Hans Rosling: Dopustite da moji podaci promene vaše mišljenje

Pričaću o vašem mišljenju. Da li vaš način razmišljanja odgovara mojim podacima? (Smeh) Ako ne, jedno ili drugo mora da se unapredi, zar ne?

Kada pričam sa mojim studentima o globalnim pitanjima, i slušam ih na pauzi za kafu, uvek spominju 'nas' i 'njih'. I kada se vrate u učionicu pitam ih "Kako mislite 'mi' i 'oni"?. "Oh pa lako je. Zapadni svet i svet u razvoju." - kažu oni. "Učili smo na koledžu." I šta je onda definicija? "Definicija? Svi znaju", kažu oni.

Ali tada, znate, pritisnem ih ovako. I jedna devojka je rekla, vrlo pametno, "Lako je. Zapadni svet je dug život i mala porodica. Svet u razvoju je kratak život i velika porodica.' I sviđa mi se ta definicija, jer mi omogućava da prenesem njihovo mišljenje u podatke. I imate ovde podatke. I vidite da imamo na ovoj osi ovde veličinu porodice. Jedan, dva, tri, četiri, pet deteta po ženi na ovoj osi. I ovde dužina života, očekivana dužina života, 30, 40, 50. Upravo ono što su studenti rekli da je njihov koncept o svetu.

I ovo je u stvari o spavaćoj sobi. Da li muškarac i žena odluče da imaju malu porodicu, i da se brinu o deci, i koliko dugo će da žive. Sve je o spavaćoj sobi i kuhinji. Ako imate sapun, vodu i hranu, znate, duže živite. I studenti su bili u pravu. Nije da se svet sastoji ovaj svet ovde,iz jedne grupe zemalja ovde koje imaju velike porodice i kratak život. Svet u razvoju. I imali smo jedan skup zemalja koji je Zapadni svet. Imaju male porodice i duži život.

I videćete ovde neverovatnu stvar koja se desila u svetu za vreme mog života. I onda su zemlje u razvoju primenile sapun i vodu, vakcinisanje. I svet u razvoju je počeo da primenjuje planiranje porodice. I delom zbog SAD-a koji su pomogle tehnološkim savetima i investicijama. I vidite da se svet kreće prema porodicama sa dvoje dece, i životu od 60-70 godina.

Ali neke zemlje ostaju ovde. I vidite da je još uvek tu Afganistan. Imamo Liberiju. Kongo. Znači imamo zemlje koje žive tu. Pa je problem koji sam imao je da je pogled koji su moju studenti imali na svet odgovarao realnosti godine u kojoj su njihovi profesori rođeni. (Smeh) (Aplauz)

I ustvari, kada smo puštali ovo u svetu -- Bio sam na Konferenciji Globalnog Zdravlja u Vašingtonu, prošle nedelje, i video sam da pogrešan koncept i dalje imaju aktivni ljudi u SAD-u. Nisu shvatili da napredak u Meksiku, i Kini, u poređenju sa SAD-om. Pogledajte kada pomaknem unapred. Idemo. Stižu ih. Evo ga Meksiko. On je na nivou sa SAD-om u ove dve socijalne dimenzije. Manje od 5% specijalista u globalnom zdravlju je bilo svesno ovoga. Ova velika nacija, Meksiko, ima problem da oružje dolazi sa severa, preko granice. I morali su da zaustave to. Jer imaju čudan odnos sa SAD-om, znate.

Ali ako bih promenio ovu osu ovde, vidite, i na primer bih stavio dohodak po osobi. Dohodak po osobi. Mogu da stavim tu. I videćemo kompletno drugačiju sliku. I usput, učim vas kako da koristite naš sajt, Gapminder World, dok ispravljam ovo jer je besplatno na netu. I sada kada sam to napravio, mogu da idem 200 godina unazad. I mogu da nađem SAD ovde gore. I mogu da pokažem i druge zemlje. I sada imam dohodak po osobi na ovoj osi. I SAD su imale oko 2 000 dolara, u to vreme. I očekivana dužina života je bila oko 30 do 40 godina, isto kao Afganistan danas.

I šta se desilo sa svetom, pokazaću sada. Ovo je umesto jedne godine studiranja na fakultetu. Gledajte me jedan minut i videćete celu stvar. (Smeh) Vidite kako braon mehurići, a to je zapadna Evropa, i zeleni, što je SAD, bogatiji su sve više i više i počinju da budu zdraviji i zdraviji. I ovo je pre 100 godina gde ostatak sveta zaostaje. I ovde smo. I ovo je bio grip. I zato smo toliko uplašeni od gripa, zar ne? I dalje se pamti. Pad očekivanja dužine života. I onda se podigne. Ali ne pre nezavisnosti.

Pogledajte ovde Kinu, imate Indiju ovde, i evo šta se desilo. Primećujete da imamo Meksiko ovde gore. Meksiko uopšte nije uz SAD. Ali su blizu. I dosta je interesantno za videti Kinu i SAD, tokom 200 godina. Jer moj najstariji sin sada radi za Google, nakon što je Google kupio ovaj program. Ustvari ovo je dečija radna snaga. Moj sin u njegova žena su bili u senci mnogo godina i razvili su ovo. I moj najmlađi sin, koji je studirao kineski u Pekingu. Pa oni imaju 2 različite perspektive. Znate? I moj sin, najmlađi koji je studirao u Pekingu, u Kini, dobio je dugotrajnu perspektivu. Dok moj stariji sin, koji radi za Google, on bi razvijao za četvrtinu ili polovinu godine. Ili, Google je baš velikodušan, tako da ima jednu ili dve godine.

Ali u Kini posmatraju generacije jer se sećaju sramotnog perioda od 100 godina kad su išli unazad. Ali bi oni zapamtili prvi deo poslednjeg veka, koji je stvarno bio loš. I posmatraćemo ovaj takozvani 'veliki skok unapred'. Ali ovo je bila 1963. Mao Tse-Tung je na kraju ipak doneo zdravlje u Kini. I onda je umro. I onda je Deng Xiaoping neverovatno krenuo napred.

Nije li čudno videti SAD kako je prvo razvila ekonomiju, i postepeno se bogatila. Gde bi Kina mogla biti zdrava mnogo ranije. Jer oni primenjuju znanje iz obrazovanja, ishrane, i bolje im je uz penicilin i vakcine, i planiranje porodice. I Azija može da se socijalno razvije pre nego što se ekonomski razvije. Pa meni, kao zdrastvenom profesoru, nije čudno da se ove zemlje sada brzo razvijaju.

Jer ono što vidite ovde je ravna zemlja Tomasa Fridmana. Zar nije? Nije stvarno ravna. Ali zemlje sa prosečnim primanjima, i ovo preporučujem mojim studentima, prestaju da koriste koncept 'zemalja u razvoju'. Jer posle svega, priča o svetu u razvoju je kao da imamo 2 poglavlja istorije SAD-a.

Poslednje poglavlje je o sadašnjosti i predsedniku Obami. I drugo je o prošlosti. Gde je sve pokriveno od Vašingtona do Ajzenhauera. Jer od Vašingtona do Ajzenhauera, to je ono što nalazimo u zemljama u razvoju. Zapravo idemo od Mejflaura do Ajzenhauera, i to bi bilo stavljeno u svetu u razvoju. Koji razvija gradove na neverovatan način. Koji ima neverovatne investitore, ali takođe zemlje u kolapsu.

Ali kako da bolje razumemo ovo? Jedan način je da pokušamo da vidimo ako možemo da pogledamo raspodelu dohotka. Ovo je raspodela dohotka naroda u svetu, od jednog dolara. Ovde imate hranu. Ovi ljudi idu u krevet gladni. I ovo je broj ljudi. Ovo je 10 dolara, nebitno da li imate javni ili privatni zdrastveni sistem. Ovde možete da obezbedite zdrastvenu uslugu za porodicu, i školu za decu. I ovo su OECD zemlje. Zeleno, Latinska America, Istočna Evropa. Ovo je Istočna Azija. I svetlo plavo je Južna Azija.

I ovako se svet promenio. Promenio se ovako. Vidite kako raste? Kako stotine miliona i milijardi izlazi iz siromaštva u Aziji? I ide ovde. I sada ulazim u projekcije. I sada moram da stanem ovde kod Leman Braće. Znate. Jer... (Smeh) Jer projekcije tamo nisu više validne. Verovatno će svet uraditi ovo. I onda će se ovako nastaviti. Ali manje-više će se ovo desiti. I imamo svet na koji više ne možemo da gledamo kao podeljen.

Imamo ovde zemlje sa velikim primanjima, sa SAD kao vodećom silom. Imamo u sredini zemlje koje se razvijaju, koje dosta finansijski obezbeđuju pomoć. I ovde imamo zemlje sa malim primanjima. Da, činjenica je da odavde dolazi novac. Štedeli su, znate, poslednjih 10 godina. I ovde imamo zemlje sa malim primanjima gde su investitori. I ovde imamo zemlje u kolapsu i ratu, kao Afganistan, Somalija, deo Konga, Darfur. Sve ovo imamo istovremeno.

Zato je problematično opisati šta se desilo u svetu u razvoju. Jer je tako različito, šta se tamo desilo. I zato sam predložio malo drugačiji prilaz od onoga kako biste ste već nazvali. I imate velike razlike i unutar zemalja. Odseci ovde su regioni. Imate ovde Sub-Saharsku Afriku, Južnu Aziju, Istočnu Aziju, Arapske zemlje, Istočnu Evropu, Latinsku Ameriku, i OECD. I na ovoj osi je dohodak. I na ovoj, zdravlje, koliko dece preživi. I nije čudno da Afrika, južna Sahara, je na dnu.

Ali ako podelim na mehuriće veličina mehurića je populacija. I vidite da su Siera Leone i Mauricijus kompletno različiti. Postoji takva razlika unutar Sub-Saharske Afrike. I mogu da razdvojim druge. Ovde je Južna Azija, Arapski svet. Sada različiti odseci. Istočna Evropa, Latinska Amerika, i OECD zemlje. I ovde smo. Imamo kotinuum u svetu. Ne možemo da podelimo.

Ovde dole je Mejfauer. Ovde je Vašington, zemlje koje se grade. Ovde je Linkoln, koji ih savetuje. Ovo Ajzenhauer donosi novitete u zemlje. I ovo su SAD, gore. I tako imamo zemlje. I sada bitna stvar razumevanja kako se svet promenio. U ovom momentu sam odlučio da napravim pauzu. (Smeh)

I to je moj zadatak, u ime ostatka sveta, da prenesem zahvalnost američkim poreskim obaveznicima, za Demografsko Zdrastveno istaživanje. Mnogi nisu svesni da -- ovo nije šala. Ovo je ozbiljno. Zahvaljujući SAD-ovom stalnom sponzorstvu tokom 25 godina i dobroj metodologiji za merenje smrtnosti dece gde možemo da shvatimo šta se dešava u svetu. (Aplauz) I to je najbolje od SAD vlade, bez pravnika, činjenica, i korisno je za društvo. I besplatni podaci, na internetu, da se svet koristi. Hvala puno.

Potpuno suprotno od Svetske Banke, koja je sastavila podatke sa vladinim novcem, od poreza, i onda ih prodaju za malo profita, na veoma neefikasni način, Gutenbergov način. (Aplauz) Ali ljudi koji to rade u svetskoj banci su među najboljima u svetu. I veoma su vešti profesionalci. Samo bi voleli da unaredimo naše internacionalne agencije kako bi se bavili svetom na moderan način, kao što mi radimo. I kada su u pitanju besplatni podaci i transparentnost, SAD je jedna od najboljih. I to nije lako reći za jednog švedskog državnog profesora zdravlja. (Smeh) I nisam plaćen da dođem ovde, ne.

Želim da vam pokažem šta se dešava sa podacima, šta možemo da pokažemo da ovim podacima. Pogledajte ovde. Ovo je svet. Sa primanjima dole, i smrtnosti dece. I šta se desilo sa svetom. Od 1950, tokom 50 godina imamo pad u smrtnosti dece. I DHS omogućuje ovo. I imamo porast u primanjima. I plave bivše zemlje u razvoju se mešaju sa bivšim industrijalizovanim zapadnim zemljama. I imamo kontinuum. Ali i dalje imamo, naravno, Kongo, ovde gore. I dalje imamo siromašne zemlje kako smo i uvek imali kroz istoriju. I to je donjih milijardu, gde smo čuli, danas, o kompletno novom pristupu.

I koliko brzo se ovo desilo? Pa MDG 4. SAD nisu baš željne da koriste MDG 4. Ali vi ste bili glavni sponzori koji su nam omogućili da to izmerimo. Jer možemo da merimo samo smrtnost dece. I govorili smo da bi palo za 4 procenta za godinu dana. Da vidimo šta je Švedska uradila. Nekad smo se hvalili sa brzim socijalnim napretkom. Ovo je gde smo bili, 1900. 1900, Švedska je bila ovde. Ista smrtnost dece kao što je Bangladeš imao, 1990. Iako su imali mala primanja. Lepo su počeli. Dobro su iskoristili zdrastvenu pomoć. Vakcionisali su decu. Imaju bolju vodu. Smanjili su smrtnost dece, na neverovatnih 4.7% godišnje. Pobedili su Švedsku. Pustio sam Švedsku istih 16 godina.

Druga runda je Švedska 1919, protiv Egipta 1990. Idemo. Još jednom je SAD deo razloga ovde. Nabavili su bezbednu vodu. Nabavili su hranu za gladne. I iskorenili su malariju. 5.5%. Brži su od milenijumskog razvojnog cilja.

I treća šansa za Švdesku, protiv Brazila. I Brazil ovde ima neverovatan socijalni napredak tokom poslednjih 16 godina. I idu brže od Švedske. To znači da svet ide ka jednog tački. Zemlje sa srednjim primanjima, ekonomije u razvoju, one stižu. Sele se u gradove, gde će dobiti isto bolju podršku.

Šta Švedska radi je protestovanje u ovom trenutku. Oni kažu, 'Ovo nije fer, jer su ove zemlje imale vakcine i antibiotike koji nisu bile dostupne u Švedskoj. Moramo da napravimo takmičenje u realnom vremenu.' Ok. Dajem vam Singapur, godine koje sam ja rođen. Singapur je imao 2 puta veću smrtnost dece nego Švedska. To je najviše tropska zemlja u svetu. Šipražje na ekvatoru. Idemo. Trebalo im je malo vremena da postanu nezavisni. Ali su počeli da razvijaju ekonomiju. I socijalno su investirali. Otarasili su se malarije. Dobili su neverovatan zdrastveni sistem koji je pobedio i SAD i Švedsku. Nikad nismo mislili da bi pobedili Švedsku. (Aplauz)

Sve ove zelene zemlje postižu milenijumski razvojni cilj. Ove žute su blizu toga. Ove crvene koje to ne rade, i politika mora da se promeni. Ne baš jednostavno predviđanje. Stvarno moramo da nađemo način pa podržimo ove zemlje na bolji način. Moramo da poštujemo ono što zemlje sa srednjim primanjima rade. I moramo da podacima podržimo naš pogled na svet.

Ovo je dolar po osobi. Ovo je HIV u zemljama. Plavo je Afrika. Veličina mehura je koliko ljudi je inficirano HIV-om. Vidite tragediju u Južnoj Africi. Oko 20% odraslih je inficirano. I uprkos njihovim velikim primanjima imaju veliki broj zaraženih HIV-om. Ali isto vidite da su ovde dole afričke zemlje. Ne postoji takva stvar kao HIV epidemija u Africi. Postoji broj, 5 do 10 afričkih zemalja su istog nivoa kao Švedska i SAD. I ima onih koje se ekstremno visoke.

I pokazaću vam šta se desilo u jednoj od najboljih zemalja, sa najvibrantnijoj ekonomiji u Africi, i sa dobrom ekonomijom, Bocvanom. Imaju veoma visoki nivo. Ide dole. Ali sada ne pada. Jer tamo, uz pomoć PEPFAR radi uz terapiju. I ljudi ne umiru. I vidite da nije lako, to je rat prouzrokovao. Jer ovde, u Kongu, bio je rat. I ovde, u Zambiji, je mir.

I nije u pitanju ekonomija. Bogatije zemlje imaju malo više. I ako podelim Tanzaniju u prihodima. Bogatiji 20 % u Tanzaniji imaju više HIV-a od siromašnih. I stvarno je drugačije unutar zemlje. Pogledajte provincije Kenije. Veoma su različite. I ovo je situacija koju vidite. Nije duboko siromaštvo. Specifična je situacija. Verovatno zbog više seksualnih partnera među heteroseksualnom populacijom u nekim zemljama, ili nekim delovima zemlje, u južnoj i istočnoj Africi.

Ne radite to u Africi. Nije u pitanju rasa. Ovo je lokalno pitanje. I korišćenje zaštite u svakom mestu, na način kako može tamo da se izvede. I da završim. Milijardu najsiromašnijih pate pate od stvari za koje ne znamo. Oni koji žive bez mobilnog telefona, oni koji tek treba da vide kompjuter, oni koji nemaju struju u kući.

Ovo je bolest Konzo, potrošio sam 20 godina razjašnjavajući u Africi. Uzrokovano je brzim procesiranjem toksičnih Manikoa korena, u slučaju gladi. Slično je epidemiji pelagre u Misisipiju, 30ih godina. Slično je bolestima usled ishrane. Nikad neće pogoditi bogatog čoveka.

Videli smo to ovde u Mozambikeu. Ovo je epidemija u Mozambikeu. Ovo je epidemija u severnoj Tanzaniji. Nikada niste čuli za ovu bolest. Više ljudi nego ebolom je pogođeno ovom bolešću. Uzrokovalo je sakćenje širom sveta. I poslednje 2 godine 2 000 ljudi je osakaćeno u južnom delu Bandunda regiona. Tu se nekada iligalno trgovalo dijamantima, iz dela u Angoli gde je dominirala UNITA. Sada je to nestalo. I oni su sada u velikom ekonomskom problemu. I pre jedne nedelje, po prvi put, bile su 4 linije na internetu.

Nemojte se buniti progresom ekonomija u razvijanju, i velikih kapaciteta ljudi u zemljama sa srednjim primanjima, i mirnih zemalja sa malim primanjima. I dalje stoji misterija od jedne milijarde. I moramo da imamo više koncepta nego samo zemlje i svet u razvoju. Treba nam novi način razmišljanja. Svet se kreće ka jednoj tački. Ali, ali, ali, ne milijardu na dnu. Još uvek su siromašniji kao nikad pre. To nije održivo.Ali se to neće desiti oko jedne supermoći. Ali ćete vi ostati jedna od najbitnijih supremoći. I za ubuduće, supermoć u koju se nadamo. I ova institucija će imati ključnu ulogu, ne za SAD, već za svet. Ali imate loše ime, Vlada SAD-a, ali nije Vlada SAD-. Nego je Vlada Sveta. Imamo veliku nadu u vama. Hvala vam puno. (Aplauz)