E.O. Vilson (E.O. Wilson): Saveti mladim naučnicima

Ovde ću prikazati par crtica i to iz knjige koju pripremam pod imenom ,,Pisma mladom naučniku''. Smatrao sam da bi bilo prikladno da je prikažem, zasnovano na tome da sam prethodno stekao široko iskustvo u učenju i savetovanju naučnika iz raznih polja. Možda biste želeli da čujete nešto o principima koje sam razvio kroz ta predavanja i savetovanja.

Dozvolite da počnem kroz podsticanje, pogotovo vas mladih, na ovom putu koji ste izabrali, da idete što je dalje moguće. Svetu ste potrebni, jako potrebni. Čovečanstvo je sada u potpunosti u tehnološko-naučnom dobu. Neće biti povratka.

Iako postoje različite discipline - recimo, astrofizika, molekularna genetika, imunologija, mikrobiologija, javno zdravlje, pa od dela ljudskog tela koje je simbiont, do javnog zdravlja, ekologije. Fond znanja u medicinskoj nauci i nauci uopšte se udvostručuje svakih 15 do 20 godina. Tehnologija se razvija na sličan način. Ovo dvoje su prisutni, kao što većina prisutnih shvata, u svakoj dimenziji ljudskog života.

Brzina tehnološko-naučne revolucije je toliko strelovita, toliko zapanjujuća u svojim bezbrojnim zaokretima, da niko ne može da predvidi njene posledice čak ni u predstojećoj deceniji.

Doći će trenutak, naravno, kada će eksponencijalni porast okrića i znanja, koji je zapravo počeo početkom 17. veka, dostići vrhunac i ustaliti se, ali to vama neće ništa značiti. Revolucija će se nastaviti bar još nekoliko decenija. Učiniće čovekovo stanje u korenu različitim nego što je danas. Tradicionalna istraživačka polja će nastaviti da se razvijaju i na taj način će se neizbežno ukrstiti, stvarajući nove discipline.

Vremenom, čitava nauka će postati jedna celina sačinjena od opisa, objašnjenja mreža, principa i zakona. Iz tog razloga se ne treba samo obučavati u okviru jedne uske oblasti, već treba steći širinu u drugim poljima, koja su srodna ili čak udaljena od vašeg početnog izbora.

Držite svoje oči širom otvorene i pratite. Potraga za znanjem nam je u genima. Tu su je postavili naši daleki preci koji su se raširili po svetu, i nikada neće biti ugašena. Njeno razumevanje i razumno korišćenje, kao deo civilizacije koja će se tek razviti, zahteva mnogostruko veći broj naučno obučenih ljudi kao što ste vi. U obrazovanju, medicini, pravosuđu, diplomatiji, upravi, biznisu i medijima današnjice.

Naše političke vođe moraju da poseduju bar osnovnu naučnu pismenost, koja mnogima u potpunosti nedostaje danas -- bez aplauza, molim. Biće bolje za sve ako se pripreme pre zauzimanja funkcije, umesto da uče usput. Zato ćete dobro delovati sa strane, bez obzira koliko imate iskustva sa laboratorijom, služeći kao učitelji tokom trajanja vaše karijere.

Sada ću brzo nastaviti govoreći, pre svega, o temi koja je istovremeno i neophodno sredstvo i moguća prepreka u jednoj naučnoj karijeri. Ako vam matematika nije jača strana, ne brinite. Neki od najuspešnijih naučnika današnjice su matematički polu-pismeni.

Poslužiće metafora: dok veliki matematičari, statističari i teoretičari predstavljaju arhitekte u širećem svetu nauke, preostala većina primenjenih opštih naučnika, od kojih se mnogi smatraju prvoklasnim stručnjacima, su oni koji mapiraju teren, izviđaju granice, oni utabaju staze, podižu zdanja na svojem putu.

Neki su me smatrali preterano odvažnim, ali sam često smatrao strah od matematike potpuno nebitnim u razgovoru sa naučnicima-kandidatima. Tokom moje 41 godine predavanja biologije na Harvardu, tužno sam posmatrao kako bistri studenti odustaju od mogućnosti za naučnom karijerom ili čak pohađanja neobaveznih naučnih kurseva zbog straha od neuspeha. Ovi mato-fobi uskraćuju nauci i medicini nemerljive količine jako potrebnog talenta.

Evo kako da se izborite sa svojim strahovima, ako ih imate: shvatite da je matematika jezik određen kao i drugi govorni jezici ili govorni jezici uopšte, sopstvenom gramatikom i logičkim sistemom. Svaka prosečno inteligentna osoba koja uči da čita i piše matematiku na osnovnom nivou će, kao i sa govornim jezicima, bez muke savladati osnovne stvari ako reši da ovlada govorom matematike velikog broja naučnih disciplina.

Što duže čekate da postanete bar polu-pismeni to će biti teže da savladate jezik matematike, kako je i sa svakim govornim jezikom, ali se moze naučiti bez obzira na godine. Govorim kao autoritet po tom pitanju, jer sam i sȃm ekstreman slučaj. Nisam pohađao algebru sve dok nisam posao brucoš na Univerzitetu Alabame. Nije se učila do tada.

Kada sam konačno počeo da pohađam računanje kao 32-godišnji profesor na Harvardu, nelagodno sam sedeo sa učenicima na osnovnim studijama, od kojih sam bio skoro duplo stariji. Neki od tih studenata su pohađali predavanja iz evolutivne biologije koje sam u tom trenutku držao. Progutao sam ponos, i naučio računanje.

Otkrio sam da u nauci i svim njenim primenjenim oblicima od presudnog značaja nije tehnička osposobljenost, već maštovitost u svim svojim primenama. Sposobnost stvaranja pojmova u glavi sačinjenih od delova i procesa koji su intuitivno prikazani. Otkrio sam da naučna otkrića retko nastaju kontraintuitivno stajanjem ispred školske table i kroz prisećanje odvijajućih matematičkih formula i jednačina. Naprotiv, napredak je posledica intuicije i mašte praćena marljivim radom tokom koga matematički način razmišjanja može ali i ne mora da bude od važnosti. Ideje se rađaju proučavanjem stvarnog ili zamišljenog sveta zarad njega samog.

Od najveće važnosti je temeljno, dobro organizovano znanje o svim poznatim objektima i procesima koji mogu biti povezani sa tim problemom u koji ulazite. Kada se otrije nešto novo sledeći logičan korak bi bio pronalaženje matematičkih i statističkih metoda, koje će potpomoći analizu. Ako se ovaj korak pokaže kao suviše težak za osobu ili tim koji su došli do otkrića, oni mogu tada angažovati matematičara u tim kao saradnika.

Uzmite u obzir sledeći princip, koji ću skromno nazvati Prvi Vilsonov princip: Neuporedivo je lakše naučnicima među njima i medicinskim istraživačima, da zatraže pomoć drugih u matematici i statistici nego što je matematičarima i statističarima da naučnike priuče upotrebi jednačina. Ovo je bitno u odabiru pravca u nauci u okviru koga se nalazi tema na vašem nivou spreme koja vas istinski interesuje i na koju ćete se fokusirati.

Imajte na umu, dalje, Drugi Vilsonov princip: Za svakog naučnika, bilo da je istraživač, tehničar, učitelj, menadžer ili biznismen, bez obzira na nivo znanja u matematici, postoji jedna disciplina u nauci ili medicini za koju je taj nivo znanja dovoljan za uspeh.

Sada ću da ponudim još nekoliko principa koji vam mogu biti korisni u organizaciji sopstvenog obrazovanja i karijere ili ako ste predavač, u poboljšanju svojih predavanja i savetovanja mladih naučnika. Kada birate temu gde ćete vršiti originalna istraživanja ili razviti svetski nivo stručnosti, izaberite disciplinu koje je slabo istražena. Procenite šansu po tome koliko li malo drugih studenata i istraživača učestvuje.

Ovo ne umanjuje izraziti značaj opšte obuke ili vrednosti učenja u okviru već postojećih visokokvalitetnih istraživačkih programa. Takođe je od važnosti imati starije mentore u okviru ovih uspešnih programa, kao i sklapanje prijateljstava sa kolegama vaših godina zarad međusobne podrške. Ali u svemu tome, nađite način na se otkačite, da nađete polje i temu koja još uvek nije popularna.

Videli smo demostraciju ovoga u predhodnim govorima. Upravo tu se najčešće dešavaju pomaci mereni brojem otkrića po istraživaču u toku jedne godine. Možda ste čuli za vojničku izreku o okupljanju armija: marširajte ka pucnjavi. U nauci važi obrnuto: marširajte suprotno od pucnjave.

Dakle, Treći Vilsonov princip: Marširajte suprotno od pucnjave. Posmatrajte sa distance, ali se ne uključujte u okršaj. Izgradite sopstveni okršaj. Kada nađete specijalnost, i profesiju koju biste voleli i kada ste osigurali priliku, vaše šanse za uspeh će biti značajno uvećane ukoliko budete proučavali materiju toliko da postanete ekspert.

Postoje hiljade profesionalno razdvojenih tema koje su raspršene od fizike i hemije pa do biologije i medicine. Zatim i u društvenim naukama, i svugde je moguće u kratkom vremenskom periodu steći status autoriteta. Kada je neka tema slabo izučavana, možete kroz marljivost i težak rad postati vodeći svetski stručnjak.

Svetu je potrebna ova vrsta stručnosti i nagrađuju se ljudi koji su voljni da je dosegnu. Postojeće informacije i ono što sami otkrijete mogu na početku delovati škrto i nepovezano sa drugim saznanjima. Ako je to slučaj, odlično. Ali zašto teško umesto lakog?

Odgovor zaslužuje da bude označen kao Četvrti princip. U procesu naučnog otkrića svaki problem je šansa, i što je teži problem to je od veće važnosti njegovo rešenje.

To me dovodi do osnovne podele na načine preko kojih se dolazi do naučnih otkrića. Naučnici, među njima i čisti matematičari, prate jedan od dva puta: kod prvog se ranim otkrićima identifikuje problem, i traži se rešenje. Problem može biti relativno mali; na primer, odakle tačno na brodu počinje širienje norovirusa ? Ili pak veći: koja je uloga crne materije u širenju univerzuma? Dok traje potraga za odgovorom, često se sreću drugi fenomeni i postavljaju se nova pitanja.

Ova prva od dve strategije je kao lovac, koji istražuje šumu u potrazi za određenim plenom, ali usput nailazi i na drugu lovinu. Druga strategija istraživanja je široko izučavanje teme, gde se vrši potraga za nepoznatim fenomenima i obrascima poznatih fenomena poput lovca koji se nalazi u ,,prirodnjačkom transu" kada je um istraživača otvoren ka bilo čemu interesantnom, ka bilo kakvom plenu vrednog lova. Ne vrši se potraga za rešenjem problema već za samim problemima vrednim rešavanja.

Ove dve strategije izučavanja, originalnog izučavanja, mogu biti objašnjene na sledeći način, u poslednjem principu koji nudim: za svaki problem u datoj naučnoj disciplini, postoji stvar, entitet ili fenomen koji je idealan za njegovo rešenje. Nasuprot tome, svakoj stvari, entitetu ili fenomenu odgovaraju bitni problemi čijem rešenju spomenuti objekti savršeno odgovaraju. Otkrijte šta su. Naći ćete način da otkrijete, da naučite, da učite druge.

U narednim decenijama će se videti dramatičan napredak u sprečavanju bolesti, sveopštem zdravlju, kvalitetu života. Celokupno čovečanstvo zavisi od znanja i primene medicine i nauke kojom ste zagospodarili. Izabrali ste poziv koje će vam postepeno pružiti zadovoljstvo na kraju dobro proživljenog života. Hvala vam što ste me primili večeras.

(Aplauz)

Oh, hvala vam. Hvala vam puno. Pozdravljam vas.