Dnijel Poli (Daniel Pauly): Pomeranje nivoa okeanskog dna

Govoriću o jednoj maloj ideji. A to je pomeranje dna mora. Pošto ovo može da se objasni u roku od jedne minute, ispričaću vam 3 priče da bih ispunio vreme. Prva priča je o Čarlsu Darvinu, jednom od mojih heroja. On je boravio ovde, 1835. Pomislili biste da je došao da juri zebe, ali zapravo nije. On je ovde sakupljao ribe. Jednu od njih je opisao kao veoma učestalu vrstu. Ta riba je škarpina zrakoperka. Mnogi su lovili ovde zbog ove ribe sve do osamdesetih. Ova riba se nalazi na Crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode. Ovu priču smo čuli toliko puta na Galapagosu i na drugim mestima i ona nije ništa posebno. Ali u ovom trenutku, mi i dalje posećujemo Galapagos. Još uvek smatramo da je to drevno mesto. I dan danas u brošurama piše da je tu potpuno netaknuta priroda. Dakle, šta se ovde dešava?

Druga priča, koja opisuje jedan drugi koncept, zove se pomeranje obima struka. (Smeh) Pošto sam tamo bio 1971. godine proučavajući lagune u zapadnoj Africi. Bio sam tamo jer sam odrastao u Evropi i želeo sam da kasnije radim u Africi. Pomislio sam da bih mogao da se uklopim. Prilično sam izgoreo na suncu i bio sam sasvim uveren da ne pripadam tamo. Prvi put sam tada izgoreo na suncu.

Laguna je bila okružena palmama, kao što vidite ovde i sa nekoliko mangrova. Bilo je tu i tilapija dužine 20 centimetara, vrsta tilapije koja se zove crnobrada tilapija. Lovišta za ovu vrstu tilapije su držala veliki broj riba i zarađivala su više od proseka u Gani. Kada sam se vratio tamo posle 27 godina, ribe su se znatno smanjile, gotovo prepolovile. Sazrevale su sa svega 5 centimetara. Genetski su bile modifikovane. Još je bilo ribe i svi su bili zadovoljni. I ribe su bile zadovoljne što su tamo. Dakle, ništa se nije promenilo, ali se sve promenilo.

Moja treća priča je to da sam bio saučesnik u uvođenju mrežnog ribarenja u jugoistočnoj Aziji. Sedamdesetih, zapravo početkom šezdesetih, Evropa je učestvovala u mnogim razvojnim projektima. Razvoj ribarstva je značio nametanje državama, koje su već imale oko 100 hiljada ribara, da uvedu industrijski vid ribarenja. Ovaj brod, prilično ružan, se zove Mutijara 4. Plovio sam na njemu, radio istraživanje, ankete kroz oblasti Južnog kineskog mora, posebno na Javanskom moru. Ono što smo uhvatili, ostali smo bez reči. Ono što smo uhvatili je bilo, sada znam, dno mora. 90% našeg ulova su bili sunđeri i druge životinje koje se nalaze na dnu. A zapravo većina ribe je bila retka pojava na smeću i to su bile ribe koralnog grebena. Dno mora je bilo na našoj palubi koju smo potom vraćali nazad.

Ove slike su sjajne jer ova promena je zaista brza. Za samo godinu dana, radite istraživanje i potom počinje komercijalno ribarenje. Dno je potpuno promenjeno, prešlo je od tvrdog ili mekog koralnog dna u muljeviti haos. Ovo je mrtva kornjača. Njih nismo jeli, nego smo ih bacali nazad jer su bile mrtve. Jednom smo upecali i jednu živu. Ona se još nije udavila. A onda su hteli da je ubiju jer su kornjače ukusne. Ovakve gomile smeća sakupe ribari svaki put kada se otisnu na more u kojem nikada nisu lovili. Ali ovo nikada nije dokumentovano.

Mi smo promenili svet, ali ne uviđamo to. Pomeramo našu baznu liniju na novi nivo i ne sećamo šta je bilo tamo. Ako ovo uopštavate, onda se nešto ovako dogodi. Na Y osi su dobre stvari: biološka raznolikost, broj orki, zelenilo, zalihe vode. Tokom vremena, to se menja -- to se menja jer ljudi rade neke stvari ili se menja prirodno. Svaka generacija će koristiti vizije koje su dobili na početku svog svesnog života i koristiće to kao standard vrednujući ga kao početak. Razlika koju vide se procenjuje kao gubitak. Ali ne uviđaju da se pre toga dogodio gubitak. Postoje etape promene. Na kraju, ono što želite da održite su samo jadni ostaci. To je ono što mi činimo danas. Želimo da održimo stvari koje su nestale ili koje nisu više onakve kakve su bile.

Neko će pomisliti da je ovo uticalo na ljude u predatorskim društvima, kada su ubijali životinje, ali nisu uviđali da to rade i nakon nekoliko generacija. Jer očigledno, životinje kojih ima na pretek, pre nego što izumru, postanu jako retke. Dakle, ne gubimo životinje kojih ima u izobilju. Uvek gubimo retke životinje. Zbog toga to ne smatramo velikim gubitkom. Tokom vremena koncentrišemo se na velike životinje, u moru su to velike ribe. One postanu retke jer ih mi pecamo. Tokom vremena sve je manje riba i pomislimo da je to bazna linija.

Pitanje je zbog čega ljudi prihvataju ovo? Zato što ne znaju da je ranije bilo drugačije. Zapravo, mnogi ljudi od kojih su neki i naučnici, osporavaće da je stvarno bilo drugačije. Oni će osporavati ovo smatrajući da dokazi koji su predstavljeni prema ranijem stanju, nisu predstavljeni na način na koji oni misle da treba da budu predstavljeni. Na primer, anegdota koju neki pričaju jeste da je neki kapetan posmatrao mnogo riba u ovoj oblasti koje se ne mogu koristiti ili ih ne koriste naučnici za proučavanje riba, jer to nije "naučno". Time dobijate situaciju da ljudi nisu upoznati sa prošlošću, iako živimo u pismenim zajednicama jer ne veruju izvorima iz prošlosti.

To je velika uloga koju igra zaštićena pomorska oblast. Jer u pomorski zaštićenim oblastima ponovo stvaramo prošlost. Stvaramo prošlost koju ljudi ne mogu ni da zamisle jer se osnova pomerila i nalazi se veoma nisko. To je za ljude koji mogu da posmatraju te zaštićene oblasti i koji mogu da imaju koristi od uvida u situaciju i to im omogućava da reše ovaj problem.

Šta je sa ljudima koji ne mogu to da urade jer nemaju pristup -- ljudi sa Srednjeg zapada, na primer? Moguće je da umetnost i filmovi ispune ovu prazninu i simulaciju. Ovo je simulacija Česepik zaliva. U Česepik zalivu je pre mnogo godina bilo sivih kitova, pre 500 godina. Primetićete da su boje slične onima kao u filmu "Avatar". (Smeh) Ako pomislite na taj film, ako se zapitate zašto su ljudi bili toliko oduševljeni, bez obzira na priču o Pokahontas, zašto su te slike uticale na nas? Zato što to izaziva nešto u nama, kao osećaj da smo nešto izgubili. Od svih saveta koji mogu da vam dam, jedan jedini ću podeliti sa vama, a to je da Kameron snimi "Avatar 2" ispod vode.

Hvala najlepše.

(Aplauz)