Edi Obeng (Eddie Obeng): Pametni neuspeh za novi svet

Za poslednjih šest meseci, provodio sam vreme putujući. Mislim da sam prešao oko 60.000 kilometara, a da se nisam pomerio od stola. Razlog zašto sam mogao da uradim to je jer sam ja u stvari dve osobe. Izgledam kao jedna ali sam u stvari dve. Ja sam Edi koji je ovde, i u isto vreme, moj alter ego je veliki, zeleni, kockasti avatar sa nadimkom Cyber Frenk.

Dakle tako ja provodim svoje vreme. Voleo bih da počnem, ako je moguće, sa testom, jer se ja bavim poslovnim stvarima, dakle važno je da se fokusiramo na rezultate. I u tom trenutku sam se pomučio, jer sam mislio: "O čemu da pričam? Šta da radim? Ovo je TED publika. biće rastegnuto. Kako da ...?" Tako da se samo nadam da sam pogodio nivo težine. Dakle hajde da prođemo kroz ovo. Da li bi ste mi pravili društvo? Možete da vičete odgovore ako želite. Pitanje je, koja je od ove dve horizontalne linije duža? Odgovor je? Publika: Iste su. Edi Obeng: Iste. Ne, nisu iste. Nisu iste. Gornja je 10 procenata duža od donje. Dakle zasto ste mi rekli da su iste? Da li se sećate kada smo bili deca u školi, otprilike ovoliki, kada su nam pokazali isti trik? Tada su želeli da nas nauče optičkim iluzijama, da li se sećate? I rekli ste: "Iste su!". I pogrešili ste. Sećate se? I naučili ste odgovor i nosili ste ga u svojoj glavi 10, 20, 30, 40 godina: odgovor je "iste". Odgovor je "iste". Dakle kada vas pitaju koje su dužine, vi kažete iste su, ali nisu iste, jer sam ih ja promenio.

I to je ono što pokušavam da objasnim da nam se dešava u 21. veku. Neko ili nešto je promenilo pravila kojima naš svet funkcioniše. Kada se šalim, pokušavam da objasnim da se desilo u ponoć, dok smo svi spavali i to je bila ponoć pre 15 godina, ok? Niste primetili? Ali ono što su uradili, je da su promenili pravila, tako da je način za uspešno vođenje biznisa ili organizacije ili čak zemlje obrisan, okrenut i kompletno nov ... mislite da se šalim, zar ne? Postoje potpuno nova pravila. Niste primetili to? Propustili ste to. Verovatno ste... Niste... ok. (Smeh)

Prosta ideja je da to što se dogodilo, pravi 21. vek oko nas nije nam očigledan, umesto toga provodimo vreme reagujući racionalno na svet koji razumemo i poznajemo, ali koji više ne postoji. Ne verujete mi? Ok. (Aplauz)

Dozvolite mi da vas povedem na malo putovanje u vezi sa jednom od stvari koju ne razumem. Ako potražite na Amazonu reč "kreativnost" naći ćete oko 90.000 knjiga. Ako odete na Google i potražite "inovacija + kreativnost", dobićete 30 miliona stranica. Ako dodate i reč "konsultanti", duplira se na 60 miliona. Pratite me? Ali opet, statistički otkrili ste da je jedna od 100.000 ideja za pravljenje novca uspešna ili daje rezultate dve godine od lansiranja. To nema smisla. Kompanije teraju svoje skupo plaćene direktore da provode godine spremajući precizna predviđanja i budžete koji su zastareli ili bi trebalo da se menjaju pre nego što su objavljeni.

Kako je to moguće? Ako uzmete viziju koju imamo, viziju kako ćemo promeniti svet, ključ je implementacija. Imamo viziju. Samo treba da je ostvarimo. Proveli smo decenije usavršavajući implementaciju. Ljudi bi trebalo da su dobri u ostvarivanju ideja. Ali, ako za primer uzmemo petočlanu porodicu koja putuje na odmor, ako možete da zamislite ovo, iz Londona skroz do Hong Konga, razmislite o tome da je njihov budžet samo 3.000 funti. Ono šta bi se zaista dogodilo, ako uporedimo sa prosečnim projektom, prosečnim uspešnim projektom, porodica će završiti u Makasaru, južnom Sulaveziju, po ceni od 4.000 funti, dok je dvoje dece ostalo u Londonu. (Smeh) Ono što pokušavam da vam objasnim, postoje stvari koje nama nemaju smisla.

Postoje i gori primeri. Pokazaću vam ovaj. Ovo je citat i ja ću ga parafrazirati. On kaže - iskoristiću glas: "U suštini, vaše veličanstvo, neuspeh da se predvidi pravo vreme, raspon i jačina krize je posledica nedostatka kreativnosti i broja bistrih umova" ili nešto tako. Ovo je bila grupa priznatih ekonomista koji se izvinjavaju Kraljici Engleske kada je ona pitala: "Zašto nam niko nije rekao da kriza dolazi?" (Smeh) Nikada neću biti proglašen za viteza. (Smeh) To nije važna stvar. Ono što morate da zapamtite je, ovo su priznati ekonomisti, neki od najpametnijih ljudi na planeti. Vidite izazov? (Smeh)

Strašno je. Moj prijatelj i mentor, Tim Braun iz IDEO, je objasnio da dizajn mora postati veliki i u pravu je. Pametno nam je ovo opisao. Rekao je da plansko razmišljanje mora iskoristiti velike sisteme za izazove na koje nailazimo. Potpuno je u pravu. I onda se zapitam: "Zašto je ikada bio mali?" Zar nije čudno? Ako je saradnja tako kul, ako je unakrsna funkcionalnost tako dobra, zašto smo izgradili ove ogromne hijerarhije? Šta se događa? Vidite, mislim da je ono što se možda dogodilo, to da nismo primetili promene koje sam opisao ranije.

Ono što znamo je da se svet ubrzao. Sajber svemir pomera sve brzinom svetlosti. Tehnologija ubrzava stvari eksponencijalno. Ako se ovo dešava sada, a to je prošlost i mi počinjemo da mislimo o promenama, znate, sve vlade traže promene, vi ste ovde tražeći promene, svi žele promene i to je kul. (Smeh) Dakle ono što se događa je da smo dobili ovo neverovatno ubrzanje i promenu. I brzina se povećava. I to nije jedina stvar. U isto vreme, dok se to događa, uradili smo nešto sasvim čudno. Duplirali smo populaciju za poslednjih 40 godina stavili polovinu njih u gradove i onda ih povezali da mogu da sarađuju. Količina ljudske interakcije je neverovatna. Postoje grafikoni koji pokazuju razmenu informacija. Količina informacija je neverovatna. I onda smo uradili treću stvar. Znate, za one od vas koji kao kancelariju imaju mali sto ispod stepenica i vi kažete: "Ovo je moj mali sto ispod stepenica", ne! Vi sedite u predstavništvu globalne korporacije ako ste povezani na internet. Ono što se dogodilo je da smo promenili razmeru. Veličina i razmera više nisu iste. I onda dodajte na to svaki put kada napišete tvit, više od trećine ljudi koji vas prate nisu iz vaše zemlje.

Globalno je nova razmera. Znamo to. I ljudi govore stvari kao: "Svet je trenutno turbulentno mesto." Da li ste čuli da govore to? I koriste to kao metaforu. Jeste li se susreli sa tim?

I oni misle da je metafora, ali nije. To je stvarnost, kao student inženjerstva sećam se demonstracije gde je profesor uradio nesto interesantno. Uzeo je providnu cev, jeste li videli ovu demonstraciju ranije? Povezao je na slavinu, tako da bukvalno ono što ste dobili je situacija gde... pokušaću da nacrtam slavinu i cev, u stvari preskočiću slavinu. Slavine su teške. Ok? Napisaću reč "slavina". Da li je to ok? To je slavina. Dakle povezao je providnu cev i pustio vodu. Rekao je: "Da li primećujete šta se dešava?" Sva voda se sliva niz cev. Ovo nije uzbudljiva stvar. Da li me pratite? Dakle voda teče. Potom je ugasio. Odlično. Rekao je: "Da li ste primetili bilo šta?" Ne. Potom je zabio iglu u cev i povezao je na posudu koju je napunio zelenim mastilom. Pratite me? Pogađate šta se dogodilo? Tanka zelena linija se pojavila kako je mastilo teklo niz cev. Nije tako interesantno. Onda je pojačao protok vode i ništa se nije promenilo. Dakle pojačao je protok vode, ali to je samo dosadna zelena linija. Pojačao je još i još. I tada se nesto čudno dogodilo. Pojavilo se malo pomeranje, onda je povećao protok još više, cela zelena linija je nestala, umesto nje pojavili su se mali zeleni vrtlozi u blizini igle zovu se vrtlozi (eddies). Ne ja. I raspršuju mastilo tako da bude rastvoreno u vodi i boja nestane.

Ono što se desilo u ovom svetu cevi je da je neko promenio pravila sa mirnih na turbulentna. Sva pravila su nestala. U toj sredini trenutno, sve mogućnosti koje turbulencija donosi su dostupne, i potpuno su različite od mirnih. I da nemamo zeleno mastilo, nikada ne biste primetili.

I mislim da je upravo to naš izazov, jer je neko povećao - i verovatno ste to vi sa vašom tehnologijom - brzinu, razmeru i gustinu interakcije.

Kako možemo da se borimo sa tim? Pa možemo samo to zvati turbulencijom ili možemo da učimo iz toga. Da, učimo, ali znam da ste vi odrasli u ono vreme kada su postojale te stvari zvane tačni odgovori, zbog odgovora koji ste mi dali na zagonetku o horizontalnoj liniji i vi verujete da će trajati zauvek. Dakle, nacrtaću linuju koja predstavlja učenje. i kako smo to radili ranije. Mogli smo da vidimo stvari, da ih razumemo, bez žurbe ih primenimo u praksi. Ovde je svet. Sada, šta se dogodilo sa našim tempom učenja kako je svet ubrzao? Pa ako vi radite za korporaciju, naučićete da je teško raditi na stvarima koje vaš šef ne podržava, nisu deo strategije, i svakako, prošli ste kroz svoje mesečne sastanke. Ako radite u instituciji, jednog dana ćete ih naterati da dođu do odluke. A ako radite u tržištu u kom ljudi veruju u cikluse, još je smešnije, jer morate da čekate da taj ciklus propadne pre nego kažete: "Nešto nije u redu." Pratite me? Dakle verovatno je da je linija, u smislu učenja, prilično ravna. Pratite me? U Ovoj tački ovde, tački u kojoj se linije sreću, brzina promene prevazilazi brzinu učenja, i za mene, to je ono na šta sam mislio kada sam vam pričao o ponoći.

Dakle kako to utiče na nas? Pa kompletno transformiše ono što moramo da uradimo, pravimo mnogo grešaka. Rešavamo probleme prošlih godina bez razmišljanja o budućnosti. Ako pokušamo da razmislimo o tome problemi koje rešavamo sada, do kojih problema će oni dovesti u budućnosti? Ako niste razumeli svet u kom živite, skoro je nemoguće biti potpuno siguran da ono što ćete uraditi odgovara problemu.

Daću vam kratak primer. Kreativnost i ideje, pomenuo sam ovo ranije. Svi direktori oko mene, moji klijenti žele inovaciju, tako da traže inovaciju. Kažu ljudima: "Rizikujte i budite kreativni!" Ali na žalost reči budu transformisane kako putuju. Kada dođu do ljudi, ono što čuju je: "Uradi nešto ludo i otpustićemo te." Zašto? (Smeh) Zašto? Jer u starom svetu, OK, u starom svetu, ovde, činiti pogrešne stvari je neprihvatljivo. Ako bi pogrešio, doživeo bi neuspeh. Kako bi trebalo da se ponašaju prema tebi? Pa, grubo, jer je trebalo da pitaš nekoga ko ima iskustva. Dakle naučili smo odgovor i nosili ga u našim glavama 20, 30 godina. Pratite me? Odgovor je: "Ne radi stvari koje su različite." I onda odjedanput kažemo im da to ne radi. Vidite, u stvarnosti, postoje dva načina da ne uspete u novom svetu. Jedan je, radite nešto u čemu bi trebalo da pratite proceduru i to je teška stvar, neuredni ste, pogrešite. Kako bi trebalo da se ophode prema vama? Verovatno bi trebalo da vas otpuste. U drugu ruku, radite nešto novo, nešto što niko nije radio ranije, potpuno pogrešite. Kako bi trebalo da se odnose? Pa, besplantna pica! Trebalo bi da se odnose prema vama bolje od ljudi koji su uspeli. To se zove pametni neuspeh. Zašto? Jer ne možete da ga stavite u CV.

Dakle ono sa čim želim da vas ostavim je objašnjenje zašto sam prešao preko 60.000 km sedeći za stolom. Kada sam shvatio snagu novog sveta, dao sam otkaz na svom poslu profesora i osnovao virtuelnu školu biznisa, prvu u svetu, da bih naučio ljude kako da to ostvare, iskoristio sam neka saznanja koja sam naučio na svojoj koži ako ste zainteresovani, worldaftermidnight.com, saznaćete više i primenio sam ih na sebi protekle decenije i još uvek sam ovde i još uvek imam svoju kuću i najvažnija stvar je, nadam se da sam uradio dovoljno da ubrizgam malo zelenog mastila u vaše živote, tako da kada odete i napravite svoju sledeću apsolutno razumnu i racionalnu odluku, odvojićete malo vremena da pomislite: "Hmm, pitam se da li ovo takođe ima smisla u našem novom svetu posle ponoći." Hvala vam puno. (Aplauz) Hvala, hvala. (Aplauz)