Dženin Benjuz: Biomimikrija na delu

Ako bih mogla da otkrijem bilo šta sakriveno od nas, barem u modernim kulturama, bilo bi to nešto što smo zaboravili, nešto što smo znali jasno kao što znamo sopstvena imena. A to je da živimo u sposobnom univerzumu, da smo deo izvanredne planete. I da smo okruženi genijalnošću.

Biomimikrija je nova disciplina koja pokušava da uči od te genijalnosti i da prima savete od nje, savete o dizajnu. Tu ja živim. I to je takođe moj univerzitet. Okružena sam genijalnošću. Ne mogu a da se ne setim organizama i ekosistema koji znaju kako da žive graciozno na ovoj planeti. Ovo vam savetujem da zapamtite ako ikada ovo opet zaboravite. Zapamtite ovo. Ovo se dešava svake godine. Ovo uvek održi obećanje. Dok smo mi zauzeti finansijskim problemima, ovo se dešava. Proleće.

Zamislite da dizajnirate proleće. Zamislite tu organizaciju. Vi mislite da je teško organizovati TED. (Smeh) Zar ne? Zamislite, i ako to niste skoro radili, zamislite. Zamislite, vremensko usklađivanje, koordinaciju, sve bez hijerarhijskih zakona, ili načela, ili protokola o promeni klime. Ovo se dešava svake godine. Ima mnogo hvalisanja. Mnogo ljubavi u vazduhu. Puno velikih otvaranja. A organizmi, garantujem vam, imaju tačno određene prioritete.

Imam suseda koji me održava u vezi sa tim. Zato što obično provodi vreme na leđima, gledajući u to zelenilo. I jednom je došao do mene, imao je oko sedam ili osam godina. Bilo je jedno osinje gnezdo koje mi je raslo u dvorištu odmah ispred vrata. Većina ljudi ih poruši dok su mala. Ali meni je bilo fascinantno. Jer kao da sam gledala kvalitetnu vrstu italijanskog papira. I on je došao i pokucao. Svaki dan bi došao da mi nešto pokaže i kucao kao detlić dok ne bih otvorila vrata. I pitao me je kako sam napravila kuću za te ose. Jer nikada nije video toliki osinjak. I rekla sam mu: Znaš, Kodi, ose su ga zapravo napravile." I gledali smo je zajedno. I shvatila sam zašto je to pomislio, bila je predivno urađena. Tako arhitektonski. Tako precizno.

I sinulo mi je, kako je on tako rano već poverovao u mit da ako je nešto tako dobro urađeno, mora da smo ga mi uradili. Kako nije znao, to je ono što smo svi zaboravili, da mi nismo prvi koji su gradili. Nismo prvi koji obrađuju celulozu. Nismo prvi koji prave papir. Niti prvi koji pokušavaju da što bolje iskoriste prostor, ili da zaštite od vode, ili greju i hlade strukturu. Nismo prvi koji grade kuće za svoju decu.

Ono što se sada dešava u biomimikriji, jeste da ljudi počinju da se sećaju da organizmi, drugi organizmi ostatak prirodnog sveta, rade vrlo slične stvari onima koje bi mi trebalo da radimo. Ali zapravo to čine time što žive graciozno na ovoj planeti milijardama godina. Tako da su ti ljudi, biomimičari, šegrti prirode. I fokusiraju se na funkcionalnost. Sada bih vam pokazala par stvari koje oni uče. Zapitali su se: Šta ako se, svaki put kad počnem da smišljam nešto, zapitam, "Kako bi priroda rešila ovo?""

I evo šta oni uče. Ovo je sjajna slika češkog fotografa, Džeka Hedlija. Ovo je priča o inženjeru iz JR Vest-a. To su ljudi koji prave voz-metak. Tako su ga nazvali jer je zaobljen spreda. Ali, svaki put kada je ušao u tunel on je stvarao pritisak. A po njegovom izlasku, nastajao bi zvučni udar. Tako da je šef rekao inženjeru: "Smisli kako da utišaš voz."

Ispostavilo se da je on ljubitelj ptica. Otišao je na sastanak ljubitelja ptica. I učio je, video je film o vodomarima. I pomislio je: "Oni se kreću iz sredine sa jednom gustinom - vazduha, u sredinu sa drugom gustinom - vodu, bez prskanja." Pogledajte sliku. Nema prskanja i mogu da vide ribu. I pomislio je: "Šta ako mi uradimo ovo?" Utišao je voz. Išao je 10% brže, koristeći 15% manje struje.

Kako priroda odbija bakterjie? Nismo prvi koji moraju da se brane od bakterija. Ispostavlja se - ovo je ajkula sa Galapagosa. Nema bakterija na telu, nema prljavštine, nema parazita. I ne zato što se kreće brzo. Ona se zapravo kreće sporo, to je spora ajkula. Pa, kako nema naslaga bakterija na njenom telu? Ne radi to pomoću hemikalije. U stvari, radi to pomoću istih nabora koji su na plivačkoj opremi marke "Spido", koja su oborila rekorde na Olimpijskim igrama.

Ali stvar je u određenom šablonu. I taj šablon, njegova arhitektura na tim kožnim naborima sprečava bakterije da se spuste i zadrže. Postoji kompanija "Šarklet Tehnolodžiz" koja te šablone stavlja na površine u bolnicama kako bi odbili bakterije. Što je bolje nego da ih ribaju antibakterijskim, jakim hemikalijama na koje mnogi organizmi sada postaju imuni. Infekcije nastale u bolnicama svake godine ubiju više ljudi u SAD-u nego SIDA, rak i automobilske nesreće zajedno. Oko sto hiljada.

Ova životinjica živi u Namibijskoj pustinji. Nema sveže vode za piće. Ali pije vodu iz magle. Ima izbočine na omotačim krila. I te izbočine su kao magneti za vodu. Imaju vrhove pogodne za vodu i strane premazane voskom. I magla se skuplja na tim vrhovima. I sliva se niz strane u usta. Zapravo, jedan naučnik ovde u Oksfordu proučava ovo. Endru Parker. I sada kinetičke i arhitektonske firme kao što je Grimšo počinju da vide to kao način oblaganja zgrada tako da skupljaju vodu iz magle. Deset puta bolje od mreža za skupljanje magle.

Ugljen-dioksid kao gradivni element. Organizmi ne smatraju ugljen-dioksid otrovom. Biljkama i organizmima koji formiraju školjke, korale, to je gradivni element. Postoji jedna cementara pokrenuta u SAD-u, zove se "Klara". Pozajmili su recept od koralnih grebena. I koriste ugljen-dioksid kao gradivni element u cementu i betonu. Cement obično emituje tonu ugljen-dioksida na svaku tonu cementa. Sada se ta jednačina preokreće i oduzima pola tone ugljen-dioksida zahvaljujući receptu od korala.

Niko od njih ne koristi organizme. U stvari koriste samo nacrte ili recepte od organizama. Kako priroda skuplja solarnu energiju? Ovo je nova vrsta solarne ćelije zasnovana na principu lista. Sama se stvara. Može se staviti na bilo kakvu podlogu. Veoma je jeftina i puni se svakih pet godina. To je zapravo kompanija "Uansan" u kojoj ja radim sa Polom Hokenom.

Priroda filtrira vodu na razne načine i izbacuje so iz vode. Mi vodu propuštamo kroz membranu. I onda se pitamo zašto se membrana zapuši i zašto troši puno struje. Priroda to radi mnogo elegantnije. I to u svakoj ćeliji. U svakom crvenom krvnom zrncu u vašem telu nalaze se pore u obliku peščanog sata, zovu se akvaporini. Oni sprovode molekule vode. To je vrsta napredne osmoze. Ekstraktuju molekule vode i ostavljaju rastvorljive materije sa druge strane. Kompanija "Akvaporin" počinje da pravi membrane za desalinizaciju zasnovane na toj tehnologiji.

Drveće i kosti se stalno obnavljaju na području oštećenja. Ovaj algoritam je ubačen u softverski program koji se koristi u pravljenju lakih mostova, lakih potpornih stubova. "G.M. Opel" to koristi za pravljenje okvira koji vidite, u njihovim takozvanim bioničkim autima. Olakšali su okvir uz minimalnu potrošnju materijala, kao što to organizam radi, za maksimalnu snagu.

Ovaj insekt, za razliku od ove kesice čipsa, ovaj insekt koristi jedan materijal zvani hitin. I pronalazi mnogo mnogo načina da ga primeni. Vodootporan je. Jak je i otporan. Propušta vazduh. Stvara boju kroz strukturu. Dok kesica čipsa koristi oko sedam slojeva za to. Jedan od naših najvećih izuma koji moramo da osmislimo kako bismo se bar približili tim organizmima, jeste da nađemo način da smanjimo količinu materijala, vrste materijala koje koristimo i dodamo im dizajn. Koristimo pet polimera u prirodnom svetu da napravimo sve što vidite. U našem svetu koristimo oko 350 polimera da napravimo sve ovo.

Priroda je na nano nivou. Nanotehnologija, nanočestice, dosta se brine o tome. Slobodne nanočestice. Meni je veoma zanimljivo to što se ne mnogo ljudi ne pitaju, "Kako da od prirode saznamo tajnu sigurne nanotehnologije?" Priroda to radi već dugo. Na primer, uvek oblaže materijale nanočesticama. U stvari, bakterije koje smanjuju količinu sumpora kao deo njihove sinteze, emitovaće, kao nusproizvod, nanočestice u vodu. Ali odmah posle toga emituju proteine koji skupljaju i gomilaju te nanočestice tako da izađu iz rastvora.

Upotreba energije. Organizmi malo troše energiju. Zato što moraju da zarade ili uštede svaki delić koji dobiju. I jedno od trenutno najvećih polja, u svetu energetskih mreža, čujete o pametnoj mreži. Jedan od najvećih stručnjaka su društveni insekti. Tehnologija roja. Kompanija "Regen" istražuje kako mravi i pčele nalaze hranu i cveće na najefikasniji način kao cela košnica. I oni čine da uređaji u vašim domovima pričaju međusobno putem tog algoritma, i određuju kako da smanje upotrebu struje.

Grupa naučnika na "Kornelu" pravi sintetičko drvo. Oni kažu: "Nema pumpe na dnu drveta." Njegova kapilarna aktivnost i isparavanje vuku vodu nagore, kap po kap, oslobađajući je od lista i vukući je naviše kroz korenje. I stvaraju - zamislite to kao tapetu. Razmišljaju da to stave u unutrašnost zgrada da bi vodu podigli bez pumpi.

Amazonska električna jegulja. Izuzetno ugrožena, neke od tih vrsta, stvore 600 volti struje sa hemikalijama koje postoje i u našim telima. Meni je još zanimljivije to što je 600 volti ne sprži. Znate da koristimo PVC. I oblažemo žice PVC-om radi izolacije. Kako se ovi organizmi izoluju od sopstvenog električnog naboja? To su pitanja koja tek treba da postavimo.

Evo proizvođača turbina na vetar koji se ugleda na kita. Grbavi kit ima izrezane ivice na perajima. I te ivice smanjuju otpor protoka vode za 32%. Kao rezultat toga, ove turbine na vetar se okreću na izuzetno slabim brzinama vetra.

"MIT" je upravo razvio novi radio čip koji zahteva mnogo manje snage nego naši čipovi. Zasnovan je na pužu u vašem uhu i može da prima internet, bežične i televizijske signale i radio signale, sve u jednom čipu. Konačno, nivo ekosistema.

U mojoj kompaniji za konsalting, "Biomimikri Gild", sarađujemo sa arhitektama iz "HOK"-a, razmatramo izgradnju čitavih gradova, u njihovom odeljenju za planiranje. I pitamo se, zar ne bi trebalo da su naši gradovi barem jednako efikasni na nivou usluga ekosistema, kao i prvobitni sistemi koje su zamenili? Tako da stvaramo Standarde za ekološko delovanje, koji obavezuju gradove na bolji učinak.

Biomimikrija je izuzetno moćan način za inovaciju. Moje pitanje je, " Šta je vredno rešavanja?" Ako niste videli ovo, zaista je neverovatno. Dr Adam Niman. Ovo je prikaz svih voda na Zemlji u odnosu na zapreminu Zemlje, svog leda, svih slatkih voda, svih slanih voda, i celokupne atmosfere u kojoj možemo da dišemo, u odnosu na zapreminu Zemlje. I unutar tih kugli život je, tokom 3,8 milijardi godina, stvorio plodno, pogodno mesto za nas.

I mi smo u dugom nizu organizama koji su se nastanili na ovoj planeti, i pitamo se, "Kako možemo živeti ovde graciozno i dugovečno?" Kako možemo uraditi ono što je život naučio da radi? A to je da stvori uslove povoljne za život. Kako bismo to uradili, dizajnerski problem veka, rekla bih, je da moramo naći način da se podsećamo tih genijalnosti, i nekako ih ponovo dostignemo.

Jedna od velikih ideja, velikih projekata na kojima imam čast da radim je nova internet stranica. I preporučila bih vam da je posetite. Zove se " AskNature.org". Mi pokušavamo, kao što to TED radi, da organizujemo sve biološke informacije po dizajnerskim i inženjerskim funkcijama.

I sarađujemo sa "EOL"-om, Enciklopedijom života, TED želja Eda Vilsona. I on sakuplja sve biološke informacije na jednoj internet stranici. I naučnici koji doprinose "EOL"-u odgovaraju na pitanje. "Šta možemo naučiti od ovih organizama?" I te informacije će biti na stranici AskNature.org I nadamo se da će, bilo koji pronalazač, bilo gde na svetu, moći, da u trenutku stvaranja, iskuca: "Kako priroda izdvaja so iz vode?" I iskočiće mangrov i morske kornjače i vaši bubrezi.

I postaćemo sposobni da kao Kodi budemo u dodiru sa svim tim neverovatnim modelima, tim prethodnicima koji su ovde mnogo duže od nas. I nadamo se da ćemo uz njihovu pomoć, naučiti da živimo na ovoj planeti i u ovom domu koji je naš, ali ne i samo naš. Mnogo vam hvala. (Aplauz)