Don Tapskot (Don Tapscott): Četiri principa za otvoreni svet

Otvorenost. To je reč koja označava priliku i mogućnosti. Otvoreno rešenje, otvorenog srca, otvoren izvor, politika otvorenih vrata, otvoren bar. (Smeh)

Svet se svuda otvara i to je dobra stvar.

Zašto se ovo dešava? Tehnološka revolucija otvara svet.

Jučerašnji internet je bio platforma za prezentaciju sadržaja. Današnji internet je platforma za računanje. Internet postaje džinovski globalni računar i svaki put kad odete na njega upload-ujete video, uradite Google pretragu, vi nešto kombinujete, programirate ovaj veliki globalni kompjuter koji svi delimo. Čovečanstvo pravi mašinu i ovo nam omogućava da sarađujemo na nove načine. Saradnja može da se desi na astronomskoj osnovi.

Nove generacije sada takođe otvaraju svet. Počeo sam da proučavam decu pre 15 godina, -- u stvari pre 20 godina -- primetio sam kako su moja deca bez napora bila u stanju da koriste svu ovu sofisticiranu tehnologiju. Isprva sam pomislio: "Moja deca su čuda od dece!" (Smeh) Ali kad sam primetio da su svi njihovi prijatelji kao i oni, pa je to bila loša teorija. Počeo da radim sa par stotina dece i zaključio sam da je ovo prva generacija koja stasava u digitalnoj eri, prelivena bajtovima. Zovem ih mrežnom generacijom, Rekao sam, ova deca su različita. Oni nemaju strah od tehnologije, jer je nema tu. To je kao vazduh. To je kao što ja nemam strah od frižidera. I -- (Smeh)

Nema snažnije sile da promeni svaku instituciju od prve generacije digitalnih urođenika. Ja sam digitalni imigrant. Morao sam da naučim jezik.

Globalna ekonomska kriza otvara svet, takođe. Naše netransparentne institucije iz industrijskog doba, sve od starih modela korporacija, vlada, mediji, Volstrit, nalaze se u raznim fazama zaostajanja ili smrzavanja ili atrofije ili čak propadanja, a ovo sad stvara plamteću platformu u svetu. Mislim, pomislite na Volstrit. Srž načina rada Volstrita je skoro oborio globalni kapitalizam.

Znate da je ideja plamteće platforme to, da trošak ostanka tu gde se nalaziš, postaje veći od troška pomeranja na nešto drugo, možda nešto potpuno drugačije. Treba da se menjamo i otvorimo sve naše institucije.

Ovaj tehnološki pritisak, demografski udar nove generacije i zahtevi novog globalnog ekonomskog okruženja izazivaju otvaranje sveta.

Mislim da se, u stvari, nalazimo na tački preokreta u ljudskoj istoriji, kada konačno ponovo možemo izgraditi mnoge institucije industrijskog doba oko novih principa.

Šta je otvorenost? Ispada da otvorenost ima mnoga različita značenja i za svako od njih postoji odgovarajući princip za transformaciju civilizacije. Prvi je saradnja. Ovo je otvorenost u smislu granica organizacija koje postaju poroznije, fluidnije i otvorenije.

Momak na slici ovde, ispričaću vam njegovu priču. Njegovo ime je Rob Mekjuen. Voleo bih da kažem: "Imam ovaj rezervoar znanja, pretražujemo svet u potrazi za sjajnim primerima za proučavanje." Razlog što znam ovu priču je to što je on moj sused. (Smeh) On se u stvari doselio preko puta, u našoj ulici, organizovao je koktel zabavu da bi se upoznao sa susedima. On kaže: "Ti si Don Tapskot. Pročitao sam neke od tvojih knjiga." Rekao sam: "Sjajno. Šta ti radiš?" On kaže: "Bio sam bankar, a sad vadim zlato." I on mi ispriča ovu divnu priču. On preuzima ovaj zlatni rudnik i njegovi geolozi mu ne mogu reći gde je zlato. On im daje mnogo više novca za geološke podatke, oni se vrate, ali mu ne mogu reći gde da krene sa proizvodnjom. Posle par godina, on je tako frustriran da je spreman da odustane, ali jednoga dana doživljava proviđenje. Pita se: "Ako moji geolozi ne znaju gde je zlato, možda zna neko drugi." Zbog toga on učini "radikalnu" stvar. Svoje geološke podatke on objavljuje i postavi sadržaj na internetu, nazivajući ga Goldkorp Izazov. To je u osnovi pola miliona dolara nagrade za svakog ko može da mi kaže, imam li imalo zlata, a ako imam, gde je? (Smeh)

Iz celog sveta dobija prijave. Oni koriste tehnike za koje on nikad nije čuo i to za nagradu od pola miliona. Rob Mekjuen je pronašao zlatо vredno 3,4 milijarde dolara. Tržišna vrednost njegove firme je skočila sa 90 miliona na 10 milijardi dolara. Mogu vam reći, jer je on moj sused, da je srećan momak. (Smeh)

Znate, uobičajena mudrost kaže da je talenat unutra. Vaša najdragocenijа vrednost izlazi iz lifta svako veče. On je posmatrao talenat drugačije. Pitao se, ko su njihove kolege? Trebalo je da otpusti svoje geološko odeljenje, ali nije. Znate, neke od najboljih predloga nisu dali geolozi. Dali su ih kompjuterski stručnjaci, inženjeri. Pobednik je bila firma za kompjutersku grafiku koja je napravila trodimenzionalni model rudnika gde je moguće leteti helikopterom pod zemljom i videti gde je zlato.

Pomogao nam je da razumemo da drušveni medijum postaje društvena proizvodnja. Nije stvar u onlajn povezivanju. Ovo je nastajanje novog načina proizvodnje. Ova Ideagora koju je stvorio, otvoreno tržište, agora, za jedinstveno kompetentne umove, je bila deo suštinske promene u dubokoj strukturi i arhitekturi naših organizacija i načina na koji organizujemo sposobnost uvođenja inovacija da bismo napravili robu i usluge, i uposlili se sa ostatkom sveta, u smislu vladavine, kako da kreiramo javno dobro. Otvorenost je saradnja.

Drugo, otvorenost je transparentnost. Ovo je različito. Ovde govorimo o komunikaciji između zainteresovanih strana u organizacijama o relevantnim informacijama: zaposleni, kupci, biznis parteri, akcionari, itd.

Naše institucije postaju ogoljene svuda. Svi ljudi su iznervirani oko Vikiliksa, a to je samo vrh ledenog brega. Vidite, ljudi imaju pod vrhovima svojih prstiju, svi, ne samo Džulijan Asanž, ovaj moćni alat za saznavanje toga šta se dešava, provere, daju informacije drugima i čak organizuju grupne odgovore. Institucije postaju ogoljene

i ako ćete da postanete goli neke posledice proističu iz toga. Jedna je da fitnes nije više opcioni. (Smeh) Znate? Ili ako ćete biti goli, bolje je biti nabildovan.

Biti nabildovan, mislim na to da treba da imate dobru vredost, jer vrednost se dokazuje kao nikad pre. Kažete da imate dobre proizvode. Bolje da su dobri. Ali takođe treba da imate vrednosti. Treba da imate integritet u svojoj srži i vašoj DNK kao organizaciji, jer ako nemate, nećete moći da izgradite poverenje, a poverenje je 'sine qua non' ovog novog umreženog sveta.

To je dobro. To nije loše. Sunce je najbolje sredstvo za dezinfekciju. Nama je potrebno mnogo sunca u ovom problematičnom svetu.

Treće značenje i odgovarajući princip je da je otvorenost i deljenje. Ovo je drugačije od transparentnosti. Transparentnost je o komunikaciji informacija. Deljenje je o davanju sredstava, intelektualnog vlasništva.

Ima svakakvih poznatih priča o ovome. IBM je poklonio softver od 400 miliona dolara Linuksu, to im je donelo više milijardersku isplatu u dolarima.

Uobičajena mudrost kaže: "Pa dobro, naša intelektualna svojina pripada nama, a ako neko pokuša da je ukrade, uzećemo advokate i tužićemo ih." To nije bilo tako uspešno po pitanju izdavačkih kuća, zar ne? Mislim, oni su uzeli -- Imali su tehnološki poremećaj i umesto da su inovirali biznis model da tome odgovori, posegli su za legalnim rešenjem, te industrija koja je stvorila Elvisa i Bitlse sada tuži decu i u opasnosti je da propadne.

Zato nam je potrebno da mislimo drugačije o intelektualnoj svojini.

Daću vam primer. Farmaceutska industrija je u velikoj nevolji. Prvo, nema mnogo velikih otkrića u najavi i ovo je veliki problem za ljudsko zdravlje. Farmaceutska industrija ima veći problem, a to je da će da se sruše sa nečega što se zove litica patenata. Da li znate za to? Oni će da izgube 20 do 35 posto svog prihoda u narednih 12 meseci. Šta ćete vi da uradite, kao, štedeti na spajalicama ili slično? Ne.

Moramo da ponovo osmislimo ceo model naučnog istraživanja. Farmaceutska industrija treba da smesti sredstva u javna dobra. Oni treba da počnu da dele istraživanja sa konkurencijom. Treba da počnu da dele kliničke podatke ispitivanja, i čineći to, da stvore rastuću plimu koja bi mogla da podigne sve brodove, ne samo za industriju već i za čovečanstvo.

Četvrto značenje otvorenosti i odgovarajućeg principa je osnaživanje. Ne govorim ovde u majčinskom smislu. Znanje i inteligencija je moć, i kako se više raspodeljuju, postoji istovremena podela i decentralizacija i razbijanje moći koja je na tom putu u današnjem svetu. Otvoreni svet donosi slobodu.

Pogledajmo arapsko proleće. Diskusija o ulozi društvenih medija i društvene promene je rešena. Znate, jedna reč: Tunis. I posle se završilo sa mnogo drugih reči takođe. Ali u tunižanskoj revoluciji novi mediji nisu uzrokovali revoluciju, već nepravda. Društveni mediji nisu stvorili revoluciju, nju je napravila nova generacija mladih ljudi koji su hteli posao i nadu i koji nisu više hteli da budu tretirani kao subjekti.

Ali isto kao što internet spušta cene transakcija i saradnje u biznisu i upravi, on takođe spušta cenu neslaganja, pobune i čak ustanka na načine koje ljudi nisu razumeli.

Znate, za vreme revolucije u Tunisu, režimski snajperisti su ubijali nenaoružane studente na ulici. Tako da su studenti uzimali svoje mobilne uređaje, slikali, pozicionirali lokaciju, slali tu sliku prijateljskim vojnim jedinicama, koje bi došle i ubijale snajperiste. Mislite da su društveni mediji onlajn povezivanje? Za ovu decu, to je bilo vojno sredstvo da odbrane nenaoružane ljude od ubica. Bilo je to sredstvo za samoodbranu.

Znate, dok danas pričamo, mladi se ubijaju u Siriji, i do pre tri meseca ako ste bili ranjeni na ulici, ambulanta bi vas pokupila, odvela u bolnicu, ušli biste sa recimo slomljenom nogom, a izašli sa metkom u glavi.

Ovi dvadesetogodišnjaci su napravili alternativni zdravstveni sistem, koristili su Tviter i osnovna javno dostupna sredstva, da kad je neko ranjen, auto bi došao, pokupio bi ih, odvezao u improvizovanu medicinsku ambulantu, gde biste dobili medicinski tretman, u odnosu na mogućnost da vas ubiju. Zato je ovo vreme velike promene.

Nije bez problema. Do pre dve godine, sve revolucije u ljudskoj istoriji su imale vođstvo i kad bi stari režim pao, vođstvo i organizacija bi preuzeli vlast. Ove viki revolucije se dešavaju tako brzo da kreiraju vakuum, a politika ne podnosi vakuum i neprijateljske sile ga mogu popuniti, tipično stari režim, ili ekstremisti ili fundamentalističke sile. Ovo možete videti u akciji u Egiptu danas.

Ali to nema veze, jer ovo se pomera napred. Voz je napustio stanicu. Mačka je van torbe. Konj je van štale. Pomozite mi ovde, OK? (Smeh) Pasta za zube je van tube. Nećemo je vraćati unutra. Otvoreni svet donosi osnaženje i slobodu.

Mislim, na kraju ova četiri dana, doći ćete do zaključka da je luk istorije pozitivan i da ide prema otvorenosti.

Ako idete unazad nekoliko stotina godina, ceo svet je bio veoma zatvoreno društvo. Bio je poljoprivredni, sredstva za proizvodnju i politički sistem zvali su se feudalizam, znanje je bilo koncentrisano u crkvi i plemstvu. Ljudi nisu znali o stvarima. Nije postojao koncept progresa. Rodili biste se, živeli svoj život i umrli.

Onda se pojavio Johan Gutenberg sa svojim sjajnim otkrićem, i vremenom društvo se otvorilo. Ljudi su počeli da uče o stvarima i posle toga institucije feudalnog društva su se pokazale kao ustajale, zamrznute ili u stanju propadanja. Nije imalo smisla da crkva bude odgovorna za lečenje, kad su ljudi imali saznanje.

Tako da smo videli protestantsku reformu. Martin Luter je nazvao štamparsku presu "božje delo najvišeg milosrđa". Nastanak korporacija, nauke, univerziteta i na kraju Industrijska revolucija i sve je bilo dobro,

Ali je došlo sa cenom.

Sad, još jednom, tehnološki duh je van boce, ali ovaj put drugačiji. Štamparska presa nam je pružila pristup pisanoj reči. Internet nam omogućava da postanemo stvaraoci. Štamparska presa nam je pružila pristup zabeleženom znanju. Internet nam pruža pristup, ne samo informacijama i znanju, već umovima u glavama ostalih ljudi na globalnoj osnovi.

Za mene ovo nije samo informaciono doba, to je doba umrežene pameti. To je doba neizmernog obećanja, doba saradnje, gde se granice naših organizacija menjaju, doba transparentonsti, gde sunčeva svetlost pročišćava civilizaciju, doba deljenja i razumevanja nove snage dobara, doba osnaženja i slobode.

Ono što bih želeo u zaključku, je da podelim sa vama neko istraživanje koje sprovodim. Pokušavao sam da proučavam sve vrste organizacija da bih razumeo kako bi budućnost mogla da izgleda, ali sam u poslednje vreme proučavao prirodu.

Znate, pčele dolaze u rojevima i ribe dolaze u jatima. Čvorci, u oblasti oko Edinburga u vresištima Engleske, dolaze u posebnim jatima, čiji se naziv murmuracija odnosi na žamor ptičjih krila i tokom dana čvorci lete u radijusu preko 30 km radeći njihovu stvar. Noću oni zajedno dolete i naprave jednu od najspektakularnijih stvari u celoj prirodi, koja se zove murmuracija (letenje vrlo blizu) . Naučnici koji su ovo proučavali rekli su da nikad nisu videli da se desi nezgoda. Ova stvar ima funkciju. Ona štiti ptice. Možete upravo ovde da vidite, ptice zajedničkom snagom imaju moć da gone predatora i ovo je zastrašujuća stvar za predatora. Postoji vođstvo, ali nema jednog vođe.

Da li je to neka vrsta nestvarne analogije ili mi u stvari možemo da naučimo nešto iz ovoga? Funkcionisanje ovoga beleži brojne principe, to su uglavnom principi koje sam vam danas opisao. To je ogromna saradnja. To je otvorenost, to je deljenje svih vrsta informacija, ne samo o lokaciji i putanji i opasnosti itd., ali i o izvorima hrane. I tu je stvarni osećaj međusobne zavisnosti, individualne ptice nekako razumeju da su njihovi interesi u interesu zajednice.

Možda, kao što bismo mi trebalo da razumemo da biznis ne može da uspe u svetu koji propada.

Pogledam ovu stvar i ja dobijam veliku nadu. Pomislite o klincima arapskog proleća danas i videćete da tako nešto nailazi.

I zamislite, samo razmotrite ideju, ako možete: šta ako možemo da se povežemo u ovom svetu kroz prostranu mrežu vazduha i stakla? Da li možemo da odemo i dalje od deljenja samo informacija i znanja? Da li možemo da počnemo da delimo našu pamet? Da li bismo mogli da stvorimo neku vrstu kolektivne inteligencije veću od pojedinca ili grupe ili tima, da bismo, možda stvorili neku vrstu svesnosti na globalnoj osnovi? Ako to možemo, onda možemo da navalimo da rešavamo neke velike probleme u svetu.

Gledajući ovu stvar, dobijam veliku nadu da možda ovaj manji, umreženi, otvoreni svet koji su naša deca nasledila, može postati bolji. Ova nova era umrežene inteligencije može biti era ispunjenih obećanja i neostvarene opasnosti.

Uradimo to. Hvala.

(Aplauz)