Džesa Gembl: Naš prirodni ciklus spavanja

Hajde da počnemo sa danom i noći. Život je evoluirao pod uslovima svetla i mraka, svetlost, a onda mrak. Biljke i životinje su razvile svoje sopstvene unutrašnje satove da bi bili spremni za ove promene u svetlosti. Ovo su hemijski satovi i nađeni su u svakom poznatom organizmu koji ima dve ili više ćelija i u nekim koji imaju samo jednu ćeliju.

Daću vam primer. Ako uzmete merostomatu (vrsta krabe) sa plaže i odnesete je na drugu stranu kontinenta i stavite je u kavez sa kosim dnom, ona će se popeti uz pod kaveza kako se plima diže na obalama mesta odakle je uzeta, a spustiće se tačno kada se voda spušta hiljadama milja daleko. To će raditi nedeljama dok postepeno ne izgubi naviku. To je zanimljivo gledati, ali nema tu nečeg vidovitog ili paranormalnog, samo je to da ove krabe imaju unutrašnje satove koji korespondiraju, obično, sa onim što se događa oko njih.

Dakle, mi imamo ovu mogućnost takođe. I kod čoveka mi ga zovemo telesni sat. Ovo najjasnije možete videti kada uzmete nekom ručni sat i kada ga zatvorite u bunker, duboko ispod zemlje na nekoliko meseci. Ljudi se, ustvari, dobrovoljno prijavljuju za ovo i obično izađu pričajući oduševljeno o svom produktivnom vremenu u rupi. Dakle, bez obzira koliko su neobični ovi subjekti svi oni pokazuju istu stvar. Oni ustaju po malo kasnije svakog dana -- recimo 15 minuta ili tako -- i oni, u neku ruku, odstupaju od sata ovako tokom nedelja. I tako, na ovaj način, mi znamo da oni rade po svojim unutrašnjim satovima, pre nego da nekako osećaju dan napolju.

Dakle dobro, mi imamo telesni sat i kako je ispalo on je veoma važan u našim životima. Veliki je pokretač kulture i mislim da je najpotcenjenija sila našeg ponašanja. Evoluirali smo kao vrsta blizu ekvatora i tako smo potpuno opremljeni da se nosimo sa 12 sati dnevnog svetla i 12 sati mraka. Ali naravno, rasprostranili smo se u svaki kutak sveta i u artičkoj Kanadi, gde ja živim, imamo neprestanu dnevnu svetlost leti i 24 časa mraka zimi. Dakle kultura, severna domorodačka kultura, je tradicionalno bila visoko sezonska. Zimi se mnogo spava. Uživaš u porodičnom životu unutra. A leti, skoro manijakalno lovite i radite veoma dugo, vrlo aktivno.

Dakle, kako bi izgledao naš prirodni ritam? Kako bi izgledali naši obrasci spavanja u idealnom smislu? Ispada da kada ljudi žive bez ikakve vrste veštačkog svetla, oni spavaju dva puta svake noći. Idu u krevet oko 8 sati uveče do ponoći i onda opet, spavaju od otprilike 2 sata ujutru do zore. A između, imaju par sati neke vrste tihe meditacije u krevetu. I u toku tog vremena, dolazi do navale prolaktina kakvu moderan svet nikada ne vidi. Ljudi u ovim studijama izveštavaju da se osećaju veoma budno u toku dana da shvataju da doživljavaju pravu budnost po prvi put u svom životu.

Dakle, da pređemo na moderno vreme. Mi živimo u kulturi vremenske dezorijentacije, svetska putovanja, 24-časovni poslovi, rad u smenama. I, znate, naši moderni načini bavljenja stvarima imaju svoje prednosti, ali ja verujem da treba da razumemo cenu.

Hvala vam.

(Aplauz)