Деб Рој: Рађање једне речи

Замислите да можете снимати свој живот - све што сте рекли, све што се урадили, било би доступно на дохват руке тако да се можете вратити пронаћи и поново проживети незаборавне тренутке, или проћи кроз трагове времена и открити обрасце у свом животу који су раније били неоткривени. То је управо путовање на које је моја породица кренула пре пет и по година. Ово је моја жена и сарадница, Рупал. И овог дана, у овом тренутку, ушли смо у кућу са својим првим дететом, нашим дивним дечаком. Ушли смо у кућу са веома посебним системом за видео снимање.

(Видео) Човек: Океј.

Деб Рој: Овај тренутак, као и хиљаде других посебних тренутака, забележени су у нашем дому јер у свакој соби у кући, ако бисте подигли поглед, видели бисте камеру и микрофон, а ако бисте погледали доле, имали бисте ову птичју перспективу собе. Ово је наша дневна соба, дечија спаваћа соба, кухиња, трпезарија и остатак куће. Све ово је учитано у диск који је програмиран за континуирано снимање. Сада пролећемо кроз дан у нашем дому и идемо од сунцем обасјаног јутра преко ужарене вечери и коначно, светла се гасе на крјау дана. Током три године снимали смо осам до десет часова дневно, и накупили око четврт милиона сати аудио и видео записа.

Дакле гледате у део највеће колекције кућних видеа икада направљене. (смех) А оно што ови подаци представљају за нашу породицу на личном нивоу је већ имало огроман утицај и још увек откривамо њихову вредност. Небројени тренуци природних, неизвештачених, ненамештених тренутака су овде забележени и почињемо да схватамо како да их откријемо и пронађемо.

Али постоји и научни разлог који је покретао овај пројекат, а то је искоришћавање природних лонгитудиналних података за разумевање процеса учења језика код детета - то дете је био мој син. Установили смо много одредби о приватности како би се заштитили сви који су снимљени, а елементи тих података су доступни мом тиму од поверења на МИТ-у, како бисмо могли почети да раздвајамо обрасце у овој огромној количини података, покушавајући да разумемо утицај социјалне околине на усвајање језика. Овде гледамо једну од првих ствари коју смо почели да радимо. Ово смо моја жена и ја, припремамо доручак у кихињи. Крећемо се кроз простор и време, то је свакодневни образац кретања у кухињи.

Како бисмо превели ових непрозирних 90.000 сати снимка у нешто што ћемо моћи да видимо, користимо анализу кретања, како се крећемо кроз простор и време, што називамо просторно-временски црви. Ово је постало део нашег алата уз помоћ којег видимо где се у подацима налазе активности, и да помоћу њих пратимо образац кретања мог сина кроз кућу, како бисмо фокусирали транскрипте, сву говорну околину око мог сина - све речи које је чуо од мене, моје супруге и наше дадиље и током времена, речи које је почео да говори. Дакле са том технологијом и подацима и способношћу да, уз помоћ машине, транскрибујемо говор, до сада смо транскрибовали преко седам милиона речи из кућних снимака. Дозволите ми да вас поведем у први обилазак тих података.

Сигуран сам да сте сви видели снимке проласка времена, у којима, како убрзавате време, цвет процвета. Волео бих да сада искусите цветање облика говора. Мој син је, убрзо после првог рођендана, говорио "гага" да означи воду. Током наредних пола године, полако је научио да се приближи исправном, одраслом, облику "вода". Проћи ћемо кроз тих пола године у отприлике 40 секунди. Нема видеа, да бисте се фокусирали на звук, акустику, нове вртсе путање: гага у вода.

(Звук) Беба: Гагагагагага Гага гага гага гуга гуга гуга вада гага гага гуга гага водо гуга гуга вода вода вода вода вода вода вода вода вода.

ДР: Стварно је растурио, зар не.

(аплауз)

Није научио само "вода". У наредна 24 месеца, прве две године на које смо се фокусирали, ово је мапа свих речи које је научио, хронолошким редом. Пошто имамо комплетне транскрипте, идентификовали смо сваку од 503 речи које је нучио да изговори до свог другог рођендана. Рано је проговорио. Почели смо да анализирамо зашто. Зашто су неке речи настале пре других? Ово је један од првих резултата од пре неких годину дана, који нас је стварно изненадио. На овом наизглед једноставном графику, на вертикали је индикатор сложености речи које су изговарали старатељи, на основу дужине исказа. На вертикалној оси је време.

Све податке смо поређали на основу следеће идеје: Сваку реч коју би мој син научио пратили бисмо уназад и гледали сав језик који је чуо, а који је садржао ту реч. Отприлике бисмо одредили дужину исказа. Открили смо занимљив феномен, говор старатеља би се систематично смањио на минимум максимално поједностављујући језик, а потом би се полако поново усложњавао. Невероватно је да се тај скок, тај урон скоро савршено поклапа са временом рођења сваке речи - реч за речју, систематично. Испоставља се да су сво троје старатеља - ја, моја супруга и наша дадиља - систематично и рекао бих, подсвесно реструктурисали свој језик да би се сусрели с њим на рођењу речи и нежно га увели у сложенији језик. А импликација овога - има их много, али желим једну да нагласим, је то да сигурно постоје повратне спреге. Наравно, мој син учи из свог лингвистичког окружења, али и окружење учи од њега. То окружење, људи, су у тим петљама повратне спреге и стварају некакве скеле које нису до сада биле примећене.

Али то је гледање на контекст говора. Шта је са визуелним контекстом? Посматрамо - гледајте на ово као на пресек кућице за лутке. Узели смо те камере са "рибљим оком" и направили неке оптичке корекције како бисмо направили тродимензионални живот. Добродошли у мој дом. Ово је један тренутак, један тренутак, забележен многим камерама. Ово смо урадили да бисмо направили најбољу машину за памћење, где можете да се вратите и интерактивно летите около и онда удахнете видео слику у овај систем. Показаћу вам убрзани снимак од тридесет минута, опет само живота из дневне собе. То смо мој син и ја на поду. Видео анализа прати наше кретање. Мој син оставља црвени траг, ја остављам зелени. Сад смо на каучу, гледамо кроз прозор како пролазе кола. И коначно, мој син који се сам игра у шеталици.

Сада зауставимо акцију, тих 30 минута, ставимо време на вертикалну осу и отворимо поглед на те трагове које смо управо остављали за собом. Видимо ове невероватне структуре - ове мале чворове од нити у две боје које зовемо социјалним жариштима. Ту спиралну нит називамо соло жариште. Мислимо да она утичу на начин на који се језик учи. Ми бисмо волели да почнемо да разумемо интеракцију између ових образаца и језика ком је мој син изложен да видимо да ли можемо предвидети како структура тренутка слушања речи утиче на време њиховог настајања - другим речима, везу између речи и њиховог значења у свету.

Ево како томе приступамо. У овом снимку опет пратимо мог сина. Оставља за собом црвени траг. Наша дадиља је поред врата.

(Видео) Дадиља: Хоћеш воде? (Беба: Аааа.) Дадиља: У реду. (Беба: Аааа.)

ДР: Она нуди воду, и два црва одоше до кухиње по воду. Искористили смо реч "вода" да обележимо тај тренутак, ту активност. Сад ћемо искористити моћ података и узети сваки тренутак кад је мој син чуо реч вода и контекст у којем ју је видео, и тиме ћемо се пробити у видео и пронаћи траг сваке активности која се десила заједно са водом. Ови подаци за собом остављају пејзаж. Ово називамо пејзаж од речи. Ово је пејзаж за реч "вода" и као што видите, већина активности је у кухињи. Ту су ови високи шиљци са леве стране. Ради поређења, ово можемо да урадимо с било којом речју. Можемо узети реч "здраво" у значењу "довиђења". Сада се приближавамо улазу у кућу. Видимо, као што бисте очекивали, контраст у пејзажу, јер се реч "здраво" појављује на правилнији начин. Дакле користимо ове структуре да почнемо предвиђати редослед усвајања језика, а то је пројекат у току.

У мојој лабораторији, у коју сад виримо, на МИТ-у - ово је медијска лабораторија. Ово ми је постао омиљени начин видео приказа скоро сваког простора. На слици је троје кључних људи у овом пројекту, Филип ДеКамп, Рони Кубат и Брендон Рој. Филип је блиски сарадник на свим визуализацијама које гледате. А Мајкл Флајшман је још један докторант у мојој лабораторији који је са мном радио на анализи ових снимака и он је приметио следеће: "на исти начин на који анализирамо како се језик везује за догађаје који су заједнички чинилац језика, Деб, та идеја може да се изнесе из твоје куће и можемо је применити на свет јавних медија." Тако је наш рад кренуо у неочекиваном правцу.

Помислите да масовни медији обезбеђују заједничко тле и имате рецепт да ову идеју одведете на потпуно друго место. Почели смо да анализирамо садржај телевизије користећи исте принципе - анализирамо структуру догађаја ТВ сигнала - епизоде серија, рекламе, све компоненте које чине структуру догађаја. И сада, са сателитским антенама, снимамо и анализирамо добар део програма који се гледа у Сједињеним Државама. Сада не морате постављати микрофоне у дневне собе да бисте снимили разговоре људи, само се укључите у јавно доступне токове социјалних медија.

Ми снимамо око три милијарде коментара месечно. И онда се дешава магија. Имате структуру догађаја, заједничку тему на коју се речи односе, која стиже из телевизијских токова; имате разговоре који се воде на те теме; и семантичком анализом - гледате у праве податке из наше анализе - свака жута линија показује везу између коментара у етру и дела структуре догађаја који долази из ТВ сигнала. Иста идеја може и да се надограђује. И добијамо овај пејзаж речи, само што речи сада нису настале у мојој дневној соби. Уместо тога, контекст, оно што је заједничко и што покреће разговоре, је садржај на телевизији. Ови небодери које сада видимо овде су коментари који су повезани са садржајем на телевизији. Исти концепт, али се динамика комуникације посматра из веома другачије перспективе.

Тако да, уместо да, на пример, меримо садржај на основу тога колико људи гледа, ово нам даје основне податке о томе колико вас неки садржај ангажује. И као што можемо да пратимо повратне циклусе и динамику у једној породици, сад можемо отворити исте концепте и посматрати много веће групе људи. Ово је подгрупа података из наше базе - само 50.000 од неколико милиона - и социјална мрежа која их повезује преко јавно доступних извора. И ако их поставите на раван, друга раван је место где садржај живи. Дакле имамо програме и спортске догађаје и рекламе, и све структуре веза које их повезују чине график садржаја. И онда важна трећа димензија. Сваки од обрађених линкова које овде видите је стварна веза између нечега што је неко рекао и дела неког садржаја. И ту опет постоје десетине милиона тих веза које нам дају везивно ткиво социјалних графика и њихове везе са садржајем. Сад можемо да истражујемо структуру на занимљиве начине.

Ако, на пример, пратимо путању једног дела садржаја који наводи неког да га коментарише, а онда пратимо где тај коментар иде, а онда гледамо цео социјални график који се активира а онда идемо назад да видимо везу између социјалног графика и садржаја, открива се веома занимљива структура. Ово називамо кликом су-гледалаца, виртуелна дневна соба, ако желите. Ту се одиграва фасцинантна динамика. Није једносмерно. Неки садржај, догађај, наводи некога да говори. Они говоре са другим људима. То покреће понашање укључивања у масовне медије и добијате циклусе који покрећу укупно понашање.

Још један, веома различит, пример - још једна права особа из наше базе података - а налазимо барем стотине ако не и хаљаде ових. Овој особи смо дали име. То је про-аматер, или про-ам, критичар медија који има много обожавалаца. Много људи прати ову особу - веома је утицајна - и склони су да коментаришу ТВ програм. Ова је особа кључна веза између масовних медија и социјалних медија.

Последњи пример из ових података: Понекад је неки садржај посебан. Ако се вратимо и погледамо овај садржај, годишњи говор председника Обаме у Конгресу пре само неколико недеља, и видимо шта налазимо у истом скупу података, на истом нивоу, ангажованост око овог садржаја је заиста изузетна. Нација која експлодира у разговору, у реалном времену, у одговору на оно што се емитује. И наравно, овим путевима тече неструктурисан језик. Можемо погледати рендгеном и добити пулс нације у реалном времену, тренутни осећај за друштвене реакције које неки садржај активира у различитим друштвеним склоповима.

Да сумирам, идеја је следећа: Како наш свет постаје све више средство, а ми имамо могућности да прикупљамо и повезујемо тачке између оног што људи говоре и контекста у ком о томе говоре, полако добијамо могућност да видимо нове социјалне структуре и динамику које раније нисмо могли. Као да правимо микроскоп или телескоп и откривамо нове структуре о сопственом понашању у комуникацији. Мислим да су импликације тога дубоке, било у науци, трговини, влади или можда најважније, за нас као појединце.

И да се вратим на свог сина, када сам се припремао за ово предавање, он је био поред и показао сам му клипове које сте видели, тражио сам од њега дозволу - добио сам је. А онда сам размишљао, "Није ли то невероватно, читаву базу података, све снимке ћу предати теби и твојој сестри", која је стигла две године касније. "А ви ћете моћи да се вратите и поново доживите тренутке које никада нисте могли да својим биолошким памћењем запамтите, као што сада можете." А он је ћутао неко време. Помислио сам, "Шта ја умишљам? Он има пет година. Неће ово разумети." И баш док сам то помишљао, он ме је погледао и питао, "Значи кад ја порастем, моћи ћу да покажем то својој деци?" И помислио сам, "Вау, ово је моћно."

Желим да вас оставим са још једним тренутком за памћење из наше породице. Ово је први пут да је наш син прешао више од два корака одједном - забележено на филму. Стварно желим да се фокусирате на нешто док вас водим кроз то. Околина је закрчена; то је природан живот. Моја мајка је у кухињи, кува, и од свих места, ја у ходнику схватам да ће он то да уради, прећи ће више од два корака. Чућете ме како га охрабрујем, схватајући шта се дешава, а потом се магија деси. Врло пажљиво слушајте. Негде на трећем кораку, он схвата да се нешто магично дешава. И најневероватнија од свих повратних спрега проради, он удахне и онда шапне "вау", а ја инстинктивно то поновим. Полетимо назад кроз време до тог незаборавног тренутка.

(Видео) ДР: Хеј. Дођи. Можеш ли? Опа. Можеш ли? Беба: Да. ДР: Мама, он хода.

(смех)

(аплауз)

ДР: Хвала вам.

(аплауз)