Erin Mekin (Erin McKean) daje novu definiciju rečnika

Da li je iko od vas ikada potražio ovu reč? Mislim, u rečniku? (Smeh) Da, tako sam i pretpostavila. A ovu reč? Evo, pokazaću vam je. Leksikografija: delatnost sastavljanja rečnika. Obratite pažnju, vrlo smo precizni, kaže "sastavljanje". Rečnik nije isklesan od komada granita ili stene. Čini ga mnoštvo delića. Sitnih zasebnih - evo i slovo po slovo - Z-A-S-E-B-N-I-H - delića. A ti delići su reči.

E sad, jedna od prednosti bavljenja leksikografijom - osim gostovanja na TED-u - jeste to što se koriste zanimljive reči, na primer "leksikografija". "Leksikografija" ima divnu strukturu koja se zove dvostruki daktil. I samim tim što sam rekla "dvostruki daktil", upalilo se crveno svetlo na radaru za zaluđenike. (Smeh) (Aplauz) Ali reč "leksikografija" ima istu strukturu kao "tandara-mandara". Zar ne? Zabavno je izgovarati, a ja sam često u prilici da je izgovaram. Ali, jedna od mana bavljenja leksikografijom jeste to što ljudi obično ne razmišljaju o rečnicima kao nečem dragom, nežnom i toplom. Zar nije tako? Niko ne grli svoj rečnik. Ono što ljudi zapravo češće misle o rečniku je otprilike ovo. Samo da znate, ja nemam nikakvu leksikografsku pištaljku. Ali ljudi misle da je moj posao da puštam dobre reči da nekako pređu put do rečnika, i da sprečavam loše reči da uđu u njega.

Ali, ja zapravo ne želim da budem saobraćajac. Za početak, ne volim uniforme. Osim toga, odlučiti koje reči su dobre, a koje loše, zapravo uopšte nije lako. A nije ni zabavno. A kada neka strana posla koji radite nije ni laka ni zabavna, obično tražite izgovor da se njom ne bavite. I zato ako bih morala da smislim neko zanimanje koje će biti metafora za moj posao, radije bih bila ribar. Želim da bacim veliku mrežu u duboki plavi okean engleskog jezika i da vidim kakva ću sve divna stvorenja izvući sa dna. Ali zašto ljudi očekuju da usmeravam saobraćaj, kad bih se ja radije bavila pecanjem? Pa, mislim da je za to kriva kraljica. Zašto krivim kraljicu? Pa, za početak, krivim kraljicu zato što mi je to zabavno. Ali pored toga, krivim kraljicu zato što se rečnici zapravo uopšte nisu promenili.

Naša predstava o tome šta rečnik predstavlja nije se promenila od vremena njene vladavine. Jedino što kraljicu Viktoriju ne bi zabavljalo u savremenim rečnicima jeste prisustvo reči J, koja je u američkim rečnicima od 1965. Dakle imamo ovog ovde čoveka. Viktorijansko doba. Džejms Mari, prvi urednik Oksfordskog rečnika engleskog jezika. Ja nemam ovakav šešir. Kamo sreće da ga imam. On je zapravo odgovoran za veliki deo toga šta danas smatramo savremenim u rečnicima. A kada čovek koji ovako izgleda, sa ovim šeširom, predstavlja oličenje savremenosti, tu nešto nije u redu. Džejms Mari bi danas mogao da dobije posao na bilo kom rečniku. Praktično ne bi bilo nikakvog napretka.

Naravno, neko će tu reći: pa, računari! Računari! Šta je s računarima? Ja obožavam računare. Hoću da kažem, potpuni sam zaluđenik, obožavam računare. Štrajkovala bih glađu, ali ne bih dopustila da mi oduzmu Guglovu pretragu knjiga. Ali jedino što računari mogu jeste da ubrzaju proces sastavljanja rečnika. Oni ne mogu da promene krajnji proizvod. Jer rečnik je zapravo viktorijanski koncept na koji je nakalemljen savremeni pogon. Rečnik je stimpank. Električni velosiped. Znate već, viktorijanska stvar sa motorom. I to je sve! Sam koncept se nije promenio.

No, dobro, a šta je sa online rečnicima? Online rečnici mora da su drugačiji. Ovo je online izdanje Oksfordskog rečnika, jedan od najboljih online rečnika. Inače, ovo je moja omiljena reč. Erinaceus: vrsta ježa; koji se tiče prirode ježa. Veoma korisna reč. I pogledajte sad. Postojeći online rečnici jesu papir prebačen na ekran. Prikaz je statičan. Pogledajte koliko linkova ima unutar odrednice: dva! Vidite? Iz ovih malih menija sam sve prikazala, sve osim grafova. Što znači da ovde nema ničeg posebnog. Nema mnogo stvari za kliktanje. I zapravo, online rečnici nasleđuju skoro sve probleme štampane verzije, osim što ih je lakše pretraživati. A kada se poboljša pretraživanje, zapravo se oduzima jedina prednost štampanog izdanja, a to su slučajna otkrića. Slučajna otkrića znače da ste pronašli nešto što niste tražili, jer je toliko teško da nađete ono što tražite.

I tako - (Smeh) (Aplauz) - kada malo razmislimo o svemu ovome, zapravo imamo problem okrajka šunke. Da li znate za problem okrajka šunke? Žena sprema šunku za veliku porodičnu večeru. Kreće da iseče jedan kraj šunke i da ga baci, onda pogleda taj kraj i pomisli "Ovom parčetu šunke ništa ne fali. Zašto ga uopšte bacam?" Seti se, "Pa, moja mama je uvek tako radila." I tako pozove mamu i pita je: "Mama, kad spremaš šunku, zašto sečeš okrajak?" Majka joj kaže "Ne znam, moja mama je uvek tako radila!" Onda pozovu baku i baka im kaže: "Imala sam malu šerpu!" (Smeh)

Dakle, nemamo mi ovde dobre i loše reči. Imamo malu šerpu! Znate, okrajak šunke je vrlo ukusan! Nema razloga da ga bacimo. Za loše reči - pa, vidite, kada ljudi pomisle na neko mesto i ne nađu to mesto na karti, pomisle "Ova karta ništa ne valja!" Kada pronađu noćni klub ili bar koji se ne spominje u vodiču, pomisle "Oho, ovo mora da je neko sjajno mesto! Nema ga u vodiču." A kada pronađu reč koja nije u rečniku, pomisle, "Mora da nije dobra reč." Zašto? Verovatnije je da je u pitanju loš rečnik. Zašto krivimo šunku što je veća od šerpe? Uglavnom, ne možemo da uzmemo manju šunku. Engleski jezik je toliki koliki je.

A to znači, ako imate problem kao sa okrajkom šunke, i razmislite o problemu sa okrajkom šunke, zaključak do koga ćete doći je neumitan i protivan logici: papir je neprijatelj reči. Kako je to moguće? Pa ja obožavam knjige. Stvarno ih obožavam. Neki od mojih najboljih prijatelja su knjige. Ali knjiga nije najbolji mogući oblik za rečnik. Sad ćete pomisliti "Au. Hoće li mi to neko oduzeti moje divne štampane rečnike?" Neće. Štampani rečnici će nastaviti da postoje. Kada su se pojavili automobili - kada su automobili postali glavni način prevoza, nismo sakupili sve konje i poubijali ih. I dalje će postojati štampani rečnici, ali to neće biti glavna vrsta rečnika. Rečnik u obliku knjige neće više biti jedini mogući oblik za rečnike. I neće biti prototip za druge oblike rečnika.

Posmatrajte to ovako: imate nekakvo veštačko ograničenje, a veštačka ograničenja dovode do proizvoljnih podela i iskrivljene slike sveta. Šta bi bilo kad bi biolozi mogli da proučavaju samo životinje na čiju pojavu se ljudi svi razneže. Shvatate? Šta bi bilo da donosimo estetske sudove o životinjama i da dozvoljavamo da se proučavaju samo one koje su nam slatke? Znali bismo vrlo mnogo o harizmatičnom delu megafaune, ali vrlo malo o bilo čemu drugom. A za mene to predstavlja problem. Ja mislim da treba da proučavamo sve reči, jer ako malo razmislimo o rečima, prelepi izrazi mogu se skovati od vrlo skromnih sastavnih delova. Leksikografija zapravo više liči na nauku o materijalima. Proučavamo toleranciju materijala koji se koriste u izgradnji strukture izraza, onoga što ljudi govore i onoga što pišu. I onda me često pitaju, "Pa dobro, kako da znam da li je ovo prava, postojeća reč?" Misle, "Ako kažemo da su reči alatke koje koristimo da gradimo izraze naših misli, kako da znamo da su šrafcigeri bolji od čekića? Kako da znamo da je jedan čekić bolji od drugog?" Jednostavno su prava alatka za posao koji obavljamo.

I tako me ljudi pitaju "Kako da znam da li je neka reč prava reč?" Znate, svako ko je pročitao bar jednu dečju knjigu zna da stvari postaju stvarne zahvaljujući ljubavi. Ako volite neku reč, koristite je. Tako ona postaje prava reč. To da li jeste ili nije u rečniku je veštačka podela. Zbog toga reč ne postoji ništa više nego neka druga. Ako volite neku reč, ona postaje prava reč. Dakle, ako prestanemo da brinemo o usmeravanju saobraćaja, ako prevaziđemo papir, i ako manje brinemo o kontroli a više o opisivanju, onda možemo da vidimo engleski jezik kao ovu prelepu pokretnu skulpturu. I kad god se neki od ovih delića na skulpturi promeni, kada ga nešto dodirne, svaki put kada dodirnete reč, kada je upotrebite u novom kontekstu, date joj novu konotaciju, izgovorite je, pokrećete skulpturu. Niste je pokvarili. Samo je u novom položaju, a taj novi položaj može biti podjednako lep.

E sad, ako više niste saobraćajac - a problem ako ste saobraćajac je i to da na jednoj raskrsnici može da stoji samo manji broj saobraćajaca, inače će doći do haosa. Je l' tako? Ali ako vam cilj više nije da usmeravate saobraćaj, već recimo da brojite automobile koji prolaze, onda što više očiju, to bolje. Možete da tražite pomoć! Ako tražite pomoć, možete da uradite više stvari. A nama stvarno treba pomoć. Kongresna biblioteka. 17 miliona knjiga, polovina je na engleskom. Kada bi samo u svakoj desetoj knjizi postojala reč koja nije u rečniku, to bi zajedno činilo više od dva integralna izdanja rečnika.

A ja nalazim nerečničke reči - na primer reči poput "nerečnički" - u skoro svakoj knjizi koju pročitam. A u novinama? Arhiva novina doseže do 1759. godine, 58,1 miliona novinskih stranica. Kada bi samo na svakoj stotoj stranici postojala neka nerečnička reč, to bi bio čitav jedan novi Oksfordski rečnik. To je još 500.000 reči. A to je mnogo. A nisam ni spomenula časopise. Nisam spomenula blogove - a u toku jedne nedelje pronađem više novih reči na BoingBoing-u nego u Njuzviku ili Tajmu. Mnogo štošta se tu dešava.

A čak ne govorim ni o polisemiji, toj gramzivoj navici nekih reči da prisvajaju više od jednog značenja. Tako ako uzmete reč "set", to može da bude jazbina jazavca, može biti nabor u elizabetanskoj kragni, i eto vam jedna numerisana definicija u Oksfordskom rečniku. Oksfordski rečnik ima 33 različite numerisane definicije za reč "set". Jedna mala, sićušna reč, 33 numerisane definicije. Jedna od njih označena je prosto kao "različita tehnička značenja". Znate kako ja to tumačim? Tumačim da je bio petak popodne i nekome se žurilo u pab. (Smeh) To je tipično leskikografsko izvlačenje, kad kažemo "različita tehnička značenja".

Dakle, imamo sve te reči i stvarno nam je potrebna pomoć! I poenta je da bismo mogli da je tražimo - nije tako teško potražiti pomoć. Leksikografija nije konstrukcija aviona. Pogledajte, navela sam mnoštvo reči i brojeva, a ovo sad je više vizuelno objašnjenje. Ako zamislimo da je rečnik mapa engleskog jezika, svetle tačke su ono što znamo, a tamna mesta su ono o čemu ne znamo ništa. Ako je ovo mapa svih reči američkog engleskog, i ne znamo baš mnogo. Ne znamo ni kakvog je oblika taj jezik. Kad bi ovo bio rečnik - kad bi to bila mapa američkog engleskog - pogledajte, imamo ovde nekakvu kvrgu koja liči na Folirdu, ali nema Kalifornije! U američkom engleskom nedostaje Kalifornija. Prosto ne znamo dovoljno, ne znamo čak ni da nedostaje Kalifornija. Ne vidimo ni da imamo rupu na mapi.

Dakle, još jednom, leksikografija nije konstrukcija aviona. Ali sve i da jeste, konstrukcijom aviona danas se bave i posvećeni amateri. Jeste li znali za to? A ne može biti toliko teško pronalaziti reči! Naučnici u drugim disciplinama zaista pitaju druge ljude za pomoć, i odlično to koriste. Na primer, imate eBird, gde posmatrači ptica, amateri, mogu da postave informacije o pticama koje su videli. I onda ornitolozi mogu da odu i pomognu u praćenju populacija, migracija i slično.

Onda imate Majka Outsa. Majk Outs živi u Velikoj Britaniji. Direktor je firme za galvanizaciju. On je otkrio preko 140 kometa. Otkrio je toliko kometa da su jednu nazvali po njemu. Nalazi se tamo negde iza Marsa. Podaleko. Mislim da se neće slikati tamo u bližoj budućnosti. Ali čovek je otkrio 140 kometa bez teleskopa. Preuzimao je podatke sa Nasinog satelita SOHO i tako ih je otkrio. Ako smo u stanju da otkrivamo komete bez teleskopa, zar ne bi trebalo da smo u stanju i da pronalazimo reči?

I sad svi znate gde ovo vodi. Jer vodi na Internet, mesto gde sve vodi. A Internet je sjajan za sakupljanje reči, jer je pun sakupljača. Ovo je slabo poznata tehnološka činjenica o Internetu, ali Internet je zapravo sačinjen od reči i entuzijazma. A reči i entuzijazam ujedno su i recept za leksikografiju. Zar to nije sjajno? I sada postoji mnogo stvarno dobrih sajtova za sakupljanje reči, ali problem sa nekima je u tome što nemaju dovoljno naučnu osnovu. Daju vam reč, ali ne daju kontekst. Odakle je ta reč došla? Ko je izgovorio? U kojim se novinama pojavila? U kojoj knjizi?

Jer reč je kao arheološki artefakt. Ako ne znate izvor ili poreklo artefakta, onda to nije nauka, nego lep ukras. Tako je i reč bez izvora kao odsečen cvet. Znate već, neko vreme vam je lep, ali onda uvene. Prebrzo uvene. I sve ovo vreme govorim "Rečnik, rečnik, rečnik, rečnik" Ne "jedan rečnik" ili "rečnici". To je zbog toga što, ljudima rečnik predstavlja čitav jezik. Koriste ga sinegdohalno. A jedan od problema kada znate reč poput "sinegdohalno" jeste to da zapravo samo tražite izgovor da kažete "sinegdohalno". Čitavo ovo izlaganje bilo je samo izgovor da dođem do mesta na kome mogu da vam kažem "sinegdohalno". Stvarno vam se izvinjavam zbog toga. Ali kada koristite deo nečega - kao što je rečnik deo jezika, ili zastava predstavlja Sjedinjene Države, simbol je za zemlju - onda to nešto koristite sinegdohalno. Ali poenta je u tome da bismo mogli da pretvorimo rečnik u ceo jezik. Ako nabavimo veću šerpu, moći ćemo u nju da stavimo sve reči. Moći ćemo u nju da smestimo svaki smisao reči. A zar ne želimo svi da vidimo više smisla u životu? I možemo od rečnika da napravimo ne samo simbol jezika, nego ceo jezik.

Vidite, ono što se zaista nadam jeste da će moj sin, koji ovog meseca puni sedam godina - želim da se on jedva seća da je ovo oblik koji su rečnici nekada imali. Ovako su rečnici nekada izgledali. Želim da vidi takav rečnik kao traku stereo 8. Kao format koji je morao da odumre zato što nije bio dovoljno koristan. Nije bio ono što je ljudima zaista bilo potrebno. Poenta je da ako možemo da uključimo sve reči, i da više nemamo veštačku podelu na dobre i loše reči, onda stvarno možemo da opišemo jezik kao naučnici. Možemo da prepustimo estetski sud piscima i govornicima. Ako uspemo to da uradimo, onda ću moći vreme da provodim pecajući i neću više morati da budem saobraćajac. Najlepše vam hvala na pažnji.