Džejms Stavridis (James Stavridis): Razmišljanja mornaričkog admirala o globalnoj bezbednosti

Govoriću malo o otvorenom pristupu bezbednosti, jer moramo da budemo bolji u bezbednosti u ovom 21. veku.

Počeću ovim rečima, pogledajmo 20. vek i to koliko je takav tip bezbednosti bio dobar za nas.

Ovo je Verdun, bojno polje u Francuskoj severno od sedišta NATO-a u Belgiji. Na Verdunu je 1916. godine u periodu od 300 dana, ubijeno 700 000 ljudi, znači oko 2 000 dnevno.

Ako premotate unapred - bezbednost 20. veka - u Drugi svetski rat, vidite bitku kod Staljingrada, 300 dana, 2 miliona ljudi ubijeno.

Sada idemo u Hladni rat i nastavljamo da pokušavamo i gradimo zidove. Idemo od rovovskih borbi Prvog svetskog rata do Mažino linije Drugog svetskog rata, a zatim do Hladnog rata, Gvozdene zavese, Berlinskog zida. Zidovi ne funkcionišu.

Moja teza za nas danas je, umesto građenja zidova radi stvaranja bezbednosti, moramo da gradimo mostove. Ovo je poznati most u Evropi. Nalazi se u Bosni i Hercegovini. To je most na Drini, predmet romana Ive Andrića, koji govori o tome kako je u tom problematičnom delu Evrope i Balkana, svojevremeno bilo iznenađujuće mnogo sagrađenih zidova. U skorije vreme, u poslednjoj deceniji, uviđamo da ove zajednice počinju, pomalo nesigurno, da se zbližavaju.

Rekao bih, ponovo, otvoreni pristup bezbednosti je u povezivanju međunarodnog, međuagencijskog, privatno-javnog i njihovo prožimanje pomoću strateške komunikacije, uglavnom na društvenim mrežama.

Zato ću govoriti malo o tome zašto je to neophodno, jer su naše univerzalne vrednosti napadnute, na više načina i nijedan od izvora pretnji našim univerzalnim vrednostima neće biti rešen podizanjem zidova.

Ja sam mornar, očigledno. Ovo je brod, putnički brod, koji preseca Indijski okean. Šta nije u redu sa ovom slikom? Ima bodljikavu žicu sa obe strane. To treba da onemogući pirate da ga napadnu. Piratstvo je veoma aktivna pretnja danas svuda u svetu. Ovo je Indijski okean. Pirati su veoma aktivni u moreuzu Malaka. Aktivni su u Gvinejskom zalivu. Vidimo ih u Karipskom moru. To je 10 milijardi godišnje prekida u globalnom transportnom sistemu. Prošle godine u ovo vreme, bilo je 20 plovila, 500 mornara koji su držani kao taoci. Ovo je napad na univerzalne vrednosti. Moramo da smislimo kako da to rešimo.

Hajde da se prebacimo na drugačiju vrstu mora, na sajber more. Ovo su fotografije 2 mlada čoveka. U ovom trenutku, oni su u zatvoru. Izveli su prevaru sa kreditnim karticama koja ih je obogatila za više od 10 milijardi dolara. Ovo je deo sajber kriminala koji godišnje pravi 2 000 milijardi prekida u svetskoj ekonomiji. 2 000 milijardi godišnje. To je malo manje od BDP-a Velike Britanije. Ovo sajber more, koje je kao što znamo fundamentalni deo radikalne otvorenosti, je takođe pod velikom pretnjom.

Još jedna stvar koja me brine u vezi sa univerzalnim vrednostima su pretnje izazvane trafikingom, trgovinom narkoticima, opijumom, koji dolaze iz Avganistana preko Evrope sve do Sjedinjenih Država. Brinemo zbog kokaina koji dolazi sa severnog grebena Anda. Brinemo zbog trgovine ilegalnim oružjem i trafikinga. Povrh svega, možda, brinemo zbog trgovine ljudima i grozne cene toga. Trafiking se kreće najviše na moru, ali i u ostalim delovima svetskih dobara.

Ovo je fotografija, voleo bih da mogu reći da je ovo visokotehnološki deo američke mornaričke opreme koju koristimo da zaustavimo trafiking. Loša vest je da je ovo polu-podmornica kojom upravljaju narko karteli. Napravljena je u džunglama Južne Amerike. Uhvatili smo je sa običnim splavom -- (Smeh) -- i nosila je 6 tona kokaina. Posada od njih četvoro. Čišćenje sofisticiranim komunikacijama. Ova vrsta trafikinga, narkotika, ljudi, oružja, ne daj bože, oružja za masovno uništenje, je deo pretnji univerzalnim vrednostima.

Hajde da vidimo Avganistan danas. Ovo je polje maka u Avganistanu. 80-90 posto svetskog maka, opijuma i heroina dolazi iz Avganistana. Takođe tu nalazimo i terorizam. Ovde je stacionirana Al Kaida. Isto tako vidimo veliku pobunu koja je tu ukorenjena. Zato je ova zabrinutost oko terorizma takođe deo univerzalnih vrednosti i ono čemu se moramo posvetiti.

Evo nas sada u 21. veku. Znamo da sredstva iz 20. veka neće funkcionisati. Šta bi trebalo da uradimo?

Rekao bih da nećemo da osiguramo bezbednost samo oružjem. Nećemo osigurati bezbednost samo oružjem. Trebaće nam primena vojne sile. Kada to radimo, moramo da radimo dobro i kompetentno.

Moja teorija je: otvorena bezbednost je o međunarodnoj, međuagencijskoj, privatno-javnoj vezi zasnovanoj na ideji strategijske komunikacije na Internetu.

Evo nekoliko primera kako ovo funkcioniše na pozitivan način. Ovo je Avganistan. Ovo su avganistanski vojnici. Svi drže knjige. Trebalo bi da kažete: "Ovo je čudno. Mislim da sam pročitao da su ovi mladi muškarci i žene u svojim 20-im i 30-im mahom nepismeni u Avganistanu."

Bili biste u pravu.

85 posto ne zna da čita kada se priključe bezbednosnim jedinicama u Avganistanu. Zašto? Zato što su talibani uskratili obrazovanje u periodu kada je trebalo da ovi muškarci i žene nauče da čitaju.

Pitanje je zašto svi stoje tamo i drže knjige? Odgovor je da ih mi učimo da čitaju u kursevima opismenjivanja NATO-a u partnerstvu sa entitetima privatnog sektora, u partnerstvu sa agencijama za razvoj. Naučili smo preko 200 000 avganistanskih bezbednosnih jedinica da čitaju i pišu na osnovnom nivou.

Kada možete da čitate i pišete u Avganistanu, možete da stavite olovku u džep. Na ceremonijama, kada ovi mladi muškarci i žene diplomiraju, oni uzimaju ovu olovku sa velikim ponosom i stavljaju je u svoj džep. Ovo povezuje međunarodne -- preko 50 nacija je uključeno u ovu misiju -- međuagencijske -- ove razvojne agencije -- i privatno-javne, da se uključe u ovakav vid bezbednosti.

Mi ih učimo i borbenim veštinama, naravno, ali dodao bih, otvorena bezbednost znači povezivanje na načine koji stvaraju dugotrajne efekte bezbednosti.

Evo još jednog primera. Ovo je ratni brod američke mornarice. Zove se "Uteha". Postoji identičan brod koji se zove "Milost". To su bolnički brodovi. Ovaj, "Uteha" operiše kroz Karibe i obale Južne Amerike izvodeći tretmane pacijenata. Na standardnom krstarenju oni izvedu 400 000 tretmana pacijenata. Posada nije striktno vojna već je kombinacija humanitarnih organizacija: operacija "Nada", projekat "Osmeh". Ostale organizacije šalju volontere. Međuresorni lekari izlaze. Svi su deo ovoga.

Da bih vam pokazao kakav uticaj ovo može imati, ovaj osmogodišnji dečak je pešačio sa svojom majkom 2 dana da bi došao na očnu kliniku koju je postavila "Uteha". Kada je bio tretiran zbog svoje izuzetne kratkovidosti, odjednom je pogledao gore i rekao: "Mama veo el mundo." "Mama, vidim svet." Pomnožite ovo sa 400 000 tretmana pacijenata, ovu privatno-javnu saradnju sa bezbednosnim jednicama, tada počinjete da uviđate moć stvaranja bezbednosti na mnogo drugačiji način.

Ovde vidite bejzbol igrače. Možete li da pronađete 2 vojnika američke vojske na ovoj fotografiji? To su 2 mlada čoveka sa obe strane ovih dečaka. Ovo je deo serije bejzbol klinika, gde smo istraživali saradnju između Glavne bejzbol lige, Stejt Departmenta, koji predstavlja diplomatski deo ovoga, vojnih bejzboj igrača, koji su pravi vojnici sa stvarnim veštinama, ali učestvuju u ovoj misiji i postavljaju klinike svuda po Latinskoj Americi i Karibima, u Hondurasu, Nikaragvi, po celoj Centralnoj Americi i Karibima gde je bejzbol veoma popularan i tako se stvara bezbednost. Oni predstavljaju uzore mladim muškarcima i ženama o zdravom životu i o životu za koji tvrdim da pomaže stvaranju bezbednosti za nas.

Jos jedan aspekt ovog partnerstva je u sprečavanju katastrofa. Ovo je helikopter američkih vazduhoplovnih snaga koji je učestvovao nakon cunamija 2004. koji je ubio 250 000 ljudi. U svakoj od ovih većih katastrofa -- cunami 2004. -- 250 000 mrtvih, zemljotres u Kašmiru u Pakistanu 2005., 85 000 mrtvih, zemljotres na Haitiju, oko 300 000 mrtvih, najskorija užasna kombinacija zemljotresa i cunamija koja je pogodila Japan i njihovu nuklearnu industriju -- u svim ovim slučajevima, vidimo partnerstvo međunarodnih aktera, međuagencijskih, privatno-javnih koji su radili sa bezbednosnim jedinicama da odgovore na ovu vrstu prirodnih katastrofa. Ovo su primeri ideje otvorenog pristupa bezbednosti.

Vezaćemo ih zajedno, uvećavajući, radeći stvari kao ove. Sada, vi gledate ovo i mislite: "Admirale, ovo moraju biti morske linije komunikacija ili ovo mogu biti optički kablovi." Ne. Ovo je crtež sveta prema Twitteru. Ljubičasto su tvitovi. Zeleno su geolokacije. Belo je sinteza. Ovo je savršena simulacija tog sjajnog istraživanja stanovništva, 6 najvećih nacija na svetu u opadajućem redosledu: Kina, Indija, Facebook, Sjedinjene Američke Države, Twitter i Indonezija. (Smeh)

Zašto želimo da se uključimo u ove mreže? Zašto želimo da budemo upleteni? Govorili smo ranije o arapskom proleću i moći svega ovoga. Daću vam još jedan primer, kako da prosledite ovu poruku.

Održao sam ovakav govor u Londonu pre nekog vremena o ovom pitanju. Rekao sam, kao što govorim vama, ja sam na Facebooku. Dodajte me za prijatelja. Publika mi se malo smejala. Postojao je članak koji je pustio AP, na žici. Pokupili su ga na 2 mesta u svetu: Finskoj i Indoneziji. Naslov je glasio: NATO admiralu trebaju prijatelji. (Smeh) Hvala Vam. (Aplauz) Što mi i treba. (Smeh)

Priča je bila katalizator i sledećeg dana sam imao hiljade zahteva za prijateljstvo na Facebooku od Indonežana i Finaca, uglavnom govoreći: "Admirale, čuli smo da vam trebaju prijatelji, i da, inače, šta je NATO?" (Smeh)

Pa... (Smeh)

Da, smejemo se, ali ovo je kako da prosledimo tu poruku, a prosleđivanje te poruke predstavlja način na koji povezujemo međunarodno, međuagencijsko, privatno-javno i kako ove društvene mreže mogu pomoći da kreiramo bezbednost.

Dozvolite mi da pokrenem malo tmurniju temu. Ovo je fotografija hrabrog britanskog vojnika. On je u Škotskoj gardi. Na straži je u Helmandu u južnom Avganistanu. Stavio sam ga ovde da nas podseti, ne želim da bilo ko napusti ovu prostoriju misleći da nam ne trebaju sposobni, kompetentni vojnici koji mogu da stvore pravi vojni efekat. Ovo je suština onoga što smo i šta radimo i to radimo da bi zaštitili slobodu, slobodu govora i stvari koje cenimo u našim društvima.

Ali znate, život nije na prekidač. Ne morate da imate vojsku koja je ili u teškoj borbi ili u barakama.

Rekao bih da je život reostat. Morate da ga podesite i baš kao što mislim kako stvaramo bezbednost u 21. veku, biće vremena kada ćemo da primenimo tešku moć u stvarnim ratovima i krizama, ali biće mnogo slučajeva, kao što smo govorili danas, gde će naše vojske biti deo stvaranja bezbednost 21. veka, međunarodnu, međuagencijsku, privatno-javnu, povezanu odgovarajućim komunikacijama.

Završio bih rečima koje smo čuli ranije danas o Vikipediji. Koristim Vikipediju svakodnevno da bih potražio činjenice i kao što svi vi cenite, Vikipedija nije stvorilo 12 briljantnih ljudi koji zatvoreni u sobi pišu članke. Vikipedija, svakodnevno, predstavlja desetine hiljada ljudi koji ubacuju informacije i svakodnevno milioni ljudi koriste te informacije. To je odlična slika za ovo fundamentalno stanovište da niko od nas nije pametan kao svi mi kada razmišljamo zajedno. Nijedna osoba, nijedan savez, nijedna nacija, niko od nas nije pametan kao svi mi zajedno.

Ideja vodilja Vikipedije je veoma jednostavna: svet gde svako ljudsko biće može besplatno da sudeluje u sumi svih znanja. Moja teorija za vas je da kombinacijom međunarodne, međuresorne, privatno-javne, strategijske komunikacije, zajedno, u ovom 21. veku, možemo da stvorimo zbir cele bezbednosti.

Hvala vam. (Aplauz)

Mnogo vam hvala. Hvala vam. Hvala vam. (Aplauz)