Džefri Vest (Geoffrey West): Iznenađujuće matematičko objašnjenje gradova i korporacija

Gradovi su veliki izazov za civilizaciju. Oni se uvećavaju, stopa urbanizacije raste eksponencijalnom stopom u poslednjih 200 godina tako da će u drugoj polovini ovog veka gradovi u potpunosti dominirati planetom. Gradovi su izvor globalnog zagrevanja, utiču na okruženje, zdravlje, zagađenje, bolesti, finansije, ekonomiju, energiju. Svi ovi problemi su posledica postojanja gradova. To je izvor svih ovih problema. A vrhunac problema sa kojima se suočavamo, po pitanju održivosti, ogleda se u eksponencijalnom povećanju stope urbanizacije širom planete.

Pogledajmo neke brojeve: pre dve stotine godina, stopa urbanizacije u SAD je iznosila manje od nekoliko procenata. Sada je stopa urbanizacije veća od 82%. Globalno posmatrano, pre nekoliko godina ta stopa je prešla 50%. U Kini će u narednih 20 godina biti izgrađeno 300 novih gradova. Obratite pažnju sada na ovo: u bliskoj budućnosti do 2050. godine, populacija u našim gradovima će se svake nedelje povećavati za milion stanovnika. To će uticati na sve. Svako od vas, u ovoj sobi, ako bude živ, biće pogođen ovim neverovatnim fenomenom, koji se odvija u gradovima. Međutim i pored tih negativnih aspekata gradova, gradovi su takođe i rešenje. Gradovi su magneti i usisivači koji privlače kreativne ljude, kreatore ideja, inovacija bogatstva i tako dalje. Dakle imamo dve strane medalje. Neophodno je ubrzo doći do naučne teorije o gradovima.

Ovo su moja braća po oružju. Izvanredna grupa ljudi je odradila ovaj posao, uradili su sav posao, a ja sam veliki seronja koji pokušava da sve to objedini.

(Smeh)

Dakle, problem je u sledećem: Ovo je ono što svi želimo. Na planeti će 2050. biti 10 milijardi ljudi koji žele da žive u ovakvim mestima, da imaju ove stvari, da rade ovakve stvari, sa ekonomijom koja ovako raste, ne shvatajući da ta entropija proizvodi i ovakve stvari, ovo, ovo i ovo. Pitanje je: Da li će Edinburg, London i Njujork izgledati ovako 2050. godine ili će biti ovakvi? To je pitanje. Moram priznati da mnogi pokazatelji upućuju na to da će oni izgledati ovako, ali popričajmo o tome.

Dakle, moje provokativno shvatanje ukazuje da nam je preko potrebna ozbiljna naučna teorija o gradovima. Naučna teorija podrazumeva kvantitet - oslanjanje na opšteprihvaćene principe koji se mogu uspostaviti u predvidivom okviru. To je potraga. Da li je dostižno? Da li postoje univerzalni zakoni? Javljaju se dva pitanja kada razmišljam o ovom problemu. Prvo je: da li su gradovi deo biologije? Da li je London veliki kit? Da li je Edinburg konj? Da li je Majkrosoft veliki mravinjak? Šta možemo da naučimo iz toga? Koristimo ih kao metaforu - DNK neke kompanije, metabolizam grada, i tako dalje -- da li je to samo sranje, metaforičko sranje, ili u tome ima istine? Ako je to tačno, zašto je veoma teško uništiti grad? Možete baciti atomsku bombu na grad, a 30 godina kasnije on i dalje preživljava. Malo je gradova koji su propali. Sve kompanije umiru, sve kompanije. Ako imate ozbiljnu teoriju, onda bi mogli da predvidite. kada će Gugl propasti.

Dakle, da li je to samo još jedna verzija ovoga. Mi ovo dobro razumemo. Odnosno, možete postaviti bilo koje pitanje o ovome - koliko stabala određene veličine, koliko grana određene veličine, ima jedno drvo, koliko listova, koja energija protiče kroz svaku granu, kolika je veličina krošnje, kolika je stopa rasta, kolika stopa smrtnosti? Imamo matematički okvir baziran na osnovnim univerzalnim principima koji može da odgovori na ova pitanja. A ideja je, da li možemo da uradimo isto i za ovo? Dakle, ide se ka prepoznavanju jedne od najfenomenalnijih stvari o životu, a to je da je merljiv, a skala se kreće u izuzetnom rasponu. Ovo je jedan od malih raspona: to smo mi, sisari, mi smo jedni od njih. Isti principi, ista dinamika, ista organizacija je u svemu uključujući i nas, i može se primeniti na rasponu od 100 miliona veličina. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je život tako otporan i robustan - skaliranje. To ću ubrzo predstaviti.

Ali, znate, lokalno gledano, vi skalirate, svi u ovoj sobi su skalirani. To se zove rast. Evo koliko ste porasli. Pacov, ovo je pacov - mogli ste biti vi. Mi smo svi prilično jednaki. Vidite, svi ste upoznati sa ovim. Rastete veoma brzo, a onda stanete. Ona linija tamo jeste pretpostavka koja je izvedena na osnovu iste teorije, na osnovu istih principa, koji opisuju onu šumu. Ovde je predstavljen rast pacova, a one tačke su specifični podaci. Ovo je odnos težine i starosti. Vidite, prestaje da raste. Veoma dobro za biologiju, takođe jedan od razloga njihove velike otpornosti. Veoma, veoma loše za ekonomiju, kompanije i gradove, u našoj sadašnjoj paradigmi. To je ono u šta verujemo. Na ovome je zasnovana naša čitava ekonomija, posebno prikazana u levom uglu: štapovi za hokej. Ovo je gomila softverskih kompanija, i pokazuje njihove prihode u odnosu na starost - sve se udaljava i svako zarađuje milione i milijarde dolara.

Dobro, kako mi ovo shvatamo? Sagledajmo prvo biologiju. Ovo vam eksplicitno pokazuje kako se stvari mere i upoređuju, ovo je uistinu izuzetan grafikon. Ovde vidimo metaboličku stopu - koliko vam je energije potrebno za svakodnevni život - prema vašoj težini, vašoj masi, za sve nas, gomilu organizama. Predstvaljen je na ovaj zabavan način, inkrementima koji rastu za 10 jedinica, da je drugačije, ne biste stavili sve na grafikon. Ono što vidite na grafikonu, na ovaj malo neobičan način, jeste da svi prate isti patern. Uprkos tome da se radi o najsloženijem i najrazličitijem sistemu u univerzumu, postoji neverovatna jednostavnost koja je ovime prikazana. Posebno je zadivljujuće jer je svaki od ovih organizama, svaki podsistem, svaki tip ćelije, svaki gen, evoluirao u svojoj jedinstvenoj prirodnoj sredini, sa svojom jedinstvenom istorijom. Ipak, i pored Darvinove teorije evolucije i prirodne selekcije, oni su prinuđeni da leže na istoj liniji.

Ovde se odigrava još nešto. Pre nego što počnem da pričam o tome, zapisao sam na dnu ove krivulje, ovu ravnu liniju. To je otprilike tri četvrtine, grubo, što je manje nego jedan - i to zovemo sublinearnom. Evo i poenta toga. Govori da, ako bi bilo linearno, najstrmiji nagib, da bi udvostručili veličinu, trebalo bi vam dupla količina energije. Ali kako je sublinearna, to znači da ako duplirate veličinu organizma, vama treba 75 procenata energije više. Dakle, divna stvar u biologiji je postojanje ekonomičnosti veličine. Što ste sistemski veći, u skladu sa dobro definisanim pravilima, treba vam manje energije po glavi. Bilo koja fiziološka varijabla koje se možete setiti, bilo koji istorijski događaj kog se možete setiti, ako ga predstavite na ovaj način, izgledaće ovako. Postoji izvanredna pravilnost. Dakle, kažete mi veličinu sisara, a ja vam, sa tačnošću od 90%, mogu reći sve o njemu o fiziologiji, životnoj istoriji i sl.

Razlog tome je mreža. Sav život je kontrolisan od strane mreža - od unutarćelijskih preko višećelijskih preko nivoa ekosistema. Vi dobro poznajete ove mreže. To je mala stvar koja živi unutar jednog slona. A ovde je rezime svega što govorim. Ako uzmete ove mreže, ovu ideju o mreži, i primenite univerzalne principe, matematičke, univerzalne principe sva ta skaliranja i sva ta ograničenja koja prate, uključujući opis šume, opis vašeg sistema cirkulacije, opis unutar ćelija. Jedna od stvari koje nisam dovoljno naglasio u uvodu, jeste da, sistematski, brzina života opada kako vi postajete veći. Otkucaji srca su sporiji, vi živite duže, razmena kiseonika i resurasa preko membrana je sporija itd.

Pitanje je: Da li se išta od ovoga može primeniti na gradove i kompanije? Dakle, da li je London uveličani Birmingem, koji je uveličani Brajton itd? Da li je Njujork uveličani San Francisko, koji je uveličani Santa Fe? Ne znam. O tome ćemo raspravljati. Ali oni su mreže, a najvažnija mreža grada jeste vi. Gradovi su samo fizička manifestacija vaših interakcija, naših interakcija, i grupisanja i povezivanja pojedinaca. Ovo je samo simbolična slika toga. Ovo je skaliranje gradova. Pokazuje da ovaj jednostavan primer, koji je ujedno i običan primer broja benzinskih pumpi predstvaljen kao funkcija veličine - predstavljen na isti način kao i u biologiji - pokazuje istu stvar.

Merljivo je i uporedivo. Broj benzinskih pumpi u gradu vam je sada predstavljen u funkciji veličine grada. Nagib nije linearan. Prisutna je ekonomija obima. Što je manje benzinskih pumpi po glavi, vi ste veći - nije iznenađujuće. Ali evo iznenađenja. Skaliranje je svuda identično. Ovu su samo evropske zemlje, ali ako uradite to u Japanu, Kini ili Kolumbiji dobijete isti rezultat, sa istim pravilima ekonomičnosti veličine istog stepena. Svaka infrastruktura koju pogledate - bilo da je dužina puta, dužina električnih vodova - sve što pogledate pokazuje istu ekonomičnost, izraženu na isti način. To je integrisani sistem koji je evoluirao i pored svih planiranja i slično. Ali ono što još više iznenađuje jeste analiza socio-ekonomskih pokazatelja, veličine koje nemaju pandam u biologiji, koje su evoluirale kada smo formirali zajednice pre 8 do 10.000 godina. Ono na vrhu su zarade predstavljene u funkciji veličine, dakle na isti način. A na dnu ste vi - super-kreativni predstavljeni na isti način. Ono što vidite jeste fenomen skaliranja. Ali najvažniji je eksponent, primenjiv na te tri četvrtine za metaboličku stopu, je veći od jedan - on je oko 1,15 do 1,2. Tu je, pokazuje da što ste veći više imate po glavi stanovnika, za razliku od biologije - veće plate, više kreativnih ljudi po glavi stanovnika- što ste veći, više patenata po glavi stanovnika, više kriminala po glavi stanovnika.

Mi smo analizirali sve: više slučajeva SIDA-e, gripa i sl. A ovde su oni predstavljeni zajedno. Samo da vam pokažem šta smo predstavili, ovde je prihod, BDP - BDP grada - kriminal i patenti na jednom grafikonu. Možete videti, oni prate jednu istu liniju. Evo i izjave. Ako udvostručite veličinu grada sa 100.000 na 200.000, sa milion na dva miliona, 10 na 20 miliona nije bitno, onda sistematski dobijate povećanje od 15 procenata u platama, bogatstvu, obolelih od SIDA-e, broju policajaca, svega što možete da zamislite. Sve poraste za 15%, i imate 15% uštedu na infrastrukturi. To je, nema sumnje, razlog zašto milion ljudi svake nedelje dolazi u gradove. Zato što misle da su sve te divne stvari - kreativni ljudi, bogatstvo, prihod, ono što ih privlači, a zaboravljaju na ružnu i lošu stranu.

Šta je razlog tome? Nemam vremena da vam pričam detaljno o matematici, ali u osnovi svega je socijalna mreža, jer je ovo univerzalni fenomen. Ovo pravilo od 15 procenata je istinito bez obzira gde ste na planeti - Japan, Čile, Portugal, Škotska, nije bitno. Uvek, svi podaci pokazuju isto, uprkos činjenici da su se ovi gradovi razvijali nezavisno. Nešto univerzalno se dešava. Ta univerzalnost, da ponovim, smo mi - mi smo grad. Naše interakcije i grupisanje ovih interakcija. Dakle, ponavljam se. Ove mreže i njihova matematička osnova, nisu kao biologija, gde vlada sublinearno skaliranje, ili ekonomija obima, pa dolazi do usporavanja tempa života sa rastom. Ako je to društvena mreža, sa super linearnim skaliranjem - više po glavi stanovnika - onda teorija kaže da vi povećavate tempo života. Što ste veći, život postaje brži. Sa leve strane je prikazan srčani ritam koji pokazuje biologiju. Sa desne strane je brzina hoda u velikom broju evropskih gradova, koja pokazuje taj rast.

Na kraju, želim da govorim o rastu. Ovo smo imali u biologiji, samo da ponovim. Ekonomija obima podstiče ovo sigmoidalno ponašanje. Rastete brzo i onda stanete - to je deo naše otpornosti. To bi bilo loše za ekonomiju i gradove. Zaista, jedna od fantastičnih stvari u vezi sa ovom teorijom je da ako imate super-linearno skaliranje od stvaranja bogatstva i inovacija, onda stvarno dobijate, od iste teorije, divnu rastuću eksponencijalnu krivu - prelepo. U stvari, ako je uporedite sa podacima slažu se veoma dobro sa razvojem gradova i ekomonije. Ali postoji užasna začkoljicu, a to je da je ovaj sistem osuđen na propast. Osuđen je iz mnogih razloga - sličnih Maltusovim razlozima - da ćete ostati bez resursa. Kako da izbegnete to? Pa mi smo to već jednom uspeli.

Ono što se dešava je da rastemo i približavamo se tački kolapsa, tada dođemo do velikog izuma, i mi počinjemo iznova ponovo, i počinjemo ispočetka kada se približimo sledećoj i tako dalje. Dakle tu je neprekidan ciklus inoviranja koji je neophodan u cilju održavanja rasta i izbegavanja kolapsa. Začkoljica, je u tome što treba da inoviramo brže i brže i brže. Dakle slika je takva da nismo samo na pokretnoj traci koja se kreće brže već moramo da menjamo trake sve brže i brže. Moramo neprekidno da ubrzavamo. A pitanje je: Možemo li, kao socijalno-ekonomska bića, da izbegnemo srčani udar?

Na kraju, završiću u poslednjoj minuti ili dve pitajući o kompanijama. Vidite kompanije, one se skaliraju. Ona na vrhu je Volmart, sa desne strane. To je isti gafikon. Ovo su prihod i imovina prema veličini kompanije, predstavljeni brojem zaposlenih. Možemo da koristimo prodaju, bilo šta što vam se dopada. Nakon nekih manjih fluktuacija na početku, kada kompanija inovira, ona veoma lepo skalira. Imamo 23.000 kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama. A pokazujem vam samo mali deo ovoga.

Ono što je zadivljujuće oko kompanija je da one skaliraju sublinearno kao biologija, pokazujući da njima dominiraju, ne super-linearne inovacije i ideje već dominira ekonomija obima. Prema toj interpretaciji, birokratije i administracije to lepo čine, ako mi dozvolite. Dakle, ako mi kažete veličinu kompanije, neke male kompanije, mogao bih da predvidim veličinu Volmarta. Ako ima ovo sublinearno skaliranje teorija kaže da ćemo imati sigmoidalni rast. Tu je Volmart. Ne izgleda preterano sigmoidalno. To je ono što volimo, štapovi za hokej. Ali primetili ste, ja sam varao jer sam išao samo do '94. Hajdemo do 2008. Crvena linija je iz teorije. Dakle, da sam uradio ovo 1994. mogao bih da predvidim kakav bi Volmart mogao biti sada. Onda se ovo ponavlja kroz čitav spektar kompanija. One su ovde. To je 23.000 kompanija. Sve počinju da liče na štapove za hokej, sve se savijaju, i sve umiru kao vi i ja.

Hvala vam.

(Aplauz)