Džejms B. Glatfelder (James B. Glattfelder): Ko upravlja svetom?

''Kada je kriza stigla, ozbiljna ograničenja postojeće ekonomije i finansijskih modela ubrzo su postala očigledna.'' "Takođe postoji jako ubeđenje, koje i ja delim da su loše ili prejednostavne i samosvesne ekonomije pomogle stvaranje krize.''

Sada, verovatno ste svi čuli za slične kritike koje dolaze od ljudi koji su skeptični zbog kapitalizma. Ali ovo je drugačije. Ovo potiče iz srca finansija. Prvi citat je Žan-Klod Trišea kada je bio guverner Evropske centralne banke Drugi citat je iz glave upravnika Finansijskih usluga Ujedinjenog Kraljevstva. Da li zapravo ovi ljudi nagoveštavaju da mi ne razumemo ekonomske sisteme koji upravljaju modernim društvima? Postaje još gore. ''Mi trošimo milijarde dolara pokušavajući da razumemo poreklo univerzuma dok još uvek ne razumemo ni uslove za stabilno društvo, za funkcionalnu ekonomiju ili za mir.''

Šta se ovde dešava? Da li je ovo moguće? Da li zaista razumemo više o materijalu stvarnosti nego što razumemo materijal koji nastaje iz naših ljudskih interakcija? Nažalost, odgovor je da. Ali postoji intrigantno rešenje koje potiče od onoga što je poznato kao nauka složenosti.

Da bi se objasnilo šta ovo znači i šta zapravo ovo jeste, molim vas, dopustite mi da se za čas vratim nekoliko koraka unazad. Igrom slučaja završio sam u fizici. To je bio slučajan susret kada sam bio mlad, i od tada, često sam se pitao o neverovatnom uspehu fizike prilikom opisivanja stvarnosti u kojoj se budimo svakog dana. U suštini, možete razmišljati o fizici na sledeći način. Uzmete komad stvarnosti koju želite da razumete i to onda prevodite u matematiku. Kodirate ga u jednačine. Tada se predviđanja mogu obaviti i testirati. Mi smo zapravo veoma srećni što ovo radi, zbog toga što niko zaista ne zna zašto bi misli u našim glavama trebalo zapravo da imaju veze sa fundamentalnim radom univerzuma. Uprkos uspehu, fizika ima svoja ograničenja. Kao što je Dirk Helbing naglasio u poslednjem citatu, mi ne shvatamo istinski složenost koja ima veze s nama, koja nas okružuje. Ovaj paradoks je to što me je zainteresovalo u kompleksnim sistemima. Dakle, ovo su sistemi koji su stvoreni od više međusobno povezanih ili interaktivnih delova: najezde ptica ili riba, kolonije mrava, ekosistemi, mozgovi, finansijska tržišta. Ovo je samo nekoliko primera. Zanimljivo, složeni sistemi su veoma teški za mapiranje u matematičke jednačine, tako da uobičajeni fizički pristup ovde baš i ne funkcioniše.

Pa šta mi znamo o složenim sistemima? Pa, ispostavlja se da ono što izgleda kao složeno ponašanje spolja je zapravo rezultat nekoliko jednostavnih pravila interakcije. Ovo znači da možete zaboraviti na jednačine i početi samo da razumete sistem posmatrajući interakcije, pa možete zapravo zaboraviti jednačine i početi samo da posmatrate interakcije. I čak postaje bolje, jer većina složenih sistema poseduje to neverovatno svojstvo koje se zove ispoljavanje. Tako da ovo znači da sistem kao celina iznenada počinje da pokazuje ponašanje koje ne može biti razumljivo ili predviđeno posmatranjem delova sistema. Dakle celina je bukvalno više od zbira njenih delova. I sve ovo takođe znači da možete zaboraviti pojedinačne delove sistema, koliko su oni složeni. I ako je to ćelija ili termit ili ptica, samo se fokusirate na pravila o interakciji.

Kao rezultat, mreže su idealan pokazatelj složenih sistema. Čvorovi u mreži su komponente sistema i veze su date interakcijama. Dakle ono što su jednačine za fiziku, to su složene mreže za učenje složenih sistema.

Ovaj pristup je bio veoma uspešno primenjen na mnogim složenim sistemima u fizici, biologiji, kompjuterskim naukama, socijalnim naukama, ali šta je sa ekonomijom? Gde su ekonomske mreže? Ovo je iznenađujuć i značajan jaz u literaturi. Istraživanje koje smo objavili prošle godine, pod nazivom ''Mreža globalne korporativne kontrole'', bilo je prva obimna analiza ekonomskih mreža. Studija je bila dostupna na internetu i privukla je mnogo pažnje internacionalnih medija. Ovo je prilično izvanredno, zato što, opet, zašto niko nije pogledao ovo ranije? Slični podaci su bili tu duže vreme.

Ono što smo detaljno posmatrali bile su vlasničke mreže. Dakle ovde su čvorovi kompanije, ljudi, vlade fondacije, itd. I veze predstavljaju akcionarske odnose, tako da akcionar A ima x procenata deonica u kompaniji B. I mi takođe dodeljujemo vrednost kompaniji datu putem operativnog prihoda. Dakle vlasničke mreže otkrivaju obrasce akcionarskih veza. U ovom malu primeru, možete videti nekoliko finansijskih institucija sa nekim od mnoštva istaknutih veza.

E sad, možete pomisliti da niko nije razmišljao o ovome ranije zbog toga što su vlasničke mreže veoma, veoma dosadne za proučavanje. Dakle, kako je vlasništvo vezano za kontrolu, kao što ću objasniti kasnije, gledajući na vlasništva mreža zapravo vam mogu dati odgovore na pitanja kao što su, ko su glavni igrači? Kako su oni organizovani? Jesu li izolovani? Jesu li međusobno povezani? I šta je ukupna raspodela kontrole? Drugim rečima, ko kontroliše svet? Mislim da je ovo zanimljivo pitanje.

I ima posledice za sistemski rizik. Ovo je mera za to koliko je ranjiv sistem u celini. Visok stepen međusobnog povezivanja može biti loš za stabilnost, jer se onda stres može širiti kroz sistem, kao epidemija.

Naučnici su ponekad kritikovali ekonomiste koji veruju da su ideje i koncepti važniji od empirijskih podataka, jer je temeljna smernica u nauci: Pustimo podatke da govore. Ok. Uradimo to.

Tako smo počeli sa bazom podataka koja sadrži 13 miliona vlasničkih odnosa od 2007. Ovo je mnogo podataka i zbog toga što smo želeli otkriti, ko vlada svetom, odlučili smo da se fokusiramo na transnacionalne korporacije ili skraćeno TNC. Ovo su kompanije koje posluju u više od jedne države, i mi smo ih našli 43.000. U sledećem koraku, izgradili smo mrežu oko ovih kompanija, tako da smo uzeli TNC-ove akcionare, i akcionarske akcionare itd., sve uzvodno i uradili smo isto nizvodno i završilo se mrežom koja sadrži 600.000 čvorova i milion veza. Ovo je TNC-ova mreža koju smo analizirali.

I ispostavlja se da je struktuirana na sledeći način. Dakle, imate periferiju i centar koji sadrže oko 75 procenata svih igrača i u centru se nalazi ovo malo ali dominantno jezgro koje je napravljeno od snažno povezanih kompanija. Da biste dobili jasniju sliku, razmislite o području jedne metropole. Dakle imate predgrađa i periferiju, imate centar kao finansijsku oblast, onda bi jezgro bilo nešto kao najviša zgrada u centru. I već vidimo znake organizacije koja se ovde dešava. Trideset šest procenata TNC-ova su samo u srži, ali oni čine 95 procenata ukupnog operativnog prihoda celog TNC-a.

U redu, sada smo analizirali strukturu, kako se onda ovo odnosi na kontrolu? Dakle, vlasništvo daje pravo glasa akcionarima. Ovo je normalna predstava kontrole. I takođe postoje različiti modeli koji vam dozvoljavaju da računate kontrolu koju dobijate od vlasništva. Ako imate više od 50 procenata akcija u kompaniji, dobijate i kontrolu, ali najčešće to zavisi od relativne raspodele akcija. I mreža je zaista bitna. Pre oko 10 godina, g-din Tronketi Provera je posedovao i kontrolisao malu kompaniju, koja je posedovala i kontrolisala veću kompaniju. Shvatate ideju. Ovo se završilo dajući mu kontrolu u italijanskom telekomu sa leveridžom od 26. Tako da ovo znači da, sa svakim eurom koji je uložio, on je bio u stanju da pomera 26 eura tržišne vrednosti kroz lanac vlasničkih odnosa.

Ono što smo zapravo izračunali u našoj studiji jeste kontrola preko TNC-ove vrednosti. Ovo nam je omogućilo da odredimo stepen uticaja na svakom akcionaru. Ovo je veoma mnogo u smislu ideje Maksa Vebera o potencijalnoj moći, koja je verovatnoća nametanja volje pojedinca uprkos otporu ostalih.

Ako želite da izračunate protok u vlasničkoj mreži, ovo je ono što treba da uradite. To zapravo nije toliko teško za razumevanje. Dozvolite da vam objasnim kroz ovo poređenje. Dakle pomislite o protoku vode kroz cevi gde su cevi različite debljine. Slično tome, kontrola teče u vlasničkim mrežama i sakuplja se u čvorovima. Dakle šta smo pronašli nakon obračunavanja sve ove mrežne kontrole? Pa, ispostavlja se da 737 najvećih akcionara ima potencijal da kolektivno upravlja sa 80 procenata TNC-ove vrednosti. Sada zapamtite, započeli smo sa 600.000 čvorova, tako da ovih 737 najvećih igrača čini malo više od 0,1 procenta. To su uglavnom finansijske institucije u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. I sve ovo postaje ekstremnije. Ima 146 najboljih igrača u središtu i oni zajedno imaju mogućnost da zajednički upravljaju sa 40 procenata TNC-ove vrednosti.

Šta bi trebalo da ponesete kući od svega ovoga? Pa, visok stepen kontrole koji ste videli je veoma ekstreman po svim standardima. Visok stepen međusobne povezanosti najboljih igrača u jezgru može predstavljati značajan sistemski rizik za globalnu ekonomiju i mogli bismo lako povratiti TNC mrežu uz nekoliko jednostavnih pravila. Ovo znači da su te strukture verovatno rezultat samoorganizovanja. Ovo je vanredno vlasništvo koje zavisi od pravila saradnje u sistemu, tako da verovatno nije rezultat pristupa od vrha na dole kao globalne zavere.

Naša studija ''je utisak površine meseca. To nije ulična mapa.'' Tako da bi trebalo da uzemete tačan broj u našoj studiji sa rezervom, ipak, on ''nam daje mučan pregled vrlog novog sveta finansija.'' Nadamo se da smo otvorili vrata za više istraživanja u ovom pravcu pa će preostali nepoznat teren biti ucrtan u budućnosti. I ovo polako uzima maha. Mi vidimo hitnost dugoročnih i dobro finansiranih programa čiji cilj je razumevanje našeg umreženog sveta s tačke gledišta složenosti. Ali ovo je putovanje upravo počelo, pa ćemo morati da čekamo pre nego vidimo prve rezultate.

Postoji još uvek veliki problem, po mom mišljenju. Ideje u vezi sa finansijama, ekonomijom, politikom, društvom, su veoma često ukaljane ličnim ljudskim ideologijama. Zaista se nadam da ova perspektiva složenosti omogućava pronalazak neke zajedničke osnove. Bilo bi stvarno odlično ako bi imala moć da pomogne prekid zastoja nastao suprotstavljanjem ideja, koji izgleda paralizuje naš globalizovani svet. Stvarnost je veoma složena, moramo se izmaći od dogmi. Ali ovo je samo moja lična ideologija.

Hvala vam.

(Aplauz)