друге стране можда само зарадите много новца. (смех) Одлука је на вама. А сви се налазе негде у средини. Сви су негде у средини.

Можда, знате, и не постоји тако нешто као лудост и ако имате дијагнозу менталне болести не значи да сте луди. Можда само значи да сте осетљивији на ствари које већина не види и не осећа. Можда нико није заиста луд. Сви смо по мало ћакнути. Колико сте ћакнути зависи од тога где се налазите у том спектру. Колико сте ћакнути зависи и од тога колико среће имате.

Хвала вам.

(аплауз)