Gabrijel Barsia-Kolombo (Gabriel Barcia-Colombo): Zarobljavanje uspomena u video umetnosti

Volim da skupljam stvari. Još kao dete imao sam ogromne kolekcije nasumičnih stvari, sve od čudnih ljutih sosova iz celog sveta sve do insekata koje sam hvatao i stavljao u tegle.

Zapravo i nije neka tajna da, pošto volim da skupljam stvari, volim i Nacionalni istorijski muzej i kolekcije životinja u Nacionalnom istorijskom muzeju u obliku diorama. One su meni kao žive skulpture, je l', koje možeš da odeš i pogledaš i one ovekovečuju određeni trenutak u vremenu života ove životinje.

Pa sam razmišljao o sopstvenom životu, i kako bih voleo da ovekovečim svoj život, znate, za sva vremena, ali isto tako - (Smeh) - živote mojih prijatelja, ali problem je u tome što moji prijatelji i nisu baš oduševljeni idejom da ih prepariram. (Smeh)

Tako da sam se umesto toga okrenuo videu, koji je sledeći najbolji način da se sačuva i očuva neko i da se uhvati određeni trenutak u vremenu. Tako da sam snimio mojih šest prijatelja a onda, koristeći video mapu i video projekciju, stvorio sam video skulpturu, koja je zapravo ovih šest prijatelja projektovanih u tegle. (Smeh) Tako da sada imam ovu kolekciju svojih prijatelja koju mogu da ponesem sa sobom kad god krenem negde, i ona se zove Animalia Chordata, iz latinske nomenklature za živo biće, u sistemu klasifikacije. Dakle ovo delo ovekovečuje moje prijatelje u ovim teglama i oni se zapravo pokreću. (Smeh)

Dakle, meni je ovo zanimljivo, ali nedostajao mu je izvesni ljudski elemenat. (Smeh) Radi se o digitalnoj skulpturi, pa sam želeo da dodam interakcijski sistem. Tako da sam dodao senzor za blizinu, tako da kad se približite ljudima u tegli, oni reaguju na vas na različite načine. Znate, baš kao i ljudi na ulici kada im se previše približite. Neki ljudi su odreagovali užasom. (Smeh) Drugi su odreagovali tako što su vas molili za pomoć, a neki ljudi se kriju od vas.

Dakle ovo mi je bilo veoma zanimljivo, ideja da uzmem video sa ekrana i da ga stavim u stvaran život, ali i da dodam interaktivnost skulpturi. Tako da sam u narednih godinu dana dokumentovao još 40 mojih prijatelja i zarobio i njih u tegle i stvorio delo poznato pod imenom Bašta, koja je bukvalno bašta čovečanstva.

Ali nešto u vezi sa prvim delom, Animali Chordata, mi se stalno vraćalo, ideja o interakciji sa umetnošću, i zaista mi se svidela ideja da ljudi mogu da vrše interakciju, ali i da ih interakcija sa umetnošću izaziva. Tako da sam želeo da stvorim novo delo koje bi zapravo nateralo ljude da priđu i komuniciraju sa nečim, i to sam uradio projektovanjem domaćice iz 1950. u mikseru. (Smeh) Ovo delo se zove Mešanje i ono što radi je da te čini implicitnim u umetničkom delu. Možda nikada nećete sami iskusiti sve ovo. Možete otići, možete samo da gledate dok ovaj lik stoji tamo, u mikseru i gleda vas, ili možete odabrati da vršite interakciju sa njim. Dakle, ako odlučite da vršite interakciju sa delom i pritisnete dugme na mikseru, on zapravo šalje ovog lika u vrtoglavu zbrku raščupanosti. Uradivši to, postajete deo mog dela. Vi ste takođe, kao i ljudi koji su zarobljeni u mom radu - (Zvuk miksera, smeh) - postali deo mog rada. (Smeh) (Smeh) (Aplauz)

Ali ovo deluje pomalo nepravedno, zar ne? Stavio sam svoje prijatelje u tegle, stavio sam ovaj lik, ovu, na neki način, ugroženu vrstu lika u mikser. Ali nikada nisam ništa uradio sebi. NIkada nisam zapravo sebe ovekovečio. Pa sam rešio da napravim delo koje bi bilo autoportret. Ovo je neka vrsta autoportreta, preparirana vremenska kapsula, nazvana Trenutak je upravo prošao, u kome ja projektujem sebe na vrhu sata za evidenciju radnog vremena i sve je na vama. Ako želite da ukucate vreme na karticu tog sata, dodajete mi godine. Tako da, otpočinjem kao beba, a onda ako ukucate vreme, pretvorićete bebu u dete, a onda sam iz deteta pretvoren u tinejdžera Iz tinejdžera sam pretvoren u današnjeg sebe. Iz mog današnjeg sebe, pretvoren sam u sredovečnog čoveka, i onda, iz toga, u starijeg čoveka. I ako ukucate sat sto puta u jednom danu, delo pocrni i ne može se resetovati do sledećeg dana. Tako da, radeći to, brišete vreme. Zapravo ste implicitni u ovom radu i brišete mi život.

Dakle volim ovo kod interaktivne video skulpture, činjenicu da možete da komunicirate sa njom, da svi vi zapravo možete da dodirnete umetničko delo i da i vi sami budete deo tog umetničkog dela, i nadam se da ću jednog dana imati svakog od vas zarobljenog u jednoj od mojih tegli. (Smeh)

Hvala. (Aplauz)