Hans Rozling: Uspon Azije - kako i kada

Jednom davno, kada sam imao 24 godine, bio sam student medicinskog fakulteta St. John (Sv. Jovan) u Bangaloru. Bio sam gostujući student tokom jednomesečnog seminara o javnom zdravstvu. To iskustvo je zauvek promenilo način na koji posmatram svet. Seminar je bio dobar, ali njegov sadržaj sam po sebi nije ono što je uticalo na moj način razmišljanje. U pitanju je bila brutalna istina koju sam shvatio prvog jutra - indijski studenti su bili bolji od mene.

(Smeh)

Vidite, ja sam bio zaluđenik za učenje. Od malena sam obožavao statistiku. I marljivo sam učio u Švedskoj. Na svim kursevima koje sam pohađao sam bio jedan od četvrtine najboljih, ali u St. John-u sam bio u četvrtini najlošijih studenata. Činjenica je bila da su indijski studenti marljivije učili od nas u Švedskoj. Oni bi pročitali udžbenik dva puta, ili tri ili čak četiri puta. U Švedskoj bismo ga pročitali jedanput, a zatim otišli da se zabavljamo.

(Smeh)

I to je, meni, to lično iskustvo, bio prvi put u mome životu da je nešto promenilo način razmišljanja sa kojim sam odrastao. I shvatio sam da možda Zapadni svet neće zauvek dominirati svetom. Mislim da mnogi od vas imaju sličnu vrstu ličnog iskustva. To je ona spoznaja da je neko koga ste upoznali uticao na vas da promenite svoje predstave o svetu. Nije u pitanju sama statistika, iako sam pokušao da prikažem to na zabavan način.

A sada ću, ovde, na sceni, dati predviđanje kada će se to dogoditi - kada će Azija ponovo zauzeti svoju nadmoćnu poziciju kao vodeći deo sveta, što i jeste bila hiljadama godina. Uradiću to pokušavajući da predvidim tačno koje godine će prosečan dohodak po stanovniku u Indiji, Kini, dostići onaj na Zapadu. Ne mislim na celu ekonomiju, budući da rast indijske ekonomije do nivoa one Velike Britanije nije nikakav problem kada imate milijardu stanovnika. Zapravo, želim da uočim kada će prosečna mesečna plata, novčano primanje svake osobe, u Indiji i Kini, kada će se izjednačiti sa onima u Velikoj Britaniji i SAD-u?

Ali počeću istorijskom pozadinom. Možete da vidite mapu kada je postavim gore, zar ne? Počeću od 1858. 1858. je bila godina velikog tehnološkog napretka na Zapadu. To je godina u kojoj je kraljica Viktorija po prvi put bila u mogućnosti da komunicira sa predsednikom Bjukenanom putem transatlantskog telegrafskog kabla. Oni su koristili prvi transatlantski "Twitter" (društvena mreža). (Smeh) (Aplauz) Koristeći ovaj izvanredan Google i Internet sam pronašao tekst telegrama poslatog od predsednika Bjukenana kraljici Viktoriji. Završava se sledećim rečima: "Ovaj telegraf je fantastičan instrument za širenje religije, civilizacije, slobode i zakona širom sveta."

To su lepe reči. Ali zainteresovalo me je šta je mislio pod "slobodom" i za koga je bila namenjena ta sloboda. Razmislimo o tome dok posmatramo širu sliku sveta iz 1858. godine budući da je 1858. takođe bila prekretnica u istoriji Azije. 1858. je bila godina u kojoj je smeli ustanak u Indiji protiv strane okupacije bio ugušen od strane britanske vojske. Nakon toga Indija je bila pod stranom vlašću još 89 godina.

1858. u Kini je godina pobede britanske vojske u Opijumskom ratu. To je značilo da stranci, kako je navedeno u sporazumu, mogu slobodno da trguju u Kini i da opijumom plaćaju kinesku robu.

Japan je 1858. godine primoran da potpiše Harisov sporazum i da prihvati trgovinu pod povoljnim uslovima za SAD. Bili su ugroženi od strane onih crnih brodova koji su bili usidreni u tokijskoj luci tokom prethodne godine. Za razliku od Indije i Kine, Japan je zadržao svoj nacionalni suverenitet.

Pogledajmo koliko to može značiti. Uradiću to pokazujući balončiće ovde na "Gapminder" grafu (www.Gapminder.org), gde svaki balončić predstavlja jednu zemlju. Veličina balončića u ovom slučaju je brojnost populacije. Na ovoj osi je dohodak po stanovniku izražen u uporedivim dolarima, a na ovoj osi je očekivano trajanje života, mera zdravlja populacije. Takođe, uvodim inovaciju. U zelenoj Indiji sam pretvorio laserski zrak u ekološku verziju koja se može reciklirati.

(Aplauz)

I sad ćemo videti. Pogledajte: 1858. Indija je ovde, Kina ovde, Japan tamo, a SAD i Velika Britanija su kao bogatije bile tamo. Pokrenuću svet. Indija nije oduvek bila na ovom nivou razvijenosti. Zapravo, ako bismo pogledali u istorijske zapise postojalo je vreme pre nekoliko stotina godina kada su prihodi po stanovniku u Indiji i Kini bili viši čak i od onih u Evropi. Ali do 1850. već mnogo, mnogo godina traje strana dominacija i Indija je deindustrijalizovana. Možete uočiti da zemlje čija ekonomija raste jesu SAD i Velika Britanija. Počevši od kraja veka one su, takođe, postajale zdravije, a Japan je počeo da ih sustiže. Indija se trudila ovde dole. Primećujete li kako počinje da se kreće? Ali suverenitet je bio zaista, zaista dobar za Japan. I Japan pokušava da se pomeri ovde gore.

Počinje novi vek. Zdravlje se poboljšava, Velika Britanija, SAD. Oprezno sad - približava se Prvi svetski rat, a Prvi svetski rat će, kao što znate doneti mnogo smrti i ekonomskih problema. Velika Britanija pada. A sada dolazi i španski grip. Posle Prvog svetskog rata one nastavljaju uspon. Još uvek pod stranom dominacijom i bez suvereniteta, Indija i Kina su dole u ćošku. Nije se puno toga dogodilo. Povećala im se brojnost populacije, ali sve ostalo je skoro isto. Sada smo u 1930.im i možete primetiti da Japan prolazi kroz period rata po nižem očekivanom trajanju života. Drugi svetski rat je bio zaista strašan događaj, za Japan i ekonomski, ali su se oporavili veoma brzo po završetku rata. Stižemo u novi svet. Konačno 1947. Indija stiče nezavisnost. Podigli su indijsku zastavu i postali suverena nacija, ali su u velikim problemima ovde dole.

(Aplauz)

1949. smo prisustvovali javljanju moderne Kine na način koji je iznenadio svet. Šta se dogodilo? Šta se događa posle sticanja nezavisnosti? Primetite da se zdravlje poboljšava. Deca počinju da idu u škole. Zdravstvene usluge su pružane. A onda je Kina pala za vreme Velikog Skoka Napred. (VSN - drugi petogodišnji plan za razvoj ekonomije u Kini 1958. godine) To je bila centralna planska ekonomija Mao Cedunga. Zatim se Kina oporavila, a onda su rekli: "Nikad više, planska ekonomija je glupa." Otišli su ovde gore, a Indija je pokušavala da ih prati i zaista su ih sustizali. Obe zemlje su bile sve bolje sa zdravljem, ali su im ekonomije bile loše.

Stižemo do 1978., Mao Cedungove smrti i pojave novog levičara. To je bio Deng Šaoping. Rekao je: "Nije bitno da li je mačka bela ili crna, sve dok hvata miševe." Zato što je hvatanje miševa ono što su dve mačke želele da rade. Primetite da dve mačke ovde, Kina i Indija, žele da uhvate miševe tamo. Odlučili su da ne unapređuju samo zdravstvo i obrazovanje, već da počnu i sa ekonomijom. Reforma tržišta se pokazala uspešnom ovde. Indija sledi reformom tržišta 1992. I zatim idu prilično blizu zajedno i možete primetiti da su sličnosti Indije i Kine na mnogo načina veće od njihovih različitosti.

Ovde marširaju, ali da li će sustići?

To je veliko pitanje današnjice. Ovde su danas.

Dakle, šta znači to što - (Aplauz) prosečne vrednosti - ovo je prosek Kine. Kada bih podelio Kinu, pogledajte ovde, Šangaj je već sustigao. Šangaj je već tamo. I još je zdraviji od SAD-a. Ali, sa druge strane, Guejdžou, jedna od siromašnijih, kontinentalnih provincija Kine, je tamo. A ako podelim Guejdžou na urbani i ruralni, ruralni deo Guejdžoua je tamo dole. Primetite ove ogromne razlike unutar Kine, usred brzog ekonomskog rasta.

Kada pogledamo Indiju, ona zapravo poseduje drugu vrstu nejednakosti. Geografska, makrogeografska razlika nije toliko velika. Utar Pradeš, najveća pokrajina ovde, je siromašnija i lošijeg je zdravlja od ostatka Indije. Kerala leti tamo na vrhu, dostigavši SAD po zdravlju, ali ne i ekonomiji. A ovde, Maharaštra, u kojoj je Mumbaj, grabi napred. Dakle, u Indiji su velike nejednakosti unutar pokrajina, a ne između njih. Samo po sebi to nije loša stvar. Ako imate puno nejednakosti, makrogeografske nejednakosti mogu biti teže za rešavanje na dugi period nego ako je nejednakost unutar oblasti, gde je centar rasta relativno blizu mesta gde žive siromašni ljudi.

No, postoji još jedna nejednakost. Pogledaje tamo, SAD. (Smeh) Oh, probili su mi okvir stranice. Grad Vašington je ovde. Moji prijatelji u "Gapminder"-u su me zamolili da pokažem ovo zato što se u Vašingtonu nalazi novi lider koji je zaista zabrinut za zdravstveni sistem. Ja ga razumem, budući da je Vašington toliko bogat, ali manje zdrav od Kerale. To je veoma interesantno, zar ne? (Aplauz) Vidim poslovnu priliku za Keralu, pomaganje SAD-u oko popravki zdravstvenog sistema.

(Smeh)

(Aplauz)

Ovde imamo celi svet. U donjem uglu je mapa. Kada posmatrate dve velike mačke ovde kako guraju napred, možete primetiti da se između njih i ispred njih nalazi cela skupina uzdižućih ekonomija sveta, što je Tomas Fridmen veoma ispravno nazvao "ravnim svetom". Uočite da veliki deo svetske populacije gura napred što se tiče zdravlja i obrazovanja, ali da u Africi i nekim drugim mestima, kao što je ruralni Guejdžou u Kini, ljudi i dalje žive u lošim zdravstvenim i ekonomskim uslovima. Postoje ogromne nejednakosti u svetu. Ali veći deo sveta koji se nalazi u sredini veoma žuri napred.

Vratimo se mojim predviđanjima. Kada će sustići? Moramo se vratiti konvencionalnom grafu. Na ovoj osi je dohodak po stanovniku, siromašni su dole, bogati gore. A ovde je vremenska osa, od 1858. Pokrećem svet. Videćemo šta će se dešavati sa ovim zemljama. Vidite, u Kini pod stranom vlašću je dohodak zapravo pao na nivo Indije ovde. Za to vreme Velika Britanije i SAD postaju sve bogatije. Posle Drugog svetskog rata, SAD su bogatije od Britanije. Nazavisnost dolazi. Počinje rast, ekonomska reforma. Rast ubrzava i pomoću projekcija MMF-a (Međunarodni Monetarni Fond) možete videti kakvo stanje se očekuje 2014.

Pitanje je: "Kada će se dogoditi sustizanje?" Pogledajte SAD. Vidite li mehur (recesiju, ekonomsku krizu)? Mehurove, ne moje balončiće, već finansijske mehurove. Ovo je "dot com" mehur. Ovo je "stepenik" za koji su zašlužni "Lehman Brothers". Vidite kako je dohodak odjednom pao. Izgleda da je i ovde neki kamen pao, znate. Dakle, izgleda da ove zemlje ne idu ovim putem. Izgleda da imaju mnogo umereniji rast, znate. Ljudi koje interesuje rast počinju da gledaju ka Aziji.

Uporedimo sa Japanom. Ovo je uzdizanje Japana. Vidite, Japan je to uradio na ovaj način. Dodajmo Japan. Nema sumnje da se brzo sustizanje može desiti. Vidite li šta je Japan uradio? Japan je to činio ovako dok nisu sustigli, a zatim prate ostale bogate ekonomije. Ali prave projekcije za ovu grupu zemalja bih hteo da dam na ovaj način. Može lošije, može bolje. Uvek je teško predviđati, pogotovo kad je u pitanju budućnost. Jedan istoričar mi je rekao da je još teže predviđati prošlost.

(Smeh)

Mislim da sam u teškom položaju ovde. Nejednakosti u Kini i Indiji smatram zaista velikom preprekom, budući da je "uvlačenje" kompletnog stanovništva u rast i prosperitet ono što će stvoriti domaće tržište, omogućiti društvenu stabilnost i iskoristiti pun kapacitet stanovništva. Dakle, društvena ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu, i elektrifikaciju su ono što je zaista neophodno Indiji i Kini.

Upoznati ste sa klimom. Internacionalni eksperti iz Indije poručuju da se klima menja i da moramo delati, inače će Kina i Indija biti zemlje koje će najviše pogoditi klimatske promene. Smatram da su Indija i Kina najbolji partneri na svetu po pitanju dobre globalne klimatske politike. Ali oni neće plaćati ono što su drugi, koji imaju više novca, uglavnom stvorili i ja se mogu složiti sa time.

Ali ono što me istinski brine je rat. Da li će bivše bogate zemlje zaista dopustiti da se svetska ekonomija potpuno promeni i da se moć premesti sa mesta na kojima je bila prethodnih 50, 100, pa i 150 godina, nazad u Aziju? I da li će Azija biti u stanju da se nosi sa novom zapovedničkom pozicijom, pozicijom najmoćnijeg i svetskog vladara? Uvek trebamo izbeći rat, rat gurne ljude unazad. Dakle, ako rešimo probleme nejednakosti, klime i ratovanje, spremite se za svet jednakosti. Po svemu sudeći to se dešava.

I ta vizija koju sam imao kao mladi student, 1972. godine, kako Indijci mogu biti daleko bolji od Šveđana, će se uskoro desiti. A desiće se tačno 2048. godine u kasnijem delu leta, u julu, tačnije 27. jula. (Aplauz) 27. jul 2048. je moj 100. rođendan. (Smeh) I očekujem da ću biti predavač u prvoj grupi na 39. TED Indija konferenciji. Rezervišite karte na vreme. Puno vam hvala.

(Aplauz)