Крис Андерсон: како интернет видео оснажује глобалне иновације

Ако ништа друго, барем сам открио кроз шта пролазе наши говорници: ознојани дланови, непроспаване ноћи, потпуно неприродан страх од сатова. Мислим, баш је сурово.

И помало сам нервозан због овога. Приближавамо се броју од девет милијарди људи. Најоптимистичнији снови могу бити обесхрабрени чињеницом да људи пљачкају Земљу. Али недавно ме је заинтересовао другачији начин посматрања великих маса људи, јер постоје околности када оне могу да ураде нешто стварно кул. Мислим да је то феномен који било која организација или појединац може да искористи. Свакако је утицао на начин на који посматрамо будућност TED-a, и можда целокупну будућност света.

Хајде да истражимо. Прича почиње једном особом, дететом, које се некако чудно понаша. Овај мали је познат на нету као Мали Демон. Он изводи трикове, плесне трикове, које вероватно ниједан шестогодишњак никада није успео. Како их је научио? И шта га је мотивисало да проводи стотине и стотине сати вежбајући? Можда ово.

(Видео) Мали Демон: ♫ Покажи шта знаш. Ооо, оо. ♫ ♫ Покажи шта знаш. Ооо, оо. ♫

Крис Андерсон: То ми је послао овај човек, Џонатан Чу, филмаџија, који ми је рекао да је у том тренутку схватио да интернет утиче на развој плеса. Ово је рекао на TED-у у фебруару. У суштини, плесачи изазивају једни друге преко нета да постану бољи; измишљају се невероватне нове плесне вештине; чак се и шестогодишњаци прикључују. То је било као револуција. Тако је Џон добио сјајну идеју: кренуо је да скупља најбоље од најбољих плесача са YouTube-а да би направио плесну трупу - Лигу Изузетних Плесача (The League of Extraordinary Dancers, LXD). Мислим, ови клинци уче преко интернета, али толико су добри, да су наступали на додели "Оскара" прошле године. А на TED-у у фебруару, њихова страст нас је оставила без даха.

Дакле, ова прича о еволуцији плеса делује зачуђујуће познато. Знате, недуго пошто смо почели да објављујемо говоре, приметили смо да су говорници почели да проводе много више времена припремајући се. То је довело до невероватно нових говора, као што су ова два. ... Месеци припремања нагурани у 18 минута, сурово су подигли стандард за будуће генерације говорника, а ефекте смо видели током ове недеље. Нису Џ.Џ. и Џил стварно завршили своје говоре речима "Покажите шта знате", али као да јесу. Дакле, у оба ова случаја имате циклусе побољшања, које вероватно покрећу људи који гледају снимке на нету.

Шта се овде догађа? Па, ја мислим да је то најновија фаза феномена који се зове "иновација вођена масом". Потребне су вам само три ствари да би ово кренуло. Можете их замислити као три зупчаника на огромном точку. Пкренете их и точак почне да се окреће. А прва ствар која вам је потребна је ... маса, група људи која има заједнички интерес. Што је она већа, то је више потенцијалних иноватора. То је важно, али заправо највише људи у маси има друге улоге. Они креирају екосистем из ког се рађа иновација. Друга потребна ствар јесте светлост. Потребно је да се јасно, отворено види шта најбољи људи у тој маси могу да ураде, јер тако ћете научити, тако ћете бити мотивисани да учествујете. И треће, потребна вам је жеља. Знате, иновације нису лак посао. Заснивају се на стотинама сати истраживања, вежбе. Ако нема жеље, неће се десити.

Ево једног примера - пре интернета - ове машине у акцији. Плесачи на неком уличном ћошку - то је група људи, мала, али сви могу јасно да виде шта свако ради. А жеља долази, претпостављам, из друштвеног статуса, је л' тако? Најбољи плесач хода поносно, има најбољу девојку. Овде ће вероватно доћи до неке иновације. Али на интернету, сва три зупчаника заједно напредују. Плесна заједница је сада глобална. Милиони људи су повезани. Невероватно, али и даље можете видети шта најбољи могу, јер их маса сама истиче, било директно, преко коментара и оцењивања, имејла, "Фејсбука", "Твитера", или индиректно, преко броја гледаности, преко линкова који дотле воде. Дакле, лако је пронаћи добре ствари, и кад их нађете можете изнова да их гледате и читате шта је на стотине људи рекло о њима. То је много светлости.

Али елемент жеље се заиста веома повећао. Мислим, можда сте само клинац са камером, али ако урадите нешто што се прошири, видеће вас велики број људи, као на препуним стадионима. Стотине непознатих људи узбуђено пише о вама. Чак и кад није баш елоквентно - а није - може вам улепшати дан. Дакле, мислим да ова могућност нове врсте глобалног признања узрокује велике количине труда. Важно је знати да нису само звезде те које имају користи: јер најбоље можете видети, сви могу научити.

Такође, тај систем је само-обнављајући. Маса је та која осветљава и покреће жељу, али светлост и жеља су кобна комбинација која привлачи нове људе у масу. Дакле, ово је модел који би скоро свака организација могла да искористи у покушају да негује свој циклус иновације коју води маса. Позовите масу, пустите светло, појачајте жељу. А најтежи део у томе је вероватно светлост, јер то значи да треба да се отворите, да покажете свету оно што знате. Одавањем онога што сматрате својом најдубљом тајном, можда охрабрујете милионе људи да помогну у њеном побољшању.

И срећом, постоји једна врста људи која стварно не може да искористи овај алат. Тамна страна интернета је алергична на светлост. Мислим да нећемо видети на пример, терористе да своје планове објављују и кажу свету "Молим вас помозите нам да нам овог пута успе."

Али можете објавити своја дела на нету. И ако се тај точак покрене, обратите пажњу.

Ми смо у TED-у постали помало опседнути идејом отворености. Уствари, моја колегиница, Џун Коен, то назива "радикална отвореност", јер нам сваки пут успева. Своје говоре смо дали свету и одједном има на милионе људи који помажу да се идеје говорника шире, и на тај начин нам олакшавају проналажење и мотивисање следеће генерације говорника. Отворили смо програм превода, и хиљаде добровољаца хероја - неки од њих нас управо гледају преко нета, хвала вам! - преводе наше говоре на више од 70 језика, утростручујући гледаност у земљама ван енглеског говорног подручја. Дајући TEDx бренд, одједном имамо преко хиљаду експеримената из уметности ширења идеја. А ти организатори, они се виђају, они уче једни од других. Ми учимо од њих. Од њих добијамо сјајне говоре. Точак се окреће.

Океј, да се мало вратимо. Мислим, није нека новост да вам кажем да се иновација јавља из група. Знате, чули смо ове недеље - та романтична идеја о усамљеном генију који има тренутак "еуреке" који мења свет је заваравајућа. Чак је и он то рекао, а он зна. Ми смо друштвена врста. Покрећемо једни друге. Такође није новост рећи да интернет убрзава иновације. Последњих 15 година се моћна заједнице повезују, покрећу једне друге. Ако узмете програмере, знате, цео покрет софтвера отвореног кода је фантастичан пример иновације коју покреће маса. Али кључ овога, разлог зашто ове групе могу да се повезују је зато што је производ њиховог рада такав да може лако да се дигитално дели - слика, музички запис, софтвер. И зато је оно око чега сам ја узбуђен, што мислим да је запостављено, значај пораста интернет видеа.

То је технологија која ће омогућити да се остали таленти на свету дигитално деле, на тај начин започињући читав нови сиклус иновације коју покреће маса. Првих неколико година интернета углавном су биле без видеа, из следећег разлога: видео записи су били огромни; нет није могао да их подржи. Али у последњих 10 година проток је експлодирао стоструко. Одједном, ево нас. Човечанство гледа 80 милиона сати YouTube-а сваког дана. "Cisco" процењује да ће, у року од четири године, више од 90% садржаја на нету бити видео записи. Ако све буду кучићи, порнографија и пиратерија, пропали смо. Мислим да неће бити тако. Видео има велик проток с разлогом. Преноси огроман број података за чије декодирање је наш мозак јединствено програмиран.

Представљам вам Сема Хејбера. Он вози моноцикл. Пре YouTube-а није било начина да открије прави потенцијал свог спорта, јер он не може да се преприча речима, зар не? Али гледајући видео снимке које су поставили незнанци, отворио му се свет нових могућности. Наједном, он почиње да се мења и да ствара ново. И глобално друштво моноциклиста се проналази преко нета, инспиришу једни друге да постану добри. Постоји на хиљаде примера како се ово дешава - развој вештина који покрећу видео снимци, од физичких све до уметничких. Морам вам рећи, као бивши издавач магазина за хобије, мислим да је ово изузетно лепо. Мислим, на овом екрану има много страсти.

Али ако "Руби Голдберг" машине и видео поезија нису по вашој мери, шта кажете на ово. "Jove" је вебсајт основан да покрене научнике да на видеу објаве истраживање чију ревизију су им радиле колеге. Постоји један проблем са традиционалним научним радовима. Понекад су потребни месеци да научник у другој лабораторији пронађе начин да понови експерименте о којима се говори у раду. Ево једног таквог фрустрираног научника, Моше Притскер, оснивач "Jove"-а. Рекао ми је да свет баца милијарде долара на ово. Али погледајте овај видео. мислим, погледајте: ако можете да покажете, уместо да само описујете, тај проблем нестаје. Није невероватно рећи да ће, у неком тренутку, веб видео драматично да убрза научни напредак.

Ево још једног примера који је нама у TED-у близак, када је видео некада моћнији од штампе - дељење неке идеје. Зашто људи воле да гледају TEDTalks? Све те идеје већ постоје у штампаном облику. Заправо је читање брже од гледања. Зашто би се гњавили тиме? Па, ту има и показивања, као и причања. Али чак и да изоставимо екран, преноси се много више од самих речи. А у том невербалном делу има неке озбиљне магије. У физичким покретима, вокалном такту, изразима лица, контакту очима, страсти, у чудном британском говору тела, у начину на који публика реагује, крије се стотине подсвесних трагова који говоре колико добро ћете разумети и да ли ће вас инспирисати - светлост и жеља, ако желите. Зачудо, све ово може се пренети преко само неколико квадратних центиметара екрана.

Читање и писање су уствари релативно млади изуми. Комуникација лицем у лице се усавршава милионима година еволуције. Због тога је то тако мистериозна и моћна ствар. Неко говори, и то одзвања у свим мозговима који слушају, цела група заједно дела. Мислим, то је везивно ткиво људског суперорганизма у акцији. То вероватно покреће нашу културу миленијумима. Пре 500 година, наишло је на супарника са погубном предношћу. Ево га овде. Штампа. Амбициозни иноватори у људи од утицаја у свету су сада могли да прошире своје идеје далеко и тако је уметност изговорене речи умногоме замрла. Али сада, док смо трепнули, игра се поново преокренула. Није превише рећи да, оно што је Гутенберг учинио за писање, веб видео сада може да учини за комуникацију лицем у лице. Дакле, тај примарни медијум за који је ваш мозак изванредно подешен... управо је доживео глобалну експанзију.

Ово је огромно. Можда ћемо морати да прилагодимо стари уметнички облик. Данас, особу која говори могу видети милиони људи, бацајући светлост на моћне идеје, стварајући велику жељу за учењем и одговором - у овом случају, велику жељу за смехом. По први пут у историји, потенцијал и снови талентованих ученика не морају бити избрисани из историје од стране бедних наставника. Могу да седе на пола метра од најбољих у свету.

А TED је само мали део овога. Светски универзитети отварају своје програме. Хиљаде појединаца и организација дели своје знање и податке на нету. Хиљаде људи проналази нове начине да учи и што је битно, да реагује, тако затварајући циклус. И тако, док смо о овоме размишљали, постало нам је јасно шта би требало да буде следећа фаза у развоју TED-а. TEDTalks не може бити једносмеран или процес од једног ка многима. Наша будућност је "од свих за све". Значи, ми сањамо о начинима да олакшамо вама, глобалној TED заједници да реагујете на говорнике, да допринесете својим идејама, можда чак и сопственим TED говорима, и да помогнете да се открије оно најбоље што постоји. Јер, ако можемо да издвојимо оно најбоље из много већег базена, онда се точак окреће.

Да ли је могуће замислити процес сличан овоме, који се дешава глобалном образовању? Мислим, да ли то мора да буде мукотрпни процес са врха? Зашто то не био циклус који се сам покреће и у ком сви можемо да учествујемо? Ово је доба учествовања, зар не? Школе не могу бити силоси. Не можемо престати са учењем у 21. години. Шта ако би, у надолазећој маси од 9 милијарди... шта ако би та маса могла да научи довољно и да доприноси интернету, уместо да отима од њега? То мења све, зар не? Мислим, било би потребно више наставника него икада. Али добра вест је да они постоје. Они су у маси, а маса пали светла и по први пут можемо да их видимо, не као недиференцирану масу странаца, него као појединце од којих можемо да учимо. Ко је учитељ? Ви сте учитељ. Ви сте део масе која ће можда покренути највећи циклус учења у људској историји, циклус који може да нас одведе на паметније, мудрије, лепше место.

Ово је група деце у једном селу у Пакистану близу места где сам одрастао. У року од пет година, свако од ове деце имаће приступ мобилном телефону са приступом видеу на нету и са могућношћу постављања снимака на нет. Мислим, да ли је лудо мислити да ће ова девојчица, у позадини десно, за 15 година можда делити идеју која свет одржава лепим за ваше унуке? Није лудо; то се заправо управо сада дешава.

Желим да вас упознам са једним добрим пријатељем TED-а који случајно живи у једном од највећих афричких сламова.

(Видео) Кристифер Макау: Здраво. Моје име је Кристофер Макау. Ја сам један од организатора "TEDxKibera". Толико много добрих ствари се дешава овде у Кибери. Постоји група за само-помоћ. Претворили су сметлиште у башту. Исто место, било је место криминала, где су људи пљачкани. Искористили су исто смеће да направе зелено ђубриво. Исто место храни више од 30 породица. Имамо сопствену школу филма. Користе "Flip" камере да сниме, монтирају, и извештавају свом каналу, Кибера ТВ. Због недостатка земље, користимо џакове да гајимо поврће и можемо да уштедимо на трошковима. Када ствари гледамо другачије, дешавају се промене. Данас видимо Киберу на другачији начин. Моја порука за TEDGlobal и за цео свет је: Кибера је расадник иновација и идеја.

(Аплауз)

КА: Знате шта? Кладим се да је Крис увек био инспиративан. Оно што је ново - и значајно - је да, по први пут, ми можемо да видимо њега и он види нас. Управо сада, Крис и Кевин и Денис и Диксон и њихови пријатељи нас гледају, у Најробију, управо сада. Момци, од вас смо данас учили. Хвала вам.

И хвала вама.

(Аплауз)