Ian Riči (Ian Ritchie): Dan kada sam odbio Tima Berners-Lija

Svi znamo da je internet apsolutno promenio izdavaštvo, emitovanje materijala, trgovinu i društvenu umreženost, ali odakle je sve to došlo? Citiraću trojicu ljudi: Vanevara Buša, Daga Englbarta i Tima Berners-Lija. Hajde sada, na brzinu, da upoznamo ove ljude.

Ovo je Vanevar Buš. On je bio glavni naučni savetnik za vladu SAD tokom rata. A 1945. godine, objavio je članak u časopisu Atlantic Monthly. Članak se zvao "Kao što bismo mi mislili." Ono što je Vanevar Buš tvrdio je da je način na koji mi koristimo informacije loš. Ne sortiramo informacije poput biblioteka, kataloga i sličnih sistema. Mozak radi pomoću asocijacija. Dok nam je jedna stvar na umu, mozak odmah skače na sledeću. I način na koji su informacije strukturirane ne može da ide u korak sa ovim procesom.

Buš je onda predložio jednu mašinu, i nazvao ju je memeks. Memeks bi povezivao informacije, jednu informaciju sa drugom srodnom i tako dalje. Ovo je bilo 1945. U to vreme kompjuter je bio nešto što su koristile tajne službe kako bi razbile šifre. I niko nije znao ništa o njemu. Dakle ovo je bilo pre nastanka kompjutera. I on je predložio da se ova mašina zove memeks. Imao je platformu gde su se informacije povezivale jedna sa drugom, i onda ste mogli da ih povratite kada vam trebaju.

Kada premotamo film unapred, jedan od ljudi koji su pročitali članak zvao se Dag Englbart i bio je oficir američkog vazduhoplovstva. Čitao je članak u biblioteci na Dalekom istoku, i toliko ga je toliko inspirisao da je izmenio ostatak njegovog života. I do sredine '60-tih, mogao je da realizuje sve ovo jer je radio u Stenfordskoj laboratoriji za istraživanje u Kaliforniji. Napravio je sistem. Sistem je bio osmišljen da poveća čovekovu inteligenciju. I u predosećanju današnjeg sveta računarstva i uslužnih softvera, Englbart je sistem nazvao NLS što je bila skraćenica za oN-Lajn Sistem.

A ovo je Dag Englbart. Imao je prezentaciju na Jesenjoj zajedničkoj kompjuterskoj konferenciji 1968. godine. Ono što je pokazao je - sedeo je na pozornici poput ove i demonstrirao svoj sistem. Imao je mikrofon na glavi kao i ja. I radio je na ovom sistemu. I kao što vidite, radi kroz dokumente i grafičke datoteke i tako dalje. I sve to pokreće ovom platformom ovde, sa tastaturom za pet prstiju i prvim kompjuterskim mišem na svetu, koji je osmislio posebno za ovaj sistem. Tako da je ovde nastao i prvi miš.

Dakle ovo je Dag Englbart. Problem sa njegovim sistemom bio je taj da su u to vreme kompjuteri koštali po par miliona funti. Tako da je za lični računar, par miliona funti bilo poput posedovanja ličnog aviona; zaista nije bilo veoma praktično.

Ali krenimo do osamdesetih godina kada su zaista došli lični računari. Onda je bilo prostora za ovakav sistem na njima. I moja kompanija OWL napravila je sistem pod imenom Vodič za Apple Mackintosh. Proizveli smo prvi hipertekst sistem na svetu. I onda su stvari počele da se zahuktavaju. Apple je predstavio stvarčicu zvanu HyperCard, i malo su digli frku oko toga. Imali su prilog od 12 strana u Dnevniku Vol Strita kada je izašao. Novine su počele da pišu o tome. Magazin Byte i ACM komunikacije imali su posebna izdanja za hipertekst. Razvili smo verziju proizvoda za računare, kao i verziju za Mackintosh. Verzija za računare se poprilično razvila.

Ovo su primerci sistema u radu kasnih osamdeseth. Mogli ste da dostavljate dokumente i da radite to preko mreža. Napravili smo sistem koji je imao jezik za označavanje baziran na HTML-u. Nazvali smo ga HML - hipertekst jezik za označavanje. I mogao je da obrađuje velike sisteme dokumentacije preko mreža kompjutera.

Tako sam poneo ovaj sistem na sajam u Versaju pored Pariza u drugoj polovini novembra 1990. Tamo mi je prišao fini mladić - Tim Berners-Li i pitao: "Da li ste vi Ian Riči?" "Da.", odgovorio sam. "Moram da razgovaram sa vama.", rekao mi je. I pričao mi je o predlogu za sistem pod imenom World Wide Web (Svetska mreža). Pomislio sam da je to prilično pretenciozno ime, naročito zato što je ceo sistem bio na kompjuteru u njegovoj kancelariji. Ali Berners-Li je bio skroz uveren da će Svetska mreža osvojiti svet jednoga dana. Pokušao je da me nagovori da napravim pretraživač za tu mrežu, jer njegov sistem nije imao grafiku, font, okruženje ili bilo šta; sastojao se od jednostavnog teksta. Pomislio sam, znaš, zanimljivo je to, ali tip iz CERN-a, neće hteti to da uradi. Tako da nismo to uradili.

U sledećih nekoliko godina, ni hipertekst zajednica nije prepoznala njegov rad. 1992. njegov rad je odbijen za Hipertekst konferenciju. 1993. na konferenciji u Sijetlu za jednim stolom momak zvani Mark Andrisen demonstrirao je svoj mali pretraživač za Svetsku mrežu. Video sam ga i pomislio, da, to je to. I već sledeće godine, 1994., imali smo konferenciju ovde u Edinburgu i nisam imao ništa protiv da Tim Berners-Li bude glavni govornik.

To me stavlja u društvo slavnih. Dik Rou iz izdavačke kuće Decca Records odbio je Bitlse. Geri Kildal leteo je svojim avionom kada su iz IBM-a došli da traže operativni sistem za IBM računar, a on nije bio tamo, tako da su otišli nazad do Bila Gejtsa. Tu je i 12 izdavača koji su odbili Dž.K. Rouling i knjige o Hariju Poteru.

Sa druge strane, tu je Mark Andrisen koji ja napravio prvi pretraživač za Svetsku mrežu na svetu. I ako je verovati magazinu Fortune, on vredi 700 miliona dolara. Ali da li je srećan?

(Smeh)

(Aplauz)